Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Tribina, Broj 7

 

Danko Šipka  (Poznanj)

FORMALNA OBELEŽJA IZVORNIH NAUČNIH RADOVA IZ LINGVISTIKE

- skica standarda -

1. Uvod

Pregledajući formalna obeležja priloga u našim lingvističkim časopisima i zbornicima (zaglavlja, način citiranja, navođenja literature i sl.) možemo primetiti dve stvari. Prvo, postoji visok stepen variranja među različitim časopisima i zbornicima, a neretko u više izdanja istog zbornika, a čak i u radovima više autora istog izdanja časopisa i zbornika. Drugo, ta formalna obeležja u dobroj se meri razlikuju od onoga što je uobičajeno u svetu, prvenstveno po preteranom korišćenju fusnota, kao zastarelog sredstva upućivanja na bibliografske jedinice. Ukratko rečeno, nema standarda, a uobičajene tendencije razlikuju se od svetskih standarda.

Prihvatanje odgovarajućeg standarda koji bi bio u skladu sa praksom u svetu doneo bi sve one koristi koje donosi standardizacija u bilo kojoj oblasti života – pre svega, mnogo lakše pronalaženje informacija koje se traže.

Cilj ovog članka je da se predloži skica standarda za izvorne naučne radove i time potakne rasprava o potrebi standardiziranja lingvističkih radova uopšte (dakle, ne samo naučnih radova u časopisima i zbornicima, nego i prikaza, monografija, udžbenika i sl.). Ovaj standard dobrim delom prati norme Modern Languages Association, koja je, de fakto, svetski standard pisanja lingvističkih radova.

Ovde će biti opisan predlog izgleda rada u štampanom obliku. Autori treba da slede te informacije, s tim što rad predaju u štampu sa marginama od po 2,5 centimetara na obe strane i dvostrukim proredom. Sve ilustracije uvrštavaju se unutar teksta, ali se dostavljaju i zasebno. Već u zavisnosti od organizacije rada u časopisu ili zborniku, redakcija određuje da li se radovi dostavljaju u elektronskom obliku i/ili papiru i u kojim elektronskim formatima, odnosno u koliko primeraka, ako se radovi prihvataju u neelektronskom obliku. Autori su dužni da izvrše lekturu i korekturu svojih tekstova.

 

2. Struktura naučnih radova

Za naučne radove iz lingvistike predlaže se sledeća struktura:

a. gornja živa margina,

b. zaglavlje,

c. apstrakt,

d. spisak ključnih reči,

e. tekst rada,

f. spisak biliografskih jedinica,

g. sažetak na stranom jeziku,

h. adresa autora.

Gornja živa margina odvojena je vodoravnom crnom linijom od ostatka teksta. Na levoj strani sadrži broj strane u levom uglu, a u centru u kroju 10% manjem od kroja osnovnog teksta naziv, broj i godište časopisa ili zbornika. Na desnoj strani daje se broj strane u desnom uglu a u centru u nenaglašenom kroju 10% manjem od osnovnog teksta inicijal imena i prezime autora, te naslov rada u kosom kroju. Sve informacije žive margine moraju se smestiti u jedan red. Ukoliko je naslov predug, on se skraćuje, što se obeležava trima tačkama.

Zaglavlje sadrži sledeće elemente formatirane na sledeći način:

U levom gornjem uglu, prvi red: ime i prezime autora, drugi red: autorova institucija i mesto boravka u zagradi, na primer:

Marko Marković

Filološki fakultet, Odsek za opštu lingvistiku (Beograd)

Ukoliko autor radi na više mesta, upisuje svoje osnovno radno mesto po vlastitom nahođenju.

U desnom gornjem uglu krojem za 10% manjim od kroja osnovnog teksta, prvi red: UDK broj, drugi red: opis tipa rada, ovde „izvorni naučni rad”, na primer, treći red: datum prijema rada, četvrti red, datum prihvatanja rada za štampu

UDK 808.61.27

izvorni naučni rad

primljen: 9/2001

prihvaćen: 11/2001

Dva reda ispod ovih informacija daje se naslov rada, centriran i u masnom kroju za 10% većem od kroja osnovnog teksta rada. Podnaslov se daje u sledećem redu centriran, u nenaglašenom kroju veličine kao u ostalom delu teksta.

Apstrakt sadrži sažetu informaciju o radu dužine 50-60 reči. Daje se dva reda ispod naslova, justiran i u nenaglašenom kroju koji je za 10% manji od kroja osnovnog teksta rada.

Spisak ključnih reči sadrži pet do deset reči ključnih za rad. Daje se jedan red ispod apstrakta levo poravnat i u nenaglašenom kroju koji je za 10% manji od kroja osnovnog teksta rada. Spisak se uvodi masnim „Ključne reči:”, na primer:

Ključne reči: srpski jezik, leksikologija, leksičke relacije, sinonimija, približni sinonimi

Osnovni tekst daje se justiran i počinje dva reda ispod spiska ključnih reči. Paragrafi se odvajaju jednim redom, a njihov prvi red uvlači se jedan centimetar. Naslovi delova rada daju se u masnom kroju, centrirani i odvojeni dvama redovima ispred i iza. Ukoliko autor koristi obrojčavanje strukture rada, onda ono mora biti konsekvento i u jednom od sledećih standarda.

Ako se obrojčavaju samo naslovi delova rada, onda su mogući ovi načini:

Način A

1.

1.1

1.1.1

2.

2.1

2.2 itd.

Način B

A.

1.

a.

b.

i.

ii.

c.

2.

B. itd.

U oba načina, ukoliko se javlja samo jedan nivo segmentacije, autor može koristiti samo brojeve najvišeg nivoa, dakle: 1., 2., 3., itd. ili A., B., C., itd.

Ako se obrojčavaju i naslovi delova i paragrafi, onda treba koristiti način A.

Spisak bibliografskih jedinica daje se dva reda ispod osnovnog dela teksta, prethodi mu naslov „Literatura” centriran i u masnom kroju odvojen dvama redovima od samih bibliografskih jedinica. Bibliografske jedinice daju se u kroju za 10% manjem od kroja osnovnog dela teksta, jednim redom razmaka između jedinica i s prvim redom izvučenim za jedan centimetar u sledećem formatu:

Knjige:

Prezime, inicijal autora. godina izdanja Naslov knjige, Mesto izdanja: Izdavač., na primer:

Ivić, P. 1994 Srpskohrvatski dijalekti, Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića

Radovi u časopisima i zbornicima:

Prezime, inicijal autora. godina izdanja „Naslov rada”, Naslov časopisa ili zbornika, broj: strana od do, na primer:

Ivić, M. 1990 „O rečima koje iskazuju ljudski stvor u najneodređenijem smislu”, Južnoslovenski filolog, XLVI: 1-11

Ukoliko se citira više radova istog autora, onda se nakon godine izdanja stavljaju slova a, b, c itd, na primer:

Ivić, M. 1990a

Ukoliko se citira jedno od više izdanja iste knjige, onda se to obeležava natpisanim brojem iza godine izdanja, na primer četvrto izdanje knjige obeležava se ovako:

Belić, A. 19694

Ukoliko knjiga ili rad imaju više autora, onda se primenjuju sledeća pravila.

Dva autora daju se u formatu:

Prezime, inicijal prvog autora. i inicijal. prezime drugog autora, na primer.

Brozović, D. i P. Ivić

Više od dva autora daju se u formatu:

Prezime, inicijal prvog autora. i dr., na primer:

Ivić, P. i dr.

Ukoliko postoji opasnost da se autor ne može identifikovati na osnovu inicijala, onda se daje puno ime, npr:

Mihaljević, Milan

Mihaljević, Milica

Sažetku na stranom jeziku veličine 100–120 reči prethodi centriran napis „Sažetak” na stranom jeziku u masnom kroju, centrirano ime i prezime autora u nenaglašenom kroju, te naslov rada u masnom kroju. Svi ovi elementi odvajaju se dvama redovima na primer:

Summary

Milka Ivić

On Words Denoting Humans With Maximal Indefinitness

Kako je engleski odavno preuzeo ulogu sredstva međunarodnog naučnog komuniciranja, preporučuje se pisanje sažetaka na tom jeziku. Drugi strani jezici mogu se upotrebljavati kada to nalaže specifika samog rada, npr. rusistički rad na srpskom jeziku imaće sažetak na ruskom jeziku.

Adresa autora daje se dva reda ispod sažetka na stranom jeziku desno poravnata u nenaglašenom kroju za 10% manjem od osnovnog teksta, sa titulom, imenom i prezimenom autora u prvom redu, ulicom i brojem u drugom, poštanskim kodom mestom i zemljom u trećem, adresom elektronske pošte u četvrtom, te domaćom stranom (URL-om) u petom. Četvrti i/ili peti red ne daju se za one autore koji ne komuniciraju na taj način. Ukoliko autor ne želi da da adresu, onda se u drugom redu daje naznaka „kontakt putem redakcije”, a u daljim redovima adresa tradicionalne i elektronske pošte redakcije.

 

3. Elementi rada od posebnog interesa

Kad su u pitanju elementi rada, predlaže se ovakav način formatiranja.

3.1 Citiranje i upućivanje na druge radove

Citirani tekst može se davati unutar paragrafa pod znacima navoda ili kao zaseban paragraf uvučen jedan i po centimetar sa leve i desne strane i u kroju za 10% manjim od osnovnog teksta. Ovaj drugi način primenjuje se naročito u slučaju dugih citata. U oba slučaja mora se jasno navesti izvor citata i to u formatu:

Prezime autora (godina izdanja: strana)

ili:

(Prezime autora, godina izdanja: strana)

Na primer: Loma (1988:3) tvrdi da „Citat” ili Kod naših jezikoslovaca nailazimo na sledeća mišljenja „Citat” (Loma, 1988:3).

Na isti način upućuje se na druge radove kada se oni ne citiraju, s tim što se ne navodi strana, npr. O tome su pisali Loma (1988), Katičić (1992) …

Ukoliko se u radu upućuje na više radova jednog autora iz iste godine ili jedno od više izdanja, onda na to upućuje onako kako je rečeno u delu o bibliografskim jedinicama, npr. O tome pišu Loma (1992b), Belić (19694).

Ukoliko se autor ne može identifikovati na osnovu prezimena, onda se upotrebljava i inicijal, npr. (P. Ivić, 1988:33)

3.2 Navođenje primera

Primeri se navode u tekstu u kurzivnom kroju, njihovo značenje daje se u polunavodnicima, a transkripcija, tamo gde je to potrebno, u uglatim zagradama, na primer:

paas [pás] ‘pojas’

Izvor primera navodi se onako kako je to opisano u delu o citiranju i upućivanju na druge radove.

Ukoliko postoji potreba da se na primer upućuje u nekom drugom delu teksta, onda se on obrojčava u formatu (broj). Veći primeri navode se kao poseban paragraf uvučen centimetar i po, npr.

(3) Došli su ljudi koji su se ranije raspitivali o tvom prijatelju.

nakon čega se na taj primer upućuje ovako:

U primeru (3) imamo…

3.3 Navođenje tabela, crteža, mapa, ilustracija i sl.

Svi ovi elementi daju se u tekstu centrirani sa potpisom tipa:

Element o kome se radi (tabela, crtež, dijagram, mapa, ilustracija…) broj: Opis, na primer

Tabela 1: Procentualni udeo stranih reči u supstandardnoj leksici

Na svaki od tih elemenata upućuje se tako što se navodi broj elementa, recimo: „Podaci predstavljeni u tabeli 1 pokazuju da…”

3.4 Liste

Sve liste uvlače se jedan i po centimetar i odvajaju od prethodnog i narednog dela teksta jednim redom. Liste mogu biti neobrojčene, tipa:

- element 1,

- element 2,

- element 3

Ili obrojčene, odnosno oslovljene, tipa:

a) element 1,

b) element 2,

c) element 3

Ukoliko su liste obrojčene ili oslovljene, uvek treba koristiti zatvorenu oblu zagradu nakon broja odnosno slova.

3.5 Upotreba fusnota

Fusnote u principu treba izbegavati. Fusnote se ne mogu koristiti za upućivanje na druge radove i citiranje. Takav način upućivanja dekoncentriše čitaoca i čini rad nepreglednim. Upućivanje na druge radove vrši se onako kako je opisano u delu. Fusnota se ostavlja za retke slučajeve gde napomena nema direktnu vezu sa argumentacijom u radu, u tipičnom slučaju da se objasni ko je podržao stvaranje rada, kakva je bila podela posla među autorima, ukoliko ih ima više itd.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa