Lingvističke aktuelnosti

S. Stachowski: Osmanli türkçesinde yeni farsça alintilar sözlüğü/ Wörterbuch der neupersischen Lehnwörter im Osmanisch-türkischen (S. Petrović)

Upisano u kategoriju: Rečnici, Broj 4

Poljski slavista i orijentalista Stanislav Stahovski u našoj sredini je najpoznatiji po brojnim člancima i monografijama koji se bave turcizmima u slovenskim jezicima, a posebno u srpskom, kao što su: Studia nad chronologią turcyzmów w języku serbsko-chorwackim, Kraków, 1967, Fonetyka zapożyczeń osmańsko-tureckich w języku serbsko-chorwackim, Wrocław etc., 1973, Türkische Lehnwörter im serbischen Dialekt von Pirot, Kraków, 1992.

Pročitaj kompletan tekst »

N. Bogdanović: Budalina igračka (prilozi za srpski erotski rečnik) (Ž. Malobabić)

Upisano u kategoriju: Rečnici, Broj 4

Ova knjiga je rječnik odabranih mjesta iz erotske literature. Sadrži Predgovor (str. 5–11), Rečnik erotskih pojmova sa primjerima iz literature (13–113 str.), Igre i predigre erotske simbolike sa završnim komentarom autora (114–126), Izvore (127–128) i Belešku o autoru (129–130).

Pročitaj kompletan tekst »

Najnoviji radovi iz hrvatske kontaktologije (J. Ajduković)

Upisano u kategoriju: Članci, Broj 4

Naučni projekat Engleski element u evropskim jezicima ima za cilj izradu teorijske monografije i etimološkog rečnika anglicizama u evropskim jezicima. Monografija treba da prikaže teoriju i njenu primenu u proučavanju anglicizama dvadesetak jezika, a rečnik treba da prezentira korpus svih anglicizama u ispitivanim jezicima i pokaže kako se anglicizmi formiraju i ponašaju u procesu integracije u jezik primalac.

Pročitaj kompletan tekst »

J. Vlajić-Popović: Istorijska semantika glagola udaranja u srpskohrvatskom jeziku. Model izrade semasiološkog rečnika

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 4

Disertacija je prijavljena na Filološkom fakultetu novembra 1992, Nastavno-naučno veće je odobrilo temu na sednici od 30. juna 1993, rad je predat 3. oktobra 1997, komisija za pregled i ocenu doktorske disertacije imenovana je na sednici Nastavno-naučnog veća od 15. oktobra 1997, a teza je odbranjena 6. jula 1998. godine pred komisijom u sastavu: prof. dr Pavle Ivić, mentor, prof. dr Živojin Stanojčić, prof. dr Darinka Gortan-Premk, prof. dr Aleksandar Loma, članovi komisije.

Pročitaj kompletan tekst »

T. Pavlović: Semantika slov s kornjami „ži(v)-” i „mer/mor-” v russkom i serbskohorvatskom jazykah na fone kul’turnyh konceptov „žizn’” i „smert’”

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 4

Magistarski rad pod nazivom „Semantika riječi sa korijenom „ži(v)-” i „mer/mor-” u ruskom i srpskohrvatskom jeziku na fonu kulturnih koncepata „život” i „smrt”, odbranjen decembra 1996. godine u Moskvi, na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov”, na katedri za ruski jezik Filološkog fakulteta, rađen je pod naučnim rukovodstvom slaviste, etnolingviste, akademika, pokojnog N. I. Tolstoja, a uz naučne konsultacije A. F. Žuravljova.

Pročitaj kompletan tekst »

Radovi jugoslovenskih lingvista objavljeni u inostranstvu (3)

Upisano u kategoriju: Bibliografije, Broj 4

Bugarski Ranko: On the interrelatedness of grammar and lexis in the structure of English. Lingua, Amsterdam, 1968, 19, 3, 233–263.

Pročitaj kompletan tekst »

Jovan Ajduković

Upisano u kategoriju: Projekti, Broj 4

Ime i prezime: Jovan Ajduković

Kontakt: joralbgd@ptt.yu ili ajdukovic@hotmail.com, ul. Gandijeva 135/42, 11070 Novi Beograd, Jugoslavija; objavljeni radovi se mogu naći na adresi http://www.ptt.yu/korisnici/j/o/joralbgd

Pročitaj kompletan tekst »

(Euro) Wordnet (D. Šipka)

Upisano u kategoriju: Projekti, Broj 4

U leto 1999. godine priveden je kraju projekat pod nazivom Euro Wordnet. Radi se o primeni na nekoliko evropskih jezika sistema WordNet, koji je za engleski jezik sačinjen početkom devedesetih godina na američkom Princetonu.

Pročitaj kompletan tekst »

Balto-slovenska konferencija u Budimpešti (J. Ajduković)

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj 4

„Jezici u Velikoj litvanskoj kneževini i zemljama savremene centralne i istočne Evrope: migracija reči, izraza i ideja” bila je tema međunarodnog naučnog skupa odražanog 6. i 7. aprila 2000. godine na Katedri za istočnoslovensku i baltičku filologiju Univerziteta „Lorand Etveš” u Budimpešti.

Pročitaj kompletan tekst »

IV makedonsko-amerikanska slavistička konferencija za makedonistika (E. Petroska)

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj 4

Vo Ohrid (Republika Makedonija), vo periodot od 5–7 avgust 2000, se održa IV makedonsko-amerikanska konferencija za makedonistika. Od 1991 godina, sekoja treta godina, se održuva vakov tip na konferencija na koja učestvuvaat makedonisti od Makedonija i od Severna Amerika (Soedinetite amerikanski državi i Kanada). Prvata konferencija beše održana vo Mičigen (SAD), vtorata vo Ohrid (RM), tretata vo Toronto (Kanada) i četvrtata povtorno vo Ohrid (RP). Slednata konferencija treba da se održi vo SAD vo 2003 godina.

Pročitaj kompletan tekst »

XXVII naučna konferencija (Meģunaroden seminar za makedonski jazik, literatura i kultura, Ohrid, avgust 2000) (S. Tofoska)

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj 4

Vo avgust 2000 godina (15–16. avgust), kako i sekoja godina vo ramkite na Meģunarodniot seminar za makedonski jazik, literatura i kultura, se održa 27. Naučna diskusija (patem rečeno, ovaa godina preimenuvana vo Naučna konferencija). Naučnata diskusija (konferencija) e edinstvena redovna periodična meģunarodna manifestacija od oblasta na lingvistikata i literaturnata nauka vo Makedonija, a ušte od samite početoci e zamislena kako postojana platforma za razmena na mislenja na makedonskite i stranskite slavisti/makedonisti. Rabotata na ovoj naučen sobir tradicionalno se odviva vo dve sekcii: lingvistička i literaturna. Ovde ќe se osvrneme na rabotata na lingvističkata sekcija koja se odvivaše vo 4 sesii. Na godinešnava diskusija nastapija vkupno 27 učesnici, od koi 14 od Makedonija i 13 od drugi zemjii toa od Avstrija, Jugoslavija, Germanija, Polska, Rusija, Avstralija i dr.

Pročitaj kompletan tekst »

XI stručno zasedanje Indoevropskog društva (A. Loma)

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj 4

U nemačkom gradu Haleu (Halle an der Saale) su se od 17. do 23. septembra ove godine po jedanaesti put zaredom u organizaciji “Indoevropskog društva” okupili indoevropeisti iz raznih zemalja da saopšte rezultate svojih istraživanja na temu “Jezički kontakt i jezička promena” (Sprachkontakt und Sprachwandel).

Pročitaj kompletan tekst »

Sociolingvistička konferencija u Sofiji (J. Ajduković)

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj 4

U Sofiji od 22. do 24. 9. 2000. godine u organizaciji Međunarodnog sociolingvističkog društva (INSOLISO) održana je Sedma međunarodna konferencija pod nazivom „Bilingvizam i diglosija – savremeni problemi”. U radu konferencije je učestvovao veliki broj lingvista iz Bugarske i inostranstva. Iz Jugoslavije referat je podneo samo autor ovog prikaza. Na konferenciju je bilo prijavljeno gotovo sto referata, ali nisu svi bili pročitani. U ovom našem kratkom prikazu navešćemo teme samo nekih referata.

Pročitaj kompletan tekst »

Konferencija „Słowotwórstwo a inne sposoby nominacji” (H. Kalb)

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj 4

Pod pokroviteljstvom Instituta za poljski jezik Filološkog fakulteta univerziteta u Katovicama održana je od 27–29. septembra 2000. godine konferencija pod naslovom Słowotwórstwo a inne sposoby nominacji (Tvorba reči i drugi postupci nominacije). Konferenciju je organizovala prof. dr Kristina Kleščova, rukovodilac pomenutog instituta.

Pročitaj kompletan tekst »

Rad Lingvističke tribine Instituta za srpski jezik SANU (S. Ristić)

Upisano u kategoriju: Tribina, Broj 4

Lingvistička tribina u Institutu počela je da radi u decembru 1999. god., a do decembra 2000. god. održano je 18 sastanaka sa predavanjima i razgovorom na različite teme, od kojih se većina odnosila na planirani ciklus pod naslovom: Tipovi rečnika i njihova uloga u sticanju sistemskog lingvističkog znanja. Do maja 2000. god., kako je već prikazano u dva broja ovog časopisa, bili su predstavljeni sledeći tipovi rečnika: rečnik stereotipa, etnolingvistički rečnik, staroslovenski (crkvenoslovenski) rečnici, dijalekatski (regionalni) rečnici, obratni (atergo) i tvorbeni rečnici.

Pročitaj kompletan tekst »
« Prethodna strana

Napravljeno pomoćuWordPressa