Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Časopisi, Broj 7

 

JEZIK DANAS, 11. Novi Sad, 2000.

                Broj 11 časopisa  Jezik danas, glasila Matice srpske za kulturu usmene i pisane reči, donosi niz zanimljivih priloga iz oblasti leksikologije, preciznije leksikografije, etimologije i semantike, pravopisa, sociolingvistike i jedan poetski intoniran tekst Vaska Pope iz predgovora antologiji narodne poezije Od zlata jabuka.

                Đorđe Otašević u tekstu Nove reči i njihovo beleženje  (str. 1) obrađuje tematiku beleženja neologizama i njihovog zapisivanja u rečnike. Popisati sve reči nemoguće je zato što se veliki opisni rečnici izrađuju desetlećima, a nove reči se stvaraju svakodnevno. (str. 1)”, kaže on. Neophodnost selekcije, nepotpunost građe, sporost izlaženja rečnika, tehničke greške i različiti urednički kriterijumi osnovni su uzroci nepotpunosti odnosno iscrpnosti opisnih rečnika (str. 1). Broj novih reči naglo se povećava poslednjih decenija, a proces povećavanja znatno prevazilazi proces smanjivanja. Leksikografi odavno traže način da blagovremeno beleže nove reči. Neologizmi se beleže u: 1. rečnicima novih reči; 2. specijalnim časopisima i biltenima; 3. novim izdanjima opisnih rečnika; 4. dopunskim tomovima; 5. dvojezičnim rečnicima; 6. terminološkim rečnicima; 7. aneksnim rečnicima i 8. preglednim rečnicima.

                Putevi posrednog preuzimanja reči ponekad uključuju više jezika i različite situacije. Engleski jezik se odavno ustoličio u ulozi sredstva međunarodnog komuniciranja. Postavlja se pitanje kakva i kolika je uloga engleskog jezika kao posrednika između našeg i jezika s kojima nismo imali direktne geografske i kulturne kontakte. Dinko Šipka u tekstu Engleska karika u pozajmljivanju egzotizama (str. 5) takve reči naziva egzotizmima (str. 5). On ih, po udelu engleskog jezika u njihovom preuzimanju, deli na dve grupe. Prvu, u kojoj je egzotizam prošao kroz filtar engleskog jezika (kečap, vigmam, tomahavk, mokasine) i drugu, gde je engleski samo jedan od mogućih prenosilaca (avokado, iguana, kanibal, kondor, kinin).

                Interpunkcijske nedoumice (str. 7) u Pravopisu srpskoga jezika iz 1993. godine, predmet su analize u prilogu Milana Bakovljeva. U Pravopisu se ne spominje da li tačku treba stavljati iza broja ili slova (u alfabetskom redu) kada se razlaže neki tekst i pri klasifikaciji određenih pojmova, a ne samo ukoliko se tekst nastavlja u istom redu iza broja ili slovnog simbola. Izostavljeno je pravilo da se pri datiranju između mesta i datuma svagda piše zapeta, uopšte se ne spominje upotreba zapete iza naslova pisma i drugo. Ovakve analize od višestruke su koristi i imaju za cilj da ukažu na propuste ne bi li oni u budućnosti bili otklonjeni.

                Polemika između Rajka Bukvića i Duške Klikovac svodi se u suštini na različita shvatanja pitanja kategorizacije i definisanja pojmova. „Kategorizacija je mentalno svrstavanje pojedinačnih pojava (bića, predmeta, apstraktnih pojava itd.) u grupe, za potrebe rasuđivanja i jezičkog kodiranja (str. 14).” Na teorijskoj razradi kategorizacije izrasla je čitava lingvistička grana, koja se naziva kognitivna lingvistika. Eksplicitna kategorizacija je kada se uz jedan pojam navede i njegov  viši pojam (izvršiti analizu, snežni pokrivač, raketni projektil…). Pojava sinonimije, odnosno, da li su neke reči sinonimi ili ne i kojem nivou kategorizacije pripadaju, bila je glavni kamen spoticanja u ovoj polemici.

                Milan Šipka napisao je tekst o stranim rečima u javnim natpisima Pravopisna papazjanija (str. 18). Radi se o transkripciji reči ekspres i picerija. Izgleda da se mnogi ne pridržavaju kod nas odavno utvrđenog uzusa da se reči iz drugih jezika pišu onako kako se izgovaraju u našem jeziku (express, pizzerija  umesto ekspres i picerija).

                Da se raznorazne gramatičke i pravopisne greške mogu naći na svakom mestu podseća nas Dejan Miloradov. Njegovu pažnju privukle su razne vrste čajeva. „Zaprepašćen onim što sam na prvi pogled primetio, rešio sam da napravim jedno malo istraživanje i da analiziram natpise i uputstva na pojedinim ambalažama (str. 21)”, kaže on. Sledi detaljan opis svega napisanog na kutijama raznih vrsta čajeva, a što nije u skladu sa srpskim jezikom. Ibrahim Hadžić bavio se etimologijom naziva jedne vrste pečuraka (Smrčak je smrskana gljiva (str. 23)).

                Odbor za standardizaciju srpskog jezika, podstaknut od strane Direkcije za međunarodnu kulturnu, prosvetnu i sportsku saradnju, doneo je zaključke o pitanju „mrtvog srpsko-hrvatskog jezika” (str. 25). Oni ovaj problem posmatraju na tri načina: kao lingvistički, sociolingvistički i političkopragmatički problem. Iza naziva srpski, hrvatski i bošnjački jezik i dalje se krije jedan standardnojezički sistem, koji je u prvoj polovini 19. veka standardizovao Vuk Stefanović Karadžić. Dvočlani naziv tog komunikacijskog sistema (srpskohrvatski ili hrvatskosrpski) ostao je bez ičije sociolingvističke podrške. Novi lingvistički entiteti (označeni nazivima srpski, hrvatski i bošnjački, a ne bosanski jezik) imaju u svemu bitnom istu građu, istu jezičku strukturu. Zato i predstavljaju isti standardnojezički sistem. „Međutim,  ta tri «jezika» (sa navodnicima ili bez njih) nemaju, niti će imati, istu kulturološku nadgradnju, istu suprastrukturu. Zato su i mogući podosta izdiferencirani etno-konfesionalni, tj. nacionalni, jezički standardi, odnosno varijante istog standardnog jezika, pa, u krajnjoj liniji, i odeliti standardni jezici, odeliti ponešto u sadržaju a podosta u nazivu (lingvinomu) (str. 28).”

                                                                                                               

Vladimir Pavlović  (Beograd)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa