Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Pregledni članci, Broj: 11

 

 

Biljana Golubović  (Tibingen)

Slavica Stevanović  (Tibingen)

 

SLAVISTIKA U TIBINGENU

 

Značaj Nemaca i nemačkih univerziteta za razvoj i širenje pismenosti i književnosti među južnoslovenskim narodima je već više puta bio predmet raznih istraživanja i naučnih razmatranja. Viševekovno interesovanje nemačkih naučnika za slovenske jezike, književnost i kulturu u XX veku je rezultiralo osnivanjem brojnih katedri za slavistiku koje svoje zlatno doba doživljavaju sredinom veka. Politička situacija tog vremena (blokovska podela Evrope, hladni rat…) nametala je potrebu za upoznavanjem slovenskih zemalja koje su bile značajan faktor (ne)stabilnosti u Evropi, što je izazvalo  pojačano interesovanje Nemačke za slovenske zemlje i stvorilo povoljne uslove za razvoj slavistike na nemačkim univerzitetima. Krajem prošlog i početkom ovog veka društveno-politički odnosi se menjaju (raspad Sovjetskog saveza, SFR Jugoslavije, istočnog bloka…), slovenske zemlje izlaze iz izolacije istočnog bloka i te novonastale, društveno-političke okolnosti smanjuju potrebu, političku pre svega, za intenzivnim proučavanjem slovenskih jezika. Direktna posledica ovih promena je smanjenje sredstava koja se odvajaju za finansiranje katedri za slavistiku u mnogim zapadnoevropskim zemljama, pa i u Nemačkoj, čime je njihova sudbina sve neizvesnija. Da navedemo samo jedan primer: od trenutno pet postojećih slavističkih katedri samo u Baden-Wirtembergu ugrožen je opstanak tri do četiri katedre, što je i direktan  povod za predstavljanje tibingenske slavističke katedre koja je, inače, jedna od najznačajnijih u Nemačkoj…

 

 

Istorijski podsetnik

 

Kada se odnosi i veze između naroda neguju vekovima a rezultati tih kontakta imaju nesumnjiv značaj za razvoj i kulturu i jednih i drugih onda je pred nama tradicija koja se ne može i ne sme zanemariti a istorijski podsetnik postaje imperativ. 

Za nas je posebno značajno da su se osnove južnoslovenskih književnih jezika stvarale između ostalog upravo u Nemačkoj. Poznato je npr. da je još daleke 1550. protestant Primož Trubar (1508-1586) u nemačkom egzilu napisao i objavio prvu knjigu na slovenačkom. Ona je, zanimljivo je, jer se radi upravo o gradu o kome izveštavamo, odštampana upravo u Tibingenu. Iako Sloven on je uspeo da se nametne tadašnjem vojvodi Kristofu od Wirtemberga, te se tri godine kasnije i sam preselio u Tibingen i postao njegov savetnik. A od 1567. je Trubar bio i protestantski sveštenik u Tibingenu (Derendingen). Kaže se čak da se prvih deset godina slovenačkog književnog jezika zasniva skoro isključivo na delatnosti tog jednog čoveka - Trubara, koji živi, radi i objavljuje svoja dela u Nemačkoj. Ova činjenica je do sada, osim redovnih ekskurzija koje Slovenci organizuju do Tibingena i posete crkvi gde je Trubar radio urodila i relativno dobrim interesovanjem Slovenaca i njihove vlade za slavistiku u Tibingenu, te povremenom razmenom docenata, redovnim ponudama studentima u vidu besplatnih stipendija za letnje škole slovenačkog kao i sufinansiranjem kurseva slovenačkog koji se redovno nude ovdašnjim studentima.

Međutim, tu se ne završavaju nemačko-slovenske kulturne veze. Od velikog istorijskog značaja za ove veze iz istog perioda je i postojanje štamparije Hansa Ungnada u Bad Urahu (koja je bila neka vrsta podružnice one u Tibingenu), koja je, doduše, radila samo pet godina, ali je za to vreme odštampano nekoliko dela koja su od velike važnosti za praćenje razvoja južnoslovenskih jezika. Navešćemo samo nekoliko najbitnijih dela i osoba zaslužnih za njihovo štampanje.

Trubarove pionirske korake u stvaranju slovenačkog književnog jezika pratio je Stefan Konzul (1521-1579), prognanik sa Istre,  koji je bio prvi prevodilac njegovih dela na hrvatski. Od 1557. je taj prevodilački rad sa Konzulom nastavio Anton Dalmata, a paralelno se spremalo i prvo štampanje njihovog prevoda glagoljicom u Nemačkoj - opet u Tibingenu (1561). 1564. se pojavljuju i prvi primerci štampani latiničnim pismom – hrvatski prevod Luterovog Katehizma. Ne sme se zaboraviti ni da je u Bad Urahu, gde je premeštena tibingenska štamparija, odštampan katehizam i ćiriličnim pismom.

Ukupno je oko 18 naslova štampano u Tibingenu i Urahu, svi su religijske tematike i predstavljaju prve štampane primerke na ovim jezicima u Nemačkoj, a bili su namenjeni kako Slovencima i Hrvatima, tako i Srbima i Bosancima koji su bili pod turskom vlašću kako bi se među njima proširila misija i milost Božja. Pitanje jezika se tada nije postavljalo jer je Trubar zastupao stav da se srpski od hrvatskog razlikuje samo upotrebom različitog pisma, koji, izgleda, za ono vreme nije bilo neobično. Kasnije će npr. i Vuk Stefanović Karadžić zastupati sličnu tezu o jednom narodu sa tri religije. Štampanje u Urahu i Tibingenu su, inaèe, osim Hrvata Konzula i Dalmatina, te kasnije Cvečića i Juričića, potpomagali i pravoslavni duhovnik M. Popović iz Srbije i J. Maleševac iz Bosne.

Zanimljivo je da su sve ove knjige koje su objavljene u Tibingenu i Urahu štampane na jednom jeziku, ali na sva tri pisma (glagoljica, latinica, ćirilica). 

Svim tim prevodima koji su se objavljivali u Nemačkoj i širili po Hrvatskoj, Srbiji i Bosni nije doduše došlo do stvaranja jednog književnog jezika kao što je to slučaj kod Slovenaca, ali su oni ipak bili u neku ruku pokušaj stvaranja jednog naddijalektalnog jezika koji će biti svima razumljiv. U tom smislu su protestantizam i kasnije protivreformacija odigrali značajnu ulogu na prilagođavanju «pučkog, narodnog» jezika pismenom obliku i na oslobađanju jezika od dotadašnjih strogih liturgijskih šema. Takođe su, upravo ovim prvim radovima nastalim u Nemačkoj, stvorene i osnove za dalji filološki rad na ovim jezicima: u istom, 16. veku, nastaje prvi hrvatski Rečnik (Vrančić), a zatim, početkom 17. veka i prva hrvatska gramatika (Kašić), a ova dela će opet kasnije poslužiti Vuku kao uzor pri pisanju prve gramatike i prvog rečnika srpskog jezika.

Među Srbima je reformacija i širenje tih, u Tibingenu i Urahu štampanih knjiga, naišla na manje plodno tle nego u Sloveniji i Hrvatskoj. Srbi, kao pravoslavci, nisu imali toliko dodirnih tačaka sa reformacijom kao što je to bio slučaj kod Slovenaca i Hrvata, ali je uloga Nemaca i nemačkih univerziteta ipak prilično velika.

Kako je Karlovačkim mirom iz 1699. pravoslavcima u Habsburškoj monarhiji bilo onemogućeno studiranje na visokim školama (sve do 80-ih godina 18. veka) čest je bio slučaj da su ugledni građani svoju decu slali na studiranje po svetu. Od nemačkih univerziteta najčešće su posećivani Lajpcig, Hale, Getingen, Jena… Ne treba zaboraviti ni da su se i mnoga važna imena srpske kulture, politike i uopšte javnog života školovala u Nemačkoj (Arsenije Teofanović, kasnije biskup, Jevrem Georgijevič, kasnije profesor pravoslavne akademije u Moskvi, Jovan Apostolović, prvi srpski lekar, Dositej Obradović, prvi ministar kulture u Srbiji oslobođenoj od Turaka i predstavnik srpskog prosvetiteljstva), što se, kao tradicija, očuvalo do današnjih dana… Neizmerna je uloga Vukove veze sa Nemcima, pre svega sa Jakobom Grimom (Jacob Grimm), koji je zbog svojih zasluga za srpski narod i jezik proglašen 1849. (u vreme Aleksandra Karađorđevića) dopisnim članom SANU. Nisu neosnovane tvrdnje da bez Jakoba Grima Vuk nikada ne bi postigao sve to što je postigao za srpski jezik i književnost. A opet bez Grimovog interesovanja za srpski jezik, i njegovih prepisa Kopitarevog rukopisnog prevoda Vukove prve zbirke narodnih pesama pitanje je da li bi se jedan Gete (Johann Wolfgang von Goethe) ikada zainteresovao za srpsku poeziju i predstavio je svojevremeno kao deo svetske književnosti.

No, da ne zalazimo previše u prošlost nemačko-slovenskih veza, vratimo se Tibingenu kao - u neku ruku - centru u kome je začeta slavistika u Nemačkoj, pre svega zbog gore spomenutog štampanja prve slovenačke knjige (Primus Trubar – Catechismus in der Windischen Sprach) ali i zbog ranog proučavanja južnoslovenskih jezika i odnosa na Balkanu kojima su se bavili mnogi tibingenski teolozi i filolozi …

 

 

Savremeno doba

 

Od prvih, sporadičnih predavanja pojedinih slovenskih jezika (1826. prof. Hajnrih F. Ajzenbah (Heinrich F. Eisenbach) drži predavanja o elementima ruskog jezika) do osnivanja Katedre za slavistiku u Tibingenu prošlo je više od sto godina. Poznati indogermanista Ernst Sitig (Ernst Sittig), od 1929. godine zaposlen kao profesor slavistike, predaje ruski jezik i književnost. Iste godine su ponuđeni i kursevi slovačkog jezika. Nešto kasnije Slavistika stiče status posebnog odeljenja unutar indogermanskog seminara. 

Profesurom dr. Ludolfa Milera (Ludolf Müller), 1961. godine, počinje novo doba Slavistike u Tibingenu koja, pod njegovim rukovodstvom, stiče samostalnost kao zasebna katedra. Vremenom se otvaraju još dva profesorska mesta što je omogućilo dalji razvoj Katedre koja trenutno nudi raznovrsne mogućnosti studija zapadne, istočne i južne slovenske filologije. Slavistika se u Tibingenu studira kao glavni ili sporedni predmet i moguće ju je kombinovati s mnogim drugim studijskim grupama na Filološkom fakultetu (germanistika, romanistika, anglistika…) ali i na drugim fakultetima (sociologija, religija, etnologija…). Studij se okončava završnim ispitom kojim se stiče titula magistra (M.A.) ili državnim ispitom za studente rusistike kojim oni stiču pravo rada kao nastavnici u gimnazijama. Posebnu mogućnost predstavljaju internacionalne ekonomske studije (Internationale Volkswirtschaftslehre)  s težištem na istočnoevropskom regionu koje se kombinuju s proučavanjem jezika (ruski ili poljski) i literature  i završavaju se diplomskim ispitom. U okviru internacionalnih studija kompjuterske lingvistike koje traju tri godine i  završavaju se tzv. bakalarijusom (B.A.) moguće je slavistiku izabrati kao sporedan predmet. Na Katedri postoje posebni lektorati za ruski i poljski jezik, a redovno su u ponudi i kursevi češkog, srpskog/hrvatskog i slovenačkog jezika. Povremeno se nude i kursevi bugarskog i makedonskog jezika.

Do odlaska u penziju profesora Klugea (prof. dr Rolf-Dieter Kluge), koji je predavao slovenske književnosti, Katedra je imala tri profesorska mesta. Sada stalna profesorska mesta imaju lingvista prof. dr. Tilman Berger i prof. dr Johen Reke (Jochen Raecke) koji se podjednako bavi jezikom i književnošću. Pored njih, nastavu književnosti drži i prof. dr Ditrih Vern (Dietrich Wörn), kandidat za stalno profesorsko mesto.

Tibingenski slavisti održavaju naučne veze sa slavističkim centrima brojnih fakulteta u Evropi (Varšava, Moskva, Prag, Ljubljana). Pod rukovodstvom profesora Klugea od 1990. godine unapređen je Internacionalni centar za naučni rad unutar kojeg se neguju naučni kontakti i internacionalni doktorantski programi u koje je uključeno 20 istočnih i zapadnih evropskih  i američkih univerziteta. U okviru ove saradnje organizuju se i programi razmene docenata i studenata.

Unutar fakultetske biblioteke postoji slavistički deo koji sadrži oko 50.000 knjiga. Pored stručne literature opšteg tipa na engleskom, nemačkom i slovenskim jezicima, značajna su i brojna književna dela slovenskih naroda. Posebnu vrednost biblioteke predstavljaju prvi stari primerci južnoslovenskih knjiga iz vremena Reformacije.

 

Južna slavistika

 

Prvo posebno profesorsko mesto za južnoslavističke studije u Tibingenu, na kome se nalazi prof. dr. Johen Reke, postoji od 1989. godine. Ova grupa se može studirati kao glavni ili sporedni predmet i završava se ispitom kojim se stiče titula magistra (M.A.). Iako ne postoje kao zasebni lektorati, u stalnoj su ponudi kursevi hrvatskog/srpskog  i slovenačkog jezika. Kursevi bugarskog i makedonskog jezika nisu, do sada, redovno organizovani. I pre izdvajanja grupe za južnoslovenske jezike u Tibingenu su se proučavale južnoslovenske književnosti i jezici. Prof. dr. Rolf-Diter Kluge se u svom naučno-istraživačkom radu bavio slovenačkom, srpskom i hrvatskom književnošću. Teme koje su privlačile njegovu pažnju bile su brojne, a od najznačajnijih se izdvajaju: slovenačko-virtemberški kontakti u vreme Reformacije; srpska barokna književnost; srpska, hrvatska i slovenačka književnost do simbolizma… Prof. dr Kluge, interesujući se za srpsku i hrvatsku književnost, izdaje 1977. godine na nemačkom knjigu Antuna Barca Istorija jugoslovenske književnosti (A. Barac: Geschichte der jugoslavischen Literaturen von den Anfängen bis zur Gegenwart. Wiesbaden, 1977). Zahvaljujući njegovom zalaganju brojni naučnici i književnici iz Hrvatske, Srbije i Slovenije gostovali su u Tibingenu. Prof. dr Kluge je i počasni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Rad na proučavanju srpske, hrvatske i slovenačke književnosti nastavio je dugogodišnji asistent prof. Klugea, Matijas Jakob, M. A. (Matthias Jacob) koji redovno drži predavanja o savremenoj južnoslovenskoj književnosti (Große Erzähler südslavischer Literaturen: Andrić, Krleža, Kiš; Das Theater in den südslavischen Literaturen – von Držić bis Basara…).

I prof. dr Ditrih Vern, dugogodišnji saradnik dr Klugea, se bavio brojnim temama u okviru južnoslovenskih književnosti. Posebno mesto u njegovom radu zauzima proučavanje srpske srednjovekovne književnosti, kulture i umetnosti; slovenačkog ekspresionizma; srpskog simbolizma; književnog dela Ive Andrića… Prof. dr Vern je učestvovao na Kongresu o slovenačkom ekspresionizmu u Ljubljani  s radom Poezija Srečka Kosovela u evropskom kontekstu ( D. Wörn: Die Dichtung Srečko Kosovels im europäischen Kontext. Obdobje ekspresionizma v slovenskem jeziku, književnosti in kulturi. Ljubljana, 1984.). Učestvuje i na beogradskom Kongresu o srpskom simbolizmu 1983. godine (D. Wörn: Das Problem des Mythos im europäischen Symbolismus. Srpski simbolizam, Beograd, 1985). Od 1970. do 1992. godine brojna su njegova studijska putovanja i ekskurzije širom bivše Jugoslavije.

Zanimanje koje pokazuju dr. Kluge i dr. Vern za južnoslovenske književnosti, kao i njihova predavanja o pojedinim epohama i autorima srpske, hrvatske i slovenačke književnosti značajno su doprineli razvoju interesovanja za južnu slavistiku, mada ne treba gubiti iz vida da je njihovo uže polje rada ruska književnost.

Svoj puni procvat južna slavistika u Tibingenu doživljava zahvaljujući prof. dr Johenu Rekeu čija profesura je vezana za slovensku filologiju s težištem na južnoj slavistici. Tokom višegodišnjeg rada dr Reke je širio polje interesovanja i delovanja, kako na oblast književnosti, tako i na medije i njihov uticaj na jezik i kulturu. Time je srpska, hrvatska i slovenačka kultura mnogostruko zastupljena i sve više prisutna na Katedri za slavistiku.

Prof. dr J. Reke, trenutno direktor Katedre za slavistiku, započeo je svoju profesuru u Tibingenu 1989. godine. Kao lingvista, oduvek se bavio jezičkim pitanjima (jezik i pismo Slovena, razvoj slovenskog standardnog jezika, građenje reči, razlike između spontano govorenog i pisanog jezika…), pa su i redovna predavanja koja drži delom vezana za te teme (Staroslovenski, Istorija srpskog/hrvatskog/bosanskog jezika, Istorija nastanka južnoslovenskih naroda, Ekranizacija književnih dela…). Vremenom je politička situacija u bivšoj Jugoslaviji uticala i na status jezika (pre svega srpskohrvatskog) te su se nametala brojna pitanja lingvistima kojima se bavio i dr. Reke, prenoseći svoj rad i na područje sociolingvistike. Raslojavanje jezika, posebno pod uticajem medija, kao i medijski jezik sam po sebi, teme su koje u poslednjih nekoliko godina sve više zaokupljaju dr Rekea. Prateći ova tri osnovna toka svoga interesovanja on je održao brojna predavanja, kontinuirano objavljivao studije u stručnim časopisima i vodio važne lingvističke projekte.

Jedan od značajnijih projekata prof. Rekea je Korpusno istraživanje upotrebe lokalnih i temporalnih deiktika (spontano) govornog i (reflektirano) pisanog bosanskog/hrvatskog/srpskog jezika koji je deo jednog šireg istraživačkog projekta Lingvističke strukture podataka (Linguistische Datenstrukturen). Naučni saradnik na ovom projektu bila je Slavica Stevanović, M.A. koja ga je i predstavila u časopisu Lingvističke aktuelnosti,  god. I, br. 2. Ovo istraživanje rezultiralo je brojnim naučnim radovima koje je profesor Reke objavljivao u stručnim časopisima (Zwischen Demonstration und Expression – Zu einem anderen Ansatz in der Erforschung der bosnischen/kroatischen/serbischen v/t/n-Deiktika. Slavistische Linguistik. München, 1999; Deiktika als Partikeln im Bosnischen/Kroatischen/Serbischen. Slavistische Linguistik. München, 2001…), a i pisanjem dva magistarska rada i više seminarskih radova iz ove oblasti pod mentorstvom prof. Rekea. S obzirom da se proučavanje baziralo na korpusu čiji su deo bili stripovi prevedeni na bosanski/hrvatski/srpski jezik sačinjena je solidna biblioteka stripova na Katedri za slavistiku. Takođe je formiran i korpus tekstova bosanskog/hrvatskog/srpskog koji predstavlja solidnu osnovu za buduća  lingvistička istraživanja.

Drugi značajan segment rada novijeg datuma je i Srpsko-nemački/Nemačko-srpski rečnik (u štampi) koji je, za izdavačku kuću Langenscheidt, uz saradnju sa Slavicom Stevanović pripremio prof. Reke. Taj rečnik  sadrži oko 30.000 reči i izraza i predstavlja prvi rečnik srpskog jezika koji se u novije vreme izdaje u Nemačkoj. Ista izdavačka kuća je 1996. objavila Hrvatsko-nemački/Nemačko-hrvatski rečnik istog obima čiji je autor Rajnhard Lauer (Reinhard Lauer).

Sve više se baveći jezikom medija, dr. Reke je posebnu pažnju poklanjao jeziku filma, proučavanju adaptacije književnog dela i odlika filmskog scenarija nastalog na osnovu književnog predloška. Posebno su analizirani filmovi Emira Kusturice, film Ubistvo s predumišljajem režisera Gorčina Stojanovića, rađen na osnovu istoimene knjige Slobodana Selenića i film Vukovar – jedna priča, režisera Bore Draškovića. U sklopu ovih istraživanja dr Reke je objavio nekoliko radova i održao brojna predavanja o srpskom filmu koja su naišla na veliko interesovanje studenata koji su pisali seminarske radove na tu temu, a prijavljena je i doktorska disertacija iz ove oblasti (D. Marjanović, Die Intermedialität: von Sprache und Bild. Vom Roman zum Drehbuch zum Film. Am Beispiel von Slobodan SelenićMord mit Vorbedacht“). Rezultat višegodišnjeg bavljenja srpskim i hrvatskim filmom je solidno opremljena videoteka na Katedri za slavistiku koja sadrži kako starije jugoslovenske filmove tako i noviju produkciju. U poslednje dve godine, u organizaciji Saške Štumberger, koja predaje slovenački jezik, prikazuju se i savremeni slovenački filmovi a time se videoteka južnoslovenskog filma i dalje bogati.

Pored naučno-istraživačkog rada, značajnu ulogu imaju kako profesorski, tako i izdavački angažman dr Rekea. Naime, kao mentor, on trenutno prati pripremu  nekoliko doktorskih disertacija s južnoslavističkim temama, a kao suizdavač (pored T. Bergera i R. D. Klugea) edicije Slavističkog seminara omogućava objavljivanje slavističkih radova raznih autora koji gostuju u Tibingenu. Prof. dr. Reke je često boravio na prostorima bivše Jugoslavije, bilo gostujući kao predavač na raznim kongresima, bilo kao profesor, na čelu brojnih studijskih putovanja i stručnih ekskurzija.

Raznovrsno bavljenje južnoslovenskim jezicima, književnošću i kulturom dr Rekea, uz angažman brojnih saradnika, kao i značajan doprinos prof. dr R. D. Klugea  i dr D. Verna osnažilo je položaj južne slavistike u Tibingenu koja se i dalje razvija i napreduje. Uz sav trud i napor nemačkih slavista, od velike pomoći bi bila i saradnja s institucijama južnoslovenskih zemalja koja, na žalost, često izostaje. Jedina kontinuirana naučna veza se održava s fakultetom u Ljubljani, a Slovenija omogućava i redovnu razmenu studenata i organizuje gostovanja slovenačkih pisaca. Tako se tradicionalna viševekovna veza Slovenaca s Tibingenom i dalje neguje.  Pojedinačne korake prave i gosti sa zagrebačkog, novosadskog i beogradskog fakulteta čija predavanja izazivaju interesovanje studenata. Gosti slavistike sa prostora nekadašnje Jugoslavije bili su, između ostalih, i Svenka Savić, Danko Šipka, Snježana Kordić, Mirko Krivokapić, Jovan Ðukanović, Jovan Delić, Aleksandar Jerkov, Aleksandra Bajazetov, Sava Damjanov… Neka od predavanja su štampana u ediciji tibingenskog fakulteta Vorträge am Slavischen Seminar (J. Đukanović: Verben mit sich im Deutschen und mit se im Serbokroatischen;  J. Delić: Danilo Kiš und die russische Literatur; Mira Miladinović Zalaznik: Die Begründung des slowenischen Sprachbewußtseins in Zeitungen und Zeitschriften des 19. Jahrhunderts…).

Posle decenija značajnog ulaganja nemačke države u razvoj slavistike i izuzetan angažman nemačkih slavista koji su se trudili da na svim kulturnim i naučnim poljima daju doprinos proučavanju slovenskih jezika i kulture, kao i da što je moguće ravnopravnije zastupe književnost i jezik svih slovenskih zemalja, naišao je težak period štednje koji za neke od slavističkih centara u Nemačkoj znači delimičan ili potpun prestanak rada. Možda je ovo trenutak da  južnoslovenski univerzitetski i naučni centri uspostave kontakt sa kolegama i pokušaju da ih podrže u borbi za opstanak.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa