Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj 6

 

Milica Radović-Tešić (Beograd)

 

IMENICE S PREFIKSIMA U SRPSKOM JEZIKU

 

(Doktorska disertacija odbranjena u Novom Sadu 19. juna 2000. godine pred komisijom koju su sačinjavali: prof. dr Živojin Stanojčić (mentor), prof. dr. Dragoljub Petrović i prof. dr Jelka Matijašević)

 

0. Odlučujući da za analizu uzmem  kategorijalnu oblast imenica s prefiksima u srpskom jeziku, imala sam u vidu pre svega njihovu nedovoljnu obrađenost, kako u našoj gramatičkoj tako i u drugoj stručnoj literaturi. Pored toga, pojava nekih novih tvorbenih modela, posebno sa stranim prefiksalnim elementima, njihova intenzivna upotreba u savremenom jeziku, još više su doprineli uverenju da datoj oblasti treba posvetiti posebnu pažnju.

Na samom početku rada na ovoj temi, otežavajuća okolnost bila je nedostatak relevantne domaće literature, posebno u teorijsko-metodološkom smislu. Pristup tvorbi reči kao zasebnoj jezičkoj oblasti u srpskim gramatikama svodio se na klasičan morfološki pristup. U našem slučaju,  davao se skoro uzgredan pregled nekoliko prefiksa predloškog porekla, koji se slažu s imenicom kao osnovom ili, pak, s imenicom i sufiksom čine novu reč. Broj primera koji je potkrepljivao ovu vrstu tvorbe ograničavao se na manje-više iste slučajeve, koji su bili ili nesumnjivi, ili, vrlo često, usamljeni, tako da se nije mogao steći utisak o bilo kakvoj produktivnosti nekog prefiksalnog imeničkog tvorbenog tipa.

U određivanju korpusa koji je poslužio za dato ispitivanje, ekscerpirani su svi postojeći rečnici srpskog (odn. srpskohrvatskog) jezika, a pre svega Srpski rječnik Vuka St. Karadžića, Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika (I–VI) Matice srpske, Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (1–15)  SANU, Rječnik  hrvatskoga ili srpskoga jezika (I–XXII) JAZU, Vujaklijin i Klaićev rečnik stranih reči, Klajnov i Ćirilovljev rečnik novih reči, postojeći rečnici raznih terminoloških struka (botanički, zoološki, medicinski, veterinarski i dr.) kao i razni dvojezični rečnici. Rečnička građa značajno je upotpunjena brojnim primerima iz novijih literarnih a najviše novinsko-publicističkih tekstova, dnevnih i nedeljnih listova.

Vrlo širok vremenski raspon upotrebljene građe (oko dva veka) pružio je pouzdane dokaze o upotrebi i regularnosti pojedinih tvorbenih leksema, ali i podatke o produktivnosti ili neproduktivnosti određenih tvorbenih tipova. Prikupljeni materijal je sistematizovan. Utvrđeni su osnovni parametri klasifikacije koji su bili primereni predmetu istraživanja. Materijal je često iziskivao promenu utvrđenih principa i primenu, gdekad, pomoćnih kriterijuma.

U dilemi da li da tvorbu imenica s prefiksima svrstamo u složenice ili izvedenice – opredelili smo se za stav da je prefiksacija sama po sebi posebna vrsta tvorbe reči sa izvesnim elementima slaganja koje se manifestuje u vidu pojave spajanja pojedinačnih prefiksa sa određenim osnovama.

Temeljno pitanje sinhrone tvorbe reči – pitanje tvorbene motivisanosti – bilo je prateće u ukupnom analitičko-deskriptivnom postupku.

 

1. U radu je analizirana  tvorba prefiksalnih i prefiksalno-sufiksalnih imenica s težištem na funkciji prefiksa kao bitnog semantičkog  i formalnog  elementa u toj tvorbi. Pokazalo se da imenička tvorba čistom prefiksacijom egzistira samostalno, ali u isto vreme u nekim segmentima i paralelno sa  prefiksalno–sufiksalnom  imeničkom tvorbom. Njihove dodirne tačke  ispoljavaju se na  strukturnom  planu, s jedne strane, i na  semantičkom  planu, s druge strane.

Došlo se do egzaktnih podataka da jedan broj prefiksa sudeluje u oba tvorbena načina – mada ne u istom omeru – a da pojedini prefiksi ne pokazuju to svojstvo nego se javljaju samo u jednom tvorbenom načinu, pa tako:  

a) samo čistoj prefiksaciji pripadaju: ne-, anti-, a-, protiv-, kontra-, ko-, nadri-,  nazovi-, kvazi-, pseudo-, pra-, super-, ekstra-, ultra-, hiper-, arhi-, polu-, de(z)-, dis-, re-, pro-, nuz-, raz-, sub-, vice-, eks-;

b) prefiksalnom i prefiksalno-sufiksalnom načinu pripadaju: bez-, do-, za-, među-, na-, nad-, po-, pod-, pred-, pri-, su-, sa-, pa-, niz-, uz-.

Znači: čistoj prefiksaciji pripada 26 prefiksa – domaćih i stranih.

Oba tvorbena načina,  prefiksalni i prefiksalno-sufiksalni,  ima 15 prefiksa. Svaki prefiks učestvuje u imeničkim obrazovanjima čiste prefiksacije, a 15 prefiksa učestvuje i u kombinovanom načinu zajedno sa sufiksima, praveći pri tome više tvorbenih modela, uz iste ili (češće) različite osnove.

           

2. Postavlja se pitanje:  šta našem leksičkom fondu daje tvorba imenica prostom prefiksacijom? Strukturna jednostavnost tvorbe po modelu prefiks + imenica najprostiji je put kojim u jeziku može nastati motivisana reč, koja specifikuje značenje svoje motivacione leksičke osnove – imenice: proste, izvedene, (retko) složene. Lakoća nastanka takvih reči umnožava se ne samo brojem domaćih i stranih prefiksa i, uopšte, prepozicionalnih elemenata u funkciji prefiksa, nego i širokim semantičkim poljem imeničkih leksičkih osnova kao sastavnih komponenata tih reči. Valjanost tako nastale reči, i njen doseg u ukupnom leksičkom fondu jezika, zavisi, dalje, od karaktera same strukturno-semantičke veze i njene sposobnosti da izrazi zadati sadržaj.                        

                  

3. Kombinovani način tvorbe, prefiksalno-sufiksalni,  sa modelom prefiks + imenica + sufiks po svojoj prirodi  strukturno je složeniji. Dodavanjem različitih sufiksa koji gramatički formiraju novu reč, a samim tim i većim mogućnostima  metaforičkih transformacija značenja osnove, nastaju različite kategorije imenica sva tri roda koje označavaju lica, predmete, konkretne i apstraktne pojmove.          

                   Svi domaći prefiksi predloškog porekla učestvuju u prefiksalno-sufiksalnom načinu tvorbe. U osnovi tih imeničkih struktura genetski se nalazi ustaljena predloško-padežna veza  u kojoj je vremenom  predlog stekao tvorbenu samostalnost  prefiksa – na jednoj strani – i uzajamnost prefiksa i sufiksa u odnosu na tvoračku imeničku osnovu – na drugoj strani. Tako je počeo da funkcioniše tvorbeni model i (analogijom) model gotovih reči (Pomoravlje, Podrinje, zabrđe, Zabrežje, Potkozarje, bespuće, uzglavlje, natkolenica, dovratak,  potrbušina itd.).

 Ipak, strukturni aspekt prefiksalno-sufiksalnih imenica  nije se uvek odvijao jedinstveno po datom obrascu. U nekim slučajevima dolazilo je do izvesne preraspodele osnova. To su oni primeri kad je tvorba mogla biti vezana i za pridevsku osnovu, ako imenica i pridev imaju istu osnovu (npr.: bescvetnica – bescvetan, pri čemu je bescvetnica „biljka bez cveta /ali i „bescvetna biljka/). Drugi su slučajevi kad su i imenica i pridev nastajali nezavisno i ne obavezno u isto vreme (Pomoravlje i pomoravski).

 

4. Ima imenica za koje se može reći da su u pogledu tvorbe kalkovi; stariji su grčko-latinskog porekla (pretkomorje), a noviji nemačkog (natčovek, preduslov). Naročito su kalkovi česti u botaničkoj, zoološkoj i medicinskoj terminologiji. 

 

5. Naporedni opis punog broja imenica o b a tvorbena načina  pokazao je njihovu tesnu međusobnu vezu – na strukturnom i semantičkom planu.  

 

6. Opšta karakteristika datih struktura jeste i njihova prilična

heterogenost i nejednorodnost. Ona se ispoljava, kad je u pitanju srpski jezik, u više pravaca: a) u istorijskoj perspektivi razvoja jezika; b) u varijantnom raslojavanju;  c) na relaciji standardno i književno prema dijalekatskim i individualno-okazionalnim jezičkim tvorevinama. Kao rezultat toga dobili smo leksiku koja pripada različitim slojevima. Nju čine: standardne reči (opšte namene ili termini), istorizmi, zastarele reči, pokrajinizmi i kroatizmi, individualizmi i okazionalizmi.

                  

7. Semantička funkcija prefiksa u strukturi tvorbenih imenica poslužila je kao osnovna jedinica klasifikacije. Tako su se izdvojile osnovne semantičke grupe imenica u kojima prefiksi, kao semantički ispunjeni elementi, iniciraju  tvorbeno značenje. Izvršili smo sledeću podelu:

         – prefiksi negacije i suprotnosti (bez-, ne-, anti-, a-, protiv-, kontra);

         – prefiksi prostornih odnosa (do-, za-, među-, na-, nad-, po-, pod-, pred-, pri-, uz-);

         – prefiksi za iskazivanje zajednice (su-, sa-, ko-);                         

        – prefiksi za iskazivanje neistinitosti (nadri-, nazovi-, kvazi-,         

pseudo-);

         – prefiksi sa značenjem porekla, srodnosti, starosti (pra-; po-);

         – prefiksi za označavanje intenzivnosti (super-, ekstra-, ultra-,          arhi-, polu-, pa-);

         – prefiksi sa značenjem raščlanjivanja, odvajanja, uklanjanja (de(z)-, dis-, raz-);   

        – prefiksi za iskazivanje ponavljanja, obnavljanja (re-);

        – prefiksi za iskazivanje naklonjenosti, simpatije (pro-);

        – prefiksi za iskazivanje sporednosti, uzgrednosti (nuz-, sub-);

        – drugi manje produktivni prefiksi (niz-, pro-, vice-, eks-).

          

8. Ovako uobličen materijal pružio je mogućnost unutarnje podele imenica: na jednoj strani – po načinima tvorbe i, na drugoj strani – po leksičko-semantičkom aspektu tvorbenih imenica ili, ako je to sam materijal zahtevao, tvorbenih osnova. Bilo je, pri tom, objektivnih teškoća i zaista teže rešivih problema. Neke klasifikacije su izvršene ne sasvim na zadovoljavajući način, samo okvirno, zbog rogobatne prirode materijala (nestabilne forme, npr.: okazionalizmi, kalkovi, (neo)arhaizmi i sl.) i drugih pratećih problema praktične prirode (mogućnosti dvojake strukture, teritorijalno-varijantne neraščišćenosti u podeli građe, a u vezi sa tim stoji i istorijsko jezičko nasleđe i sl.).

         

9. Tako smo dobili nekoliko izrazitijih leksičko-semantičkih kategorija tvorbenih imenica. Navešćemo samo deo primera koji zadovoljavaju kriterijume standardno regularne leksike.

a) Imenice koje označavaju lica, osobe: bezbratstvenik, bespartijac, bezimenjak, beskućnik; nebrat, nečovek, nealbanac, neprijatelj; antisemit, antibirokrata, antipatriota; protivkandidat, protivreformator; kontraobaveštajac, kontraadmiral; doušnik; nadbiskup, nadvojvoda, natčovek; pomorac, povrtlar, potkancelar, potpredsednik, potpukovnik; predgovornik, predradnik, suautor, suredaktor, suvarošanin; sabesednik, saigrač; koautor; nadriadvokat; nazovidemokrat; kvaziumetnik; pseudofilozof; pradeda, pračovek; pomajka, pobratim, posinak; superarbitar, superkontrolor; ekstrabogataš, ekstraprofesionalac; ultralevičar, ultranacionalista; arhiepiskop, arhilopov; polubrat, poluvarošanin; pazakupac; rasknez, raspop; proamerikanac, prorus; vicekonzul, viceguverner; ekskralj, ekspredsednik itd.           

         b) Imenice koje označavaju mesto, prostor, lokalitet uopšte, gde dominiraju apelativni i toponimski nazivi: Zagora, Zabrežje; međudržava, međupoložaj, međurečje; nabrežje; pobrđe, Polimlje, Podrinje, Posavina; pobrdica; Podgorica, Podgrmeč, Podgorina, Potkozarje, Podunavlje; predgrađe, predgorje; prikrajak, Primorje; uzbrežje, uzbrdica; pavedrina, nizbrdica itd.

           c)  Imenice koje označavaju deo tela (čoveka, ređe životinje). To su narodna anatomska imenovanja koja imaju standardni status: domozak, donožje; zašaka, zadlanak, zanoktica, zaušnik; međuveđe, međumozak; naručje, nausnica; nadšaka, nadlaktica, nadrepak, nadlanica; podgrlo, podbrdak, podvoljak, podočnjak, podlaktica; pretkomora; primozak, prizubak itd.

d) Imenice koje označavaju apstraktne pojmove: bezbriga, besvest, besmisao, bezbožje, beznađe; neuspeh, nemoral, nečistoća; antisemitizam, antikomunizam; amoral, anacionalnost; protivpretpostavka, protivstav; kontrapredlog, kontrastav; međuprodaja, međufaza; nadsmisao, nadred; predradnja, predistorija, predznanje, predosećaj, predubeđenje; suodgovornost, supatnja, suživot; sadejstvo, samilost, sauticaj, saglasje; nadrimudrost, nadriučenost; nazovimoral; kvazidemokratija; pseudoproblem, pseudosocijalizam; praevolucija, praiskon, praporeklo; supercivilizacija; hipersenzibilnost, ultrakolonijalizam; poluistina; detitoizacija, decentralizacija; revitalizacija, reprivatizacija; subperiodizacija itd.

e) Imenice koje označavaju vremenske pojmove: dopodne; doručak; zajutarje; zavečerje; međuepoha, međučin, međudnevica; predveče, predjutro, predzorje itd.

f) Imenice koje označavaju konkretne predmete ili pojave: dovratak, dokolenica; narukvica, nagrudnjak, naušnica; nadgrobnik, natkrovak, nastrešica; potkošulja, podsvećnik, podsuknja, podnožak; uzglavlje; sukrvica, sumaglica, susnežica; sazvežđe; superbenzin, supermarket, superlepak; ultrazvuk, ultrafilter itd.

 g) Imenice iz različitih terminoloških oblasti: botanika –               bezvrežac, bezlistac,   beskolenka, beskorka, bescvetnica; necv(j)etača, nevrba; nadlist; povodnica, povrtnica; pokrovnjak, pokućarac, posunac; sudlanica, sudrenić, sudrenka, sukrivičina, suprašnica, sucer; prabiljka; pajasen, pazvonce,   pačempresi; zoologija – bezgrebenke, bezlubanjac, beznožac, beskrilac, besperka, bezribica; neotrovnica, nepreživari; pogrmuša, povodnjak, pokućarka, pogrebuša, pogrmuša; prigorulja; pravodozemci, pragmizavci, praživotinje, prainsekti, prakičmenjaci, praptica; pagusenica, pamrav;  medicina  –  antianalgetici, antibiotici, antihormon, antitoksin; apatija, aritmija, asepsa, avitaminoza; kontracepcija; pretkomorje; hipertrofija, hipertenzija, revakcinacija, regeneracija, resekcija; ekonomija – ekstradobit, ekstraprofit, ekstradohodak; hiperinflacija, reeskont, reeksport, rekompenzacija; nuzzarada, nusprihod; sport – predturnir, predtakmičenje; podliga; podsavez; superderbi, superkup, superliga; vicešampion i druge manje brojne oblasti.  

 

10. Analiza je pokazala da u prefiksalnoj tvorbi zapaženo  mesto imaju prefiksi grčkog i latinskog porekla. Oni se obično spajaju sa stranim osnovama; samo u nekim slučajevima (i ne svi) proširuju se i na domaće osnove (kourednik, antijunak, prosrbin, ekstrazarada itd.).

 

11. U prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi po pravilu nema osnova stranog porekla. Najčešće su osnove stare reči iz opšteslovenskog nasleđa (brdo, breg, ruka, glava, voda, zemlja itd.). Međutim, u čistoj prefiksaciji neki domaći prefiksi ređe se spajaju i sa stranim osnovama (potkancelar, predreklama, protivrevolucija, neeksploatacija), pa broj tih reči nije veliki.

 

12. Kad je reč o produktivnosti prefiksa kao bitnoj sistemskoj tvorbenoj kategoriji, pokazalo se da su, ako uzmemo u obzir oba načina tvorbe, kao i realizacije u svim jezičkim stilovima – (1) relativno   produktivni: bez-, ne-, anti-, protiv-, za-, nad-, po-, pod-, pred-, pri-, su-, nadri-, nazovi-, pra-, super-, ekstra-, polu-, de(z)-, re-; (2) izrazito   produktivni, tj. čiji leksički krug osnova nije ograničen: ne-, protiv-, polu-; (3)  delimično/ograničeno  produktivni: a-, ko-, na-, kvazi-, pseudo-, ultra-, hiper-, pa-, dis-, pro-, nuz-, sub-; (4) neproduktivni: do-, uz-, raz-, nuz-, pro-   (slovenskog porekla), vice-, eks-, ali  i prefiksi: na-, po-, pri- u prefiksalnoj i sa- u prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi.

 

13. Stiče se utisak, prema analiziranom materijalu, da su neki prefiksi kao elementima tvorbe u dijahronijskom rasponu u velikoj meri vremenski ograničeni.

 

14. Produktivnost sufiksa, odnosno tvorbenih modela sa sufiksima, nismo utvrđivali pojedinačno i brojčano. Primetno je najproduktivniji sufiks -je, nešto manje: -ak/-āk, -(n)ik, -(n)ica, -ina itd.

 

15. Valja svakako kao poseban zaključak istaći još i ovo:  na osnovu analiziranog materijala može se pretpostaviti – prema sadašnjem stanju u datoj tvorbenoj oblasti –  da će  dalji razvojni pravci prefiksalne tvorbe imenica da se oslanjaju prevashodno na strane prefikse, koji pokazuju ekspanzivnost i prema domaćim i prema stranim osnovama. To se najviše ogleda u novinarsko-publicističkom stilu, koji je najpodložniji uticajima stranih jezika, a istovremeno je vrlo uticajan na opšta razvojna kretanja u standardnom jeziku.

 Suprotno tome, prefiksalno-sufiksalna tvorba, oslonjena na srpsko jezičko nasleđe, održavaće se i eventualno razvijati u jeziku literature, prihvatajući  iz pokrajinske leksike i dalje one  tvorbene modele koji čuvaju duh maternjeg jezika i njegovu tvorbenu bit. Pitanje uzajamnih veza dijalekatskih tvorbenih imenica i tvorbenih imenica iz standardnog jezika, a posebno iz literature su, opet, tema za sebe.

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa