Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Projekti, Broj 5

Darinka Gortan-Premk  (Beograd)SEMANTIČKI DERIVACIONI REČNIKSRPSKOGA JEZIKA– Ogled – Uvod1. Početkom 2000. godine Matica srpska i Institut za srpski jezik SANU zasnovali su projekat Lingvistički rečnici. U to vreme Miroslav Nikolić privodio je kraju izradu velikog obratnog rečnika srpskoga jezika, koji je odmah i uključen u ovaj projekat. Ovih se dana očekuje izlazak iz štampe ovoga rečnika.2. Kako je posao na lingvističkim rečnicima trebalo nastaviti (a bez njih, prosto, dalje ne možemo), predložila sam da se otpočne sa radom na rečniku derivacionih gnezda srpskoga jezika. 3. Reći ću nešto o koncepciji  ovoga rečnika. Osnovu ovoga rečnika činio bi jednotomni Rečnik savremenog srpskog književnog jezika, koji će, nadam se, do kraja godine izići iz štampe. U njemu će biti gramatički identifikovano i semantički obrađeno nešto više od 80 000 leksema. U Rečniku derivacionih gnezda bile bi lematizovane, tj. postavljene kao odrednice, osnovne, proste lekseme, a u rečničkom članku svake od njih bio bi dat popis derivata, izvedenih od osnovnih reči i od njihovih derivata i kompozita čiji su sastavni delovi osnovne lekseme ili njihovi derivati (koliko zasad znamo malo je kompozita u kojima učestvuju derivati).  I kod osnovnih reči i kod derivata izdvojeni bi bili tvorbena osnova i tvorbeni formant, npr. pisar-ski; kod kompozita bi, takođe, bili izdvojeni sastavni delovi. Leme ne bi bile akcentovane, sem u slučajevima kada je akcenat bitan za identifikaciju posebnih lema. U rečničkom članku bili bi dati i frazemi i slični izrazi u kojima učestvuju osnovne reči ili njihovi derivati. Svaki rečnički članak pratila bi kratka analiza procesa variranja, i u polisemiji i u derivaciji.4. Rečnik bi se sastojao iz pet delova: u prvom bi bile lematizovane imenice, u drugom glagoli, u trećem pridevi, u četvrtom prilozi i u petom ostale kategorije reči. Lematizovane bi bile i one osnovne lekseme koje nemaju derivate. Sve leme pratile bi kratke definicije ili sistemi kratkih definicija (kod polisemantičkih leksema); definicije bi bile preuzete iz rečnika koji je uzet za osnovu. Svaki od ovih delova bio bi propraćen studijom o variranju u toj kategoriji reči, posebno u  leksičko-semantičkim grupama i semantičkim poljima koje obrazuju te grupe.5. Više je ciljeva ovoga rečnika; navešćemo one osnovne.      Prvo. Pokazalo bi se koje su to lekseme koje su sposobne za formiranje derivacionih gnezda, odnosno koje su lekseme sposobne za semantičko variranje, a koje nisu. Naša dosadašnja ispitivanja upućuju na to da potencijal variranja nose  proste, osnovne lekseme u nominacionim realizacijama, i to one  koje pripadaju  uskome delu opšteg leksičkog fonda, onome koji je poznat najvećem delu govornika; derivati, opet prema našim dosadašnjim ispitivanjima, imaju  veoma ograničenu sposobnost variranja, i nemaju je svi, već samo oni koji u svome semantičkom sadržaju imaju   ceo ili gotovo ceo semantički sadržaj reči koja im je u tvorbenoj osnovi; razlog za ovo vidimo u tome što je broj nesamostalnih semantičkih elemenata u semantičkoj strukturi derivata veoma skroman, i najčešće slabe produktivnosti.Drugo, i u vezi s prvim. Pokazalo bi se koje su to osnovne lekseme koje pripadaju ovome uskome leksičkom fondu, a ipak nisu sposobne za formiranje derivacionog gnezda, kao lekseme pod ili sto (njihovi su derivacioni sistemi više nego skromni); tek bi rezultati analize njihovih polisemantičkih struktura dali odgovor na pitanje zašto su one, da tako kažemo, sterilne u leksičkom sistemu, za razliku od, npr., lekseme zid.      Treće. Ispitao bi se i utvrdio derivacioni potencijal pojedinih kategorija reči; polazimo od hipoteze da je kategorija imenica produktivnija u semantičkom i morfološkom variranju od drugih kategorija reči.Četvrto. Pokazalo bi se koji su elementi iz semantičkog sadržaja više produktivni, a koji manje; sada prosto to ne znamo. Takođe bi se pokazalo koliko semantički procesi u derivaciji prate semantičke procese u polisemiji i koliko u jednima i drugima ima regularnosti; naša  dosadašnja ispitivanja  upućuju na regularnost ovih variranja.Peto. Videlo bi se da li tip i pravac derivacije zavise od kategorije reči u inicijalnom položaju; polazimo od hipoteze da zavise; zasad znamo da je kod prideva više platisemičnosti, širokoznačnosti nego kod drugih kategorija reči.Šesto. Došli bismo do podataka na osnovu kojih bismo mogli razlikovati gramatičku od semantičke derivacije; polazimo od hipoteze da se gramatička derivacija zasniva na variranju kome je u osnovi celokupan semantički sadržaj polazne lekseme – tip nositi Þ nosač.Sedmo, i veoma važno. Došli bismo do popisa osnovnih leksema i leksičko-semantičkih grupa reči u kojima se indukuju različiti procesi semantičko-morfološkog variranja odnosno do popisa leksema koje čine osnovu leksičkog sistema.Osmo. Takođe bismo došli do popisa leksema koje učestvuju u formiranju kompozita; to bi nam omogućilo da saznamo koje su kategorije reči više sposobne za formiranje složenica, a koje manje.Deveto. Analiza frazema i sličnih izraza dovela bi nas do potpunijih, preciznijih od postojećih, kriterija za razlikovanje frazema od sekundarnih semantičkih značenja koja se realizuju u zadatim semantičkim pozicijama.

Deseto, i važno. Mogli bismo da rangiramo ulogu metonimije, metafore i sinegdohe u leksičkom sistemu; najmanja je uloga sinegdohe, to znamo, ali ne znamo da li je produktivnija i važnija uloga metafore ili metonimije; ni hipoteza o većoj važnosti metafore, ni hipoteza o većoj važnosti metonimije nije nam uverljiva bez uvida u semantičke procese u celom leksičkom sistemu.

Jedanaesto, opet važno. Dobili bismo uvid u širinu platisemije (mislimo na platisemiju kao širokoznačnost – ide čovek, idu dani, kako ju je definisala I. Grickat; za dvoreferentnu platisemiju – glava čoveka, glava životinje, onu koju smo mi definisali, trebalo bi naći drugi termin; možda bi to mogao da bude similisemija, sličnoznačnost) i tip leksema koje su njome zahvaćene; verujemo da nje ima više nego što sada znamo.Dvanaesto, i pragmatično. Ovako ispitan leksički sistem omogućio bi teorijski zasnovano leksičko normiranje. Dalje, omogućio bi razlikovanje okazionalizama od neologizama; ili razlikovanje zastarelih tvorbenih modela od onih koji su u ekspanziji. A popis modela u ekspanziji pomogao bi terminolozima i stvaranju terminologija različitih struka, posebno onih novih. Pri predlaganju izrade ovoga rečnika razmišljali smo o nazivu Rečnik derivacionih gnezda srpskoga jezika. Sada, s obzirom na sadržaj rečnika i s obzirom na sugestije koje smo dobili na dvama međunarodnim kongresima na kojima smo govorili o njemu, predlažemo naziv Semantički derivacioni rečnik srpskoga jezika.6. Teorijska osnova rečnika zasnivala bi se na nekoliko postavki (koliko zasad vidimo).1.     Osnovu leksičkog sistema čine proste osnovne reči.2.     Polisemija je osnovni mehanizam u organizaciji leksičkog sistema. Polisemija može biti statična (platisemija = širokoznačnost visok čovek, visoka zgrada, similisemija = sličnoznačnost glava čoveka, glava mačke) i dinamična, tvoračka (metonimija, sinegdoha, metafora, sinestezija i još ponešto). Dinamičku polisemiju, tvoračko variranje može indukovati svaki od nesamostalnih elemenata semantičkog sadržaja i semantički sadržaj u celini.3.     Variranje u derivaciji (a pod derivacijom razumemo i konverziju, i derivaciju, i kompoziciju, i prefiksaciju) analogno je, ili dobrim delom analogno je, variranju u polisemiji.4.     Različita značenja povezana su u jednu leksemu (bilo da je ona prosta,  osnovna ili derivat bilo koga tipa) kohezijom sema.5.     Izvedene reči prema semantičkoj strukturi dvojake su; jedne su predikatske, dvojne, dvoreferencijalne semantičke vrednosti, druge su sintagmatske, jednoreferencijalne vrednosti; druge su tzv. reči subjektivne ocene (zvončić, zvonina) i one mocione (zvonarka), prve su sve druge izvedene reči.I drugi leksički mehanizmi vezani su za polisemiju. Npr., antonimija se indukuje, pre svega, u osnovnim leksemama, onim leksemama koje indukuju polisemiju i derivaciju; sinonimija je sekundarna pojava nastala regularno u procesu polisemije i derivacije.  Legenda.Þ iza leksikografske obrade lekseme znak za derivacioni potencijal lekseme· ispred leme znak za složenice° ispred leme znak za prefiksne tvorenice0 ispred leme znak za osnovnu, neizvedenu reč1 ispred leme znak za prvostepeni derivat odnosno derivat od osnovne reči, derivat od dominante gnezda, od 02 ispred leme znak za drugostepeni derivat odnosno za derivat izveden od derivata označenog sa 1 koji je dat neposredno ili nešto ranije ispred posmatranog drugostepenog derivata3 ispred leme znak za trećestepeni derivat odnosno za derivat izveden od drugostepenog derivata označenog sa 2 koji je dat neposredno ili nešto ranije ispred posmatranog trećestepenog derivata4 ispred leme znak za  derivat četvrtog stepena odnosno za derivat izveden od trećestepenog derivata označenog sa 3 koji je dat neposredno ili nešto ranije ispred posmatranog derivata četvrtog stepenaIndeksi, brojevi u donjem rubu brojeva 1,2,3,4 znak broja derivata određenog stepenaU fusnotama datim iza nekih odrednica obrazložena je njihova lematizacija.

Ovo svakako nisu svi potrebni simboli. Verujemo da će biti potrebno odvojiti posebnim simbolima i prefiksirane glagole (mislimo da su prefiksi jezičke jedinice koje su na prelazu iz leksemskog u morfemski nivo), a možda i reči prefiksalno-sufiksalne tvorbe. Sve će to pokazati dalje leksikološke analize.

 0 zvono  s 1 naprava od metala levkastog oblika sa klatnom u sredini koja služi za proizvođenje zvuka; zvonjenje; znak dat zvonjenjem 2 predmet sličnog oblika 3 nebeski svod vešati na (o) veliko zvono, zvoniti, udarati u velika zvona (na sva zvona)  činiti odviše javnim  Þ   · zvonolivnica ž livnica zvona   · zvonolik, -a, -i sličan zvonu    11<0 zvon-Æm zvono 1[1]     12<0 zvon-ar m  onaj koji lije zvona[2] Þ         21<12 zvonar-ev (-ov), -a, -o koji pripada zvonaru[3]          22<12 zvonàr-ica ž zvonareva žena[4]          23<12  zvonar-ka ž zvonareva žena          24<12   zvonar-ski, -a, -o koji se odnosi na zvonara[5]      13<0  zvon-ara ž toranj u kome su zvona Þ          25<13   zvònar-ica ž dem. od zvonara       14<0  zvon-arnica ž  1 zvonara 2 radionica u kojoj se liju zvona       15<0 zvon-ast, -a, -o sličan zvonu       16<0  zvon-ac m 1 dem. od zvono 2 muzički instrument sa nizom štapića koji proizvodi zvuk sličan zvonu      17<0  zvon-ača ž agr. vrsta kruške zvonastog oblika      18<0  zvon-ašce s dem. od zvono      19<0 zvon-ce s dem. od zvono Þ         26<19 zvonc-ad ž zb. im. od zvonce         27<19   zvončad ž zvoncad         28<19   zvončić m 1 dem. od zvonce 2 biljka zvonastog cveta[6]    110<0 zvončić m dem. od zvono         29<19  zvonč-anice ž mn. bot. zvončići           210<19  zvonč-ast, -a,-o zvonast          211<19    zvonč-ac m bot. kantarion          212<19     zvonč-ika ž bot. biljka zvonastog cveta Þ                31<212  zvončik-ovica ž bot. zvončika     111<0 zvon-ik m zvonara Þ         213<111 zvonič-ki, -a, -o koji se odnosi na zvonik   112<0 zvon-ina  ž augm. od zvono   113<0 zvon-ič m bot. vrsta biljke iz por. zevalica sa cvetom zvonastog oblika    114<0 zvon-ište s prostor u zvoniku gde su smeštena zvona    115<0 zvon-iti   nesvr. 1.a. odavati karakteristične zvuke, zvečati (o zvonu). b. odjekivati, odzvanjati. 2.a.  udarati u zvono (zvona), pokretati zvono; zvonom objavljivati. b. biti objavljen zvonima  zvoniti na uzbunu objavljivati zvonom kakvu opasnost, zvoniti naopako (u jednu stranu) oglašavati zvonjenjem nečiju smrt,  zvoniti u (na) sva zvona činiti odviše javnim,  zvoniti u ušima snažno se čuti, brujati Þ      °214<115  za-zvoniti svr. početi zvoniti; proizvesti rezak zvuk      °215<115 od-zvoniti svr. oglasiti se zvonjenjem     odzvonilo mu je  svršeno je s njim, propao je Þ               32<115 odzvon-Æ m odjek                33<°215 odzvanjati nesvr. nesvr. i uč. prema odzvonitiÞ                    41<33 odzvanjanj-e s gl. im. od ozvanjati          °216<115  po-zvoniti  svr. zazvoniti          °217<115   pro-zvoniti svr. početi zvoniti            218<115   zvonjenj-e gl. im. od zvoniti           219<115   zvonj-ava ž zvonjenje           220<115    zvonj-avina ž zvonjenje                221<115   zvon-Æ m zvonjenje; pojedinačni udar zvona[7]            222<115  zvon-ak, -a, -o koji odjekuje Þ                  34<222 zvonko pril. jasno zvučno                   35<222  zvonk-ost ž zvučnost            223<115   zvonar m 1 onaj koji zvoni u zvona, obično crkvena 2 životinja koja nosi zvono (obično ovan predvodnik)[8] Þ                    36<223 zvonar-ev (-ov), -a, -o koji pripada zvonaru[9]                    37<223 zvonar-ski, -a, -o koji se odnosi na zvonara[10]                    38<223 zvonàr-ica ž zvonareva žena[11]                   39<223 zvonar-ka ž zvonareva žena                   310< 223 zvonar-ija ž dužnost zvonara                   311< 223  zvonar-iti nesvr. obavljati dužnost zvonara           224<115  zvon-ac m zool. vrsta noćne ptice koja odaje rezak zvuk          225<115 zvon-kati  nesvr. dem prema zvoniti Þ                  312<225 za-zvonkati  nesvr. početi zvonkati           226<115 zvonjakati  nesvr. neprijatno zvoniti           227<115  zvonckati nesvr. dem. prema zvoniti      Komentar. Gnezdo ima 58  lema; načinjeno je od 52 lekseme preuzete iz RMS; 6 leksema čije se polisemantičke strukture dobijene kombinovanjem različitih modela variranja razdvojene su prema tim modelima  (razlog je razdvajanju bolji uvid u procese variranja, a ne shvatanje da su to homonimne lekseme).U gnezdu su 2 složenice, 15 prvostepenih derivata, 26 drugostepenih, 12 trećestepenih i 1 četvorostepeni. Od prvostepenih derivata 12 je  pravih dvoreferentnih (onih u čijem su semantičkom sadržaju vidne dve nesamostalne semantičke vrednosti – vrednost tvorbene osnove i vrednost tvorbenog formanta) i 3 su jednoreferentni derivati, deminutivi ili augmentativi (oni  kod kojih se ove posebne vrednosti ne izdvajaju ili izdvajaju na poseban način); od ovih derivata 13 je imenica, 1 pridev i jedan glagol. Dvoreferentni derivati nastali su različitim tipovima semantičkog variranja: više ih je rezultat metaforičkog variranja (zvonast, zvonac, zvonjača  i dr.), manje ih je rezultat metonimijskog variranja (zvonara, zvonarnica), a samo je jedan u kome se tvorbena osnova javlja sa svojim celokupnim semantičkim sadržajem (zvonar).Dalju sposobnost derivacije pokazuje 5 derivata: zvonara, zvonik i zvonce (od kojih se tvore deminutivi ili relacioni pridevi), i zvonar i zvoniti (od kojih se tvore različiti derivati). Od drugostepenih derivata 4 su prefiksirani glagoli. Za prvostepeni derivat zvonar  vezano je 5 derivata, od kojih su 3 relacioni pridevi i 2 su mocione reči; za prvostepeni derivat zvonara vezan je deminutiv od njega; za zvonik vezan je relacioni pridev. Za prvostepeni derivat zvoniti vezano je 20 derivata, od kojih je najveći broj dobijen različitim semantičkim variranjem nesamostalnih semantičkih elemenata iz sadržaja glagola u tvorbenoj osnovi. Broj derivata i procesi variranja mogli bi ukazivati na izvesno osamostaljivanje zlagola zvoniti  odnosno na njegov prelazak iz sekundarnog u primarni leksički nivo.

      Od trećestepenih derivata 3 su prefiksirani glagoli, a ostali su reči subjektivne ocene, mocione reči, relacioni pridevi i sl. derivati kod kojih izostaje proces semantičkog variranja odnosno promena semantike polaznog sadržaja.

Jedan je četvorostepeni derivat; to je glagolska imenica od glagola trećestepene derivacije.Napomene. 1.     Ovo svakako nije definitivni oblik komentara. Oblik komentara biće unificiran za svaku kategoriju reči, a ako to bude moguće, i za ceo rečnik. Do toga će se doći u toku daljeg rada na analizi derivacionih gnezda različitih tipova reči i različitih leksičko-semantičkih grupa kojima one pripadaju.2.     Definicije će biti preuzimane iz jednotomnog rečnika zajedno sa građom, svakako, uz izvesna skraćivanja i uz potrebne izmene. Izmene će biti u dva pravca: prvo, u definicijama će se davati oni podaci koji semantičko variranje čine transparentnim (što neretko izostaje u definicijama deskriptivnih rečnika) i drugo, u sistemu definicija polisemantičkih reči redosled će se unekoliko menjati; prvo će se davati značenja nastala regularnom polisemijom, odnosno metonimijom, dalje ona nastala metonimijom uz sadejstvo sinegdohe, pa uz sadejstvo metafore, a zatim ona druga i na kraju ona nastala metaforom.        



[1] У Речнику МС лексема звон  дата је у два значења: 1 звоњење и 2 звоно. Прво је значење настало творбеним моделом коме је глагол у творбеној основи, а друго моделом коме је именица у творбеној основи. Ми смо у приказу овога деривационог гнезда ова значења дали под двема одредницама из два разлога: прво, зато што нам је циљ приказ свих процеса варирања и друго, зато што нам је жеља да, колико је могуће, утврдимо број деривата насталих конвергенцијом двају модела варирања у једну лексему. А полазимо од хипотезе да сва значења једне лексеме повезује у лексичку целину сплет несамосталних лексичких елемената, а не јединствен тип варирања. 

[2] У РМС лексема звонар дата је у три значења. 1 онај који звони, 2 животиња са звоном (обично ован предводник) и  3 онај који лије звона. Прва  семантичка реализација настала је по моделу глаголска творбена основа + -арÆ;  и друга је реализација настала по истом моделу (мада би се и друкчије могла тумачити, слично трећој реализацији, али са мало уверљивости; трећа реализација настала је по моделу именичка творбена основа +-арÆ.  Ова смо значења дали под двема одредницама (в. фусноту 1). Могло би се поступити и овако:12<0 и 2<113 звонар м

[3] Примењен је исти поступак из истих разлога као и код лексеме звонар.

[4] Исто поступљено као и код лексеме звонар.

[5] Примењен исти поступак као код лексеме звонар.

[6] У РМС лексема звончић дефинисана је као дем од звоно; како она може бити и деминутив од звонце, ми смо је раздвојили на две лексеме.

[7] В. фусноту 1. И још нешто: звон као прва одредница првостепени је дериват, а као друга другостепени је дериват.

[8] В. фусноту 2; звонар као прва одредница првостепени је дериват, а као друга другостепени је дериват.

[9] В. фусноту 3; звонарев (-ов) када је изведен од звоно првостепени је дериват, а када је изведен од звонити другостепени је дериват.

[10] В. фусноту 6.

[11] В. фусноту 3.

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa