Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 11

 

Włodzimierz Pianka, Emil TokarzGRAMATYKA KONFRONTATYWNA JĘZYKÓW SŁOWIAŃSKICH. TOM 1. Śląsk, Katowice 2000

 

У славистичком свету веома су позната имена Влођимјежа Пјанке и Емила Токажа. Први је професор Бечког и Варшавског универзитета и члан Македонске академије наука и уметности, док је други професор Шлонског универзитета. Они су издали 2000. године вредну и по много чему јединствену књигу под називом „Конфронтативна граматика словенских језика. Први том”. Као што се види из наслова, реч је о замашном тротомном пројекту конфронтативне граматике словенских језика са историјским коментарима. Први том је написао академик В. Пјанка и бави се фонологијом и морфологијом. Други том ће бити нешто другачији од првог, јер ће обухватити поред морфосинтаксе о којој није било речи у првом тому (аутор је В. Пјанка), и постанак и развој савремених словенских језика (аутор је Е. Токаж). Ова последња тема, према нашој скромној процени, могла би се посебно монографски обрадити. У трећем тому налазиће се исцрпна библиографија.

И најповршнијим прегледом утврдићемо да је В. Пјанка детаљно обрадио фонологију и морфологију словенских језика на конфронтативном плану. У уводном делу аутор се бави графематиком односно међународном фонетском транскрипцијом, алфабетом, скраћеницама, симболима и знаковима у књизи. Централни део посвећен је сегментној и супрасегментној фонетици. Веома исцрпно су обрађени самогласници, нарочито они самогласници по којима се словенски језици разликују (нпр. словачко [ä], самогласник [y], назали, дифтонзи и т. д.), затим сугласници (глајди, сонанти, опструенти). У одељку о супрасегметним јединицама В. Пјанка анализира акценат, редукцију самогласника у појединим језицима, место акцента, дужину. У треће поглављу се разматрају најразличитије фонолошке опозиције односно предмет је сегментна и супрасегментна фонологија. Посебно се обрађују супрасегментне категорије, рестрикције у прозодијском систему, минимални опозитни парови, вокализам и консонантизам. Четврто поглавље носи наслов „Неутрализација фонолошких опозиција”. Аутор анализира пре свега опозицију по тврдоћи/мекоћи, затим друге опозиције, говори о новим фонемама и редукцији сугласничких група. Пето поглавље се бави слогом и сугласничким групама, док шесто тенденцијама у развоју словенске фонологије. Доста исцрпно се даје развој сегментног и супрасегментног система. Последње поглавље указује на фонетско-фонолошка диференцирања међу словенским језицима.

Сваком читаоцу ове изузетно вредне књиге добро ће доћи веома разуђена и прегледна структурација књиге. Када говори, на пример, о акценту и дужини аутор уз помоћ табеле даје преглед прозодијског система у свим словенским језицима, означавајући са + или - оне карактеристике које постоје у једном језику, а нема их у другом. Након тога у појединим параграфима разрађује специфичности за сваки језик или групу језика. Нпр.: §16. Акценат у словачком, чешком, пољском и доњолужичком; §17. Редукција самогласника у словеначком, горњолужичком и бугарском; §18. Редукција самогласника у украјинском; §19. Редукција самогласника у руском; §20. Редукција самогласника у белоруском; §21. Дужина у чешком и словачком; §22. Дужина и акценат у српском и хрватском; §23. Дужина и акценат у словеначком; §24. Место акцента у македонском и пољском; §25. Клитике. Дакле, параграфи су тако структуирани да и недовољно упућеном читаоцу или пак студенту, којем је ова књига првенствено намењена, сугерише на разлике које постоје између језика. Или да узмемо други пример. После шематског приказа самогласничког система који је заједнички за све словенске језике ([i], [u], [e], [o], [a]) аутор посебно анализира самогласнике који су остали ван ове групе. На тај начин прави диференцијацију самогласника на основне и периферне. У следећим параграфима искључиво говори о самогласницима који не припадају групи основних самогласника, затим о дифтонзима у словачком, хрватском и српском (ијекавском), средњевисоким вокалима [е] и [о] у словеначком и лужичком, као и о слоготворним [r] и [l] у чешком, словачком, македонском, српском и словеначком.

Интерсантна је ауторова подела вокала у српском и хрватском. У српском В. Пјанка разликује [i], [u], [r], [e], [o], [a], док у хрватском [i], [u], [ie], [r], [e], [o], [a]. Оно што бисмо овде сматрали спорним је питање [ie] које постоји и у српском (исп. svijet, lijek, poslije).

У другом делу књиге В. Пјанка се бави лексематиком. Прво поглавље је посвећено лексичким класама односно класом предиката, имена и адјектива. Друго поглавље посвећено је морфематици унутар које обрађује глаголске, именичке и друге основе. Унутар поглавља „морфонологија” аутор анализира супрасегментне алтернације, вокалске сегментне алтернације, консонантске сегментне алтернације, развој прасловенских дифтонга и друге алтернације.Од великог је значаја таблица у којој се даје преглед основа свршених и несвршених глагола у садашњем/будућем времену и партиципу на -l-. Под А се дају основе беспрефиксалних глагола свршеног/несвршеног вида и свршених префиксалних деривата. Под Б се дају основе несвршених глагола добијених суфиксацијом групе А. Оно што посебно краси ову књигу су многобројни примери за све случајеве који се анализирају.

За разлику од прве књиге коју је написао академик В. Пјанка (заиста представља значајан прилог конфронтативној лингвистици и лингвистици уопште без обзира на понеки спорни моменат), део који ће урадити проф. Токаж, барем према ономе на шта упућују обавештења на стр. 307, донеће низ решења која нису широко прихваћена у славистици. Наиме, ради се о класификацији стандардних словенских језика на западне и источне језике. Источне језике чине руска (руски, белоруски, украјински и русински), бугарско-македонска (бугарски, македонски) и српско-босанска група (српски, босански, црногорски). С обзиром да овај том Конфронтативне граматике још није објављен, критичку анализу ове класификације оставићемо за неки други пут.

 

Јован Ајдуковић (Београд)

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa