Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Časopisi, Broj 7

 

JEZIK DANAS. Glasilo Matice srpske za kulturu usmene i pisane reči. III, 10, Novi Sad, 1999, 31 str.

 

U desetom broju Jezik danas pred zainteresovane donosi osam tekstova zanimljivih za svakodnevnu adekvatnu upotrebu jezika, tri zaključka Odbora za standardizaciju srpskog jezika koji se odnose na neka pitanja iz oblasti pravopisa odnosno terminologije i Prvu poslanicu Sv. apostola Pavla Korićanima.

Prilog Danka Šipke „O našim rečima u engleskom jeziku” govori o isprepletanim tananim putevima reči. Autor predstavlja podatke o rečima srpskohrvatskog jezičkog fonda u engleskom jeziku koristeći dva engleska rečnika: Oxford English Dictionary i The American Heritage Dictionary of the English Language. Svrstavajući ih u grupe etnonima, regionalnih istorizama i reči vezanih za kulturu, konkretizuje „makar veoma slabašan trag” (1) našeg jezika u engleskoj leksici.

Opšteprisutna pojava da svom maternjem jeziku ne poklanjamo dovoljno pažnje našla je odjek u tekstu „Jezički snobizam i dalje buja” Melanije Mikeš. Imajući u vidu dva neimenovana teksta, M. Mikeš ukazuje na opasnost odsustva stvaralačkog odnosa nekih naših lingvista prema maternjem jeziku. Izjašnjava se protiv upotrebe jezičkih pozajmica, novokomponovanih reči i novoskovanih termina bez preke potrebe skrećući pažnju na neumitnu činjenicu da je sredstvo kojim se prenosi poruka veoma važno.

Rajko Bukvić člankom „O javnom jeziku, još jednom” reaguje na tekst Duške Klikovac „O javnom jeziku (Eksplicitna kategorizacija imeničkih pojmova)” koji je objavljen u osmom broju glasila Jezik danas. Određujući sebe kao jednog „od onih koji radi u toj, državnoj, administraciji” (6), R. Bukvić autoru imenovanog teksta zamera čitav niz proizvoljnosti i netačnosti, neadekvatan izbor primera i neoprezno upuštanje u jezik jedne stručne oblasti pri čemu sam upada u iste zamke.

U svom odgovoru, „Još o eksplicitnoj kategorizaciji imeničkih pojmova u javnom jeziku”, D. Klikovac tvrdi da je opasnost od jezika birokratije upravo u tome što postaje uzor za oblikovanje javnog jezika. Kao posledicu uočava neprimerenu upotrebu termina opštih značenja što „predstavlja ako ne manipulaciju jezikom, a onda komunikacijsku grešku” (11).

U prilogu „O uzvicima u srpskom jeziku” Ljubica Prćić navodi šta o uzvicima, kojima se retko bavimo, govore naši i strani naučnici. Sagledava uzvike iz više uglova govoreći o značenju uzvika, podražavanju uzvicima, o njihovom glasovnom sklopu i fonostilističkoj vrednosti, o uzvicima u rečenici i književnim delima. Izbor primera ograničava na stihove Branka Radičevića.

U prilogu „Neka zapažanja o upotrebi stranih reči kod nas” Mihailo Pavlović, navodeći kao primere reči koje su vrlo česte u svakodnevnoj jezičkoj komunikaciji, skreće pažnju na dve zabrinjavajuće pojave: na pogrešnu upotrebu stranih reči i na upadljivo nestajanje iz upotrebe srpskih reči i izraza. Prva pojava, uzimajući sve više maha, stvara zbrku u jeziku i dovodi do nepreciznosti i nerazumljivosti. U vezi sa drugom pojavom autor smatra da treba suzbijati pomodno izbacivanje nekih reči iz upotrebe da bi se sprečilo siromašenje srpskog jezika.

Jaroslav Turčan opravdano tvrdi da se u našoj jezičkoj praksi malo pažnje posvećuje sportskoj terminologiji. U članku „Povodom tri nova sportska termina” ističe neophodnost stručne kodifikacije sportske terminologije i daje prilog tom poslu razmatrajući reči tranzicija, drafting i ajronmen, koje se kao termini koriste u triatlonu.

Člankom „Zamalo preko gola” Milan Šipka doprinosi neophodnim naporima da se „pravilnim i jasnim govorom utiče na širenje jezičke kulture” (20). Ostajući na „sportskom terenu”, autor se bavi jezikom sportskih novinara i sportskih komentatora ocenjujući da je taj jezik „veoma loš” (20). Navodeći primere očiglednih jezičkih grešaka, on traga i za slabostima standardnojezičkih normativa i pripisuje ih i autorima pravopisa i sastavljačima Rečnika SANU. Jezik sportskih novinara i sportskih komentatora M. Šipka označava kao bitno sredstvo negovanja jezičke kulture.

Zaključci Odbora za standardizaciju srpskog jezika odnose se na neka bitna pitanja jezičke prakse. U Zaključku br. 8 sa druge sednice Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja (Komisija br. 7), koja je održana 1. oktobra 1999. godine, konstatuje se da se ne može prihvatiti molba preduzeća „Nijansa” da se preporuči za korišćenje treće, dopunjeno, izdanje Pravopisa srpskog jezika (Priručnika za škole) u osnovnim i srednjim školama, u Republici Srbiji, Republici Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Zaključak br. 8 biće, radi verifikacije, na dnevnom redu treće plenumske sednice Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Uz zaključak je prezentirano podrobno obrazloženje. Zaključak br. 9 sadrži odgovor na molbu G. Milićevića i G. Bosnića, profesora srpskog jezika i književnosti iz Beograda, da se razmotri pitanje razlikovanja crte i crtice. Opsežan odgovor na ovo značajno pitanje pripremili su Branislav Brborić, član Odbora, i Radojko Gačević, član Komisije za standardni jezik u školstvu, administraciji, izdavaštvu i javnim glasilima. Zaključkom br. 10 Odbor odgovara na molbu Z. Hamovića, urednika u izdavačkom preduzeću Clio, da predloži najprikladnija rešenja za sledeće engleske termine: promotion mix, marketing mix, Public Relation, full service agency, copywriter, press clipping, business-to-business advertising. U odgovoru koji je pripremila D. Klikovac data su konkretna rešenja koja se odnose na upotrebu engleskih termina često prisutnih u jezičkoj praksi.

 

Jasna Sepe  (Beograd)

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa