Lingvističke aktuelnosti

Марија Ђинђић: Турцизми у савременом српском књижевном језику (семантичко-деривациона анализа)

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj: 24

Тур­ци­зми у са­вре­ме­ном срп­ском књи­жев­ном је­зи­ку (се­ман­тич­ко-де­ри­ва­ци­о­на ана­ли­за) те­ма је док­тор­ске ди­сер­та­ци­је ко­ју је мр Ма­ри­ја Ђин­ђић од­бра­ни­ла у ја­ну­а­ру 2014. го­ди­не на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, пред ко­ми­си­јом ко­ју су са­чи­ња­ва­ли: проф. др Рај­на Дра­ги­ће­вић, мен­тор, проф. др Дар­ко Та­на­ско­вић, проф. др Пр­во­слав Ра­дић и др Сне­жа­на Пе­тро­вић.

Pročitaj kompletan tekst »

Marina Nikolić: Teorija jezičke kulture u srbistici i slavistici

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj: 16

У магистарском раду Теорија језичке културе у србистици и славистици1 полази се од схватања језичке културе као дела опште културе и културе понашања и комуницирања карактеристичних за неко друштво или појединца, који се испољава првенствено у степену познавања потенцијала одређеног језичког система који омогућује практично владање различитим функцијама тога језика.

Pročitaj kompletan tekst »

D. Gortan-Premk, V. Vasić, G. Štasni: Semantičko-derivacioni rečnik, Sveska 1 : Čovek delovi tela. Od pretpostavki do rezultata

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj: 12-13

Prva sveska Semanatičko-derivacionog rečnika, Čovek – delovi tela (2003), urađena je iz više razloga. Redosled njihovog navođenja ne odražava niti redosled njihovog uočavanja i formulisanja niti njihovu hijerarhiju. Naime, koliko god da je bilo izazovano pokušati proveriti neke pretpostavke o ustrojstvu leksičkog sistema, toliko isto je bilo korisno izraditi jedan specijalni, semantičko-derivacioni rečnik, ma i malog obima, i time bar unekoliko umanjiti razlike između savremene srpske leksikografije i leksikografije drugih slovenskih jezika.

Pročitaj kompletan tekst »

Anna Skowron: Perfektivizacija prefiksalna u poljskom i srpskohrvatskom jeziku

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj: 12-13

Predmet ovoga rada jeste opis glagolskih prefiksa i analiza razlika
i sličnosti njihove semantike u poljskom i srpskohrvatskom jeziku. Istraživanja zasnivaju se na fondu svršenih glagola sadržanih u Słowniku form koniugacyjnych czasowników polskich Mędaka (1997), Rječniku hrvatskoga jezika Anića (1998) i Beogradskom frajerskom rečniku Imamija (2000).

Pročitaj kompletan tekst »

Jelica Stojanović: Ortografske i jezičke karakteristike četvorojevanđelja manastira Nikoljca (XIII–XIV vijek)

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 8-9

Bjelopoljsko četvorojevanđelje (dalje Bp) pripada bogatoj rukopisnoj zbirci manastira Nikoljca u Bijelom Polju. Napisano je krajem 13. početkom 14. vijeka na raškom području. Svojim paleografskim, pravopisnim, jezičkim i leksičkim osobenostima uklapa se u opštu sliku dosada ispitanih i opisanih rukopisa srpskoslovenskog jezika, sa svojim posebnostima i pojedinačnim individualnim odlikama. Poredeći ga sa Čajničkim jevanđeljem[2] sa bosanskog područja, koje je napisano cijeli vijek kasnije, utvrdili smo da je Bp nekim osobenostima (posebno u domenu pravopisa i sintakse) progresivnije, karakteriše ga veći broj inovacija.

Pročitaj kompletan tekst »

Aleksandra Marković: Dopune prelaznim i povratnim semikopulativnim glagolima u srpskom i hrvatskom književnom jeziku

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 8-9

Dopune prelaznim i povratnim semikopulativnim glagolima u srpskom i hrvatskom književnom jeziku tema je magistarske teze koju je Aleksandra Marković odbranila u novembru 2001. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. Mentor teze bio je dr Ljubomir Popović, a članovi komisije dr Duška Klikovac i dr Dragana Mršević-Radović.

Pročitaj kompletan tekst »

V. Filipović: Problem prevodivosti nemačkih partikula na srpski

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 7

Problem prevodivosti nemačkih partikula na srpski tema je magistarske disertacije koju je Vesna Filipović odbranila 30. maja 2001. godine na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Komisiju su sačinjavali: mentor dr B. Petronijević, dr B. Hlebec i dr S. Srdić.

Pročitaj kompletan tekst »

V. Filipović: Dodatak uz autoreferat Problem prevodivosti nemačkih partikula na srpski

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 7

Pročitaj kompletan tekst »

M. Kostić: Uticaj demografskih činilaca na artikulacione poremećaje kod dece predškolskog uzrasta

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 7

Magistarski rad je odbranjen u martu 2001. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Predmet istraživanja je utvrđivanje uzročno-posledičnih odnosa između demografskih činilaca, nivoa artikulacije i artikulacionih poremećaja kod dece predškolskog uzrasta, kao jednog od najčešćih poremećaja jezika.

Pročitaj kompletan tekst »

S. Karolak, M. Mirkulovska: Inhoativna vidska konfiguracija vo makedonskiot jazik

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 6

Monografijata “Inhoativna vidska konfiguracija vo makedonskiot jazik” e posvetena na opisot na eden od složenite vidovi vo makedonskiot jazik. Takov (složen) vid e inhoativnata konfiguracija, koja pretstavuva proizvod od dva prosti vida: nekontinuiran (prost svršen) vid i kontinuiran (prost nesvršen) vid.

Pročitaj kompletan tekst »

M. Mirkulovska: Početok na dejstvo/sostojba kako semantička i gramatička kategorija (vrz materijal od makedonskiot i polskiot jazik)

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 6

Vo trudov se pretstaveni inhoativni predikati (vo makedonskiot i polskiot jazik), nositeli na inhoativno značenje. Toa se predikati so parafraza ‘nekoj (nešto) počna da se naođa vo nekakva sostojba/ da vrši nekakva aktivnost’, na pr.: počna da zboruva, otpočna dijalog, zede zbor, fati da misli, zaczął pracować, stała się piękna, zyskał sławę, jął śpiewać (izrazeni so sintaksički inhoativni konstrukcii); proode, zazbore, sedna, stana; zasnął, pokochał (izrazeni so morfološki inhoativni konstrukcii).

Pročitaj kompletan tekst »

M. Tešić: Imenice sa prefiksima u srpskom jeziku

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 6

(Doktorska disertacija odbranjena u Novom Sadu 19. juna 2000. godine pred komisijom koju su sačinjavali: prof. dr Živojin Stanojčić (mentor), prof. dr. Dragoljub Petrović i prof. dr Jelka Matijašević)

Pročitaj kompletan tekst »

S. Miloradović: Upotreba padeža u pomoravskom govoru paraćinskog kraja

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 6

Upotreba padeža u pomoravskom govoru paraćinskog kraja tema je doktorske disertacije koju je mr Sofija Miloradović odbranila 26. aprila 2001. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pred komisijom koju su sačinjavali: akademik Milka Ivić, prof. dr Dragoljub Petrović i prof. dr Mato Pižurica.

Pročitaj kompletan tekst »

A. Petrović: Jezičke osobenosti učenika u školama srednjeg obrazovanja

Upisano u kategoriju: Disertacije

Doktorska teza „Jezičke osobine učenika u školama srednjeg obrazovanja” odbranjena je 21. marta 2000. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu pred komisijom koju su činili prof. dr Milorad Dešić, prof. dr Radoje Simić i dr Smiljka Vasić.

Pročitaj kompletan tekst »

A. Tuszyńska: Struktura i učestalost grešaka koje prave Poljaci u procesu učenja hrvatskoga/srpskoga jezika

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 5

Struktura i učestalost grešaka koje prave Poljaci u procesu učenja hrvatskoga/srpskoga jezika tema je magistarske rasprave koju je Anna Tuszyńska odbranila 27. IV. 1999. na Sveučilištu Adama Mickiewicza u Poznanju (Poljska). Mentor rasprave bio je prof. dr Danko Šipka. Komisiju su sačinjavali prof. dr hab. Tadeusz Zdancewicz i prof. dr Danko Šipka.

Pročitaj kompletan tekst »

J. Vlajić-Popović: Istorijska semantika glagola udaranja u srpskohrvatskom jeziku. Model izrade semasiološkog rečnika

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 4

Disertacija je prijavljena na Filološkom fakultetu novembra 1992, Nastavno-naučno veće je odobrilo temu na sednici od 30. juna 1993, rad je predat 3. oktobra 1997, komisija za pregled i ocenu doktorske disertacije imenovana je na sednici Nastavno-naučnog veća od 15. oktobra 1997, a teza je odbranjena 6. jula 1998. godine pred komisijom u sastavu: prof. dr Pavle Ivić, mentor, prof. dr Živojin Stanojčić, prof. dr Darinka Gortan-Premk, prof. dr Aleksandar Loma, članovi komisije.

Pročitaj kompletan tekst »

T. Pavlović: Semantika slov s kornjami „ži(v)-” i „mer/mor-” v russkom i serbskohorvatskom jazykah na fone kul’turnyh konceptov „žizn’” i „smert’”

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 4

Magistarski rad pod nazivom „Semantika riječi sa korijenom „ži(v)-” i „mer/mor-” u ruskom i srpskohrvatskom jeziku na fonu kulturnih koncepata „život” i „smrt”, odbranjen decembra 1996. godine u Moskvi, na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov”, na katedri za ruski jezik Filološkog fakulteta, rađen je pod naučnim rukovodstvom slaviste, etnolingviste, akademika, pokojnog N. I. Tolstoja, a uz naučne konsultacije A. F. Žuravljova.

Pročitaj kompletan tekst »

E. Džukeska: A contribution to the study of the influence of pronominal inflexion on nominal inflexion in Mycenaean Greek

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 3

This work studies the details of the influence of pronominal inflexion on the nominal inflexion in Mycenaean Greek. Both in respect of the function as well as of the inflection, pronouns differ from all other nomina. However, in the course of the development, the pronominal inflexion was gradually getting closer to the nominal inflexion.

Pročitaj kompletan tekst »

S. Daković: Onomatopeje i uzvici u srpskohrvatskom i poljskom jeziku – kontrastivna analiza

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 3

Onomatopeje i uzvici u srpskohrvatskom i poljskom jeziku – kontrastivna analiza, tema je magistarske disertacije koju je Sybilla Daković odbranila 3. VI. 1998. na Univerzitetu u Poznanju, Poljska. Mentor disertacije je bio prof. dr D. Šipka, a komisiju su sačinjavali prof. dr hab. T. Zdancewicz i prof. dr D. Šipka.

Pročitaj kompletan tekst »

R. Dragićević: Tvorbena i semantička analiza prideva koji označavaju ljudske osobine u savremenom srpskom jeziku

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 2

Tvorbena i semantička analiza prideva koji označavaju ljudske osobine u savremenom srpskom jeziku tema je doktorske disertacije koju je mr Rajna Dragićević odbranila u oktobru 1999. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu pred komisijom koju su sačinjavali dr D. Gortan-Premk, mentor, dr Ž. Stanojčić i dr M. Dešić. Cilj teze bio je da se na konkretnom jezičkom materijalu potvrdi ili opovrgne hipoteza o tome da iste semantičke zakonitosti upravljaju derivacijom i polisemijom i da se, još šire, tvorbi reči može pristupiti ne samo kao delu morfologije nego kao delu leksičke semantike.

Pročitaj kompletan tekst »

Napravljeno pomoćuWordPressa