Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Projekti, Broj: 11

 

VELIKI REČNIK STRANIH REČI

(Projektni elaborat)

1. Potreba izrade i izdavanja

 

1.1. Svi civilizovani narodi s izgrađenim i razvijenim standardnim jezikom, pored drugih leksikografskih izdanja, imaju i rečnike stranih reči. Na nemačkom govornom području poznat je, na primer, Duden Fremdwörterbuch, na engleskom ih ima više različitih, kao što su: The Browser’s Dictionary of Foreign Words and Phrases (Mary Varchaver and Frank Ledlie Moore), A Dictionary of Foreign Words and Phrases in Current English (A. J. Bliss), The Facts on File Dictionary of Foreign Words and Phrases (Martin H. Manser, associate editor, David H. Pickering) i sl., a tako je i na francuskom, italijanskom, ruskom, češkom, poljskom itd.

Iako su uglavnom namenjeni širem krugu korisnika različitog nivoa obrazovanja, kako bi s razumevanjem mogli čitati ozbiljnije tekstove u kojima se u manjoj ili većoj meri upotrebljavaju takve reči, ti su priručnici, ako su valjano priređeni, i ozbiljna naučna, odnosno stručna dela, koja u odgovarajućoj leksikografskoj obradi prezentiraju i objašnjavaju strane nanose u leksiku određenog jezika, pa se stoga uzimaju i kao izvori građe za jednotomne ili višetomne rečnike pojedinih jezika (kao npr. Vujaklija i Klaić u izradi Rečnika Matice srpske i Rečnika SANU). Uz to, oni su važni i za razvijanje kulture govora: za bogaćenje rečnika, a time i širenje spoznajnih vidika, zatim svrsishodno korištenje sinonimnog bogatstva, uspostavljanje kritičkog odnosa prema upotrebi nepotrebnih tuđica, jer  nude različite mogućnosti njihove zamene domaćim rečima itd. Ukratko, dakle, izrada i izdavanje rečnika stranih reči naučna je i kulturna potreba svugde u civilizovanom svetu, pa tako i kod nas.

1.2. Pošto već imamo nekoliko većih i manjih rečnika stranih reči, među kojima se obimom i ozbiljnošću obrade ističu Vujaklijin i Klaićev, ne računajući tu još i znatan broj onih posebnih namena ili  džepnog formata, postavlja se, sasvim opravdano, pitanje da li nam je, i zašto, potreban još jedan takav rečnik.  Mi smatramo da jeste, i to iz sledećih razloga:

Veliki broj reči preuzetih iz stranih jezika u poslednje vreme, posebno onih iz engleskog (preko zabavne muzike, sporta, filma, politike, marketinga, kompjuterske tehnike itd.), ali i onih koje su ranije prihvaćene, adaptirane i uključene u leksik srpskoga standardnog jezika, a kojima značenja nisu jasna, ili nisu dovoljno jasna, prosečno obrazovanom izvornom govoriocu ili korisniku našeg jezika diktiraju potrebu da se sve takve reči sakupe, popišu, opišu i akcentuju, te da im se utvrdi bliže i dalje poreklo (etimologija).

Novije pozajmljenice i leksičke inovacije na bazi reči stranog porekla obrađene su u više posebnih publikacija. To su: 1. Jovan Ćirilov, Rečnik novih reči (1982), 2. Jovan Ćirilov: Novi rečnik novih reči (1991), 3. Ivan Klajn, Rečnik novih reči (1992), 4. Đorđe Otašević, Rečnik novih i nezabeleženih reči (1999), kao i naknadno prikupljena, obrađena i priređena za štampu Građa za rečnik novih i nezabeleženih reči istoga autora, 5. Vera Vasić - Tvrtko Prćić - Gordana Nejgebauer, Du yu speak anglosrpski? REČNIK NOVIJIH ANGLICIZAMA (2001), 6. Danko Šipka, Dictionary of Serbian, Croatian, and Bosnian New Words (2002). Novu građu koju donose ti rečnici, međutim, ne obuhvata nijedan naš opšti rečnik stranih reči. A ni oni nisu sve pobeležili, pa su ostale neobrađene u nas već sasvim obične pozajmljenice, kao što su npr. bankomat, mobitel,  rafting,  ili tajkun (od engl. tycoon - industrijski magnat), a već imamo i izvedenice tajkunski, tajkunizacija, i brojne druge reči stranog (najčešće anglo-američkog) porekla koje se javljaju u različitim područjima upotrebe. U tom pogledu poznati Vujaklijin Leksikon stranih reči i izraza (čak i sa svojim dopunjenim izdanjima) uveliko je zastareo, kao i nešto savremeniji i obimniji Klaićev Rječnik stranih riječi, a drugi, manji rečnici, izdati u poslednje vreme (kao što je npr. Mićunovićev Savremeni rečnik stranih reči), uz to su i obimom, pa i načinom obrade, nedostatni. Sve to ukazuje na potrebu da se izradi i izda obiman, savremen i funkcionalan rečnik stranih reči u srpskom jeziku, koji bi odgovarao aktuelnim potrebama naše kulture i u tom smislu u potpunosti zamenio već pomenuti Vujaklijin Leksikon, a uz to bogatstvom i aktuelnošću sadržaja omogućio i izradu manjih savremenih rečnika stranih reči s posebnim namenama. Nema sumnje da bi takav rečnik naišao na veliko interesovanje šireg kruga obrazovanih ljudi, naučnih radnika, pa i studenata na univerzitetima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, ali i drugde, posebno u slavističkim centrima u svetu. Urađen po svim principima naučne leksikografske obrade, on bi ujedno bio i lep doprinos nauci o jeziku uopšte. Izrada i izdavanje takvog rečnika, dakle, nasušna je potreba ne samo naše kulture nego i naše nauke o jeziku. Stoga tome poslu, koji je po obimu i zadacima krupan naučni i izdavački poduhvat, treba pristupiti u što kraćem roku.

 

2. Naziv rečnika

  

2.1. Najčešći i najjednostavniji naziv rečnika ove vrste jeste Rečnik stranih reči, kako glasi i radni naslov našeg  projekta.. Umesto toga kod nekih se autora susreće u naslovu Leksikon, npr. kod  VujaklijeUkoliko takav rečnik, odnosno leksikon obuhvata i strane izraze, ili i izraze i skraćenice, onda se obično i to dodaje. Postoji npr. Aleksićev Rečnik stranih reči i izraza (1978), Vujaklijin Leksikon stranih reči i izraza (1954), Klaićev Rječnik stranih riječi, izraza i kratica (1951) itd. Uz kraći ili potpuniji naslov ovakvih dela neki autori dodaju još i poseban atribut. Tako je npr. naslov jednog izdanja kod Klaića glasio: Veliki rječnik stranih riječi, izraza i kratica (1968), a u  novije vreme pojavio se Mićunovićev  Savremeni rečnik stranih reči (1988). Novija izdanja Klaićevog rečnika, kao i najnovije izdanje rečnika stranih reči trojice zagrebačkih autora, imaju podnaslove. Kod Klaića to je: Rječnik stranih riječi Tuđice i posuđenice (1978), a kod trojice autora:  Šime Anić, Nikola Klaić, Želimir Domović: Rječnik stranih riječi Tuđice, posuđenice, izrazi, kratice i fraze (2001).

 2.2. S obzirom na ovoliko šarenilo naslova dosadašnjih izdanja rečnika stranih reči na našem govornom području, a samim tim i različite mogućnosti izbora, postavlja se pitanje kako nasloviti naš rečnik.

2.2.1. Potrebno je, pre svega, naslov rečnika uskladiti sa sadržajem. Ukoliko bude obuhvatao samo reči stranog porekla (a ne i izraze i skraćenice), onda nema potrebe za tim dodatkom. Pošto se, kako ćemo videti kasnije, predviđa obrada sve te tri kategorije, to se može iskazati u naslovu na dva načina: a) punim naslovom: Rečnik stranih reči, izraza i skraćenica i b) dvodelno, s naslovom i podnaslovom: Rečnik stranih reči Pozajmljenice, ustaljeni izrazi i skraćenice i sl.

2.2.2.  Treba se odlučiti između nazivâ Rečnik i Leksikon. Ta odluka ne zavisi samo od opredeljenja za našu ili stranu reč nego i od samog sadržaja. Leksikon, naime, znači isto što i Rečnik, ali može značiti i nešto više - knjigu „u kojoj su alfabetskim redom izloženi i protumačeni razni pojmovi” (RMS). Ukoliko se u našem rečniku budu u vidu enciklopedijskih definicija objašnjavali pojmovi koje kao etikete pokrivaju reči stranog porekla, onda bi  mu više pristajao naziv Leksikon. U prilog ovom nazivu ide i činjenica da bi naš rečnik, bar prema ambicijama autora, trebalo da zameni  Vujaklijin Leksikon stranih reči i izraza, pa bi to mogla biti oznaka određenog kontinuiteta.

2.2.3. Budući da će planirani rečnik, i kad se izostave neodgovarajući sadržaji kakve nalazimo u Klaića, biti znatno obimniji od Vujaklijinog, a nešto obimniji i od Klaićevog, mogao bi se nazvati Veliki leksikon stranih reči ili Veliki rečnik stranih reči. Ovome u prilog išli bi komercijalni razlozi, ali i mogućnost paralelnog izdavanja Malog rečnika stranih reči, Džepnog rečnika stranih reči, Školskog rečnika stranih reči itd. Oznaka „savremeni”, kako je kod Mićunovića,  ne bi odgovarala  sadržaju, jer će se obrađivati ne samo najnovije pozajmljenice nego i reči koje su se upotrebljavale u ranijoj književnosti i uopšte u standardnojezičkoj praksi ranijih vremena (Sima Milutinović Sarajlija, Njegoš, Ignjatović, Zmaj, Kočić, Šantić itd.). Uostalom, taj atribut u naslovu ni kod Mićunovića ne odgovara sadržaju, samo u ovom slučaju iz drugih razloga: on ne donosi sistematski novije reči stranog porekla u srpskom jeziku.

2.2.4. U podnaslovu Klaićeva Rječnika (1978) stoji oznaka:  Tuđice i posuđenice.  Tako stoji, pored ostalih oznaka, i u podnaslovu rečnika trojice zagrebačkih autora (2001) - v. naprijed. Mada i naši i strani leksikografi obično razvrstavaju reči preuzete iz drugih jezika u dve skupine: 1. tuđice, odnosno strane, neodomaćene reči (nem. Fremdwörter, engl. foreign words) i 2. pozajmljenice ili posuđenice, tj. odomaćene reči stranog porekla (nem. Lehnwörter, engl. borrowed words ili loanwords), takvu oznaku ne bi trebalo unositi u podnaslov, jer je veoma teško uvek utvrditi granicu između jednih i drugih, a i stepen odomaćenosti može biti različit. Uz sve to, ta podela nije bitna za sadržaj rečnika niti za način njegove obrade, bar ne s obzirom na datu koncepciju. 

2.2.5. Nijedan od naših opštih rečnika stranih reči nema oznaku jezika na koji se odnosi: srpskohrvatski, hrvatskosrpski, srpski, hrvatski i sl., jer se to samo po sebi podrazumeva (iskazuje se u jeziku samog naslova), pa tako nema potrebe da se naslov opterećuje i tim podatkom.  Osim toga, s obzirom na visok procenat podudarnosti u stranim leksičkim nanosima u našim jednojezičkim novoštokavskim  standardima, a oni se različito nazivaju, takva oznaka bila bi samo delimično tačna, jer se odnosi i na druge, a uz to bi suzila krug potencijalnih korisnika, što bi bio minus s komercijalnog stanovišta.

2.2.6. Prema svemu, najbolje bi rešenje bilo da se novom rečniku da naslov: Veliki rečnik stranih reči, s podnaslovom: Pozajmljenice, ustaljeni izrazi i skraćenice, što bi se moglo uzeti i kao naslov projekta, a moguć je i naslov Veliki leksikon stranih reči (s istim podnaslovom). Autori su se ipak odlučili za prvo rešenje, pa stoga tako stoji i u naslovu ovog elaborata.

 

3. Sadržaj

 

3.1. Kad se uporedi sadržaj dosad izašlih rečnika stranih reči u našem jeziku, posebno Vujaklijinog i Klaićevog, može se konstatovati da se oni, i po obimu, i po odnosu prema leksičkim nanosima iz pojedinih stranih jezika,  i po izboru leksema za obradu, međusobno znatno razlikuju, što znači da njihovi autori nisu imali jedinstvenih kriterijuma u izboru građe. (Slično je i sa autorima rečnika stranih reči kod drugih naroda u svetu.) Tako, na primer, Vujaklija ima u nas retko upotrebljavani anglicizam beging (engl. bagging) - platno za pakovanje. U Klaića,  međutim, odrednice nema. Klaić ima brojnije orijentalizme, kao što su:  bed (ružno, rđavo. zlo, nevaljalo), bedel, bedem, bedena (zlo, napast) itd. Nijedne od tih reči, kao ni mnogih drugih, sasvim običnih orijentalizama, kod Vujaklije nema. Nasuprot tome, on ima bogatiji izbor pozajmljenica iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog), pa i iz savremenih evropskih jezika: italijanskog, francuskog, engleskog itd.

3.2. Zbog svega toga, već na samom početku, tj. u pristupu izradi novog rečnika stranih reči za opštu upotrebu, javlja se kao krupan problem odnos prema obuhvatanju reči stranog porekla iz različitih jezika, primljenih i upotrebljavanih u različito vreme, zbog čega su neke arhaizirane i isključene iz opšte upotrebe, dok su druge žive i upotrebljavaju se u savremenom jeziku, a uz to su i jedne i druge u različitoj meri odomaćene. S obzirom na  veliki broj takvih reči (prema nekim procenama, one čine oko jedne četvrtine ukupnog leksika srpskog jezika), javlja se i problem utvrđivanja kriterijuma nužnog odbira (selekcije) materijala, jer je nepotrebno i nesvrsishodno u rečnik ovoga tipa, koji nije enciklopedijski, unositi  baš svaku reč stranog porekla koja je nekad postojala ili koja sada postoji u različitim sferama jezičke upotrebe.

U elaboratu o projektu mogu se dati samo opšti okviri i osnovni elementi za utvrđivanje kriterijuma po kojima će se formirati sadržaj novog rečnika, dok će se u toku rada na projektu ti kriterijumi iskristalizirati i do kraja formirati.

3.3. Krucijalno je pitanje šta uopšte treba, a šta ne treba da uđe u jedan rečnik stranih reči za opštu upotrebu.

3.3.1. Da bismo došli do pravog odgovora na to pitanje, poći ćemo obrnutim redom i utvrditi, pre svega, šta u takav rečnik ne treba da uđe, tj. šta ne bi bilo u skladu s njegovim karakterom i namenom, a nalazi se inače u nekim dosad izdatim rečnicima stranih reči, kao što je npr. Klaićev. Kao polazište u tom smislu uzećemo upravo jedno od njegovih obimnijih izdanja: Bratoljub Klaić, Rječnik stranih riječi, Tuđice i posuđenice, Priredio Željko Klaić, Nakladni zavod MH, Zagreb 1978.

Saglašavajući se u potpunosti sa Stjepanom Babićem, koji u svome osvrtu u zagrebačkom časopisu Jezik, godište XXVI (1978/1979), br. 1, str. 23-29, ističe kako se naslov Klaićeve knjige „ne slaže sa sadržajem, kako „nema čvršćih rječničkih kriterija, te da to „zapravo i nije samo rječnik stranih riječi, već i rječnik stranih jezika, leksikon izreka, sentencija i poslovica na stranim jezicima, on je često leksikon i enciklopedija, i dodajući tome još dosta nepotrebnih detalja u Klaićevom rečniku, možemo utvrditi, i u tome treba da se složimo, da naš novi rečnik stranih reči ne treba da sadrži, i neće sadržavati, sledeće:

 3.3.1.1. Izvorne latinske i starogrčke izreke, poslovice i sentence s     prevodima i komentarima.  Ta se građa ni po čemu ne može uvrstiti u rečnik stranih reči, čak i kad obuhvata izraze i skraćenice, jer nijednoj od tih kategorija ne pripada. Ne dolaze u obzir, dakle, ni mnogo mudrije izreke, a kamoli latinsko:  „Hic liber est meus  – testis est deus – qui non vult credere – nomen potest legere — X sum natus – Y apellatus- Ova knjiga je moja – svjedok je bog – tko neće da vjeruje, ime može čitati  - X (tj. prezime) sam rođen – Y (tj. ime) sam nazvan (stara pjesmica koju đaci još i danas tu i tamo pišu na prvoj strani svojih knjiga)”, kako stoji u Klaića, pored brojnih drugih latinskih citata, npr. pod Q (quae…, quale…, qualis…, qui…, quoditd.), ili grčkih (u latiničkoj transkripciji), kao što je: „Andròs charaktēr ek lógu gnōrezetai grč. karakter čovjeka poznaje se po govoru (citira St. Šimić, ne navodeći autora)” i sl. Takvih primera, uz to još štampanih ćirilicom (i kad se radi o latinskim citatima!?),  može se naći i kod Vujaklije. On npr. donosi, pored ostalog, ovu pravnu maksimu s obrazloženjem: „vigilantibus leges sunt skripte (l. vigilantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne, tj. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešilo, ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo, treba da ga budno čuva.” Ta građa (u ovakvom ili onakvom izboru) pripada zbirkama klasičnih i drugih citata, pravnih regula  i sl., a takvih zbirki u nas ima.  U svakom slučaju ona ne pripada opštem rečniku stranih reči.

3.3.1.2. Iz istih razloga u naš rečnik ne ulaze ni izvorni citati i izreke iz živih evropskih jezika, npr. iz italijanskog: „Lascia le donne e studia la matematica…Ostavi žene i studiraj matematiku (Rousseau)”, ili: Lasciate ogni speranza voi ch’entrate…dio natpisa iznad ulaza u pakao; prema poznatom Danteovu spjevu Božanstvena komedija”; ili iz francuskog: „Le roi règne et ne gouverne pas…Kralj kraljuje a ne vlada; isp. Rex regnat”, ili: „Les amis de nos amis sont nos amis…Prijatelji naših prijatelja naši su prijatelji”; iz nemačkog: „Ein faules Ei verdirbt die ganze Brei…Jedno pokvareno jaje upropasti čitavu kajganu”; iz engleskog: „To be or not to be…biti ili ne biti, živjeti ili ne živjeti (to je pitanje - that is the question)itd., čega u Klaića ima napretek.

3.3.1.3.  Strani izvorni izrazi koji nisu ušli u širu upotrebu takođe ne pripadaju rečniku stranih reči. Takvi su npr.: „jus primae noctis…pravo prve bračne noći” (što je i pravni termin),cornu copiae…rog obilja”, ili: coup d’état…državni udar, puč; coup de soleil…sunčanica, toplinski udar”, „corned beef…goveđe meso konzervirano u kutijama”, ili sva sila naziva za razna odlikovanja u rimskoj vojsci: corona castrensis, corona civica, corona muralis, corona navalis, corona obsidionalis, corona vallaris, corona triumphalis i sl., što je sve u Klaića pobeleženo s detaljnim objašnjenjima. Nasuprot tome, strani izrazi i termini koji su ušli u širu upotrebu, i koji su po tome uobičajeni i česti u svakodnevnoj govornoj praksi, bar u intelektualnim krugovima, a uz to su i u tolikoj meri adaptirani da se mogu pisati i ćirilicom, trebalo bi da se uvrste u rečnik, i to  s naznakom izvornog načina pisanja u jeziku davaocu i s nužnim objašnjenjima značenja.  Takvi su izrazi, na primer, kod Vujaklije: „verbum (l. verbum) reč; gram. glagol”, pa „verbum aktivum (l. verbum activum) gram. radni glagol” i drugi slični gramatički termini: verbum pasivum, verbum anomalum, verbum defektivum, verbum intranzitivum i sl., kao i uobičajeni terminološki izrazi iz drugih oblasti, npr. iz muzike: „alegro (tal. allegro) muz. veselo, živo, brzo; kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo, živo i brzo, alegramente”, pa onda i  alegro kon moto, alegro ma non tropo, alegro maestozo, alegro moderato, alegro non tanto, alegro furiozo, alegreto, alegrisimo i sl.  Ili iz fizike: akceleracija, iz matematike: adicija, adiranje i tako redom. Ovde se mogu ubrojati i uobičajeni strani izrazi kao što su (kod Vujaklije): „vice verza (l. vice versa) obratno, obrnuto, u protivnom slučaju”, pa „post restant (fr. poste restante), „postskriptum (l. postscriptum) dodatak pismu (upotrebljava se obično kao skraćenica: P. S.)., ili post faktum (l. post factum), post festum (l. post festum), post mortem (l. post mortem),  in memorijam (l. in memoriam), in honorem (l. in honorem), honoris kauza (l. honoris causa) i tako redom.

3.3.1.4. Lična imena (antroponimi) stranog porekla s objašnjenjima njihovog izvornog značenja takođe ne pripadaju rečniku stranih reči opšte namene. Ta se građa unosi obično u specijalne rečnike stranih reči preuzetih iz određenih jezika, kao što je npr. Škaljićev rečnik orijentalizama, a u svakom slučaju donose je antroponimikoni, kakvih ima i u nas (Grkovićkin, Bosančev, Šimundićev, Smailovićev i dr.). Toga kriterijuma držali su se uglavnom sastavljači naših rečnika stranih reči (Vujaklija, Aleksić, Anić–Klaić–Domović, pa i Mićunović, mada ne dosledno). Klaić, međutim, donosi gotovo kompletan naš antroponimikon stranog porekla, počev od biblijskih imena Adam, Eva, Kain, Mojsije, Isus/Jezus, Petar, Pavle, Matej itd., preko imena iz evropskih i drugih jezika, kao što su Adalbert, Adela, Adolf, Dolores i sl., do mnoštva imena orijentalnog porijekla: Abid, Adil, Adila, Agan, Aganlija, Ahmed, Aiša itd. Naš rečnik neće obuhvatati takvu građu.

3.3.1.5. Klaić, a za njim, delimično, i neki drugi rečnici stranih reči, donosi veliki broj enciklopedijskih podataka o različitim pojavama, kao što su: a) značajne istorijske ličnosti (Atila, Atik Tit Pomponije, Ciceron, Cezar, Napoleon, Neron, Luter, Luter King…), b) druge značajnije ličnosti iz sveta  umetnosti i sl. (Lili/Lully, Jean Baptist, Verdi…), v) geografski pojmovi (Afrika, Azija, Australija, Evropa, Amerika, Ada Kale, Austrija, Austro-Ugarska, Malgaška Republika, Golan, Kreta, Neva, Nevada…), g) istorijski događaji (Martovske Ide, Bartolomejska noć, Kristalna noć, Pariska komuna, Oktobarska revolucija…), d) pojedine književne grupe (Serapionova braća), e) značajnija programatska i književna dela (Ramajana, Mahabharata, Manifest Komunističke partije) i tako redom. Sve to, međutim, pripada opštim enciklopedijama i leksikonima, pa ne može biti uvršteno u rečnik stranih reči opšte namene.

3.3.1.6. Samo se po sebi razume da se u rečnik  stranih  reči, izraza i skraćenica ne mogu unositi odrednice koje nemaju nikakve veze sa stranim poreklom, kao što su npr. u Klaića automobilske registarske oznake: BG (Beograd), BI (Bihać), BL (Banja Luka), SA (Sarajevo), ŠA (Šabac), SK (Skopje), ZG (Zagreb),  LJ (Ljubljana)  itd.

3.3.2. Nakon pregleda sadržaja koji, sasvim sigurno, ne pripadaju opštem rečniku stranih reči (izraza i skraćenica), treba reći šta u takav rečnik treba da uđe i šta korisnik može očekivati da tamo nađe. Generalno, naš rečnik će sadržavati leksičke pozajmljenice u savremenom srpskom standardnom jeziku, u svim njegovim funkcionalnim stilovima, pa i svakodnevnom govoru, kao i prihvaćene strane skraćenice i izraze, uključujući tu i terminološke jedinice iz različitih oblasti nauke, tehnike i umetnosti koje ulaze u opšti leksik. Neće biti uključene jedino one reči stranog porekla koje su se potpuno uklopile u naš leksički fond, a značenje im je jasno svakom izvornom govorniku srpskog jezika, pa se više i ne osećaju kao strane (npr. livada, koliba i sl., kojima ni u Rečniku Matice srpske nije označeno grčko poreklo). Takve reči uključiće se kasnije u Enciklopedijski rečnik stranih reči i izraza, ako se na njemu bude radilo nakon završetka ovog projekta. Obuhvatiće se, naravno, sve dosad zabeležene novije pozajmljenice, a za one koje će se kasnije pojavljivati i registrovati ovaj rečnik ostaće otvoren, tako da će se iz izdanja u izdanje bogatiti novom, naknadno prikupljenom građom. Konkretno, u planirani rečnik  unosiće se građa koja bude prikupljena u okviru rada na projektu, a prema jasno utvrđenim kriterijumima. To znači da će zainteresovani korisnik  tamo  moći da nađe:

1)      reči stranog porekla (izuzev imena) koje se upotrebljavaju u svim stilovima savremenog standardnog jezika: književnoumetničkom, publicističkom, administrativnom, naučnom i razgovornom;

2)      reči stranog porekla zastupljene u ranijoj literaturi, narodnim pesmama i drugim vidovima narodnog stvaralaštva što se sve još proučava u školama i izdaje za širu čitalačku publiku;

3)      termine stranog porekla iz različitih oblasti nauka i umetnosti koji se upotrebljavaju u običnom govoru i popularnonaučnoj literaturi;

4)      strane reči i termine iz  oblasti mitologije i religije;

5)      eponime kao što su volt, om, vat, škoda, pežo, reno, mercedes i sl.;

6)      odomaćene izraze stranog porekla (v. napred, t. 3.3.1.3.);

7)      skraćenice stranih naziva i opštih pojmova;

8)      internacionalne hemijske, fizikalne i druge simbole;

9)      merne jedinice i njihove skraćenice;

     10) najnovije pozajmljenice iz stranih jezika, posebno iz engleskog.

3.3.3. Lišen balasta nepotrebnih i neadekvatnih sadržaja, navedenih napred pod 3.3.1. (1-6), naš rečnik stranih reči moći će da obuhvati sve ono što je navedeno u prethodnoj tački, a da pri tom ne premaši prihvatljiv obim od, otprilike, 1600 štampanih stranica enciklopedijskog formata, pa bi tako bio jednotomnik, što je bolje i praktičnije rešenje. U slučaju nužne selekcije (npr. arhaiziranih leksema stranog porekla), polaziće se od savremenije građe i  potreba savremenoga korisnika.

 

4. Izvori građe 

 

4.1. Polazeći od naznačene namene i planiranog sadržaja rečnika, kao izvori građe pri utvrđivanju odrednica i njihovoj obradi koristiće se:

4.1.1. Rečnici savremenog književnog i narodnog jezika:

1)      Rečnik književnog jezika Matice srpske (I-VI)

2)      Rečnik književnog i narodnog jezika SANU (I-XVI)

4.1.2. Rečnici stranih reči:

1)      Milan Vujaklija: Leksikon stranih reči i izraza

2)      Bratoljub Klaić: Rječnih stranih riječi / Tuđice i pozajmljenice

3)      Dr Radomir Aleksić: Rečnik stranih reči i izraza

4)      Anić-Klaić-Domović: Rječnik stranih riječi

5)  Abdulah Škaljić: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku

4.1.3. Rečnici novih reči:

1)      Jovan Ćirilov: Rečnik novih reči (1982)

2)      Jovan Ćirilov: Novi rečnik novih reči (1991)

3)      Ivan Klajn: Rečnik novih reči (1992)

4)      Đorđe Otašević: Rečnik novih i nezabeleženih reči (1999) i naknadno prikupljena, obrađena i za štampu priređena Građa za rečnik novih i nezabeleženih reči istoga autora.

5)       Vera Vasić - Tvrtko Prćić - Gordana Nejgebauer:  Du yu speak anglosrpski? REČNIK NOVIJIH ANGLICIZAMA (2001)

6)      Danko Šipka: Dictionary of Serbian, Croatian and Bosnian New Words (2002)

4.1.4. Studije i članci o stranim leksičkim nanosima

           Preuzeće se i obraditi građa npr. iz studije Hanke Vajzović: Orijentalizmi u književnom djelu - Lingvistička analiza (1999), knjige Turcizmi u Vukovim rječnicima (1987) A. Pece, ličnih publikacija, koje donose obilje reči stranog porekla i razmatraju njihovu upotrebu u različitim stilovima standardnog jezika. Takođe će se uzeti u obzir i naučni članci o stranim rečima u našem jeziku, kao što je npr. niz radova Bogdana L. Dabića o pozajmljenicama iz slovenskih i neslovenskih jezika i sl.

4.1.5. Popularni stručni leksikoni i terminološki rečnici

          Takođe će se, uz određenu selekciju, preuzimati i obrađivati građa iz popularnih stručnih leksikona,  kakav je npr. Popularni medicinski leksikon, kao i terminoloških rečnika iz različitih oblasti: sporta, muzike, pozorišta, filma, automobilizma, poljoprivrede, industrije, trgovine, bankarstva, tehnike, informatike itd. Tu, naravno, dolaze u obzir samo oni termini koji su ušli u širu upotrebu, a ne strogo stručno-naučna terminologija pojedinih naučnih, tehničnih ili umetničkih disciplina u celini.

4.1.6. Rečnici stranih i manje poznatih reči uz izdanja sabranih dela naših pisaca

          I ovi rečnici nude pregled različitih reči stranog porekla koje su upotrebljavali naši stariji i noviji pisci, a koje savremeni čitalac treba da zna da bi bez teškoća i s razumevanjem mogao čitati njihova dela. To je u skladu s jednim od ciljeva izdavanja ovakvog rečnika: da se utiče na bogaćenje rečnika naših obrazovanih ljudi na taj način što će aktivno, ili bar pasivno,  ovladati i rečima stranog porekla u okviru ukupnog leksika srpskog standardnog jezika.

4.1.7.        Popularnonaučne publikacije iz oblasti leksikologije i     leksikografije

Knjige kao što su Priče o rečima i Zašto se kaže? autora ovog elaborata, ili Reč nedelje Jovana Ćirilova i sl., donose iscrpnija objašnjenja reči i izraza stranog porekla, njihove upotrebe i  značenja, pa mogu poslužiti kao dopunski izvor za kompletiranje alfabetara, a u izvjesnom smislu i orijentacija u definisanju značenja pojedinih odrednica u Rečniku.

4.1.8.        Popularnonaučni časopisi iz drugih oblasti nauke i umetnosti

           Radi sticanja uvida u upotrebu reči stranog porekla u različitim stilovima standardnog jezika, i to upravo onih koje su ušle u širu upotrebu, pa bi ih stoga trebalo da poznaje svaki prosečno obrazovan čitalac, nužno je pregledati  uzorke časopisa kao što je bio  nekad veoma popularni list Priroda i sl.

4.1.9.        Publicistički i žurnalistički članci u medijima

Na odabranom korpusu tekstova iz štampe, sa radija i televizije utvrdiće se koje su reči stranog porekla i u kojim značenjima u opštoj upotrebi, pa će se najčešće od njih, ukoliko već nisu zastupljene u ostalim izvorima, uneti u rečnik. Pri utvrđivanju korpusa za pregled i ekserpciju građe vodiće se računa o zastupljenosti tekstova iz različitih oblasti (politika, kultura, nauka, sport itd.). 

           Pored obrade odabranog korpusa novinskih tekstova, stalnim praćenjem štampe i elektronskih medija obrađivači će beležiti sve nove, dosad nezabeležene reči stranog porekla i unositi ih u Rečnik.

4.1.10.    Vlastito poznavanje reči stranog porekla (obrađivačâ i drugih članova istraživačkog tima)

            U leksikografskoj praksi prilikom izrade pojedinih rečnika uobičajeno je da se kao odrednice, definicije ili potvrde daju i primeri koji nisu nađeni u korpusu, ali su poznati članovima redakcije, a po tome, sigurno, i širem krugu izvornih govornika našeg jezika. U tom slučaju obično se daje oznaka Red., što znači da je primer redakcijski i da nije potvrđen u istraživanom  korpusu.  Ta korisna praksa primeniće se i u izradi našeg rečnika.

5. Obrada

5.1.  Uradiće se kompletna leksikografska obrada koju zahteva izrada ovoga tipa rečnika. To podrazumeva:

a) utvrđivanje i unos odrednica (reči, izraza i skraćenica) po azbučnom redu (pošto se predviđa štampanje ćiriličnim pismom);

b) akcentovanje odrednica (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenoj akcentuaciji  u svakodnevnom govoru naših ljudi);

v) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gramatički rod, broj i sl.);

g) objašnjenje etimologije - bliže (oznaka jezika davaoca, tj. jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo, ako se može utvrditi);

d) definicija značenjâ, s naznakom sfere upotrebe i najnužnijim kontekstom.

 

          U celini će obrada izgledati kao u ovim primerima: 

                        detèrdžent (uob. deterdžënt) m engl. (detergent od  lat. detergere - otirati, brisati) sredstvo za pranje i čišćenje rublja, posuđa i sl. (obično u obliku praška ili tečnosti).

kompilácija ž  lat. (compilatio, od  compilare - pljačkati, pokrasti) 1.a. izrada nekog dela, naučnog ili književnog, preuzimanjem delova tuđih radova, bez oznake izvora; b. delo sastavljeno na taj način. 2. (u novije vreme, u zabavnoj muzici) izbor pesama izdat na posebnoj kaseti ili  kompakt-disku (prema engl. compilation - skupljanje, prikupljanje).

harizma ž grč. (χάρισμα - dar milosti) 1. teol. (u hrišćanstvu) vid božje milosti iz koje proističe posebna moć i zvanje u crkvenoj zajednici, „sveto nadahnuće” (čudotvorstvo, komuniciranje sa svecima, besednički dar  i sl.). 2. (danas, osobito u politici) velika privlačnost, ubedljivost, neodoljivost, moć uticaja na mase. (U ovom smislu nemački sociolog Maks Veber definiše harizmu kao „specijalnu moć vođa”, kakvi su npr. bili Isus Hristos ili Napoleon).

harizmatski prid. koji se odnosi na harizmu: harizmatska                  ličnost  - osoba koja poseduje harizmu (v. pod harizma).

 (Uzgred rečeno, tri od četiri navedene reči: deterdžent, harizma i harizmatski nisu uopšte zabeležene u velikom šestotomnom Rečniku Matice srpske.)

5.2.  Dati primeri obrade pokazuju kako je zamišljen ovaj posao, ali u isto vreme ukazuju i na nekoliko praktičnih problema koje treba rešiti u načelu i potom ih primeniti na obradu svih odrednica.

5.2.1.  Prvo je pitanje kako beležiti grčke reči prilikom označavanja etimologije: izvorno, grčkim slovima (kako je kod Vujaklije i ovde u našoj obradi odrednice harizma), ili pak u latiničnoj transkripciji (kako je kod Klaića: hárisma, ili kod Anić–Klaić–Domovića: charisma). Prvo rešenje više odgovara naučnim zahtevima, a drugo praktičnim potrebama, jer u nas danas gotovo da i nema intelektualaca (osim klasičnih filologa) koji poznaju grčki alfabet i glasovne vrednosti koje pokrivaju pojedine grčke grafeme. Stoga su i priređivači kasnijih (proširenih) izdanja Vujaklijinog Leksikona napustili njegov način beleženja i prešli na latiničku transkripciju (v. npr. četvrto izdanje iz 1991). Moguće je i treće rešenje: da se primene oba načina beleženja (izvorni i latinični). To bi, međutim, nepotrebno opteretilo knjigu i zauzelo dosta prostora, pa smo se odlučili samo za latiničku transkripciju. Jednako tako postupiće se i u označavanju etimologije reči preuzetih iz jezika koji se služe arapskim pismom, ili drugim pismima, osim ćirilice i latinice.

5.2.2. U obradi lekseme kompilácija (v. naprijed u t. 5.1) dva značenja data su pod istom odrednicom, kao da se radi o polisemiji (za razliku od homonimnih leksema koje se daju kao posebne odrednice). Naš slučaj je utoliko specifičan što se radi o jednoj reči, ali primljenoj iz dva različita jezika i sa dva različita značenja. Stoga bi se ovakvi slučajevi mogli obrađivati i kao homonimi (u dve odrednice):

              

kompilácija1  ž  lat. (compilatio, od  compilare - pljačkati, pokrasti) 1.a. izrada nekog dela, naučnog ili književnog, preuzimanjem delova tuđih radova, bez oznake izvora; b. delo sastavljeno na taj način.

kompilácija2 ž engl. (compilation - skupljanje, prikupljanje) u  novije vreme u zabavnoj muzici:  izbor ranijih pesama (obično hitova) izdat na posebnoj kaseti ili kompakt-disku.

Pošto ima više takvih slučajeva, potrebno se načelno odrediti prema njihovoj obradi i primenjivati isti princip za sve.

5.2.3. Dati primeri (pod  5.1) pokazuju da smo se, suprotno Klaiću, koji lekseme uglavnom obrađuje po „gnezdima” (upor. npr. esenc), odlučili za princip da se sve izvedenice u okviru jedne porodice reči daju kao posebne odrednice, a da se etimologija naznačuje samo kod jedne od njih (po pravilu kod osnovne lekseme), kao što je to učinjeno napred s rečima harizma i harizmatski. 

     Stjepan Babić je, svakako, u pravu kad kaže da Klaićev način obrade „nije svrhovit jer se njime mnogo gubi, a malo ili ništa se ne dobiva. To je uvidio i sam autor pa je dobrim dijelom napustio sustav gnijezdâ…”  U pravu je i kad konstatuje da „svrstavanje po gnijezdima nije dobro s još jednoga razloga. Tako mnoge riječi nemaju svoga značenja pa se i ne zna što zapravo znače jer nije dovoljno što se nalaze uz osnovnu riječ.

Klaićev način obrade po „gnezdima” jeste racionalniji, ali to, kako vidimo, ide nauštrb informativnosti, pa se ne može prihvatiti, a nisu ga prihvatili ni ostali naši rečnici stranih reči.

5.2.4. Uz odrednice će se davati samo kratke definicije značenja (po potrebi ponegde i uz  sintagmatske veze u kojima se javljaju) i najnužnija objašnjenja (kao u našem primeru obrade  drugog značenja  odrednice harizma). To znači da neće biti opširnijih enciklopedijskih podataka, kakve često susrećemo kod Klaića.

5.2.5. U opštim rečnicima književnog ili književnog i narodnog jezika, kakvi su Rečnik Matice srpske i Rečnik SANU, značenja reči ilustruju se, i potvrđuju, primerima iz pregledanih izvora u okviru određenog korpusa tekstova za ekscerpciju (obično celim rečenicama ili delovima rečenica, već zavisno od toga šta se uzima kao dovoljan kontekst). U rečnicima stranih reči opšte namene takva praksa nije uobičajena, jer bi  u tom slučaju ti rečnici bili preobimni i nepraktični. Tako bi umesto jednog toma, naš rečnik, ukoliko bi se uključile ilustracije, odnosno potvrde značenja, bio tri ili četiri puta obimniji, što znači da bi imao tri ili četiri velika toma enciklopedijskog formata, a i priprema i obrada tako koncipiranog rečnika stranih reči zahtevala bi mnogo više vremena i stručnih snaga. To se, međutim, ne odnosi na specijalne rečnike stranih reči, kakav je Škaljićev rečnik orijentalizama (Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku), ili Klajnov  Rečnik novih reči i Du yu speak anglosrpski? REČNIK NOVIJIH ANGLICIZAMA V. Vasić, T. Prćića i G. Nejgebauer, gde su takve ilustracije potrebne i dobrodošle.

     Ovde su naznačena samo neka pitanja u vezi s obradom odrednica u našem rečniku stranih reči. Sigurno je da će se u toku samog rada pojaviti još više različitih problema te vrste, pa i mnogih drugih, ali će se oni rešavati „u hodu”, uz pomoć naučnih saradnika - konsultanata.

 

6. Kadrovski potencijal (autori i saradnici)

6.1. Srbistika danas, posebno u oblasti leksikografije, raspolaže stručnim snagama koje mogu prihvatiti i realizovati predloženi projekat, pa to samo po sebi, ukoliko se ostvare druge pretpostavke (dobra organizacija i sigurna finansijska podrška), ne bi trebalo da bude problem. Imamo veliki broj iskusnih leksikografa, stručno osposobljenih u radu na velikim leksikografskom projektima, kakav je Rečnik SANU, a među njima i istaknute stručnjake u toj oblasti koji se mogu angažovati kao naučni saradnici - konsultanti i recenzenti, a uz sve to i dva kvalifikovana autora - obrađivača, voljna da se, ukoliko se ostvare neophodni uslovi, punim snagama uključe u taj rad.

6.2. Rad na našem projektu, prema karakteru poslova, zahteva angažovanje tri kategorije stručnjaka: 1. autore - obrađivače, 2. naučne saradnike - konsultante i recenzente, 3. stručne saradnike - ekscerptore građe, operatere za unos podataka i korektore.

U ovom trenutku moguće je, u vezi s kadrovskim potencijalom za rad na projektu, istaći imena autora (obrađivača) i potencijalnih naučnih saradnika (konsultanata i recenzenata), dok će se stručni saradnici (ekscerptori građe, operateri za unos podataka i korektori) angažovati u toku samog rada, i to povremeno, prema potrebi.

 6.2.1. Kao autori - obrađivači predviđeni su: red. univ prof. Ivan Klajn, dopisni član SANU, i red univ. prof. Milan Šipka.

6.2.2. Kao naučni saradnici - konsultanti predviđeni su, ukoliko izraze spremnost da se uključe u ovaj rad: Jovan Ćirilov, istaknuti pozorišni stručnjak, publicista i leksikograf iz Beograda (za izvore građe i literaturu), Dara Gortan-Premk, red. univ. prof. iz Beograda (za leksikografsku obradu), Aleksandar Loma, red univ. prof. iz Beograda (za etimologije, posebno iz klasičnih jezika), Danko Šipka, vanr. univ. prof. na Državnom univerzitetu Arizona (Arizona State University), SAD (za reči iz zapadnoevropskih i egzotičnih jezika), Bogdan L. Dabić, naučni savetnik i red. univ. prof. (za reči iz slovenskih jezika), Darko Tanasković, red. prof. univ., trenutno ambasador pri Vatikanu u Rimu (za orijentalizme), i Slobodan Remetić, naučni savetnik, direktor Instituta za srpski jezik SANU i red. univ prof. iz Beograda (za akcentuaciju).

Osim navedenih oblasti ovi će se stručnjaci, prema potrebi, konsultovati i o drugim  pitanjima u toku rada na projektu, a zajednički će im zadatak na početku biti da daju kritičke primedbe na Projektni elaborat i iznesu svoja mišljenja i predloge u vezi s izloženom zamisli.

6.2.3. Kao mogući recenzenti predviđeni su, ukoliko se prihvate toga posla: akademik Milka Ivić iz Beograda, Drago Ćupić, naučni savetnik i raniji dugogodišnji  direktor Instituta za srpski jezik SANU iz Beograda, Milorad Radovanović, red. univ. prof. iz Novog Sada, i Miroslav Nikolić,  red. univ. prof. iz Beograda.

6.3. Organizacija i koordinacija svih poslova u okviru rada na projektu, što podrazumeva prethodnu izradu i stručnu verifikaciju  Projektnog elaborata, a potom i detaljnu razradu plana i programa rada, preciznu podelu zaduženja, praćenje realizacije i dr., poseban je, složen i odgovoran zadatak. S obzirom na dugogodišnje iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada i vođenju makroprojekata u području lingvistike, taj zadatak, tj. posao koordinatora, preuzeće autor ovoga elaborata, a poslove sekretara projekta i ujedno konsultanta za kompjutersku obradu podataka obavljaće Đorđe Otašević, naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU.

6.4. Kompletna elektronska obrada, uključujući i pripremu teksta za štampu, poverena je Davoru Palčiću. Izdavač Velikog rečnika stranih reči biće Izdavačka kuća Prometej iz Novog Sada, koja  ujedno i finansira rad na projektu.

 

7. Elementi plana i programa rada

7.0. Rad na projektu odvijaće se u četiri faze, s tim što se navedeni elementi  programa ne moraju realizirati sukcesivno (kako su ovde izloženi). Prema potrebi, oni se mogu ostvarivati i paralelno, bez obzira na to u koju su fazu uvršteni (npr. izrada alfabetara ili obrada materijala u celini i unos podataka i sl.).

7.1. Pripremna faza

      - izrada i verifikacija projektnog elaborata,

      - prikupljanje izvora i literature,

      - detaljna razrada plana i programa,

      - izrada ogledne sveske Rečnika.

7.2. Sabiranje i selekcija građe

      - ekscerpcija leksikografskih izvora,

      - ekscerpcija tekstualnih izvora,

      - selekcija materijala i utvrđivanje odrednica,

      - izrada alfabetara.

7.3. Obrada materijala

      - akcentovanje odrednica,

      - obeležavanje gramatičkih i drugih osobina,

      - utvrđivanje etimologija,

      - definisanje značenja,

      - unos podataka,

      - izrada Predgovora i Uvoda.

7.4. Priprema teksta za štampu

      - recenziranje,

      - dopune i ispravke prema primedbama recenzenata,

      - prelom teksta za štampu,

      - korekture.

       

8. Vremenski okviri i dinamika realizacije

8.1. Za realizaciju plana i programa izloženog u prethodnom poglavlju (t. 7-7.4)  predviđeno je 36 meseci, odnosno 3 kalendarske godine (2003, 2004. i 2005).

8.2. Orijentaciono, plan i program će se realizovati po sledećoj dinamici:

8.2.1. U prvoj godini (12 meseci) bila bi završena pripremna faza  (izrada i verifikacija projektnog elaborata, prikupljanje izvora i literature, detaljna razrada plana i programa, izrada ogledne sveske Rečnika) kao i najveći deo druge faze (sakupljanje i selekcija građe).

8.2.2. U drugoj godini  (sledećih 12 meseci) biće konačno utvrđen alfabetar i obrađeno oko dve trećine materijala (što podrazumeva akcentovanje odrednica i njihovu kompletnu leksikografsku obradu).

8.2.3. U trećoj godini rada (poslednjih 12 meseci) obradiće se preostala trećina Rečnika, izraditi Predgovor i Uvod i izvršiti sve predviđene pripreme za štampu. 

8.3. U toku rada na projektu moguće su, ako se to učini svrsishodnim, i izvesne izmene u ostvarivanju programa, ali samo u datim okvirima.

 

Milan Šipka  (Sarajevo)

 

 


 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa