Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj 8-9

 

Milka Ivić, PRAVCI U LINGVISTICI (1-2), deveto dopunjeno izdanje, Beograd, XX vek, ur. Ivan Čolović

 

            Delo Milke Ivić Pravci u lingvistici dobro je poznato stručnoj publici. Dugo godina gotovo jedina referencijalna knjiga na srpskom jeziku iz opšte lingvistike koja je prikazivala razvoj lingvističke misli na tako širokom vremenskom i prostornom planu, doživela je na desetine prevoda na druge jezike, što samo po sebi govori o tome da su Pravci  od samog početka nadmašili granice naše zemlje i našeg jezika.

            Ova knjige je stalno dopunjavana – kako je vreme prolazilo, tako je Milka Ivić, revnosno prateći događanja u lingvistici, dodavala nove pasuse i poglavlja. Samo izuzetan istraživački i naučni duh može u toj meri, i sa nesmanjenom strašću, da prati razvoj jedne discipline.

            Zbog toga, ovaj prikaz devetog izdanja Pravaca biće usmeren posebno na poslednje poglavlje koje se prvi put pojavljuje u ovom izdanju. Naslov mu je “Lingvistika u devedesetim godinama”.  Brojna je ona publika koja je već u izvesnoj meri upoznata sa opštim usmerenjima u lingviostici, a koja je to znanje osvajala kroz Pravce, i njima će ovo novo izdanje biti posebno važno, jer u poslednjem poglavlju dobijaju nastavak – sažet pregled dešavanja u poslednjoj deceniji prošlog veka. Moramo napomenuti da je i prethodno izdanje iz 1990. sadržavalo “Pogovor”, poglavlje u koje je unet pregled dešavanja u lingvistici u prethodnih petnaestak godina, a koji nije postojao u ranijim izdanjima. Za publiku sastavljenu od studenata i onih koji sada počinju da razmišljaju o jeziku i da se bave jezikom, ova knjiga će pružiti celovit pregled stanja u toj nauci.

            Knjiga sadrži tri dela: Prvi deo govori o “jezičkom ispitivanju do XIX veka”, drugi o “jezičkim ispitivanjima u XIX veku” i treći, koji zauzima veći deo prvog toma i ceo drugi tom, odnosi se na “jezička ispitivanja u XX veku”. Knjiga obuhvata “sve pojedince i sve radne rezultate zaslužne za određivanje novih pravaca u lingvističkom mišljenju, odnosno one čiji su napori bitno doprineli unapređenju metodoloških procedura”. Uz svako poglavlje nalazimo selektivnu bibliografiju, veoma dobro odabranu, zbog čega je mnogima u proteklim godinama poslužila da, ukoliko ih zainteresuje neko lingvističko pitanje, mogu krenuti dalje. Stari i novi pojmovi lingvistike su istaknuti i tehnički, a imaju i jasne definicije i kad je to potrebno ilustracije na srpskom jeziiku.

            S obzirom da je ovo prikaz devetog izdanja Pravaca, posebno ćemo se osvrnuti na poslednje poglavlje, ali sa sledećom napomenom: osim citiranih sadržaja, sve evaluativne i druge ocene koje sa bave načinom izlaganja, tipom informacija, stilom, mogu se zapravo primeniti i na druge delove oba toma ovog izdanja Pravaca.

            U tom poslednjem, novom poglavlju pod naslovom Lingvistika poslednje decenije XX veka Milka Ivić predstavlja niz novih pravaca, škola i lingvista koji su se u tom periodu pojavili, ali  opisuje i šta danas rade neke još uvek postojeće a od ranije poznate škole i lingvisti. Drugim rečima, autor uspostavlja neku vrstu mreže lingvističkih pravaca, i to tako da se neke linije protežu duž vremenske ravni, upozoravajući na poreklo ideja, njihova prethodna rešenja u nauci u odnosu na moderne pristupe i posledice za razvoj nauke. Druga nit predstavlja traganje za zajedničkim odlikama različitih pravaca na sinhronoj ravni i onome što svaki čini specifičnim, ali značajnim za današnju nauku.

            Danas dominantne teorije ili značajni pravci našli su svoje mesto u ovom poglavlju. To su, između ostalih: semantičari Zapadne obale, semantičari MIT-a, pristalice prototipske teorije, funkcionalna sintaksička teorija, okvirna semantika, gramatika konstrukcije, konceptualna semantika, funkcionalno-komunikativna gramatika, minimalizam, teorija optimalnosti i sl. Uz jezgrovite i uspešne prikaze osnovnih ideja škola Milka Ivic ne propušta da neke značajnije stvari ilustruje interesantnim primerima. Takav postupak čini njen tekst još jasnijim.

            Istorijska linija se razvija u njenom tekstu na više načina. U nekim slučajevima se susrećemo sa lingvistima već pomenutim u ranijim periodima dvadesetog veka i to zato što su nijihove ideje imale velikog uticaja. Tako se recimo opet susrećemo sa Fillmorom postavljenim prvo u širi naučni kontekst. U fusnoti se kaže da je “holističke slike sastavljene od raznih shematskih elemenata … pominjao još sredinom sedamdesetih i početkom osamdesetih godina Charles Fillmore zasnivajući svoju semantičku teoriju poznatu pod imenom frame semantics”. Potom se još dalje, u vezi sa tematskim ulogama, napominje i činjenica da je on “inače, danas, intenzivno zaokupljen svojom geramatikom konstrukcije (construction grammar) čija su načela izložena već početkom devedesetih” Na taj način možemo da pratimo razvojni put jednog velikog lingviste.

Ili se uspostavlja veza između različitih perioda jedne škole – pražana, na primer. Saznajemo da je kod pražana jedan pravac istraživanja i dalje funkcionalna rečenična perspektiva u sintaksi, da su predominantno funkcionalno-generativnog opredeljenja, da se bave i jednim krugom pitanja o tematskim ulogama, itd.

            Pojedini lingvisti su istaknuti u Pravcima, ne samo zato što su posebno značajni kao predvodnici u okviru neke škole, već i zato što imaju sopstvene ideje kojima se ne uklapaju u potpunosti ni u jednu školu ili pravac, i imaju svoje posebnosti. Tako se recimo izdvaja R. Jackendoff, A. Vježbicka, A. Bondarko, M. Halle, i drugi.

            Dužna pažnja je posvećena temama koje su zadržale ili dobile značajno mesto i u novijoj lingvistici. Neke su veoma opšte kao što su odnos sintakse i semantike, generativnost leksikona, mentalni leksikon i kognicija, proces gramatikalizacije. Druge su specifičnije, ali takođe bitne za teorijska razmatranja: klitike, (ne)ergativnost, (ne)akuzativnost, hijerarhija q-uloga,  tip događaja i tome slično. Autor pokazuje razloge zbog čega su to postale značajne teme, koja nova saznanja su nastala njihovim proučavanjem i kako je lingvistika krenula napred zahvaljujućI tim proučavanjima. Novi načini gledanja na kategorije subjekta, objekta, na odnos gramatičkog i leksičkog značenja, i sl. ako i nisu sasvim novi, ipak su značajni po tome što su danas uhvatili čvršće korenove. Nisu zanemarene ni teme iz morfologije i fonologije. I tu su novi pravci istaknuti i prikazane nove teorije u tim domenima.

            Ne treba zanemariti ni pomaker koje nam pružaju tekstovi Milke Ivić u vezi sa terminologijom. Ona u svojim pregledima novih teorija donosi i nove termine: labave granice (= fuzzy), radijalno strukturiranje, prinuda (constraint) itd. Značajno je i uvođenje više popularnog stručnog žargona. Na primer, izraz “sintaksocentrično”  se primenjuje kao opšta ocena niza teorija. Takođe konstanta u tekstovima Pravaca, kada je u pitanju terminologija, jeste nastojanje da, kad god je to bitno, ukaže na jednakost i preklapanje termina u različitim pravcima. Pišući o Jackendoffu, kaže: “Tematski odnosi (To je njegov termin za tematske uloge)”. Takve njene opaske pomažu čitaocu da se uspešnije snađe u novim teorijama. Takođe neke termine, poput “prima” ili “kvalija” u nekim semantikama, da tako kažemo, oprezno uvodi, pod navodnicima a ne kurzivom, jer je njihova primena ipak vezana samo za određene pravce, a ne za sve semantičke teorije. No i tako uvođenje termina u srpski jezik je poželjno, jer bar tu, u knjizi  Milke Ivić, pojavivši se, ti termini započinju svoj život u našoj lingvistici.

            Pažnju lingvističkih krugova usmerava i na manje dominantne struje u poređenju sa nekim drugim  strujama: tako saznajemo dosta o pravcima i teorijama u Nemačkoj, Rusiji, Poljskoj, Češkoj, što je nama kao govornicima slovenskog jezika svakako značajno. Literatura koja se citira veoma je široka, na više stranih jezika, uvek uz pominjanje značajnih radova u krugovima slovenskih lingvista.

            Bibliografija od 11 strana citiranih radova ovog poglavlja je data na kraju knjige. Od njih su neki i u samom tekstu posebno istaknuti, veoma su važni u teorijskom pogledu i često citirani u savremenoj lingvistici, što rečito govori o nameri Milke Ivić da što više upozna našu publiku sa novim, savremenim pravcima u lingvistici.

            U svom pregledu lingvistike poslednje decenije XX veka, Milka Ivić ukazuje na one teorije koje su privukle najviše pažnje u literaturi. Ističe značaj semantike, međuodnosa mentalnog i jezičkog, značaj leksičke semantike, funkcionalnih i generativnih pravaca u Amrici i Evropi. Moguće je ponegde i naslutiti, zahvaljujući možda prostoru koji im daje, naklonost pisca prema određenim teorijama i problemima, ali je to naklonost izuzetnog poznavaoca lingvističke discipline, koji neće oštetiti nijedan pravac ili teoriju manje privlačnu te će je pomenuti, objasniti i ilustrovati.

            Sve ovo čini i ovo poslednje poglavlje dragocenim delom uspešne knjige. U “Predgovoru” ovom izdanju, u osvrtu na to poslednje poglavlje, Milka Ivić kaže: “Stoji, naime, činjenica: uprkos svim teškoćama oko nabavljanja odgovarajućih stručnih publikacija, ipak me, ni ovog puta, blagovremeni uvidi u najhitnija svetska “lingvistička događanja” nisu mimoišli”. Dodaćemo: ono što je i ovog puta Milka Ivić uradila, u skladu sa svojim radoznalim naučnim duhom i izuzetnim znanjem, jeste kreativna i važna sinteza o najbitnijem u lingvistici krajem XX veka.

 

Vesna Polovina  (Beograd)

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa