Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 10

 

Edward Breza (ur.): KASZUBSZCZYZNA – KASZËBIZNA. Opole, 2001.

 

Pojavila se još jedna knjiga iz serije Najnovija istorija slovenskih jezika (Najnowsze dzieje języków słowiańskich), u izdanju Opolskog univerziteta iz Poljske, pod redakcijom Stanjislava Gajde (predsednik redakcijskog komiteta). Do sada su svetlost dana ugledale knjige Srpski jezik (ur. M. Radovanović, 1996), Bъlgarski ezik (S. Dimitrova, 1997), Russkiй яzыk (E. Širjajev, 1997), Serbšćina (H. Faska, 1998), Český jazyk (J. Korženski, 1998), Slovenski jezik (A. Vidovič-Muha, 1998), Slovenský jazyk (J. Bosak, 1998), Hrvatski jezik (M. Lončarić, 1998), Belaruskaя mova (A. Lukašanec, M. Prigodzič, L. Sjameška, 1998), Makedonski jazik (L. Minova-Gjurkova, 1998), Ukraïnsьka mova (S. Jermolenko, 1999), Język polski (S. Gajda, 2001), a pred nama je i ona koja predstavlja kašupski jezik.

U celoj seriji smo primetili tri pristupa u predstavljanju slovenskih jezika. Prvi (npr. srpski, ruski jezik), zaista je usredsređen na sistematsko predstavljanje najnovije istorije datih jezika. Drugi (npr. hrvatski) sistematski predstavlja sam pomenuti jezik i, u suštini, nudi neku vrstu opisne gramatike, a mali deo posvećuje najnovijoj situaciji (u odnosu na onu staru, već opisanu). Treći (npr. beloruski), bavi se, na neki načen afirmisanjem manje poznatih jezičkih sistema i bavi se pre svega kombinacijom istorijskog definisanja jezičke norme i predstavljanja savremenog stanja. Publikacija posvećena kašupskom jeziku se savršeno uklapa u ovaj treći pristup.

Po nečemu drugom je još knjiga o kašupskom jeziku specifična. Ona jedina, za sada, nije pisana na jeziku koji se obrađuje, već na poljskom, iako je naslov dat dvojezično, a na kraju je ponuđen rezime na kašupskom (iste dužine kao i na nemačkom). U predgovoru urednik toma Edvard Breza (Edward Breza) navodi razloge zašto je tako. On tvrdi da Kašubi ne predstavljaju poseban narod, već etničku grupu poljskog naroda, da je književni jezik (etničke grupe?) još uvek u formiranju, da bi to ograničilo krug čitalaca i predstavljalo problem Poljacima i strancima Slovenima i ne-Slovenima. Takođe, napominje da se jedan broj autora koji kašupski ne znaju, a proučavaju ga, nije složilo da se njihovi tekstovi prevedu na kašupski jezik i tom, poslednjem, argumentu je vrlo teško prigovoriti.

Pored svega toga, knjiga nudi, za poznavaoce poljskog jezika, veoma interesantnu zbirku tekstova o osnovnim koordinatama u kojima se kreće kašupski jezik. Otvara je članak Zigmunta Šultke (Zygmunt Szultka), Skica istorije Kašuba sa posebnim osvrtom na jezičke promene (Szkic dziejów Kaszubów ze szczególnym uwzględnieniem przemian językowych, 1–41), gde se pravi veoma koncizan pregled geneze Kašuba i kašupskog jezika na terenima poljskog primorja. Autor navodi istoriju naziva Kašubi, pominje brojne vladare, analizira teritorijalnu organizaciju na posmatranom terenu, pitanja crkve i religije, odnose sa Nemcima, pa čak i neka sociološka pitanja (pokretljivost stanovništva), ilustrujući sve to mapama.

U tekstu Kašubi i kašupski jezik – istorijske i savremene granice (Kaszuby i kaszubszczyznagranice historyczne i współczesne, 43–50), autorka Eva Žetelska-Feleško (Ewa Rzetelska-Feleszko) ukratko opisuje rasprostranjenost kašupskog jezika, na osnovu naziva i savremenu situaciju.

Slovinci i njihov dijalekat (Słowińcy i ich dialekt, 51–59), iste autorke, predstavljaju tzv. slovinski jezik, koji se smatra izumrlim dijalektom kašupskog. Opisuje teren rasprostranjenosti, istorijat recepcije Slovinaca, status slovinskog dijalekta, objašnjava naziv Slovinaca, karakteristike jezika – dijalekta, daje pregled karakterističke slovinske onomastike i stepen očuvanosti dijalekta – jezika.

Jadviga Ženjuk (Jadwiga Zieniukowa) u radu Evolucija pogleda na status kašupskog jezika (Ewolucja poglądów na status kaszubszczyzny, 61–70) analizira problem recepcije kašupskog jezika, pre svega u Poljskoj i slavistici uopšte, kao i njen razvoj do današnjih dana.

Hana Popovska-Taborska (Hanna Popowska-Taborska), Pisani spomenici kašupskog jezika (Zabytki piśmiennictwa kaszubskiego, 71–80) daje pregled najranijih dokumenata (od polovine 16. veka), koji nose karakteristike kašupskog jezičkog idioma.

Nije nam jasno zašto je uvršćen članak Alfreda D. Majeviča (Alfred D. Majewicz) i Tomaša Viherkeviča (Tomasz Wicherkiewicz) Jezička politika na Kašubima u okviru zakonodavstva o pravima manjina u ujedinjenoj Evropi (dijagnoza i postulati) (Polityka językowa na Kaszubach na tle prawodawstwa wobec mniejszości w jednoczącej się Europie (Diagnoza i postulaty), 81–98), u okviru kojih autori pokušavaju da definišu mesto kašupskog jezika iz pravnog ugla u Evropi i Poljskoj i navode nekoliko evropskih akata na koje se pozivaju.

Eva Žetelska-Feleško u radu Razvoj kašupskog jezika i njegova posebnost (Rozwój kaszubszczyzny i jej odrędność, 99–106), u kratkim crtama iznosi istorijat kašupskog jezika. Obrađuje prošlost kašupsko-pomorskih dijalekata, pokušava da odredi da li je kašupski jezik „jezik” ili „dijalekat” i nabraja karakteristike koje kašupski razlikuju od poljskog jezika.

U tekstu Fonetika i fonologija (Fonetyka i fonologia, 107–124), Ježi Treder (Jerzy Treder), obrazlaže osnove glasovne karakteristike kašupskog jezika. Na žalost, nije moguće razlučiti, kako smo to očekivali, koji osnovni idiom karakteriše kašupski kao književni jezik. Autor navodi mnoštvo dijalekata i obrazlaže ih potpuno ravnopravno, ne ističući nijedan po važnosti. Iz tog rada se može steći utisak da kašupski predstavlja samo skup dijalekata veoma raznovrsnih po svojim fonetskim i fonološkim karakteristikama. Obrađuje se naglasak, kašupski vokalizam, kašupski konsonantizam, alternacije, asimilacije i metateze.

Promenu imenica i glagola detaljno obrađuje Edvard Breza u članku Osnovne informacije iz morfologije (Podstawowe wiadomości s morfologii, 125–184). Dat je pregled tvorbe reči i fleksija svih vrsta reči.

Problemima sintakse se bave Marek Cibulski (Marek Cybulski) i Ruža Vošak-Šliva (Róża Wosiakliwa) u radu Kašupska sintaksa (Składnia kaszubska, 185–201). Objašnjene su, ukratko, proste i složene rečenice.

Sliku savremene situacije u književnom jeziku Kašuba daje Ježi Treder u tekstu Književni kašupski jezik (osobine, faze i razvojne tendencije) (Kaszubszczyzna lietarcka (Cechy, fazy i tendencje rozwojowe), 203–223), gde autor definitivno karakteriše kašupski kao jezik. To dokazuju i teme koje obrađuje: kašupski kao slovenski jezik, dometi i raznolikost jezika Kašuba, sociolingvističa situacija kašupskog jezika, etape evolucije kašupskog književnog jezika, karakteristike književnog kašupskog jezika i dijalektalna osnova, istorijat proučavanja književnog kašupskog jezika.

Članak Kašupska frazeologija (Frazeologia kaszubska, 225–241) Ježija Tredera navodi brojne varijante kašupskih frazeologizama, klasifikuje idiome kašupskog jezika, objašnjava razloge nastanka pojedinih vrsta frazeologizama, daje geografiju frazeologizama, opisuje uticaj stranih jezika na kašupsku frazeologiju i na kraju se usredsređuje na frazeologiju kašupskog književnog jezika, koja je mnogo manje bogata.

Kašupsku leksikografiju (Leksykografia kaszubska, 243–255) predstavlja Hana Popovska-Taborska, opisujući sve najvažnije rečnike karakteristične kao izvore za proučavanje kašupskog jezika.

 

U kratkom tekstu Kašupska leksika (Leksyka kaszubska, 257–265), Hana Popovska-Taborska daje podelu Kašuba prema leksičkim karakteristikama, a zatim i osnovne karakteristike koje su dovele do formiranja specifične kašupske leksike.

U članku Jezičke karakteristike kašupskih antroponima (Właściwości językowe kaszubskich antroponimów, 267–276), Edvard Breza navodi najkarakterističnije osobine kašupskih imena i prezimena sa brojnim primerima.

Ježi Treder u radu Apelativi u kašupskim geografskim nazivima (Apelatywy w kaszubskich nazwach geograficznych, 277–284) navodi i opisuje preko 100 takvih primera.

Tekst Edvarda Breze Kašupski pravopis: istorija i norma (Kaszubska pisownia: historia i norma, 285–293) predstavlja skicu istorije kašupskog pravopisa do današnjih dana (1996. godine).

Rad Brunona Sinaka (Brunon Synak) Savremeno funkcionisanje kašupskog jezika (Współczesne funkcjonowanie kaszubszczyzny, 295–316) pokazuje društvena područja u kojima danas funkcioniše kašupski jezik.

Knjigu zatvara članak Edvarda Breze Kašubi i kašupski jezik u svetu (Kaszubi i kaszubszczyzna na świecie, 315–326) koji opisuje savremeni trenutak u životu četiri. generacije kašupskih emigranata u Kanadi i Nemačkoj, koji se uglavnom „uspešno” asimiluju.

Zaključak

Vrlo je važno što je ovakva knjiga napisana i izdata. O kašupskom jeziku u slovenskom svetu se zna veoma malo ili fragmentarno. Ne možemo se otrgnuti utisku da su poslednje godine (decenije) prelomne za formiranje svesti i sistematizovanje znanja o kašupskom jeziku i u tome su veliku ulogu igrali i autori ove knjige, a pre svega profesori Gdanjskog univerziteta Edvard Breza i Ježi Treder. Ipak, primetno je određeno dvoumljenje kašubologa o tome da li postoji kašupski jezik ili se radi o dijalektu poljskog. Tome „kumuje” i „rovita” politička klima u Poljskoj i na teritorijama koje obuhvataju govornike kašupskog jezika. Čvor, čini nam se, ”preseca” tekst Ježija Tredera o književnom kašupskom jeziku.

 

Dušan-Vladislav Pažđerski  (Gdanjsk)

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa