Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Pregledni članci, Broj 5

 

Radoslava Trnavac (Beograd)

ANA VJEŽBICKA I INTERKULTURALNA ŠKOLA SEMANTIKE

OSNOVNI PRINCIPI PRIRODNOG SEMANTIČKOG METAJEZIKA

             Ovaj članak ima za cilj da predstavi osnovne principe  interkulturalne semantičke škole Ane Vježbicke na osnovu knjige „Semantičke i leksičke univerzalije”, u kojoj su definisani sledeći principi semantičke teorije[1]:

 

1)   Semiotički princip

             Po učenju Pirsa znak ne može biti analiziran niti redukovan u bilo koju kombinaciju koja ne predstavlja znake. Samim tim nemoguće je redukovati značenja u bilo koju kombinaciju koja sama po sebi ne predstavlja značenje. Iako je ovaj princip prihvaćen u mnogim semiotičkim radovima i u mnogim radovima evropskih strukturalnih semantičara, u mejnstrimu anglo-američke lingvističke literature on nije naišao na širok odziv. Džerold Kac (1987),[2] na primer, ocenjuje mejnstrim anglo-američke filozofske semantike  kao  „jedan za drugim pokušaj tretiranja značenja za nešto što ono nije … gde ga zamenjuju … na primer bihejviorističkim stimulansima, slikama, stereotipima, potencijalnim ilokutivnim aktovima, perlokutivnim potencijalom, itd.”.

2)       Princip diskretne i  iscrpne analize

Po ovom principu bilo koje složeno značenje može biti razloženo u kombinaciju drugih diskretnih značenja, bez cirkularnosti i bez ostatka. Težnja za iscrpnom analizom razlikuje ovaj pristup od tradicionalne komponentne analize po tome što ova druga izdvaja samo one delove značenja reči koji ulaze u sistematsku opoziciju sa drugim značenjima reči, kao u radovima Hjelmsleva, Najde, Kaca, Lerera, Džekendorfa, Gaka i dr.

Iz prvog i drugog principa sledi da mora postojati ograničeni  broj značenja koja ne mogu biti više razlagana, a koja se nazivaju semantički primitivi.

3)       Princip semantičkih primitiva

Semantički primitivi imaju i svoju elementarnu sintaksu. Korene ovog principa nalazimo u teoriji „urođenih ideja” koja je nastala u XVII veku (Paskal, Dekart, Arnold, Lajbnic). Lajbnic[3] je čak započeo program leksičkih istraživanja u cilju otkrivanja primitivnih pojmova i pravila kompozicije od kojih su sastavljeni svi složeni pojmovi (ars combinatoria). Sa idejom postojanja semantičkih primitiva,  tzv. elementarnih komponenti značenja ili atomiziranih koncepata, sa različitih stanovišta, slažu se Kac, Fodor, Postal, Filmor, Mek Kovli, Lejkof, Sorensen, Grajmas, Boguslavski, Birviš, Bendiks, Dikson, Apresjan, Meljčuk, Žolkovski. Filmor (1971)[4] navodi svojih osam primera kao „krajnje, konačne termine za semantičku deskripciju” – identity, time, space, body, movement, territory, life, fear, uz komentar da su oni „verovatno biološki dati pojmovi”[5]. Birviš (1967)[6] veruje da univerzalni semantički markeri odgovaraju „određenim duboko smeštenim, urođenim karakteristikama ljudskog organizma i perceptivnom aparatu”. Kac[7] podvlači da je inventar potencijalnih semantičkih markera urođen i univerzalan na bazi fiziologije.

Jedan od najznačajnijih doprinosa u pogledu razrade semantičkih primitiva dala je moskovska semantička škola na čelu sa Apresjanom,  Jordanskom, Meljčukom, Žolkovskim, Ljevontinom, Percovom, Martemjanovom i dr.  Žolkovski 1964. godine predlaže spisak od 23 primitiva, Apresjan u svojoj listi navodi 27[8]. Pa ipak, njihovi primitivi ne odgovaraju uvek značenju običnih reči. Njih ponekada pozajmljuju iz egzaktnih nauka, a ponekad njihovo značenje izmišlja sam naučnik (na primer, glagol kauzirovatь). Važan princip koji je prihvatila ova škola jeste princip postupnosti, tj. postepene dekompozicije značenja. U koncepciji  Vježbicke ovakav princip se dopušta samo kao tehnički metod i samo u izuzetnim slučajevima. Osim toga, u pristupu semantičkim primitivima postoji još jedna bitna razlika. Po mišljenju  Apresjana semantički primitivi nisu obavezno najprostije čestice smisla i zbog toga ne mogu biti univerzalni. Kao primer daje se engleski glagol want(inače primitiv) koji, nesumnjivo, deli neku zajedničku komponentu sa glagolom wish”. Wantpored toga sugeriše ideju potrebe, nedostatka, odsustva, a „wish” ideju bespredmetnosti želja. Pa ipak, najprostija semantička komponenta koja čini presek tih dvaju značenja, ne može biti verbalizovana sredstvima engleskog jezika. Samim tim wantse može smatrati  primitivom  samo utoliko što se  ne može dalje deliti u engleskom jeziku. Zbog toga Apresjan sugeriše da se univerzalna semantika može graditi na osnovu veštačkog logičkog jezika. To bi bila neka vrsta semantičkih kvarkova, realno postojećih  smislova, koji nikada nisu ostvareni u rečima prirodnog jezika.

4)       Princip „prirodnog semantičkog metajezika”

Na osnovu ovoga  principa semantički primitivi i njihova elementarna sintaksa postoje u okviru prirodnog jezika. O ovaj princip su se, po rečima  Godarda[9], na različite načine ogrešili i leksikografi i predstavnici formalne semantike. Leksikografi koriste prirodni jezik, zaboravljajući na princip minimalnosti metajezika kojim se leksema objašnjava, a logičari pre prihvataju princip minimalnog metajazika, ali kod njih on postoji nezavisno od prirodnog jezika. Prema postojećoj literaturi Godard u pomenutom radu izdvaja tri vrste pozicija koje prenebregavaju ovaj princip. Prva je korišćenje tehničkih termina (Mek Kovli).[10] Druga je pridavanje posebnih značenja nekim rečima koja zapravo ne postoje u engleskom jeziku: Mek Kovli[11] čak predlaže dva  predikata CAUSE (1) i CAUSE (2), od kojih nijedno ne odgovara značenju engleske reči. Treća je korišćenje polu-tehničkih termina, bez direktnog objašnjenja u kakvom su oni odnosu prema istim rečima u običnom jeziku. Kac[12], recimo, objašnjava glagol to chase pomoću termina kao što su: Activity, Physical, Movement, Fast, Direction, Toward location of, Purpose, Catching.

Prirodni semantički metajezik Vježbicke ima za cilj da bude najmanji „mini-jezik” sa istom ekspresivnom snagom kao kompletan prirodni jezik.

5)       Ekspresivna ekvivalentnost prirodnog semantičkog metajezika

Prirodni semantički metajezik različitih jezika imaće istu ekspresivnu moć.

 

 

6)    Izomorfizam prirodnog semantičkog metajezika

Najprostije propozicije koje mogu bite izražene kroz prirodni semantički metajezik, a koje se zasnivaju na bazi različitih jezika, biće fundamentalno izomorfne, tj. biće u odnosu jedan prema jedan.

Principi 5 i 6 nisu definisani kao dogma već kao hipoteza.

7)    Hipoteza jake leksikalizacije

Svako značenje primitiva može biti izraženo kroz posebnu reč, morfemu ili frazu u svakom jeziku. Međutim prilikom semantičke analize uz pomoć prirodnog semantičkog metajezika mogu se javiti sledeći problemi:

-                 problem polisemije[13];

-                 formalna kompleksnost nasuprot semantičkoj[14];

-                 alomorfija i aloleksija[15].

Po rečima A. Vježbicke njeno interesovanje za semantičke primitive  bilo je podstaknuto predavanjem prof. A. Boguslavskog na ovu temu 1965. godine. Posle nekoliko godina Vježbicka formira hipotezu o listi semantičkih primitiva koji bi u pogledu ekspresije bili dovoljno snažni da izraze sve semantičke odnose. Ova lista prvi put na engleskom jeziku štamapana je u knjizi „Semantički primitivi” 1972. godine[16], kada ih je bilo 14, da bi taj broj do danas porastao na približno 60 primitiva. U ovom periodu Vježbicka se bavi eksperimentalnim testiranjem istih u različitim oblastima leksikona, uključujući govorne aktove[17], nazive za  emocije[18], proste i složene artefakte, naivne modele biljnog i životinjskog sveta[19], zatim konceptualizaciju rodbinskih odnosa u različitim kulturama[20], ideološke i kulturne vrednosti, kontrastivnu sociolingvistiku i teoriju „kulturnih scenarija”[21], gramatičke kategorije[22], kao i sintaksu prirodnog semantičkog metajezika[23].

Sažeti pregledi oblasti kojima se bavila A. Vježbicka mogu se naći u knjizi Semantics: Primes, and Universals, 1996[24] i knjizi-udžbeniku Semantic Analysis, 1998[25]. Značajan doprinos je bio učinjen i u smislu povećanja broja jezika na koje je primenjena ova teorija. Vježbicka je radila na materijalu engleskog, poljskog, ruskog, italijanskog, francuskog, španskog i japanskog jezika. Postdiplomci i drugi naučni kadar iz Australijskog nacionalnog univerziteta u Kamberi, koji su pod uticajem  Diksona uvek veliku pažnju posvećivali terenskom radu i praktičnoj lingvističkoj deskripciji, primenili su teoriju na različite jezike: jakuniđađara (Godard), arernte (Vilkins, Harkins) kineski (Čapel), iv (Ameka) itd. Kao rezultat takve primene je knjiga iz 1994. godine Semantic and Lexical Universals[26]. Zajednički metodološki pristup utvrđen je na Simpozijumu posvećenom  semantičkim i leksičkim univerzalijama koji je bio održan na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kamberi februara 1992. godine, a na kome je prisustvovala većina autora predstavljenih u ovoj knjizi.

Kao ilustraciju primene principa zasnovanih na prirodnom semantičkom metajeziku u okviru interkulturalnih proučavanja čitaocu predlažemo prikaz  poslednje knjige Ane Vježbicke dat u ovom časopisu.

 

 


[1]  Goddard C. 1994.  Semantic Theory and Semantic Universals, Semantic and Lexical Universals ed. by A. Wierzbicka and C. Goddard,  Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins Publishing Company, 7–29.

[2] Исто.

[3] Исто.

[4] Исто.

[5] Исто.

[6] Исто.

[7] Исто.

[8] Апресян Ю.Д. 1995. Интегральное описание языка и системная лексикография, Избранные труды, т.2, М.: Языки русской культуры, 466–476.

[9] Исто.

[10] Исто.

[11] Исто, разлика је по Мек Ковлију у директној и индиректној каузацији.

[12] Исто.

[13] У језику Мангап-Мбула иста форма –so може да означава глаголе „хтети” и „рећи” али у различитом синтактичком окружењу. Ова појава се ипак не назива хомонимијом јер се хомонимија не заснива на случајној и немотивисаној коинциденцији форми. Интересантна је појава да у интеркултуралним проучавањима постоје обрасци поклапања: на пример, лексичке форме за „урадити” и „рећи”, или за „неко” и „други” су идентичне у многим језицима (видети, Goddard, 1994).

[14] У енглеском језику SOMEONE и SOMETHING се формално могу делити, али ни у једном случају цела реч не представља суму њених делова (видети, Goddard, 1994).

[15] Енглески примитив „Iима своју варијанту „me; или, на пример, за комбинацију примитива THIS и SOMEONE природнијa је веза THIS PERSON (видети, Goddard, 1994).

[16] Wierzbicka, Anna. 1972. Semantic Primitives. Frankfurt: Athenäum.

[17] Wierzbicka, Anna. 1987. English Speech Act Verbs: A semantic dictionary. Sydney: Academic Press.

[18] Wierzbicka, Anna. 1999. Emotions across Languages and Cultures : Diversity and Universals. Cambridge/Paris : Cambridge University Press/Editions de la Maison des Sciences de l’Homme.

[19] Wierzbicka, Anna. 1985. Lexicography and Conceptual analysis. Ann Arbor : Karoma.

[20] Wierzbicka, Anna. 1987. Kinship semantics: Lexical universals as a key to psychological reality”, Anthropological Linguistics 29. 2. 131–156.

[21] Wierzbicka, Anna. 1992. Semantics, Culture, and Cognition : Universal human concepts in culture-specific configurations. New York : Oxford University Press.

Wierzbicka, Anna.1997. Understanding Cultures through their Key Words : English, Russian, Polish, German, Japanese, New York : Oxford University Press.

[22] Wierzbicka, Anna. 1988. The Semantics of Grammar, Amsterdam : John Benjamins.

[23] Goddard, Cliff. 1997. The Universal syntax of semantic primitives. Languages 19 (3), 197–207.

[24] Wierzbicka, Anna. 1996. Semantics : Primes and Universals. Oxford : Oxford University Press.

[25] Goddard, Cliff. 1998. Semantic Analysis. New York : Oxford University Press.

[26] Исто.

5731 komentara »