Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj 8-9

 

Snježana Kordić: KROATISCH-SERBISCH. EIN LEHRBUCH FÜR FORTGESCHRITTENE MIT GRAMMATIK. Helmut Buske Verlag, Hamburg, 1997, 196 str.

Snježana Kordić, profesor na univerzitetu u Minsteru (Nemačka), objavila je 1995. godine u Zagrebu monografiju Relativna rečenica, a britansko-nemački izdavač Lincom Europa izdao je tu knjigu u nemačkom prevodu Der Relativsatz im Serbokroatischen (München, 1999). Isti izdavač objavio je njenu monografiju Wörter im Grenzbereich von Lexikon und Grammatik im Serbokroatischen (2001), kao, i nešto ranije, deskriptivnu gramatiku Serbo-Croatian (1997).

            Kroatisch-Serbisch: ein Lehrbuch für Fortgeschrittene mit Grammatik udžbenik je za napredne. Jezik koji je u njemu predstavljen, kako navodi autorka u predgovoru, govori se „in Kroatien, Serbien, Bosnien-Herzegovina und Montenegro”. Udžbenik se sastoji iz dva dela. Prvi deo sadrži četrdeset tekstova. Svaki tekst propraćen je pitanjima uz tekst, različitim zadacima i kratkim gramatičkim objašnjenjima. Svi tekstovi čine jednu celinu, što je, ne samo kada su udžbenici srpskohrvatskog jezika u pitanju, veoma retko. Mada je ovo pred autorku stavljalo ne mala ograničenja, tekstovi su informativni i sadržajni, s mnoštvom korisnih reči i izraza, neophodnih za uspešnu komunikaciju. Svi tekstovi snimljeni su na audio-kasetu.

            U drugom delu data je kratka, ali kompletna gramatika (121–188). U uvodnom delu daju se osnovni sociolingvistički i geolingvistički podaci (pripadnost jezičkoj porodici, broj govornika, odnos dijalekata i standardnog jezika). U okviru fonologije obrađeni su vokali, konsonanti, morfofonemske alternacije i akcenat. Za imenice se određuju nominalne kategorije („broj, rod, padež i živost”), deklinacijski razredi („a-tip, e-tip i i-tip”) i sintaksa padeža. Za prideve se daju morfološka svojstva i komparacija. Među zamenice i pro-reči (Pro-Wörter) ubrajaju se: lične zamenice i refleksivna zamenica, prisvojne zamenice, pokazne zamenice, upitne i relativne zamenice, neodređene, opšte i odrične zamenice, pro-adverbi (ovde, ovamo, ovuda, ovako, ovoliko, sad, gde, kamo, kuda, kako, koliko, negde, nekamo, nekuda itd.), prezentativi (evo, eto, eno). Kod glagola se obrađuju nefinitni glagolski oblici, glagolska vremena, aspekt, glagolski način, te aktiv i pasiv. Redosled konstituenata dat je na primeru reda reči u imeničkoj sintagmi i redosleda konstituenata u deklarativnoj rečenici. Posebno su još obrađene upitne rečenice, imperativne rečenice, kopulativne rečenice, negacija, koordinacija i subordinacija. Od pojava vezanih za diskurs navedena  je anafora i ispuštanje subjekta.

            Gramatički deo sadrži i trideset vrlo preglednih tabela i dijagrama.

 

Đorđe Otašević  (Beograd)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa