Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Rečnici, Broj 6

 

Мирослав Николић: ОБРАТНИ РЕЧНИК СРПСКОГА ЈЕЗИКА. Матица српска, Институт за српски језик САНУ и Палчић (извршни издавач),  БеоградНови Сад, 2000, XIV+1394 стр.

Недавно се појавио Обратни речник српскога језика Мирослава Николића. Аутор је нашој научној и широј културној јавности  познат као један од уредника капиталног Речника савременог српскохрватског књижевног и народног језика који се већ деценијама израђује у Институту за српски језик САНУ. Тренутно је Николић председник Уређивачког одбора  Речника САНУ и главни уредник часописа Наш језик.

Обратни речник српскога језика са близу 1400 страница успешан је покушај да се начини преко потребно дело у којем ће по одостражњем азбучном реду бити систематизована лексика српског језика. Пре више од тридесет година, наиме, Јосип Матешић је саставио сличан речник, али будући да је његово дело објављено у Немачкој, било је и остало скоро недоступно овдашњим корисницима. О томе сведочи и наслов својевременог приказа Матешићевог речника, настао испод пера хрватског лингвисте  Стјепана Бабића „Користан али тешко доступан рјечник” (који у предговору помиње Мирослав Николић).

У Уводним напоменама Мирослав Николић на почетку предочава читаоцима природу и намеру своје књиге: „Обратни (обрнути, одостражњи, инверзни) речник, речник а терго, специфична је врста лексикографскога дела пре свега по томе што су у њему речи, одреднице, инверзно алфабетски уређене (у нашем случају уазбучене), тј. идући од краја ка почетку речи”. За оне којима је ова прецизно изражена мисао евентуално нејасна аутор наводи пример. Именица шиба (будући да се завршава гласом а)  у овом речнику се налази већ на четвртој страни, а именица ариш (будући да се завршава гласом ш) при самом крају, мада би у нормалном азбучном реду било потпуно супротно.  У Обратном речнику, такође, изостају дефиниције одредница, те он спада у недескриптивне речнике.

Карактер овако замишљеног и реализованог пројекта условљава и потенцијалне кориснике. За њега ће најзаинтересованији бити лингвисти, посебно морфолози, потом акцентолози, фонолози и лексикографи. Голема грађа Обратног речника, од преко 163 000 одредница, врло је погодна и за проучавање у статистичкој лингвистици, при изради програма за тзв. машинско превођење, у преводилаштву уопште. А како сам аутор бележи згодна је за практичну употребу у енигматици итд.

Импресивна је речничка грађа из које је Мирослав Николић сабирао одреднице. Ту је на првом месту грађа из шестотомног Речника Матице српске, потом из шеснаест томова Речника САНУ. Следе Речник нових речи Ивана Клајна, Нови речник нових речи Јована Ћирилова, рукопис докторске тезе Ђорђа Оташевића „Нове речи и значења у савременом стандарду српског језика: лингвистички аспект”. Веома је широк и списак других речника, почев од Вуковог Рјечника из 1852. године, преко неких двојезичких речника и енциклопедија до чланака из лингвистичке периодике. Наравно, грађа је селекционирана, а сам аутор је на основу властите лексичке компетенције уносио и речи које није констатовао у консултованим изворима, а по његовом осећању спадају у савремену лексику српског језика. Поменута бројка од преко 163 000 речничких одредница не обухвата само лексеме него и леме (јер су, на пример,  две одреднице бува и буха, варијанте исте речи).

Освртом на садржај грађе коју Обратни речник српскога језика  доноси, констатоваћемо да читалац у њему може пронаћи: речи у речничкој форми, акценатска обележја већине речи (мањи део речи остаје без прозодијских обележја), ознаку за алтернацију непостојаног а у падежу (типа старац : старца), ознаку врсте речи, ознаку евентуалног екавског и ијекавског облика. Ту је и скраћеница  извора из којег је одредница узета, као и кратак, практичан коментар код хомонима и хомографа. Проблеме са одређеним и неодређеним видом придева аутор је решавао трудећи се да назначује најприроднија решења (а повремено ће читалац пронаћи и оба облика с упућеницама). Радни и трпни глаголски придеви су третирани као прави придеви.

Посебно је користан и сложен посао Мирослав Николић обавио акцентујући одреднице (када год је то било могуће), чиме је битно повећана употребна вредност речника.

Грађа Обратног речника српскога језика сада је пред читаоцима и у складу са својим потребама они ће врло једноставно моћи да је користе. Даћемо један пример. Рецимо да је кориснику  потребан облик и акценат неке речи која се завршава на слово д. Он ће пратећи садржински списак с почетка књиге и живе главе у књизи зачас пронаћи почетак секције речи чији је последњи глас глас д (конкретно је реч о 332 странице Речника). Затим ће, ако је заинтересован да види какав је лексикографски лик речи кљусад, пратећи живе главе доћи до странице 334.  следећи вертикалну парадигму речи: напрад, страд, бурад, злурад, Турад, ћурад, сад, засад, насад, расад итд. доспети до тражене речи. Видно је да је кориснику Обратног речника српскога језика могуће да сем акцентованих речи проналази и гнезда морфемски блиских речи.

Нема сумње да је ова књига била необично тешка за штампање, те посебно признање припада и извршном издавачу „Палчићу, који се постарао да захтевни посао обави на прави начин. Српска лексикографија је захваљујући труду Мирослава Николића добила јединствено лексикографско дело, којим се прикључујемо оним културама које су већ раније  објавиле сличне речнике.

 

Васа Павковић  (Београд)

 

 

 

 

 

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa