Lingvističke aktuelnosti

Књига Синтаксичке теме Срете Танасића, квалитетом и актуелношћу пронашла је пут до читалачке публике, на чију радост је она поново објављена. Друго издање Синтаксичких тема у некој мери је измењено у односу на прво. Избачени су радови у којима се аутор бави реченицама, а убачено је пет нових радова – рад о плусквамперфекту и радови који представљају преглед истраживања система глаголских облика неких наших истакнутих лингвиста, па је књига тематски кохерентнија.

Схваћена као прагматички оријентисана пракса посматрања и тумачења језика који се реализује „у употреби“ и „изван реченице“, анализа дискурса представља широко фундирану, примењену лингвистичку дисциплину, која се изграђује на укрштају лингвистике и сродних научних области (антропологије, филозофије, психологије и др). Корпусом тема које проистичу из поменуте везе, попут анализе комуникације, когнитивне и социјалне психологије и других, она заузима значајно место међу академским приступима изучавању језика и његове употребе.

У овом приказу дате су основне информације о значају и областима рада међународног симпозијума Граматика и лексика у словенским језицима који је у организације Матице српске и Института за српски језика САНУ одржан у Новом Саду и Београду у септембру 2010. године (Матица српска 14. септембра, Инсититут за српски језик САНУ 15. и 16. септембар 2010. године). Радови референата из 15 земаља (Белорусија, Бугарска, Велика Британија, Италија, Македонија, Немачка, Пољска, Русија, САД, Словенија, Србија, Финска, Холандија, Чешка и Шведска) штампани су у зборнику Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник сачињава 46 радова реномираних лингвиста, који си те радове писали по позиву, а позиви су, као што је и уобичајено, били упућени лингвистима од научноистраживачког искуства и угледа, што је било и гаранција квалитета њихових радова.

Књига академика Предрага Пипера представља својеврсни биобиблиографски речник који се састоји од мање или више исцрпних биографија и библиографија седамдесет двоје слависта…

Пред нама је књига коју је приредио истакнути српски слависта Предраг Пипер са циљем да допринесе остваривању значајног научног и културног задатка српске славистике – изради биобиблиографског речника српске славистике – а за који се грађа убрзано повећава.

Na osnovu svog impozantnog korpusa, koji sadrži preko 213.000 osnovnih oblika reči (na primer, infinitivi glagola, nominativ jednine imenica, nominativ jednine muškog roda prideva, itd.), Danko Šipka je uradio još jedan interesantan i vrlo koristan rečnik. Osnovna leksička lista za ovaj glosar potiče iz nekoliko autorovih projekata: Kolokvijalnog rječnika, Rječnika novih riječi, te kompjuterskog rečnika za softver NeuroTran. U ove projekte građa je unesena kako na osnovu skeniranja postojećih rečnika, tako i na osnovu analize višemilionskog korpusa novinskih tekstova iz Bosne, Hrvatske i Srbije.

Вишегодишња истраживања ауторке др Стане Ристић, научног саветника у Институту за српски језик САНУ, у области лексичке семантике, усмерена на проблем изучавања промене значења у спојевима језичких јединица на различитим језичким нивоима, преточена су у књигу Модификација значења и лексички модификатори у српском језику.

Тематски речник српског језика Ђорђа Оташевића другачији је од постојећих тематских речника. Одреднице су сложене азбучним редом. Приказани су садржински и формални односи које једна лексема може имати у лексичком систему српског језика: синонимија, хипонимија, антонимија, хомонимија, холонимија, меронимија и др. Свака лексичка релација и функција представљена је различитом ознаком.

Монографија Гордане Штрбац Допуне комуникативних глагола представља измењену верзију ауторкине докторске дисертације. Сам поднаслов Синтаксичко-семанитички и лексикографски опис указује на две основне теме ове књиге: синтаксичко понашање комуникативних глагола (1) у зависности од семантичке структуре самих глагола (2). Такође, важна целина ове монографије јесте лексикографско решење за представљање синтаксичких образаца у којима се реализују комуникативни глаголи.

Постојећа грађа за израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (грађа даље у тексту) представља национално културно благо сама за себе. Ова колекција од око 6 милиона листића садржи податке о значењу, употреби и граматичким особинама речи српског језика који су годинама брижљиво прикупљани и складиштени и који данас представљају богат и незаменљив извор сазнања о самом српском језику.

Јовановић Гордана: О лексици српских четворојеванђеља. НССУВД 23/2 (1993), 167–173.

Јовановић Гордана: О односу јеванђељске лексике у руској и српској редакцији. АФФ 19 (1992), 265–269.

У Међународном славистичком центру на Филолошком факултету у Београду одржан је од 1. до 20. септембра 2011. године 41. скуп слависта. На скупу су учествовали студенти и професори из Немачке, Мађарске, Бугарске, Румуније, Македоније, Француске, Грчке Украјине, Русије и других европских земаља.

Рад се бави лингвистичким везама између филозофије језика Вилхелма фон Хумболта и активности немачке школе „граматике која се тиче садржине“ („Die inhaltbezogene Grammatik“), узимајући у обзир литературу на српско-хрватском (српском, хрватском и бошњачком) језику.

U sapunskoj operi o statusu srpskohrvatskog jezika vidjeli smo u proteklih dvadeset godina sve i svašta. Kad smo već pomislili da osim uobičajenog udaranja u talambase uz, doduše, gnušanje neznatno male grupe razumnih promatrača na koje niko i ne obraća pažnju, nećemo ni vidjeti ništa drugo, pojavila su se dva glasa koja u ovu sagu unose potpuni preokret.

Krajem 2010. godine u izdanju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Ženskih studija i istraživanja „Mileva Marić Ajnštajn“ iz Novog Sada, u fakultetskoj ediciji „Zbornik u čast“ objavljen je zbornik radova Diskurs i diskursi posvećen prof. dr Svenki Savić, a koji je uredila Vera Vasić.

Овај речник се у великој мери заснива на ауторовој раније објављеној публикацији Пољско-српскохрватски речник биљака. Са српскохрватско-пољским индексом, Гдањск, 2002 (интернет издање: http://www.rastko.rs/rastko-pl/jezik/dvpaz-djerski-recnik/index_l.php, Пројекат Растко, децембар 2002), али због бројних измена ово је несумњиво наредно и ново издање речника.

У издању Института за српски језик САНУ (Старословенистички одсек) изашла је књига Славянская палеографıя Степана Михаиловича Куљбакина, коју су приредили Гордана Јовановић, Радмила Ковачевић и Виктор Савић. Стручно мишљење дали су Биљана Јовановић-Стипчевић и Бранкица Чигоја.

Поред микротопонима Речник садржи лична имена, презимена, надимке (мушке, женске и породичне), хипокористике, етнике, ктетике, хидрониме и зоониме.

У првом, ћириличком делу речника најбројније су скраћенице с подручја некадашњег српскохрватског језика, затим скраћенице настале у Србији, Хрватској, Републици Српској, Федерацији БиХ и Црној Гори након распада СФРЈ.

Речник је настао у оквиру пројекта Словенски језици у контакту са руским језиком, на којем Јован Ајдуковић ради од 1992. године. Објављен је шест година након огледне свеске.