Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 10

 

Witołd Bòbrowsczi, Katarzëna Kwiatkòwskô: KASZËBSCZÉ ABECADŁO – TWÓJ PIERSZI ELEMEŃTÔRZ. Gdańsk, 2000.

 

Kašupsko jezičko pitanje poslednjih godina dobija na zamahu. Sve je više publikacija koje popunjavaju prazna mesta na policama rezervisanim za osnovne priručnike namenjene proučavanju (i učenju) ovog slavistima malo poznatog slovenskog jezika. U Poljskoj još uvek ne prestaju polemike oko toga da li je kašupski uopšte jezik, ili se radi „samo” o dijalektu poljskog jezika. Na Gdanjskom univerzitetu se jedino proučava kao dijalekat. Na ostalim poljskim visokoškolskim ustanovama (a i u svesti Poljaka) kašupski predstavlja egzotičan pojam, o kome mnogi ne znaju dovoljno.

Kašubi su nastanjeni na samom severu Poljske, uz obalu Baltičkog mora. Na istoku dopiru do reke Visle, na zapadu se prostiru do srednjeg primorja (grad Slupsk), a na jugu im je granica Tuholska prašuma i grad Hojnjice. Govornici ovog jezika su uglavnom nastanjeni po selima, iako teritorija rasprostranjenosti jezika obuhvata i tri velike gradske celine – Gdanjsk, Gdinju i Sopot, na obali Baltičkog mora. Po nekim nepotvrđenim podacima Kašuba ima oko 500.000.

Kašupski bukvar predstavlja prvu publikaciju ovakve vrste na kašupskom jeziku. Autori su se ugledali na standardni bukvar poljskog jezika, pa su čak zadržali i sličan format. Knjiga je izuzetno lepo ilustrovana.

Svaka strana je posvećena jednom danu u godini (na ivici strane su dati datumi i narodna poslovica) i uslovno predstavlja lekciju, počevši od slova A. U prvom delu knjige (1-78 str.), svako slovo (glas) je predstavljeno velikim brojem reči koje ga sadrže ili počinju na to slovo, a jedan manji broj reči je i ilustrovan. Svaki blok (dve strane) koji je posvećen jednom grafemu ili glasu sadrži pored navedenog i kratak dijalog i obavezno pesmu nekog od kašupskih autora, tako da bukvar predstavlja i neku vrstu antologije izvorâ za savremeni kašupski jezik, što je jako dobro, s obzirom na to da se na kašupskom objavljuje vrlo malo publikacija. Na kraju, blok sadrži i nekoliko pitanja vezanih za tekst, pesmu i slovo (glas) kome je posvećen.

Na početku su dati samoglasnici i nazali, koji i inače predstavljaju najveći problem u učenju kašupskog jezika (ima ih 14 – 12 samoglasnika i dva nazala, A, O, Ò, I, E, Ë, É, U, Ù, Ó, Ô, Y, Ã, Ą). Potom su navedeni prvo svi preostali znaci kašupske abecede (npr. V, R), a na kraju i sve kombinacije znakova kojima se obeležavaju preostali glasovi (npr. Rz, Sz).

U drugom delu (str. 79–161), u okviru prigodnih tekstova, ponuđen je vrlo lep pregled  kašupske tradicije, običaja i, pre svega, kašupske leksike. Čak su, na svakoj drugoj-trećoj strani, mnoge reči i izrazi objašnjeni sinonimima.

Na samom kraju, iako je knjiga namenjena najmlađima, autori daju i spisak bogate literature koju su koristili.

 

Dušan-Vladislav Pažđerski  (Gdanjsk)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa