Lingvističke aktuelnosti

Jezik i demokratizacija (Milan Šipka)

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 10

U organizaciji sarajevskog Instituta za jezik i Instituta za istočnoevropske i orijentalne studije iz Osla (Norveška), a uz izdašnu finansijsku podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške, u Neumu, ljetovalištu na bosanskohercegovačkoj jadranskoj rivijeri, 21. i 22. septembra 2001. godine održan je Međunarodni naučni skup “Jezik i demokraztizacija”.

Pročitaj kompletan tekst »

Helmut Schaller (prir.): Grundfragen eines Südosteuropasprachatlas. Geschichte Problematik Perspektive Konzeption Methode. Pilotprojekt (Sofija Miloradović)

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 10

Na samom početku treba reći da su ovaj zbornik izdavači posvetili sećanju na prof. dr Pavla Ivića (1924-1999).

Pročitaj kompletan tekst »

Witołd Bòbrowsczi, Katarzëna Kwiatkòwskô: Kaszëbsczé abecadło – twój pierszi elemeńtôrz (Dušan Vladislav-Pažđerski)

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 10

Kašupsko jezičko pitanje poslednjih godina dobija na zamahu. Sve je više publikacija koje popunjavaju prazna mesta na policama rezervisanim za osnovne priručnike namenjene proučavanju (i učenju) ovog slavistima malo poznatog slovenskog jezika.

Pročitaj kompletan tekst »

Ùczba kaszëbsczégò jãzëka w szkòle. Materiałë dlô szkólnëch. Programy, rozkłady, konspekty i scenariusze (Marek Cybulski)

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 10

Školske 2000/2001. godine su na Gdanjskom univerzitetu otvorene prve u istoriji Postdiplomske kvalifikacione pedagoško-metodičke studije (kurs za usavršavanje) za učenje kašupskog jezika. Studije su obuhvatale 280 sati (140 sati predavanja i 140 pripremnog rada) i sastojale su se iz sledećih segmenata: 1. psihološko-pedagoški, 2. metodika učenja kašupskog jezika, 3. informacije o Kašubima, 4. pedagoška gramatika kašupskog jezika, 5. osnove informatičke tehnike.

Pročitaj kompletan tekst »

Edward Breza (ur.): Kaszubszczyzna – Kaszëbizna (Dušan Vladislav-Pažđerski)

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 10

Pojavila se još jedna knjiga iz serije Najnovija istorija slovenskih jezika (Najnowsze dzieje języków słowiańskich), u izdanju Opolskog univerziteta iz Poljske, pod redakcijom Stanjislava Gajde (predsednik redakcijskog komiteta).

Pročitaj kompletan tekst »

K. Damm i A. Mikusińska (ur.): Ludy i języki Świata (Halina Wątróbska)

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 10

Poljsko naučno izdavačko preduzeće PWN je 2000. godine izdalo leksikon Narodi i jezici sveta. Leksikon su uredili Kristina Dam i Aldona Mikušinska. To je prvi, kako piše izdavač, priručnik takve vrste u Poljskoj (beleška sa četvrte strane korica). Leksikon sadrži oko 1500 odrednica sa nazivima savremenih jezika i naroda sveta, ali i istorijskih naziva. Svaka odrednica sadrži informacije iz oblasti istorije i kulture.

I

Pročitaj kompletan tekst »

Nedeljko Bogdanović: Etnokulturološke teme (Biljana Sikimić)

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 10

U novoj knjizi Nedeljka Bogdanovića, „Etnokulturološke teme”, etnolingvistička istraživanja u našoj sredini dobila su još jedan solidan oslonac. Autor je srećno spojio svoje originalne etnolingvističke ideje sa dugogodišnjim dijalektološkim iskustvom, pa je većina ovde okupljenih radova rezultat aktivnog učešća u radu svrljiške Etno-kulturološke radionice, ali i drugih interdisciplinarnih skupova.

Pročitaj kompletan tekst »

Jezik danas 14 (Vladimir Pavlović)

Upisano u kategoriju: Časopisi, Broj: 10

Četrnaesti broj Jezika danas, glasila Matice srpske za kulturu usmene i pisane reči, posvećen je uspomeni na akademika Boška Petrovića, dugogodišnjeg predsednika Matice i jednog od osnivača ovog časopisa.

Pročitaj kompletan tekst »

Arheografski prilozi 22–23 (Dragana Novakov)

Upisano u kategoriju: Časopisi, Broj: 10

U izdanju Narodne biblioteke Srbije (Arheografsko odeljenje) izašao je novi dvobroj renomiranoga časopisa Arheogrfski prilozi 22/23 za 2000/2001. godinu koji uređuje prof. dr Aleksandar Mladenović.

Pročitaj kompletan tekst »

Danko Šipka: Enigmatski glosar. I dio (Đorđe Otašević)

Upisano u kategoriju: Rečnici, Broj: 10

Danko Šipka je iskoristio mogućnosti koje pružaju savremeni kompjuteri i uz korišćenje više vlastitih programa stvorio impresivnu bazu leksike srpskohrvatskog jezika.

Pročitaj kompletan tekst »

Biljana Sikimić: Istraživanje srpskog/srpskohrvatskog jezika u Rumuniji

Upisano u kategoriju: Tribina, Broj: 10

Lingvističke podatke o Srbima u Rumuniji možemo jednom rečju okarakterisati kao – oskudne. Do ovih podataka se u Jugoslaviji u poslednjih desetak godina može doći uglavnom preko interdisciplinranih zbornika radova.

Pročitaj kompletan tekst »

Sofija Miloradović: Srpski jezik u Mađarskoj

Upisano u kategoriju: Tribina, Broj: 10

Izlaganje o aktuelnom stanju srpskog jezika u Mađarskoj sastoji se od četiri celine koje će ovde biti predstavljene u najopštijim crtama. U okviru prve celine biće dat pregled literature o srpskim govorima u Mađarskoj. Rezultate koje je Međuakademijski odbor za dijalektološke atlase SANU postigao na sakupljanju dijalekatskog materijala u srpskoj dijaspori u Mađarskoj pomenuću u okviru druge celine ovog izlaganja.

Pročitaj kompletan tekst »

Prvoslav Radić: O srpskom jeziku u Makedoniji

Upisano u kategoriju: Tribina, Broj: 10

U nekada širokoj teritorijalnoj rasprostranjenosti srpskog naroda na Balkanu, makedonska oblast je spadala u jedno od srp­skih etničkih žarišta. Srpsko etničko i duhovno prisustvo u Ma­ke­doniji kroz čitav srednji vek predstavljalo je i jednu od kompo­ne­na­ta na kojoj je izgrađena savremena (sloveno)makedonska nacija.

Pročitaj kompletan tekst »

Nenad Vujadinović: Nastava na srpskom jeziku i srpski jezik kao nastavni predmet u Republici Makedoniji

Upisano u kategoriju: Tribina, Broj: 10

Nastava na srpskom jeziku i izučavanje srpskog jezika kao nastavnog predmeta u Republici Makedoniji ima relativno dugu tradiciju, ali dosad u naučnoj literaturi nije napravljen nijedan pokušaj sveobuhvatnije analize ovog pitanja.

Pročitaj kompletan tekst »

Stanislav Stanković: Nekolike napomene o Srbima i srpskom jeziku u Republici Makedoniji

Upisano u kategoriju: Tribina, Broj: 10

U drugoj polovini dvadesetoga stoleća srpska lingvistika se organizovano nimalo nije bavila našim jezikom na području današnje Makedonije. Na primer, o tamošnjim srpskim idiomima napisane su samo nekolike dijalektološke rasprave zasnovane na terenskim istraživanjima.

Pročitaj kompletan tekst »

Marija Ilić: Terenski rad u Mađarskoj

Upisano u kategoriju: Projekti, Broj: 10

Terenska snimanja etno-dijalekatskog materijala u srpskim selima u Mađarskoj organizovala je septembra 2001. Srpska samouprava u Mađarskoj, sa idejom da se prvenstveno obradi naselje Čip.

Pročitaj kompletan tekst »

Biljana Sikimić: Terenska istraživanja u Medini (Mađarska)

Upisano u kategoriju: Projekti, Broj: 10

Istraživači Balkanološkog instituta SANU, dr Biljana Sikimić, rukovodilac naučnog projekta „Etnolingvistička i sociolingvistička istraživanja izbeglica i multietničkih zajednica na Balkanu” i Marija Ilić, postdiplomac, stipendista Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Srbije, obavile su u periodu od 6. do 10. decembra 2002. etnolingvistička terenska istraživanja Srba u naselju Medina, županija Tolnai u Mađarskoj.

Pročitaj kompletan tekst »

Tanja Petrović: Terenska istraživanja Srba u Beloj Krajini u Sloveniji

Upisano u kategoriju: Projekti, Broj: 10

Terenska istraživanja jezika Srba u Beloj krajini vrše se u okviru projekta „Skrivene manjine između centralne i jugoistočne Evrope” („Versteckte Minderheiten zwischen Zentral- und Südosteuropa”).[1] Istraživanja obuhvataju četiri pravoslavna sela u najjužnijoj slovenačkoj pokrajini Beloj krajini – Bojance, Marindol, Miliće i Paunoviće.

Pročitaj kompletan tekst »

Danko Šipka: Anotirana bibliografija leksikologije i metaleksikografije (2)

Upisano u kategoriju: Bibliografije, Broj: 10

502 Elezović, Gliša Poreklo reči adrap, adrapovac i sl. Naš jezik, n.s. I/1-2 (1949), str. 58-60

Poreklo je grčko.

Pročitaj kompletan tekst »

Česnokov I. I.: Koncept „Evropa v jazykom soznanii rossijskih studentov”

Upisano u kategoriju: Projekti, Broj: 10

Некоторую дополнительную информацию к давнему культурному диалогу “Россия – Европа” можно получить, если обратиться к концепту, объективированному в русском языке именем “Европа”, и рассмотреть его смысловое содержание как результат изменчивости историко-культурных парадигм.

Pročitaj kompletan tekst »
Sledeća strana »

Napravljeno pomoćuWordPressa