Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Zbornici, Broj 8-9

 

[FORMAL] APPROACHES TO [SLAVIC] LINGUISTICS. Michigan Slavic Publications, Ann Arbor 1994, 181 str; 1997, 333 str; 1999, 433 str; 2001, 344 str.

Edicija koju želimo da prikažemo posvećena je formalnim pristupima u slavistici. Stavljanje prideva formalni i slovenski u uglaste zagrade ukazuje na to da radovi nisu isključivo generativistički, kao i da se pretenduje na njihov univerzalniji karakter (odnosno, da se ne ograničavaju samo na slavistiku).

Zbornike izdaje organizacija Michigan Slavic Publications (povezana sa odsekom za Slovenske jezike i književnosti na Univerzitetu u Mičigenu). Cilj ove organizacije je objavljivanje „naslova koji, iako ne obećavaju u komercijalnom smislu, značajno obogaćuju polje izučavanja slovenskih i istočno evropskih jezika i kultura“. Zbornici donose članke sa konferencija (Annual Workshop on Formal Approaches to Slavic LinguisticsGodišnja konferencija posvećena formalnim pristupima u slovenskoj lingvistici) koje se svake godine održavaju u različitim gradovima u Americi.

Do nas su dospele četiri sveske ovog zbornika. Teme koje se obrađuju su raznolike i iz gotovo svih oblasti lingvistike – fonologije, prozodije, morfologije, morfosintakse, semantike i sintakse. Posebno se insistira na komplementarnosti semantike i sintakse.

 

Urednik sveske iz 1994. je J. Toman (Jindřich Toman). Ovo je ujedno i prva sveska izveštaja sa konferencije posvećene funkcionalnim kategorijama u slovenskoj sintaksi. Konferencija je održana u En Arboru, 1992. godine. Sadrži šest radova, a teme su prevashodno sintaksičke. Dž. F. Bejlin (John F. Bailyn): Sintaksa i semantika ruskih dužih i kraćih oblika prideva; S. Frenks (Steven Franks): Funkcionalna struktura ruskih brojnih sintagmi; Frenks i Dž. Grinberg (Gerald Greenberg): Funkcionalna struktura slovenske klauze; Lj. Progovac: Oblasti vezivanja i funkcionalne kategorije: negativni polaritet u srpskohrvatskom i ruskom; M. Shorlemer (M. Schoorlemmer): Dativ subjekta u ruskom; Toman: Padež kao funkcionalna projekcija.

Svesku iz 1997. godine uredili su M. Lindset (Martina Lindseth) i Frenks. Konferencija je održana 1996. godine u Indijani.

Ova sveska sadrži sedamnaest priloga, a teme su iz oblasti prozodije, morfologije i sintakse. Od radova bismo izdvojili one koji su vezani za srbistiku, ili su nama posebno zanimljivi. R. Bird (Robert Beard) u članku pod naslovom Koliko deklinacija? pokušava da odgovori na pitanje koliko produktivnih deklinacija poseduju pojedini slovenski jezici. Ž. Bošković piše o frontalizaciji WH-sintagmi u srpskohrvatskom (reč je o transformaciji kojom se odnosno-upitne reči dovode iz završnog u početni položaj). Dž. Fauler (George Fowler) govori o Zbližavanju forme i intuicije: Pristupi ruskoj konstrukciji sa dva nominativa. Autor pristupa intuitivnoj analizi ruskih konstrukcija sa dva nominativa (reč je o konstrukciji u kojoj je prvi nominativ padež subjekta, a drugi imenskog predikata). Lj. Progovac ima prilog pod nazivom Slovenski jezici i struktura za koordinaciju. Rad se bavi razlikom (i sličnostima) između koordinacije i subordinacije. Za koordinaciju je specifičan isti semantički status koordiniranih elemenata; međutim, njihov sintaksički status nije sasvim isti.

Novinu u ovoj svesci predstavljaju kompletne adrese autora (uključujući i e-mail).

 

Uređivački odbor sveske iz 1999. čine K. Đivirek (Katarzyna Dziwirek), H. Kouts (Herbert Coats) i S. M. Vakarelijska (Cynthia M. Vakareliyska). Sveska donosi priloge sa konferencije održane godinu dana ranije u Sijetlu.

Sadrži dvadeset i jedan prilog. Obrađuju se teme iz oblasti fonologije, prozodije, morfologije, sintakse i psiholingvistike. S. Braun (Sue Brown) ima interesantan članak pod nazivom Odrična da/ne pitanja u ruskom i srpskohrvatskom: da ili ne, oba, jedan ili drugi, ili nijedan? Autorka razmatra ponašanje negacije u ovim pitanjima, sa posebnim osvrtom na morfološki negirane zamenice, koje se u njima ne mogu pojaviti. Odrična da/ne pitanja sa inverzijom subjekta i glagola zahtevaju upotrebu neodređenih zamenica. Negacija se u određenim pitanjima ove vrste često interpretira kao marker učtivosti. Braunova razmišlja o tome zašto određene vrste odričnih pitanja nemaju vrednost negacije. E. Sejnk (Andrew Caink) piše o Srpskim/hrvatskim/bosanskim klitikama i leksičkom interfejsu. I. Džejkab (Edit Jakab) ima prilog pod nazivom Da li je PRO zaista neophodan? Minimalistički pristup konstrukcijama sa infinitivom i konjunktivom u srpskohrvatskom i mađarskom. M. B. Smit (Michael B. Smith) govori o ruskom instrumentalu – Od instrumenta do nerealnog (irrealis): objašnjenje nekih gramatikalizovanih značenja ruskog instrumentala. Smit piše o onim značenjima ovog padeža koja su udaljena od njegove prototipične uloge, a to je specifikovanje instrumenta za vršenje radnje. Neka apstraktna značenja mogu se dovesti u vezu sa prototipičnim, dok se to čini nemogućim za upotrebu instrumentala u funkciji dopunskog predikativa, zatim za instrumental poređenja, temporalni ili spacijalni instrumental, itd. Autor predlaže mogućna semantička objašnjenja ovih funkcija instrumentala, oslanjajući se na teorijski okvir kognitivne gramatike. On tvrdi da se sve ove funkcije mogu objasniti kao semantička proširenja prototipičnog značenja.

 

Svesku sa konferencije u Blumingtonu, održane 2000. godine, uredili su Frenks, T. H. King (Tracy Holloway King) i M. Jadrof (Michael Yadroff). Sadrži osamnaest priloga.

Iz ovog zbornika izdvojili bismo izuzetno zanimljiv i koristan članak V. Brauna (Wayles Brown) Uvek se nešto zaboravi… (Ali evo nečega što će vas podsetiti). Braun govori o sopstvenom iskustvu učenja (i predavanja) pojedinih slovenskih jezika, i o važnosti korpusa u ovoj vrsti posla. Kroz interesantne primere pojedinih problema sa kojima se susretao, npr. u srpskohrvatskom (instrumental jednine imenica ženskog roda koje se završavaju na suglasnik, npr. kada upotrebiti stvar, a kada stvarju; najčešće imenice muškog i ženskog roda koje se u genitivu množine završavaju na sati, noći; problem kolokacija, npr. koji glagol upotrebiti sa imenicom pitanje kao objektom – postaviti pitanje, itd.), autor pokazuje upotrebnu vrednost korpusa u rešavanju ovakvih nedoumica. Instruktivan je i način na koji je pronalazio potrebne informacije, npr. kako doći do podataka o gramatičkim nastavcima pojedinih reči u korpusu. Tu su zatim i adrese pojedinih nacionalnih korpusa na Internetu (hrvatskog, ruskog, češkog, poljskog).

 

Kao što smo rekli na početku, radovi u ovom zborniku nisu isključivo generativistički. Zastupljene su i druge lingvističke teorije, ali u skromnijem obimu. Čitanje članaka koji kao teorijski okvir imaju generativnu gramatiku zahteva dobro poznavanje pojedinih teorija i terminologije.

Obrađene teme su veoma raznolike i inspirativne za dalja istraživanja. Mogućnost neposrednog kontaktiranja autora pojedinih članaka putem e-mail-a dodatno povećava upotrebnu vrednost zbornika.

 

Aleksandra Marković (Beograd)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa