Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Projekti, Broj 2

 Slavica Stevanović (Tibingen)

“Korpusno istraživanje upotrebe lokalnih i temporalnih deiktika (spontano) govorenog i (reflektirano) pisanog bosanskog/hrvatskog/srpskog jezika

1. U okviru jednog većeg naučnog projekta koji je pokrenut januara 1999. pri Univerzitetu u Tübingenu (Nemačka), a koji se bavi istraživanjem lingvističkih struktura podataka, konkretnije: teoretskim i empirijskim osnovama gramatičkog istraživanja (za bliže informacije pogledati internet stranu: http://www.sfb441.uni-tuebingen.de/) započeto je i istraživanje upotrebe deiktika za bivše srpskohrvatsko govorno područje, što će reći za bosanski/hrvatski/srpski jezik. Vođa i inicijator projekta je dr Jochen Raecke, profesor slavistike na Univerzitetu u Tübingenu i trenutni direktor Odseka, koji se poslednjih godina naročito intenzivno bavi naučnim radom iz oblasti južne slavistike i to pre svega lingvistike, a glavni saradnici na projektu su gore potpisani autor ovog teksta, diplomirani germanista (Univerzitet u Beogradu) i magistar za južnu slavistiku i nemačku lingvistiku (Univerzitet u Tübingenu) i Gabrijela Fulir, student južne i istočne slavistike i političkih nauka. Dalji podaci o samom projektu, odnosno o mogućnostima kontakta sa vođom projekta i saradnicima radi razmene informacionog materijala mogu se dobiti preko internet strane: http://www.sfb441.uni-tuebingen.de/b8/.

2.0. Iako gore pomenuti naziv projekta za upućene možda i jednoznačno zvuči, potrošiću ipak nekoliko uvodnih reči na njegovo razjašnjavanje kako bi se u startu izbegli eventualni nesporazumi.

2.1. Bosanski/hrvatski/srpski (u daljem tekstu: b/h/s) je trenutno uobičajeni naziv u nekim naučnim krugovima u Nemačkoj za jezik koji se pre raspada Jugoslavije nazivao srpskohrvatskim. Pitanje, da li se tu radi o jednom ili tri jezika, ili o tri (ili možda četiri, uzmemo li u obzir i crnogorski) varijante jednog jezika, te da li je ovakav naziv opravdan ili ne, neće se posebno razmatrati u okviru našeg projekta, već će se ovaj naziv koristiti za sve tekstove kojima ćemo se baviti u toku našeg istraživanja – sa malom razlikom u slučaju jednoznačne geografske pripadnosti određenih tekstova pojedinom jezičkom području (kao u slučaju npr. tekstova hrvatskog nacionalnog korpusa o kome će još biti reči), gde ćemo koristiti samo taj izvorni naziv. To znači da će se makar u prvoj fazi projekta govoriti o određenim rečima kao predstavnicima deikse b/h/s i da se još neće praviti razlika po nacionalnim kriterijumima. Da li će se u nekoj daljoj fazi projekta pokazati neophodnim da se i po ovim kriterijumima diferencira, o tome u ovom momentu još ne može biti govora, pa sve diskusije u ovom pravcu trenutno ne mogu biti predmet dužih rasprava makar što se tiče našeg projekta.

2.2. Drugi elemenat zastupljen u nazivu našeg projekta koji zahteva bliže definisanje je manje-više nesuženi pojam deiktika. Iako to eksplicitno ne spominjemo, mi se bavimo samo jednom posebno definisanom grupom deiktičkih reči koje smo izabrali na osnovu njihove srodnosti po osnovama: sa formalnog gledišta svi ti deiktici čine upadljivo homogenu klasu sa gotovo potpuno istim osnovama (u projektu se koristi termin “v-“, “t-“ i “n-“ osnove), a do sada su se tradicionalno izučavali u okviru trostepenih demonstrativa.

3.1. Osnovni cilj projekta je, prema tome, istraživanje te posebno definisane grupe (lokalnih i temporalnih) deiktičkih reči uz pomoć većih tekstualnih korpusa. U te svrhe je kao sastavni deo projekta predviđeno i sastavljanje jednog novog obimnijeg korpusa tekstova sa b/h/s govornog područja i njegovo stavljanje na mrežu delom pomoću proširivanja već postojećih, delom sakupljanjem ili kupovinom novih korpusa.

3.2. Kod već postojećih vlastitih tekstualnih korpusa radi se o manjim “zbirkama“ tekstova koje su nastale u tzv. predfazi projekta, a koje će se paralelno sa ostalim radom sukcesivno proširivati do razmera u naučne svrhe upotrebljivih korpusa. Jedan od tih korpusa čine za sada narativni intervjui, što znači da se tu radi o razgovornom jeziku, drugi čine tekstovi raznih prevedenih stripova (npr. “Talični Tom“, “Asteriks“, “Alan Ford“, “Johnny Logan“ itd.) koji su predstavnici tzv. imitiranog razgovornog jezika, a treći zbirka tekstova žurnalističkog (što će reći pisanog) jezika iz nedeljnika “Vreme“. Sa druge strane postoje na mreži već obimniji korpusi hrvatskog (http://www.hnk.ffzg.hr/), odnosno bosanskog jezika (http://www.tekstlab.uio.no/Bosnian/Corpus.html) čije je korišćenje takođe predviđeno u toku našeg istraživanja, a koristićemo se i postojećim zbirkama književnih tekstova koje se u međuvremenu mogu dobiti u elektronskom obliku (npr. “Klasici hrvatske književnosti“).

3.3. Od posebnog značaja za uspešno odvijanje rada na projektu je i dalje pospešivanje dosadašnje dobre saradnje sa hrvatskim timom koji radi na pravljenju i anotaciji hrvatskog nacionalnog korpusa (posebno sa dr Markom Tadićem: http://www.hnk.ffzg.hr/mt/ i Božom Bekavcem: http://www.hnk.ffzg.hr/bb/), kao i sa pojedinačnim osobama koje se bave korpusnom lingvistikom (na prvom mestu Danko Šipka: http://main.amu.edu.pl/~sipkadan/), odnosno radom na pravljenju i anotaciji korpusa (Tomaž Erjavec: Tomaz.Erjavec@ijs.si, Duško Vitas: vitas@matf.bg.ac.yu i dr.). Sa novosadskim timom koji se bavi korpusnom lingvistikom (pre svih dr Svenka Savić) nemamo nažalost još uvek nikakvih kontakta, ali se nadamo da će se i to u dogledno vreme promeniti.

4.1. Što se tiče konkretnih koraka koji su već preduzeti na projektu, mogu se do sada razlikovati dve faze: gore već spomenuta predfaza i sam projekat. U predfazi je započeto sakupljanje spomenutih tekstova sa b/h/s govornog područja, a paralelno sa time i što precizniji opis i sistematizacija inventara svih jezičkih jedinica koje po našoj definiciji spadaju u datu grupu deiktika. Iako se u našem projektu glavni akcenat stavlja na lokalne i temporalne deiktike nije isključeno ni bavljenje ostalim deikticima iz iste srodne grupe, tako da u prvoj fazi projekta praktično i nije zastupljeno diferenciranje i ograničavanje predmeta istraživanja na ovaj način. Kao osnova za pravljenje tog inventara su nam, naravno, poslužile uobičajene gramatike b/h/s jezika, a kako kompletan opis svih ovako definisanih jedinica do sada u gotovo nijednoj od postojećih gramatika nije zabeležen, upotpunili smo postojeće praznine i na taj način dobili optimalni popis ne samo lokalnih i temporalnih, već i ostalih njima srodnih deiktika. Ovaj “dodatak” srodnih deiktika se, kao što se iz donje tabele vidi, pre svega odnosi na demonstrativne, kvalitativne i kvantitativne deiktike, ali i na prezentative evo, eto i eno.

4.2. U narednoj tabeli je predstavljen sistem deiktika onako kako ih mi istražujemo, što će reći u atributskoj, priloškoj i u samostalnoj upotrebi.

Lokalni deiktici (priloška upotreba)

b/h/s

nemački / latinski

ovd(j)e

tu

ond(j)e

hier, hic

dort, da, istic

dort, illic.

ovamo

tamo

onamo

hieher, huc

dort, ibi; dorthin eo

1. dorthin, illuc; 2. dort, illic

ovuda

tuda

onuda

hie durch, hac

hierdurch, hac

dort vorbei, illac

odovuda

otuda

odonuda

von hier, hinc, ex hac parte

von dort, istinc

von dort, ex illa parte, illinc

odavde

odatle

odande

von hier, hinc

von da, istinc

von dort, illinc

dovde

dotle

donde

bis hieher, hactenus

bis dahin, usque eo

bis dorthin, usque illuc

Lokalni (u atributskoj upotrebi)

b/h/s

nemački / latinski

ovdašnji

tamošnji

ondašnji

der Hiesige, hujas, hujus loci

dortig, qui isthic est

der damalige, illius temporis

Demonstrativi (samostalna i atributska upotreba)

b/h/s

nemački / latinski

ovaj

taj

onaj

dieser, hic

der da, iste

jener, ille

Temporalni (priloška upotreba)

b/h/s

nemački / latinski

sada

(ovda)

tada

onda

itzt, nunc

dann, damals, tum

damals, tum, eo tempore

dosada

dotada

donda

bis jetzt

bis dann

bis damals

odsada

otada

odonda

von jetzt an

von da an

seitdem, ex eo tempore

Temporalni (atributska upotreba)

b/h/s

nemački / latinski

sadašnji

tadašnji

ondašnji

itzig, qui nunc est

damalig, illius temporis

der damalige, illius temporis

Kvalitativni (priloška upotreba)

b/h/s

nemački / latinski

ovako

tako

onako

auf diese Art, hoc modo

so, sic

auf jene Art, illo modo

Kvalitativni (atributska upotreba)

b/h/s

nemački / latinski

ovakav

takav

onakav

dieser Art, huius modi, hoc genus

solcher, talis

jener Art, eius modi

Kvantitativni (priloška upotreba)

b/h/s

nemački / latinski

ovoliko

toliko

onoliko

so viel, tantum

so viel, tantum

so viel,

tantum

Kvantitavni (atributska upotreba)

b/h/s

nemački / latinski

ovoliki

toliki

onoliki

so groß, tantus

1. so viel, tantus; 2. so groß, tantus

1. so groß als, tantus, 2. so viel als, tantum

ovolicki (ovolicni)

tolicki (tolicni)

onolicki (onolicni)

so klein

so klein

so klein

Prezentativi (rečce)

b/k/s

nemački / latinski

evo

eto

eno

sieh, da!, eu. cf. eno

sieh da!, en! cf. eno

sieh da!,

en!

4.3. Sledeći korak nakon utvrđivanja potpunog inventara ovih deiktika, a uz to i dugoročni cilj projekta je istraživanje stvarne upotrebe ovih jedinica na osnovu raspoloživog jezičkog materijala iz svih postojećih korpusa. Ovo smo postavili sebi za cilj pre svega zbog toga, jer smo na osnovu prvih proba materijala uočili da se uobičajeni opis datih deiktika u gramatikama često ne poklapa sa njihovom realnom upotrebom i da je stoga neophodno aktualizovanje postojeće slike i to ne samo za jedan jezički varijetet, već po mogućnosti za što više kako varijeteta, tako i vrsta tekstova.

Ima već prvih znakova za neophodno korigovanje s jedne strane jednoznačne trostepenosti nekih od ovih jedinica za sva područja upotrebe, a s druge strane i njihovog tradicionalnog opisa kao gotovo isključivo personalno vezanih demonstrativa: -v- osnova za prvo lice i njemu bliske objekte, -t- za drugo lice i nešto dalje objekte, odnosno za objekte u blizini istog, -n- za treće lice i objekte koji su podosta udaljeni od govornog lica, odnosno koji su u dometu trećeg lica. Trostepeni sistem ovih deiktika postoji bez sumnje, inače ne bismo imali ovakav jedan inventar pred sobom, pitanje je samo da li njihov opis još uvek odgovara aktuelnom stanju tj. realnoj upotrebi. Drugačije rečeno: da neka veza između forme svih ovih jedinica (iste osnove u različitim sferama opisivanja) i njihove funkcije (ukazivanje odnosno pokazivanje na lica i objekte) i dalje postoji, to se i dalje ne stavlja u pitanje, ali da je u međuvremenu došlo do izvesnih pomeranja u vrsti njihove povezanosti, pa da se to mora odraziti i na njihov opis, pokušaćemo pokazati u ovom projektu.

Idealan način da se to ustanovi je rad sa korpusima, jer je to jedina mogućnost objektivnog proveravanja određenih hipoteza i ustaljenih mišljenja na autentičnom materijalu. Na taj način se izbegava tradiranje eventualno zastarelih teza koje često postoje još samo u gramatikama i kao takve se prenose iz generacije u generaciju, iz jedne gramatike u drugu. Da je od posebne vrednosti pri takvim istraživanjima realne upotrebe nekih jezičkih konstrukcija ili čak samo reči osim posedovanja pisanih tekstova neophodno i posedovanje izvorno govorenog materijala savremenog jezika samo se po sebi razume. U eri kompjutera se takođe podrazumeva da su svi ti tekstovi zastupljeni i raspoloživi u elektronskom obliku, što činjenično olakšava njihovo pretraživanje i statističko obrađivanje dobijenih podataka. Anotacija istih je takođe poželjna i neophodna i to kako po vrstama reči (Part-of-Speech-Tagging), tako i po drugim gramatičkim kategorijama i vrsti i strukturi teksta. Kao daljnji cilj projekta imamo pred očima i stavljanje na mrežu svih postojećih tekstova vlastitih korpusa i to po mogućstvu u SGML- odnosno XML-formatu, koji su u međuvremenu postali standard za anotiranje korpusa.

5.1. Preko izvorne definicije deiktika kao pokaznih reči, odnosno teze na osnovu koje se još od Karla Bühlera u izučavanje deikse uključuje vizuelna komponenta, te se ona posmatra kao vizuelni jezički fenomen (demonstratio ad oculos), prošao je i naš projekat uobičajeni put od bavljenja čisto tekstualnom deiksom, preko uključivanja prostorne komponente i uloge gesti u izučavanje deiktika. Jedan od zadataka našeg projekta je, dakle, i pokušaj razjašnjavanja odnosa između vizuelnog i verbalnog prostora, te uloge koju geste i deiktici igraju pri razgraničavanju i povezivanju oba ova područja. Pod verbalnim prostorom podrazumevamo pri tome sam prostor i način na koji on verbalno dolazi do izražaja, a pod vizuelnim prostorom podrazumevamo ono prostorno koje se odvija pred našim očima, te utisak tog prostora i predstavu istog u našoj glavi.

5.2. Geste smo uključili u naše istraživanje već u prvoj fazi projekta upravo radi boljeg razumevanja te pokazne (prostorne) komponente deikse, a izučavanje gesti je sa sobom povuklo i uključivanje tekstualno-slikovnih korpusa u naše istraživanje, jer gde će se bolje videti i pokazati veza između geste i deiktika ako ne na kombinaciji teksta i slike, odnosno na stripovima. Stripovi su od početka bili sastavni deo našeg izučavanja, a od onog trenutka kada smo uvideli da postoji izvesna razlika u upotrebi samo deiktikuma i deiktikuma i geste skupa, postali su sastavni deo našeg istraživanja, ako ne i polazni u prvoj fazi istraživanja. Od ovog je naravno isključena temporalna deiksa, pošto se, kao što je poznato, vreme ne može prostorno odnosno vizuelno predstaviti ni zamisliti, jer se tu radi o sasvim drugoj vrsti razmera i dimenzija. Za lakše korišćenje tekstualno-slikovnog materijala napravili smo i banku podataka sa preko 300 deiktičkih reči u kombinaciji sa slikom, gde smo tačno opisali na koji način su ove dve komponente povezane u celinu. Ovo bi mogla biti i za sada jedinstvena banka podataka sa ovakvim materijalom za b/h/s područje, a na njenom proširivanju i daljem usavršavanju će se takođe raditi paralelno sa ostalim radom na projektu.

5.3. Prvo internacionalno predstavljanje našeg projekta sa rezultatima ovako usleđenog istraživanja sledilo je relativno brzo nakon njegovog zasnivanja: U Utrechtu (Holandija) je u okviru 11. evropske letnje škole logike, jezika i informacija (ESSLI) avgusta 1999. prof. dr Raecke predstavio početne rezultate našeg bavljenja gestama i deikticima u obliku predavanja o korišćenju stripova kao izvora podataka za istraživanje veze između pokaznih gesti i deiktika (”Using Comics as Data for Research into the Connection between Pointing Gesture and Deictics“). To predavanje je štampano u izvornoj njegovoj verziji već kratko nakon što je održano u okviru serije propratnih materijala letnje škole, a uskoro će mu slediti i nova, prerađena verzija.

6. Kao drugi korak našeg istraživanja vizuelne komponente deikse usledilo je uključivanje filmova, što će reći pokretnih slika, u naše istraživanje, što je ujedno i glavna i polazna razlika ovog materijala u odnosu na statičan materijal iz stripova. U te svrhe je napravljen odabir scena iz raznih filmova sa bivšeg jugoslovenskog područja u kojima glumci uz korišćenje neke od deiktičkih reči iz naše tabele prave i jednoznačne geste. Ovaj korak je bio neophodan između ostalog i zbog toga da bismo izbegli prekore u smislu tvrdnji da su geste u stripu i tako i tako samo prototipi pravih gesti i da su one uvek nepotrebno (ili možda za taj medijum zapravo: neophodno) karikirane i prenaglašene. Drugi razlog za bavljenje pokretnim slikama je i proširivanje pojma “pokazivanje“ odnosno “ukazivanje“ na predmete i osobe onako kako je zastupljeno u stripovima: dok u stripovima imamo pokazivanje / ukazivanje samo rukom (nešto drugo se teško da grafički predstaviti), prisutno je u filmovima mnogo raznovrsnije i diferenciranije pokazivanje / ukazivanje: npr. glavom, očima i sl.

7. Pokazalo se da deiktičke reči često služe samo kao dodatna interpretacija određenog pokreta, tako da bi se moglo govoriti o komplementarnoj funkciji ovih reči: bez određenog pokreta ne bismo sa jedne strane u mnogo situacija znali na koji predmet / na koju osobu se odnosi koja deiktička reč (deiktik “onaj“ koji ukazuje na jedan od nebrojeno mnogo predmeta je u principu otvoren za sve interpretacije, te zahteva dalje preciziranje npr. u vidu ispružene ruke i kažiprsta). Sa druge strane ima pokreta rukom koji se takođe ne mogu jednoznačno interpretirati kao pokazna gesta (npr. protezanje uz širenje ruku) osim ako uz njih ne stoji deiktička reč. U toku našeg istraživanja smo uvideli da je praktično samo kombinacija deiktičke reči i geste u mnogo situacija jedino komunikativno smislena i da na taj način, prema Raeckeu, imamo pred sobom jezičko područje, gde dva informaciona kanala, vizuelni i verbalni, moraju biti međusobno povezani kako bi svaki od njih mogao ispuniti svoju funkciju. U situaciji vizuelne demonstracije, dakle, imaju deiktičke reči primarni zadatak da osiguraju jednoznačnu interpretaciju geste. Ispostavilo se takođe i da ne postoji jedinstvena veza između deiktika i gesti, već da jedna te ista gesta može funkcionisati sa više deiktika i obrnuto. Rezultati ovog dela našeg istraživanja su bili prezentovani najpre u prilogu “Zwischen Demonstration und Expression – Zu einem anderen Ansatz in der Erforschung der bosnischen/kroatischen/serbischen ‚v/t/n-Deiktika’“, zatim u okviru našeg internog kolokvijuma novembra prošle godine, te će se verovatno pojaviti i u novoj štampanoj verziji u okviru serije Slavistische Linguistik (Konstanz, 1999) već tokom ove godine.

8. Što se tiče trenutnih preokupacija na projektu napomenula bih da se upravo bavimo usavršavanjem i prilagođavanjem polaznih linija za anotiranje korpusa potrebama našeg projekta, te da ćemo uskoro krenuti sa grupisanjem tekstova kojima raspolažemo po njihovoj srodnosti prema mediju koji prezentuju (usmeni, pisani) i vrsti teksta, kao i sa njihovim anotiranjem. Ovo će ujedno obeležiti čitavu drugu fazu projekta. U za sada završnoj fazi projekta predviđena je za sledeću godinu kvalitativna i kvantitativna analiza podataka dobijenih nakon izvršene anotacije svih tekstova, što će reći bavljenje pitanjem u kojoj meri je neophodna reinterpretacija inventara deiktičkih reči, i da li se pisani jezik, u kojoj meri i na koji način odražava na upotrebu ovih jedinica u usmenom ophođenju, odnosno obrnuto: da li se pisani jezik prilagođava aktuelnom usmenom govoru, koji se, kao što je poznato, mnogo intenzivnije i brže menja no pisani standard.

9. Da li i u kojoj meri ima prilagođavanja i približavanja ovih dvaju sistema jezičke upotrebe, da li i u kojoj meri se određeni medij odražava na jezičku upotrebu, te je faktor koji uslovljava različitost u upotrebi datih jedinica, te kako zapravo izgleda inventar datih deiktičkih jedinica za svaki od ovih medija, to su, dakle, pitanja kojima će se ovaj projekat još baviti u narednom periodu.

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa