Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 10

Helmut Schaller (Hrsg.): GRUNDFRAGEN EINES SÜDOSTEUROPASPRACHATLAS GESCHICHTE PROBLEMATIK PERSPEKTIVE KONZEPTION METHODE, PILOTPROJEKT. Biblion Verlag, Marburg an der Lahn 2001 (79 str.) Studien zum Südosteuropasprachatlas Herausgegeben von Helmut Schaller und Andrej Sobolev Redaktion Stefan Baumgarth, Band 1

Na samom početku treba reći da su ovaj zbornik izdavači posvetili sećanju na prof. dr Pavla Ivića (1924-1999).

Nevelik po obimu, zbornik Osnovna pitanja lingvističkog atlasa jugoistočne Evrope višestruko je značajan, pre svega za balkanologiju, dijalektologiju i lingvističku geografiju. Radovima iz prikazanog zbornika opserviran je čitav niz teorijskih, ali i praktičnih problema koji se postavljaju u preduzimanju jednog tako zamašnog i kompleksnog poduhvata kao što je Lingvistički atlas jugoistočne Evrope. Čitajući ga, još jednom se uveravamo kako veliki i dragocen doprinos može lingvistička geografija dati balkanologiji: nova saznanja vezana za sve jezičke nivoe, za konvergentne i divergentne procese među balkanskim jezicima, a posebno za genezu, za relativnu i apsolutnu hronologiju, kao i za puteve širenja jezičkih pojava koje nazivamo balkanizmima.

Prevladavanje uskih granica nacionalnih dijalektoloških atlasa, započeto sa Lingvističkim atlasom Evrope (ALE), Opšteslovenskim lingvističkim atlasom (OLA) i Opštekarpatskim dijalektološkim atlasom (OKDA), nastaviće međunarodni projekat Lingvističkog atlasa jugoistočne Evrope. I jednako kao što posle čitanja ovog zbornika postaje još jasnija nužnost postojanja jednog Lingvističkog atlasa jugoistočne Evrope, postaju još očigledniji i svakovrsni problemi sa kojima će se delatnici na ovom Atlasu suočiti.

*

 

Pilot-projekti: Малый деалектологичекий атлас балканских языков (MDABJA) Instituta za lingvistička istraživanja Ruske akademije nauka u Sankt Peterburgu i Kleiner Balkansprachatlas (KBSA) Instituta za slovensku filologiju Filips univerziteta u Marburgu poslužili su kao osnova za kooperaciju koja je nastupila od proleća 2000. godine. Oba instituta ujedinila su snage na zajedničkom poslu – izradi jednog dijalektološkog atlasa balkanskih jezika. Tako su urodili plodom jedna inicijativa Komisije za balkansku lingvistiku pri Međunarodnom slavističkom komitetu i trud Nemačkog udruženja istraživača (Deutschen Forschungsgemeinschaft). Treba reći da su do sada na tom projektu sarađivali i: Državni univerzitet iz Sankt Peterburga, Institut za slavistiku RAN u Moskvi, Univerzitet iz Niša, Institut za jezičke nauke HAZU u Zagrebu, Univerzitet u Sofiji, MANU – Skoplje, Institut za jezik i književnost Albanske akademije nauka u Tirani i Univerzitet u Solunu. Internacionalna saradnja je neophodan uslov za uspešno ostvarenje jednog ovakvog projekta.

*

Zbornik Grundfragen eines Südosteuropasprachatlas je prvi tom u okviru serije Studije o lingvističkom atlasu jugoistočne Evrope. On sadrži predgovor i šest radova razvrstanih u tri celine: 1) Istorija - Problematika – Perspektiva, 2) Koncepcija – Metoda, 3) Pilot-projekat. U njemu su autori iz Nemačke, Jugoslavije, Rusije i Belorusije razmotrili presudna pitanja u vezi sa svim bitnim aspektima za stvaranje jednog ovakvog atlasa i svojim radovima postavili teorijske osnove za obavljanje arealnih istraživanja jezika jugoistočne Evrope.

 U prvoj celini zbornika Grundfragen eines Südosteuropasprachatlas našli su se radovi H. Šalera, A. N. Soboljeva i K. Štajnkea.

Helmut Šaler u svom radu O razvoju lingvističkog atlasa za jugoistočnu Evropu (u originalu: Helmut Schaller, Zur Entwicklung eines Sprachatlas für Südosteuropa) daje, kao što se i iz naslova vidi, istorijski pregled razvoja ideje o izradi jednog ovakvog atlasa, pominjući najpre lingvistu Mirka Deanovića, člana JAZU, koji je početkom šezdesetih preciznije razvio predstavljanje jedne takve ideje. Šaler smatra da se u sadašnjem trenutku “za celinu balkanskih jezika pokazuje kao zadatak sveobuhvatno predstavljanje jednog pojedinačnog jezika i njegovih dijalekata, pri čemu se u središte predstavljanja moraju smestiti tzv. balkanizmi, tj. podudaranja balkanskih jezika u fonetskoj, morfosintaksičkoj, leksičkoj i frazeološkoj oblasti”. On, takođe, smatra da se u slučaju lingvističkog atlasa jugoistočne Evrope radi o jednom posve novom tipu lingvističkog atlasa, ali da će i u njemu kao takvom svakako naći dalju primenu već poznate metode lingvističke geografije.

A. N. Soboljev na samom početku svog rada O koristi dosadašnjeg istraživanja (u originalu: Andrej N. Sobolev, Zur Auswertung der bisherigen Forschung) napominje da se istorija projekta za Balkanski lingvistički atlas bazira na predlogu P. Skoka, M. Budimira i G. Anagnostopulosa, objavljenom 1935. godine u Revue internationale des études balkaniques u Beogradu. Potom Soboljev prelazi na teorijska i metodološka pitanja Balkanskog lingvističkog atlasa, obrazlažući ih u okviru podnaslova: Cilj, Program, Tehničke karakteristike, Dosadašnji rezultati. Autor kritički sagledava shvatanja više lingvista u vezi sa poimanjem cilja, programa i tehničkih karakteristika Balkanskog lingvističkog atlasa. Glavni teorijski nedostatak projekta M. Deanovića leži, po mišljenju Soboljeva, u kartografisanju sličnosti, jer se predstavljanje jezičkih (prvenstveno dijalekatskih) različitosti nahodi u osnovi lingvističke geografije: “Sličnosti kao takve ne treba kartografski predstavljati, pošto one za dijalektološku razuđenost mogu biti relevantne samo u sprezi s razlikama.”

Prilog K. Štajnkea Da li je Balkanski lingvistički atlas još aktuelan? (u originalu: Klaus Steinke, Ist der Balkansprachatlas noch aktuell?) koncentrisan je na pitanja naziva Atlasa, areala koji on treba da obuhvata i njegovog programa. U prilog izboru naziva Lingvistički atlas za jugoistočnu Evropu govori niz argumenata, i to ne samo ekstralingvističkih. U vezi sa drugim pitanjem Štajnke citira mrežu punktova trojice bugarskih lingvista – Holiolčeva, Kostova i Mladenova, i njoj dodaje Moldaviju, ukrajinsku Bukovinu, albanska jezička ostrva u južnoj Italiji, hrvatske punktove u Burgenlandu. Pitanje opsega i vrste programa za Atlas uključuje, prema mišljenju K. Štajnkea, niz ozbiljnih problema koji iziskuju još brojne diskusije. Štajnke insistira na potpunom predstavljanju višejezičnosti određene balkanske zajednice i na “pokrivenosti” jezičkih kontakata. Potom, svi jezički nivoi moraju biti na pravi način “uvaženi”, tj. upitnik za Atlas nikako ne sme biti usmeren samo na leksički nivo. Na kraju K. Štajnke zaključuje da korisnost jednog budućeg atlasa za jugoistočni evropski prostor ostaje izvan svake sumnje. Nedoumice su vezane za probleme njegove realizacije.

Drugu celinu čine dva rada: rad G. A. Cihuna i posthumno štampani rad P. Ivića.

Rad G. A. Cihuna Uz koncepciju Balkanskog lingvističkog atlasa (u originalu: Genadzy A. Cyhun, K koncepcii Balkanskogo lingvističeskogo atlasa) posvećen je ciljevima Balkanskog lingvističkog atlasa, koji svi treba da budu u vezi s rešavanjem osnovnog zadatka balkanske lingvistike – uspostavljanje puteva formiranja unikatne arealno-tipološke tvorevine kakva je Balkanski jezički savez. Problem porekla arealno-tipološkog jezičkog jedinstva ovog saveza treba rešavati arealnim metodama. Cihun pominje krizu u koju je balkanistika zapala zbog rešavanja osnovnog zadatka lingvističke balkanistike na materijalu, prvenstveno, književnih jezika.  Najveću poteškoću na metodološkom planu izrade Atlasa vidi Cihun u sastavljanju dovoljno potpunog upitnika koji bi uzeo u obzir sve moguće modifikacije balkanizama i u čijim bi pitanjima bila predstavljena arealna struktura inovacijaarhaizam. Pokazivanje opštebalkanskih areala određenih konstrukcija, kao i pitanje porekla datih specifičnih pojava, nemoguće je rešiti bez stvaranja Balkanskog lingvističkog atlasa.

Pavle Ivić u radu Balkanski jezički savez i lingvistička geografija (u originalu: Pavle Ivić, Balkansprachbund und Sprachgeographie) na primerima nekih izoglosa u oblasti Balkanskog jezičkog saveza, tj. na primerima njihovog nepoklapanja sa jezičkim granicama, pokazuje od kakvog je značaja lingvistička geografija za balkanologiju. P. Ivić smatra da pri iscrpnom predstavljanju širenja balkanizama treba obratiti pažnju 1) na postupni prelaz u narečjima za svaki pojedinačni slučaj i 2) na doseljeničke jezike (npr. na jezik španskih sefardskih Jevreja, na jezik Roma itd.). Jedna od poruka ovoga rada je da istraživanje prodora balkanizama može biti poučno u vezi sa genezom zapadnoevropskog jezičkog tipa. Na kraju, P. Ivić na neki način sumira probleme koji se mogu pojaviti pri budućim istraživanjima Balkanskog jezičkog saveza i prilikom publikovanja rezultata, pa predlaže rešenja za neke od njih.
U trećoj celini našao se rad A. N. Soboljeva Sanktpeterburški projekat dijalektološkog atlasa balkanskih jezika  (u originalu: Andrej. N. Sobolev, Das Sankt Petersburger Projekt eines dialektologischen Atlasses der Balkansprachen). Reč je o već pominjanom Malom dijalektološkom atlasu balkanskih jezika koji “ima za cilj da kartografski predstavi sistematske sličnosti i razlike u sintaksičkoj i leksičkoj oblasti reprezentativnih dijalekata balkanskih jezika”. Mogućnost sagledavanja mnogostrukih kontakata ostvariće se na osnovu rezultata koje će doneti Atlas koncentrisan na sinhrono istraživanje balkanske jezičke zajednice, a pre svega na njenu tertorijalnu razuđenost. A. Soboljev dalje objašnjava “izbornu proceduru” za dijalekt-reprezentant i predstavlja mrežu punktova. Program obuhvata sintaksu i leksiku, a Soboljev u ovom članku predstavlja projekat na planu njegovog sintaksičkog programa. U Načelima Soboljev, između ostalog, pominje da je sintaksa u ovom Atlasu dvostruko posmatrana – sa formalnog i sa funkcionalnog aspekta. U Principima sačinjavanja programa navode se izvori i dijalekatski opisi južnoslovenskih dijalekata koji su korišćeni u celini. Potom su predstavljeni: Inventar gramatičkih pojmova, Struktura sintaksičkih jedinica, Struktura programa, kao i Prikupljanje podataka.

 

Sofija Miloradović, Beograd

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa