Lingvističke aktuelnosti

Двотомни зборник радова на руском језику „Глобализација – етнизација, етнокултурни и етнојезички процеси”, уреднице Г. П. Нешчименко, представља само део у низу успешно реализованих резултата рада међународног пројекта Института за славистику Руске академије наука и Института за чешки језик Чешке академије наука.

Knjiga o kojoj govorimo dolazi od poznatog istraživača u oblasti tzv. formalne sintakse. Ljiljana Progovac, profesor lingvistike na Wayne State University (http://www.clas.wayne.edu/unit-faculty-detail.asp?FacultyID=71), poznata je po svojoj monografiji pod naslovom Negative and Positive Polarity: A Binding Approach iz 1994, kao i po brojnim sintaksičkim radovima unutar pristupa upravljanja i vezivanja, pa onda i minimalizma.

Zbornik radova Savremene tendencije u nastavi jezika i književnosti nastao je kao rezultat rada međunarodnog naučnog skupa koji je 7. i 8. aprila 2006. godine održan na Filološkom fakultetu u Beogradu uz podršku Američkog saveta za međunarodno obrazovanje. Na skupu je, uz goste iz inostranstva, učestvovalo oko 150 učesnika sa svih nastavničkih fakulteta u Srbiji, a za ovaj zbornik radova prihvaćeno je 74 radova. U zborniku dominiraju lingvistički prilozi (pre svega iz domena metodike nastave jezika), ali su jednako značajni i prilozi koji iz različitih uglova osvetljavaju aktuelna pitanja metodike nastave književnosti.

Sociolingvistička studija Ksenije Đorđević „Sociolingvistička konfiguracija, nacionalizam i jezička politika. Primer Vojvodine, juče i danas” objavljena je na francuskom jeziku u renomiranoj lingvističkoj seriji „Sociolinguistique” uz kratak predgovor slaviste i balkanologa Pola Garda (Paul Garde).

Rečnik sadrži oko 8.500 reči i ustaljenih izraza, od kojih su mnogi prvi put leksikografski obrađeni. Izbor odrednica odražava promene u jeziku, kao i nova interesovanja izvornih govornika. Brojni su termini vezani za informatiku (IT-индустрия, SMS, интернетизация, килобит, софтвер), modu (аляска, бандана, ботильоны), tkanine i materijale (крэг, наппа, нубук, стреч), kozmetiku (кондиционер, лифтинг, скраб, типсы), paranormalne pojave (биоэнергосистема, контактёрский, медиум, экстрасенс), omladinsku subkulturu (байк-клуб, граффитист, диггер, рэйв-тусовка), savremenu masovnu kulturu (виджей, диджеить, зеппинг, экшн), muziku (арт-рок, панк-саунд, ска, фюжн), finansije (банкинг, картхолдер, бенефиты, лизингодатель) i dr.

Књига Милана Шипке Језик и политика представља једну кохерентну целину различитих радова сабраних с различитим поводима и с различитом сврхом. Оно што обједињује све текстове у овој књизи јесу актуелна питања савременог стандардног језика Бошњака, Хрвата и Срба с Црногорцима, затим једна социолингвистичка анализа језичких појава, те покушај да се бар донекле објасне узроци наше садашње стандарднојезичке ситуације и укаже на проблеме који се у вези са тим јављају.

Knjiga dr Verana Stanojevića, docenta na Filološkom fakultetu u Beogradu, „Kardinalni brojevi u francuskom. Ogled iz formalne semantike“, predstavlja rezultat autorovog višegodišnjeg bavljenja ovom problematikom.1 Formalna semantika, u svetu jedan od vodećih pravaca u nauci o jeziku, na našim prostorima je, nažalost, još u velikoj meri nepoznata naučna disciplina. U tom smislu delo V. Stanojevića predstavlja pravi izazov za čitanje i može biti vrlo korisno ne samo onima koji se bave lingvistikom francuskog jezika, već i onima koji žele da se upoznaju sa novim tokovima u semantici i generativnoj sintaksi.

Bibliografija donosi radove iz važnijih časopisa i zbornika objavljenih do 1988. godine. Građa je predočena tematski, a na kraju je dat autorski indeks (155–162).

Univerzalni srpsko-nemački/nemačko-srpski rečnik čiji su autori Jochen Raecke i Slavica Stevanović, objavljen je 2006. godine, kao džepno izdanje, u mekom povezu. Rečnik je namenjen široj javnosti, za svakodnevnu upotrebu.

Iza neobičnog naziva „Novi nominativi“ nalazi se originalan i interesantan rečnik. Većina odrednica su jednorečni nazivi književnih, filmskih, likovnih i muzičkih dela. Specifično je što su to najčešće imenske reči u svim padežima osim nominativa i glagoli u raznim oblicima – s izuzetkom infinitiva.

Javni evropski diskurs se, imajući u vidu dinamična proširenja istoka i jugoistoka, sve intenzivnije vraća definicijama kulture. Uverenost u njihovu ispravnost zasnovana je na hijerarhizaciji evropskog istoka koja odvaja evropski kompatibilnu srednjoistočnu Evropu koja od 1.05.2004. pripada Evropskoj zajednici i - zaostali Balkan. Pri tom je, reklo bi se, najmarkantnija karakteristika rasprostranjenost latiničnog pisma čija se granica danas poklapa sa granicama istočne granice EZ.

Internacionalno „Društvo za jezik i jezike“ (GeSuS e.V.) već šesnaest godina, uz saradnju svojih članova, organizuje jezičke skupove u raznim evropskim zemljama. Ove godine je u Vroclavu, u Poljskoj, održan 15. skup u zajedničkoj organizaciji Katedre za germanistiku Filološkog fakulteta Vroclavskog univerziteta i GeSuS-a, čija je tema bila „Bez jezika Evropa bi bila prazan pojam. Nemački jezik – most u ujedinjenoj Evropi“.

Međunarodne konferencije iz oblasti kontrastivne lingvistike održavaju se u organizaciji Univerziteta u Santjagu de Kompostela u Španiji svake dve godine od 1999. godine i predstavljaju jedan od najznačajnijih evropskih skupova kontrastivnih studija. U organizaciji konferencije učestvuju Filološki fakultet Univerziteta u Santjagu i istraživački timovi projekata SCIMITAR (Santiago-Centred International Milieu for International, Typological and Acquisitional Research) i GI – 195 ELHCI (USC) (Estudios de Lingua, Historia e Cultura Inglesa).

Hrvatsko filološko društvo je u Opatiji u hotelu „Opatija“ od 22. do 25.06.2007. organiziralo 12. međunarodni slavistički skup (znanstveni skup o jeziku i književnosti)

U Berlinu je održano drugo Savetovanje nemačkih kroatista, od 22. do 23. jula 2006. godine. Skup je organizovalo Ministarstvo obrazovanja, znanosti i športa RH i Hrvatsko veleposlanstvo u Berlinu.

Odeljenje za kulturu hrvatskoga jezika Hrvatskog filološkog društva i Hrvatska matica iseljenika organizovali su prvi naučni skup „Hrvatski kao drugi i strani jezik – HIDIS“ koji je održan 14. i 15. oktobra 2005. godine u Zagrebu.