Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Rečnici, Broj 7

 

REČNIK SRPSKO-POLJSKIH MEĐUJEZIČKIH HOMONIMA I PARONIMA. Wydawnictwo naukowe, Uniwersytet im. Adama Mickiewicza w Poznaniu, Poznań, 1999, 158 str.

                Rečnik srpsko-poljskih međujezičkih homonima i paronima izradila je grupa autora na čelu sa prof. dr Dankom Šipkom u Institutu za slovensku filologiju Varšavskog univerziteta, školske 1992/1993. godine, i predstavlja, kako je to u predgovoru rečeno, “rezultat isključivo individualnog rada članova Radionice Kišobran“. Dakle, autori ovog izuzetnog dela su Katarzyna Kurek, Joanna Leszczyńska, Magdalena Siudek, Vladan Stamenković i prof. Danko Šipka.

                Rečnik se sastoji iz dva dela. U prvom delu se prezentuje sadržaj, predgovor, uvod i uputstvo za korišćenje rečnika, dok se u drugom delu daju srpsko-poljski rečnik, poljsko-srpski indeks, indeks po vrstama reči i broju slogova i spisak skraćenica. Inače prvi deo je napisan i na srpskom i na poljskom jeziku.

U uvodnom delu se daje definicija pojma „međujezička homonimija/paronimija”, zatim se iznose postupci i rezultati analize. Autori razgraničavaju pojmove lažni prevodiočevi prijatelji i medjujezički homonimi i paronimi. Pod prvim podrazumevaju „odnos dve lekseme iz dva različita jezika koje mogu izazvati uspostavljanje pogrešne ekvivalencije”, dok pod drugim terminom podrazumevaju „odnos dve lekseme  iz dva različita jezika ekvivalentne forme i neekvivalentnog sadržaja”. Za razliku od prvog termina koji je psiholingvistička i primenjeno-lingvistička kategorija, drugi termin predstavlja uporednojezičku i leksikološku kategoriju. Forme dvaju jezika mogu biti ekvivalentne ako su jezici kojima pripadaju genetski i tipološki povezani (npr., slovenski jezici). Drugi uslov za  ekvivalentnost forme predstavljaju fonemska ekvivalencija (npr. kao što je to kod reči obrok u srpskom i poljskom jeziku) ili ekvivalencija fonetskih, morfoloških i tvorbenih refleksa (isp. srp. kusati i polj. kąsać). Treći uslov je da su lekseme iste vrste reči i da se ekvivalencija upostavlja u „kanonskoj formi” (isp. srp. dumna i polj. dumna).

                 Autori izdvajaju dvosmerni i jednosmerni tip medjujezičke homonimije i paronimije. „U dvosmernom tipu jedna leksema jednog jezika ima istovetnu formu sa jednom leksemom drugog jezika, a sadržaj sa nekom drugom, a isto se dešava i u drugom smeru, pa jedna leksema drugog jezika deli formu sa već pomenutom leksemom prvog jezika, a sadržaj sa nekom drugom leksemom tog jezika”. Kao ilustracija za dvosmerni odnos autori navode srp. pismo i polj. pismo (list) i polj. pismo i srp. pismo (časopis) ili pak srp. rok i polj. rok (termin) i polj. rok i srp. rok (godina). „U jednosmernom tipu, prvi je deo formule isti, ali se taj odnos ne ponavlja u suprotnom smeru” za koji je karakteristična relacija pune ekvivalencije. Za primer uzimaju polj. lak i srp. lak (vosak) odn. srp. lak i polj. lak (lak). Međujezičku homonimiju autori definišu kao identičan odnos između forme lekseme prvog jezika i drugog jezika, dok pod međujezičkom paronimijom podrazumevaju približan odnos forme lekseme prvog i drugog jezika. Identičnost predstavlja ekvivalenciju inherentnih fonemskih obeležja.

                U zaključku teorijskog dela se kaže da se „u semantici poljsko-srpskih homonimskih/paronimskih parova može uspostaviti čitava skala na čijem su jednom kraju lekseme kod kojih se značenjska razlika svodi na finu nijansu (srp. maslo /smalec/, polj. maslo /maslac/), a na drugom semantički potpuno nepovezani parovi (srp. kat /piętro/, polj. kat /krvnik/)”. Dakle, međujezička homonimija i paronimija razlikuju se od unutarjezičke homonimije, a razgraničenje homonimije od polisemije je „zapravo rešavanje pitanja šta je to zasebna leksema”. Osnovni generator međujezičkog homonimskog /paronimskog odnosa je „semantička diferencijacija korena koje oba jezika baštine iz zajedničke jezičke starine”.

Korpus međujezičkih homonima i paronima ekscerpiran je iz džepnog srpskog i poljskog rečnika (Wierzbicki et al 1966), dvotomnog srpskohrvatsko-poljskog Frančićevog rečnika (1987), zatim iz srpskog rečnika Matice srpske i hrvatske, kao i poljskog Malog rečnika poljskog jezika iz 1969. i Rečnika poljskog jezika iz 1992. Ukupno je ekscerpirano 646 parova međujezičkih homonima i paronima. U korpusu su zastupljene najviše imenice (59,75%), zatim glagoli (30,03%), pridevi (8,82%), prilozi (1,08%), dok je uzvika i veznika svega po 0,15%.

Autori beleže lekseme koje se u srpskom i poljskom jeziku podudaraju po formi, a razlikuju po sadržini. Značenja lekseme koja ne tvore homonimsko/paronimski odnos ne navode.

Lekseme su u rečniku poredjane abecedno. Posle naziva odrednice daju se gramatička obrada, upotrebne etikete, srpski sinonim, definicija na poljskom, srpski primer, poljski ekvivalent, poljska leksema, gramatička obrada, poljski sinonim, upotrebna etiketa, definicija na srpskom, poljski primer, srpski ekivavalent. Ukoliko svakom smislu lekseme jednog jezika odgovara zasebna leksema u drugom jeziku (isp. polj. wodnik = srp. 1. vodenjak; 2. vodolija; 3. vodomer), onda se uz svaki smisao navode etiketa, sinonim, definicija, primer i ekvivalent. U daljem tekstu navodimo nekoliko odrednica iz rečnika:

 

akademik, a m członek akademii nauk: Belić je bio akademik. c z ł o n e k  

a k a d e m i i

akademik m III pot. zgrada u kojoj žive studenti:. Mieszkać w arkademiku.

s t u d e n t s k i  d o m

 

drag, a, o i darzony miłością, sympatią: Sećao se svih tih dragih ljudi. k o ch a n y.

drogi, drodzy, drožszy koji ima visoku cenu: drogi  materiał. s k u p

 

gojenje, a n 1. #zast. /gajenje/ rzeczownik od hodować: gojenje svinja, ovaca.

h o d o w l a; 2. /debljanje/ rzeczownik od grubieć: Došlo je do naglog gojenja.

g r u b i e n i e.     

gojenie n I glagolska imenica od vidati: gojenie ran. v i d a n j e.

 

Jovan Ajduković (Beograd)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa