Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 11

Milka Ivić : RED REČI. Biblioteka XX vek, Beograd, 2002. str. 174.

Četvrtu knjigu lingvističkih ogleda Milka Ivić je objavila pod naslovom Red reči. Knjiga sadrži dvadeset tekstova, od kojih su neki već ranije objavljeni. Radovi su, s obzirom na sadržinu, svrstani u četiri celine.

Prva celina TEME OD ŠIREG, OPŠTELINGVISTIČKOG ZNAČAJA, obuhvatila je deset radova. Prvi medju njima pod naslovom Aktuelne opštelingvističke teme u 2001. godini, odnosi se na mikroparametarske varijacije ostvarene na leksičkom i sintaksičkom planu i ukazuje na potrebu razgraničavanjlja okolnosti pod kojima dolazi do mikroparametarskih varijacija od onih okolnosti pod  kojima ove varijacije izostaju (On dolazi na časove sredom  i  On odlazi na časove sredom). U radu Neka razmišljanja o leksikografsko-leksikološkim problemima autorka govori o dva leksikografska tipa prefiksiranih glagolskih obrazovanja. Naime, u leksičkom obliku takvih glagola imamo dva konstitutivna dela neravnopravnog značaja – osnovni i satelit. Autorka ukazuje na činjenicu da satelit neće biti uvek manje informativan od osnovnog dela (dokupiti i  doplakati). O problemu reda reči je ogled iz kognitivne lingvistike. Tiče se problema poretka reči na koji je ukazala Zuzana Topolinjska – poretka koji iz nekog razloga odstupa od neutralnog, a koji govornici datog jezika prihvataju kao normalan. U vezi s tim M. Ivić se pita šta je običnije govornicima srpskog jezika: Kupila je sebi lepu torbu; crnu, kožnu  ili  Kupila je sebi lepu torbu; kožnu, crnu. I ova knjiga donosi jedan rad o nazivima boja, o temi kojoj je posvećena ranije objavljena knjiga ove autorke u istoj ediciji pod naslovom O zelenom konju. Rad je naslovljen O metaforičnim ekstenzijama naziva boja. S obzirom na činjenicu da je naš konceptualni sistem izrazito sklon metaforizacijama, autorka ukazuje na domet tih metaforičnih protezanja u okviru leksike boja (crveno i zeleno), kao i na redosled u dosezanju tih boja. Sintaksičko-semantički ogled pod nazivom O modifikatoru ”uloge” agens tiče se rečenica koje nas mogu ostaviti bez eksplicitnih podataka o tome ko je vršilac one radnje koja se glagolom imenuje, npr. Ona sebi šije novu suknju. U rečenici Ona sebi šije novu suknju kod renomirane krojačice modifikovana je uloga agensa čime se eksplicira i podatak o vršiocu radnje. Autorka ističe potrebu definisanja tog modifikatora usredsređenog na najvažniju ulogu u rečenici. U radu O pojmu ”odgovornost” i ”agentivnoj” ulozi orudja za vršenje radnje utvrdjuju se okolnosti pod  kojima se u rečenici, u kojoj funkciju predikata vrši tranzitivni glagol akcionog značenja, uloga subjekta ne dodeljuje samom vršiocu radnje nego predmetu kojim se vršilac služi da bi vršenje ostvario (Ja kopam i Ja kopam motikom). Rad O tzv. ”vidskim parnjacima” – iz novog ugla ilustruje složenost pitanja koje se odnosi na medjusobno prožimanje leksičkog značenja i sintaksičke funkcije. Postavlja se pitanje da li tzv. ”glagolski vidski parnjaci” oličavaju sobom dve leksičke jedinice ili jednu (prati i oprati; razvesti se i  razvoditi se). Iz problematike modalnih rečeničnih značenja je rad koji se bavi ignorativom – značenjskom kategorijom neupoznatosti govornog lica sa onim o kome/sa onim o čemu svojim iskazom saopštava (Mene nešto glava boli). Ova rečenica je primer jednog vida epistemičke (epistemološke) modalnosti. M. Ivić zaključuje da se ovde ignorativ ne tiče neupućenosti u istinitost saopštenog, već neobaveštenosti o faktorima koji su do toga doveli i da je epistemička modalnost složena lingvistička kategorija koju treba sintaksički opisati. Povodom makedonskih konstrukcija tipa ”kola na brat mi/kola od brat mi” autorka ističe da je iskazivanje značenja posesivnosti kompleksan pojam koji u sebe uključuje širok spektar relacija. U tekstu Kaže se: Seo pored nje, ali ne i: Ustao pored nje; zašto? upućuje se na razlikovanje semantički potpuno specifikovanih konotacija  (kao kod leksema zaplakati se i sesti ) od semantički nepotpuno specifikovanih konotacija (kao kod leksema ustati i ustajati), jer bi to doprinelo daljoj razradi konceptualne semantike.

Drugi deo Reda reči naslovljen TEME IZ SRPSKE LEKSIČKE I SEMANTIČKO-SINTAKSIČKE  PROBLEMATIKE sadrži četiri rada. U prvom radu Jedno davno postavljeno pitanje: znače li ”otkad” i ”otkako” isto?  autorka u  jakobsonovskom duhu rešava problem sinonimnosti ovih veznika kao odnos markiranog prema nemarkiranom vezniku. Rad koji  upućuje na opisivanje i tumačenje leksičke situacije u srpskom vokabularu iz epohe obrenovićevske Srbije, nosi naslov O jeziku zakonskih propisa kojima su utemeljavane ” preteče SANU”.  O semantičkim kretanjima determinativa tipa obližnji  i bližnji, tamošnji i ovamošnji  od Vukovog vremena do danas govori se u radu O nekim Vukovim mesnim i vremenskim pridevskim odredbama. Neki uvidi u konstrukcije tipa ”čekati nekoga/na nekoga” i ” zaboraviti nešto/na nekoga ” je  rad  koji ima za cilj da osvetli semantičke regulatore dvorekcijske upotrebe ovih glagola.

Treći deo pod nazivom TEME IZ SRPSKE LINGVISTIČKO- KULTUROLOŠKE PROBLEMATIKE obuhvata četiri rada:  1. Lingvističko- kulturološki aspekti reči ”knjiga”, 2. Povodom poslovice ”Zec đe se okoti, ondje i pogine”, 3. Kulinarski recepti u Vukovom ”Rječniku” i 4. O vremenu kad su Srbijom šetali ‘’sretaoci” i ” nuđači”. Njima se ističe značaj kulturoloških razlika u nekadašnjem i sadašnjem značenju leksike, kao i  nedovoljno  poznati socijalni aspekti života Srba u XIX veku.

Poslednji, četvrti deo Reda reči, O VODEĆIM LIČNOSTIMA SRPSKE NAUKE O JEZIKU posvećen je dvema ličnostima, Đuri  Daničiću i Aleksandru Beliću.

Knjiga Red reči našeg najpoznatijeg lingviste i akademika Milke Ivić, kao i druge njene knjige, predstavlja svojevrsni događaj u srpskoj lingvistici, jer lingvistima predstavlja zanimljiv i nov izbor problema i načine njihovog rešavanja, a svojim jasnim stilom i zanimljivim sadržajem ona prevazilazi stručne lingvističke okvire,  jer je mogu čitati  i oni koji nisu podrobnije  upućeni u  lingvistiku i njenu terminologiju. 

Bojana Milosavljević  (Beograd)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa