Lingvističke aktuelnosti

M. Rančić: Norma kodnih rasporeda i srodna pitanja (drugi deo)

Upisano u kategoriju: Pregledni članci, Broj 6

Naše potrebe i skupovi znakova

Naše azbučne i znakovne potrebe mogu se podeliti na sledeće skupove (po važnosti):

1) Osnovna ćirilica i latinica.

Pročitaj kompletan tekst »

M. Radić-Dugonjić, S. Ristić: Integralni opis jezika J. D. Apresjana

Upisano u kategoriju: Pregledni članci, Broj 6

1.0. U radu ćemo predstaviti osnovne postavke teorije integralnog opisa jezika i sistemske leksikografije, koja je svoj kozistentni i celoviti smisao dobila u lingvističkim delima J. D. Apresjana. Radi potpunijeg razumevanja njenog značaja predstavićemo ukratko vanlingvističke i lingvističke okolnosti u kojima je ova teorija nastajala.

Pročitaj kompletan tekst »

I. Tanović: Frazeologija bosanskog jezika (M. Šipka)

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj 6

Krajem 2000. godine u knjižarskim izlozima u Sarajevu pojavila se zanimljiva knjiga pod naslovom Frazeologija bosanskoga jezika, čiji je autor dr Ilijas Tanović, profesor rusistike na sarajevskom Filozofskom fakultetu. Nevelika obima (ukupno 160 stranica), ova knjiga, osim veoma kratkih uvodnih napomena, na početku, i Zaključka, rezimea na engleskom i ruskom jeziku, te popisa literature i leksikografskih izvora, na kraju, sadrži: 1) raspravu o pitanjima frazeologije uopšte, uglavnom na primjerima koji su rezultat vlastitog istraživanja (11-107. str.), i 2) registar frazema u korpusu istraživanja (109-144. str.).

Pročitaj kompletan tekst »

T. Prćić: Semantika i pragmatika reči (D. Vujović)

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj 6

Laička, magijska, religijska, filozofska, pa i naučna zanimanja za značenje i upotrebu reči su veoma stara. Zato, gotovo da i nema ozbiljnijeg lingviste ili filozofa koji se nije pozabavio, manje ili više, i tim temama (disciplinama). Međutim, malo je knjiga, pogotovo iz leksikologije, napisanih na srpskom jeziku, koje su posvećene problemima značenja reči i njihove upotrebe. Jedna od takvih je knjiga novosadskog angliste Tvrtka Prćića, Semantika i pragmatika reči.

Pročitaj kompletan tekst »

D. Klikovac: Semantika predloga. Studija iz kognitivne lingvistike (I. Antonić)

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj 6

Tokom dve poslednje decenije 20. veka svetska lingvistička teorijska misao dobila je svež, veoma inspirativan, a u ovom je trenutku već sasim jasno i produktivan, podsticaj u usmerenju nazvanom kognitivna lingvistika, specifičnije kognitivna semantika i kognitivna gramatika. U drugoj polovini devedesetih godina prošloga veka ta aktuelna svetska lingvistička strujanja našla su sledbenike i u našoj lingvističkoj sredini.

Pročitaj kompletan tekst »

D. Napoli: Linguistics. An Introduction (S. Rakić)

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj 6

Knjiga Linguistics Done Napoli predstavlja značajan pokušaj da se čitalac upozna sa najnovijim rezultatima nauke o jeziku bez vulgarizacije i preteranih uprošćavanja. To je jednovremeno i udžbenik koji mogu koristiti studenti i nastavnici na univerzitetu, ali i svi ljudi koji žele da više nauče o nečemu što svakodnevno upotrebljavaju, a ipak osećaju da ga nedovoljno poznaju - jeziku.

Pročitaj kompletan tekst »

A. Sekulić: Rasprave o jeziku bačkih Hrvata (J. Nedić)

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj 6

Uz Proslov, bogatu Literaturu, Bibliografsku bilješku, Kazalo imena i Bilješku o piscu, knjiga sadrži devet rasprava već objavljenih u stručnim časopisima:

Pročitaj kompletan tekst »

B. Božinović: Rečnik srodnih sanskrtskih i srpskih reči. I deo (M. Đokić)

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj 6

Povod za pisanje ove knjige, kako saznajemo na samom početku Uvoda, bilo je bombardovanje SR Jugoslavije od strane NATO pakta marta 1999. godine, a njen cilj je da “putem reči” ukaže na “površinske srodnosti srpskog jezika i sanskrita” (ne zahvatajući “dubinske gramatičke i sintaksičke srodnosti između ova dva jezika”), osvetljavajući na taj način “jezičke uzroke slaganja i neslaganja, razumevanja i nerazumevanja sa drugim entitetima”.

Pročitaj kompletan tekst »

Z. Jovanović: 40 godina Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije 1960–2000. (J. Veličković)

Upisano u kategoriju: Zbornici, Broj 6

Među retkim monografijama o strukovnim organizacijama u našoj publicistici pojavilo se krajem već završenog, 20. stoleća jedno delo pod gornjim naslovom koje je posvećeno prevodilačkoj profesiji. I mada ono obrađuje samo jedan, po broju članova i obimu poslova dominantan, vid prevođenja, ipak je ova monografija u izvesnoj meri i svedočanstvo o razvoju profesije kao celine, posebno kada je reč o velikim i značajnim događajima za profesiju kao što su dva svetska kongresa u bivšoj SFRJ, kada se u njihovoj pripremi i realizaciji angažovala cela profesija. Sem toga, izvestan broj prevodilaca deluje bar u dve od tri postojeće prevodilačke asocijacije u Srbiji.

Pročitaj kompletan tekst »

Suvremena lingvistika 47–48 (J. Ajduković)

Upisano u kategoriju: Časopisi, Broj 6

Sa izvesnim kašnjenjem pojavio se dvobroj poznatog hrvatskog lingvističkog časopisa u izdanju Zavoda za lingvistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Ovaj broj donosi sedam naučnih radova, jedan pregledni i stručni članak, četiri prikaza, dve hronike i nekoliko obaveštenja.

Pročitaj kompletan tekst »

Prevodilac 1–4/2000 (Đ. Otašević)

Upisano u kategoriju: Časopisi, Broj 6

Овај број Преводиоца садржи двадесет три прилога разврстана у девет рубрика. У уводном чланку, „Четрдесет година Удружења” (5–8), кроз приказ истоимене монографије Драгољуб Живојиновић даје преглед рада и развоја Удружења научних и стручних преводилаца Србије током четири деценије, од оснивања 24. октобра 1960. до 2000. године.

Pročitaj kompletan tekst »

M. Nikolić: Obratni rečnik srpskoga jezika (V. Pavković)

Upisano u kategoriju: Rečnici, Broj 6

Недавно се појавио Обратни речник српскога језика Мирослава Николића. Аутор је нашој научној и широј културној јавности познат као један од уредника капиталног Речника савременог српскохрватског књижевног и народног језика који се већ деценијама израђује у Институту за српски језик САНУ. Тренутно је Николић председник Уређивачког одбора Речника САНУ и главни уредник часописа Наш језик.

Pročitaj kompletan tekst »

M. Čarkić: Rečnik srpske rime (I. Bojović)

Upisano u kategoriju: Rečnici, Broj 6

Položaj glasova u estetskom oblikovanju fonijske strukture govora predmet je mnogih fonostilističkih istraživanja. Euritmija jeste osnova eufonije govora, a najtipičniji slučaj u kome dolazi do izražaja povezanost ovih pojava jeste rima. S obzirom da pojam rime datira još iz 4. veka, a ni do dan-danas nije izvršena jasna klasifikacija i ustanovljena prihvatljiva terminologija, prof. dr Milosav Ž. Čarkić je u nedavno objavljenom rečniku Pojmovnik rime (sa primerima iz srpske poezije) izneo svoju vlastitu teoriju rime i pojasnio problematiku njenog klasifikovanja i terminološkog određenja.

Pročitaj kompletan tekst »

M. Tošić: Rečnik 5/1 (Đ. Otašević)

Upisano u kategoriju: Rečnici, Broj 6

Прва књига петословног енигматског речника, иако обухвата само прва два слова азбуке, садржи 9100 одредница. Цео речник, када буде објављен, садржаваће више од 100.000 петословних речи. Број ексцерпираних извора је импозантан – има их више од 500 – и мало је вероватно да ће у догледној будућности у неком другом енигматском речнику овај број бити премашен.

Pročitaj kompletan tekst »

S. Karolak, M. Mirkulovska: Inhoativna vidska konfiguracija vo makedonskiot jazik

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 6

Monografijata “Inhoativna vidska konfiguracija vo makedonskiot jazik” e posvetena na opisot na eden od složenite vidovi vo makedonskiot jazik. Takov (složen) vid e inhoativnata konfiguracija, koja pretstavuva proizvod od dva prosti vida: nekontinuiran (prost svršen) vid i kontinuiran (prost nesvršen) vid.

Pročitaj kompletan tekst »

M. Mirkulovska: Početok na dejstvo/sostojba kako semantička i gramatička kategorija (vrz materijal od makedonskiot i polskiot jazik)

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 6

Vo trudov se pretstaveni inhoativni predikati (vo makedonskiot i polskiot jazik), nositeli na inhoativno značenje. Toa se predikati so parafraza ‘nekoj (nešto) počna da se naođa vo nekakva sostojba/ da vrši nekakva aktivnost’, na pr.: počna da zboruva, otpočna dijalog, zede zbor, fati da misli, zaczął pracować, stała się piękna, zyskał sławę, jął śpiewać (izrazeni so sintaksički inhoativni konstrukcii); proode, zazbore, sedna, stana; zasnął, pokochał (izrazeni so morfološki inhoativni konstrukcii).

Pročitaj kompletan tekst »

M. Tešić: Imenice sa prefiksima u srpskom jeziku

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 6

(Doktorska disertacija odbranjena u Novom Sadu 19. juna 2000. godine pred komisijom koju su sačinjavali: prof. dr Živojin Stanojčić (mentor), prof. dr. Dragoljub Petrović i prof. dr Jelka Matijašević)

Pročitaj kompletan tekst »

S. Miloradović: Upotreba padeža u pomoravskom govoru paraćinskog kraja

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 6

Upotreba padeža u pomoravskom govoru paraćinskog kraja tema je doktorske disertacije koju je mr Sofija Miloradović odbranila 26. aprila 2001. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pred komisijom koju su sačinjavali: akademik Milka Ivić, prof. dr Dragoljub Petrović i prof. dr Mato Pižurica.

Pročitaj kompletan tekst »

S. Kordić: Serbokroatistika na univerzitetima njemačkog govornog područja (D. Šipka)

Upisano u kategoriju: Intervju, Broj 6

Razgovaramo sa Snježanom Kordić, istaknutim hrvatskim i njemačkim serbokroatistom, voditeljem studija južne slavistike na univerzitetu u Minsteru (Münster). Na taj treći po veličini univerzitet u Njemačkoj, na kojem (južna) slavistika ima gotovo stoljetnu tradiciju, došla je 1998. kao nasljednik prof. Gerharda Resela (Ressel). Za početak daćemo njene bio-bibliografske podatke koje smo najvećim dijelom preuzeli iz američke enciklopedije Who’s Who in the World.

Pročitaj kompletan tekst »

The Corpus of Serbian Language (A. Kostić)

Upisano u kategoriju: Projekti, Broj 6

Work on the Corpus of Serbian Language CSL started in 1957 at the Institute for Experimental Phonetics and Speech Pathology in Belgrade. The CSL project was initiated and conducted by Prof. Đorđe Kostić, and was part of a broader project whose initial goal was automatic speech and text recognition and machine translation.

Pročitaj kompletan tekst »
Sledeća strana »

Napravljeno pomoćuWordPressa