Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Disertacije, Broj: 12-13

 

Anna Skowron

PERFEKTIVIZACIJA PREFIKSALNA U POLJSKOM I SRPSKOHRVATSKOM JEZIKU

 

0.Uvod

 

Predmet ovoga rada jeste opis glagolskih prefiksa i analiza razlika
i sličnosti njihove semantike u poljskom i srpskohrvatskom jeziku. Istraživanja zasnivaju se na fondu svršenih glagola sadržanih u Słowniku form koniugacyjnych czasowników polskich Mędaka (1997), Rječniku hrvatskoga jezika Anića (1998) i Beogradskom frajerskom rečniku Imamija (2000).

 

1. Metodologija

 

U radu su analizirani prefiksalni glagoli, čija je osnova nesvršen glagol, npr.

 

do- + lać = dolać     /     do- + liti = doliti

za- + szyć = zaszyć     /      za- + šiti = zašiti

o- + cielić się = ocielić się     /     o- + teliti se = oteliti se

 

Na osnovi Mędakovog (1997) i Anićevog (1998) rečnika napravljen je spisak svršenih prefiksalnih glagola. Prema njihovim prefiksima podelila sam ih na 17 grupa. Na bazi toga izračunata je produktivnost pojedinih prefiksa u obama slovenskim jezicima.

Na osnovi naučnih istraživanja: Śmiecha (1986), Kwiek-Osiowskie (1993), Wróbla (1984), Niewiare (1991), Ostromęcka-Frączak (1983), Kleszczowe (1991), Piernikarskog (1975), Kawke (1987), Grickat (1966 – 1967), Aptacy (1975), Mitrinović (1986), Klajna (2002), Nikolića (1972), Stevanovića (1968) i drugih, opisano glagolske prefikse i analizirano razlike i sličnosti semantike pojedinih prefiksa u poljskom i srpskohrvatskom jeziku.

 Treba uzeti u obzir da spajanje prefiksa sa leksičkim značenjem glagola daje veliku količinu kombinacija, komplikovanu za analizu i opis. Zbog toga semantička klasifikacija prefiksa nije obuhvatila sva njihova značenja.

 

 

 

2. Glagolska prefiksacija u poljskom i srpskohrvatskom jeziku

 

2.1 Prefiksalni svršeni glagoli građeni su u poljskom i srpskohrvatskom jeziku pomoći sedemnaest domaćih predmetaka:

 

Glagolski prefiksi u poljskom jeziku

Glagolski prefiksi u srpskohrvatskom jeziku

prefiks

alomorfi

prefiks

alomorfi

do-

nema

do-

nema

na-

nema

iz-

is-, iš-, iž-, i-, iza-

nad-

nema

na-

nema

od-

ode-

nad-

nat-, nada-

o-\\ ob-

obe-

od-

oda-, ot-

po-

nema

o-\\ ob-

obe-

pod-

pode-

po-

nema

prze-

nema

pod-

poda-

przed-

nema

pre-

nema

przy-

nema

pred-

pret-, predu-

roz-

roze-

pri-

nema

w-

we-

pro-

nema

u-

nema

raz-

ras-, raš-, raž-, ra-, raza-

wy-

nema

s-

z-, š-, sa-,

wz-

ws-, wez-, wes-

u-

nema

z-

ze-, s-, ś-

uz-

us-, uš-, uza-, u-

za-

nema

za-

nema

2.2 Produktivnost glagolskih prefiksa

Na bazi izvoda iz Słownika form koniugacyjnych czasowników polskich Mędaka (1997), Rječnika hrvatskoga jezika Anića (1998) i Beogradskog frajerskog rečnika Imamija (2000) konstantovano je da najviše produktivan prefiks u poljskom jeziku jeste po-, a u srpskohrvatskom jeziku na-. Najmanje produktivni su przed- u poljskom jeziku
i nad- u srpskohrvatskom. Ipak, treba imati na umu da istraživački materijal nije uporediv.

U tabelama izgleda to ovako:

3. Semantika glagolskih prefiksa u poljskom i srpskohrvatskom jeziku

 

1. Radnja izvršena u potpunosti:

prefiksi: do-/ do-, nad-/ nad-, prze-/ pre-, pro-, przed-/ pred-, przy-/ pri-, wy-/ iz-, wz-/ uz-, za-/ za-;

primeri: doszkolić (się)/ doškolovati, nadlecieć/ nadleteti, przekopać/ prekopati, przedłożyć/ predvoditi, przyszyć/ prikopčati, wyprosić/ izmoliti, wzorać/ uzorati, zanotować/ zabeležiti.

2. Radnja koja nije izvršena u potpunosti:

prefiksi: do-/ do-, pod-/ pod-, przy-/ pri-

samo u poljskom jeziku – nad-;

primeri: dorzucić/ dobaciti, podgrzać/ podgrejati, przyciągnąć/ privući, nadgryźć.

3. Obaviti neke dopunske radnje:

prefiksi: do-/ do-, nad-/ nad-, przy-/ pri-;

primeri: dolać/ doliti, nadbudować/ nadzidati, przypisać/ pripisati.

4. Prilagođavanje:

prefiksi: do-/ do-

samo u poljskom jeziku – przy-;

primeri: doszlifować/ dobrusiti, przypiłować.

5. Radnja usmerena prema površini objekta:

prefiksi: na-/ na-, po-/ po-;

primeri: narysować/ nacrtati, popisać/ popisati.

6. Radnja usmerena prema sredinji objekta:

prefiksi: na-/ na-, po-/ po-, prze-/ pre-, pro-, w-, u-/ u-, za-/ za-;

primeri: nafaszerować/ nafilovati, posolić/ posoliti, przekłuć/ probosti, wciąć się/ urezati se, zakopać/ zakopati.

7. Distributivna funkcija:

prefiksi: na-/ na-, po-/ po-, roz-/ raz-, wy-/ iz-;

primeri: nakupować/ nakupovati, poaresztować/ pohapsiti, rozchorować się/ razboleti se, wykrzyczeć się/ izvikati se.

8. Intenzivna radnja:

prefiksi: na-/ na-, od-/ od-, w-, u-/ u-, wy-/ iz-, wz-/ uz-, z-/ s-, za-/ za-;

primeri: nakraść/ nakrasti se, odespać/ odspavati, urobić się/ ulepiti, wymodlić/ izmoliti, wzbudzić/ wzbuditi, złazić się/ spuzavati se, zaczytać się/ začitati se.

9. Radnja ostvarena u manjoj meri nego što je uobičajeno:

prefiksi: na-/ na-, po-/ po-, prze-/ pre-, pro-;

primeri: naciąć/ nagristi, possać/ posisati, przesuszyć/ prosušiti.

10.   Čista perfektivizacija:

prefiksi: na-/ na-, o-\\ob-/ o-\\ob-, po-/ po-, prze-/ pre-, pro-, wy-/ iz-, z-/ s-, za-/ za-

samo u poljskom jeziku – u-

samo u srpskohrvatskom jeziku – od-;

primeri: napisać/ napisati, osądzić/ osuditi, popatrzeć/ posmatrati, przeczytać/ pročitati, wyprasować/ ispeglati, zbudować/ sagraditi, zapamiętać/ zapamtiti, uregulować, odraditi.

11.   Radnja preko normalne mere:

prefiksi: nad-/ nad-, po-/ po-, prze-/ pre-, pro-, za-/ za-

samo u poljskom jeziku –– o-\\ob-;

primeri: nadrobić/ nadgovoriti, poleżeć/ poležeti, przechwalić/ prehvaliti, zapić się/ zapiti se, opić się.

12.   Radnja usmerena odozgo:

prefiksi: z-/ s-

samo u srpskohrvatskom jeziku– nad-, pod-;

primeri: zjechać/sjahati, nadviriti, podlaktiti.

13.   Obuhvatanje objekta sa svih strana:

prefiksi: na-/ na-, o-\\ob-/ o-\\ob-, po-/ po-, w-, u-/ u-, za-/ za-

samo u srpskohrvatskom jeziku– nad-;

primeri: nasmarować/ namazati, okopać/ okopati, pokryć/ pokriti, upakować/ upakovati, zagrodzić/ zagroditi, natkroviti.

14.   Radnja usmerena samo sa jedne strane:

prefiksi: samo u srpskohrvatskom jeziku – o-\\ob-;

primeri: okačiti.

15.   Pretvaranje u ono što označava pridev ili imenica u osnovi:

prefiksi: o-\\ob-/ o-\\ob-, roz-/ raz-, w-, u-/ u-, wy-/ iz-, z-/ s-

samo u srpskohrvatskom jeziku – po-;

primeri: osuszyć/ osušiti, rozzłościć się/ razljutiti, ubielić/ ubeliti, wyostrzyć/ izoštriti, zrównać/ sravniti, posrbiti.

16.   Nanošenje na površinu onoga što je u osnovi:

prefiksi: o-\\ob-/ o-\\ob-

samo u poljskom jeziku – wy-;

primeri: ocynować/ okalajisati, wyasfaltować.

17.   Porođaj kod životinja:

prefiksi: o-\\ob-/ o-\\ob-;

primeri: ocielić się/ oteliti se.

18.   Udaljenost, odvojenje:

prefiksi: od-/ od-, po-/ po-, prze-/ pre-, pro-, w-, u-/ u-;

primeri: odrzucić/ odbaciti, polecieć/ poleteti, przepleść/ preplesti, wpuścić/ upustiti.

19.   Ispustiti glas, učiniti pokret rukom i t. sl. tokom sporazumevanja se:

prefiksi: od-/ od-;

prefiksi: odpisać/ otpisati.

20.   Povratak u prvobitno stanje:

prefiksi: samo u poljskom jeziku – od-;

primeri: odżyć.

21.   Revanširati se ili učiniti nešto u ime svoje koristi:

prefiksi: od-/ od-;

primeri: odegrać się/ odigrati se.

22.   Kretanje u neodređenom pravcu:

prefiksi: po-/ po-, za-/ za-;

primeri: pociągnąć/ povući, zabłąkać się/ zalutati.

23.   Početak radnje:

prefiksi: po-/ po-, prze-/ pre-, pro-, wz-/ uz, za-/ za-;

primeri: powąchać/ pomirisati, przemówić/ progovoriti, wzmącić/ uzmoliti, zaintonować/ zaigrati.

24.   Oštećenje, uništenje:

prefiksi: po-/ po-, roz-/ raz-, z-/ s-, za-/ za-;

primeri: podrzeć/ poderati, rozpruć/ rasparati, złamać/ slomiti, zadusić/ zadaviti.

25.   Radnja usmerena pod objekat:

prefiksi: pod-/ pod-;

primeri: podkopać/ potkopati.

26.   Kretanje gore:

prefiksi: pod-/ pod-, w-, u-/ u-, wz-/ uz-;

primeri: podskoczyć/ podskočiti, wrzucić/ ubaciti, wzlecieć/ uzleteti.

27.   Uraditi nešto krišom, nagovoriti na nešto:

prefiksi: pod-/ pod-;

primeri: podkupić/ potkupiti.

28.   Ponoviti radnju:

prefiksi: prze-/ pre-, pro-;

primeri: przepakować/ prepakovati.

29.   Imati optičku ili akustičku varku:

prefiksi: prze-/ pre-, pro-;

primeri: przesłyszeć się/ preslušati.

30.   Kretanje iz unutrašnjosti prema površini:

prefiksi: prze-/ pre-, pro-, wy-/ iz-;

primeri: przegryźć/ progristi, wyciągnąć/ izvaditi.

31.   Pokriti nešto nečim:

prefiksi: samo u poljskom jeziku – przy-;

primeri: przysypać.

32.   Obećavati nekome nešto, izraziti saglasnost s nečim:

prefiksi: samo u poljskom jeziku – przy-;

primeri: przyobiecać.

33.   Uhvatiti nekoga na delu:

prefiksi: samo u poljskom jeziku – przy-;

primeri: przyłapać.

34.   Izvlačiti korist kao rezultat radnje onoga šta je u osnovi:

prefiksi: przy-/ pri-;

primeri: przymilić się/ prigrabiti.

35.   Kretanje s jednoga mesta u pravcu raznih strana:

prefiksi: roz-/ raz-;

primeri: rozlać/ razliti.

36.   Deljenje celine na više delova:

prefiksi: roz-/ raz-, wy-/ iz-;

primeri: rozbić/ razbiti, wybrać/ izabrati.

37.   Povući se iz učešća u nečemu:

prefiksi: od-/ od-, wy-/ iz-;

primeri: odmówić/ otkazati, wyłgać się/ izlagati se.

38.   Agresivno ponašanje prema nekome ili nečemu:

prefiksi: wy-/ iz-;

primeri: wytłuc/ istući.

39.   Kretanje nazad:

prefiksi: wz-/ uz-;

primeri: wstrzymać/ uzvratiti se.

40.   Kretanje s više strana prema jednom mestu:

prefiksi: z-/ s-;

primeri: zlecieć się/ sleteti se.

41.   Skidanje nečega sa površine objekta:

prefiksi: z-/ s-;

primeri: zeskrobać/ sastrugati.

42.   Upostaviti vezu, sporazumeti se, dogovoriti se u vezi s nečim:

prefiksi: z-/ s-;

primeri: skrzyknąć się/ svikati se.

43.   Povezati dva objekata:

prefiksi: za-/ za-;

primeri: zaszyć/ zašiti.

44.   Ispustiti glas, zvuk:

prefiksi: za-/ za-;

primeri: zaszczekać/ zalajati.

45.   Udariti nekoliko puta:

prefiksi: za-/ za-;

primeri: zapukać/ zakucati.

 

 

4. Zaključak

 

4.1 Utvrđen je broj primarnih značenja koje imaju prefiksi u poljskom i srpskohrvatskom jeziku. Predstavlja se to na sledeći način:

4.2 Izračunat je broj zajedničkih i različitih značenja prefiksa u obama jezicima:

Prefiksi

U obama jezicima

Samo
u poljskom jeziku

Samo
u srpskohrvatskom jeziku

Ukupno

do-/ do-

4

0

0

4

na-/ na-

7

0

0

7

nad-/ nad-

3

1

2

6

o-\\ob-/
o-\\ob-

5

1

1

7

od-/ od-

5

1

1

7

po-/ po-

11

0

1

12

pod-/ pod-

 

4

0

1

5

Prefiksi

U obama jezicima

Samo
u poljskom jeziku

Samo
u srpskohrvatskom jeziku

Ukupno

prze-/ pre-, pro-

10

0

0

10

przed-/ pred-

1

0

0

1

przy-/ pri-

4

4

0

8

roz-/ raz-

5

0

0

5

w-, u-/ u-

6

1

0

7

wy-/ iz-

9

1

0

10

wz-/ uz-

5

0

0

5

z-/ s-

8

0

0

8

za-/ za-

12

0

0

12

 

4.3 Semantika domaćih glagolskih prefiksa u poljskom i srpskohrvatskom jeziku u znatnoj meri se poklapa. Njihovi kvantitativni odnosi izgledaju ovako:

 

4.4 Posle istraživanja opisano je 45 primarnih značenja predmetaka. Naravno, ova klasifikacija nije završena. U poljskom i srpskohrvatskom jeziku glagolski prefiksi imaju bogatu semantiku koju teško opisati i klasifikovati.

Ova tabela predstavlja kvantitativne odnose spojivosti prefiksa određenih značenja sa nesvršenim glagolom:

 

 

 

Red. br.

Značenje

U obama jezicima

Samo
u poljskom jeziku

Samo
u srpskohrvatskom jeziku

Ukupno

1.

Radnja izvršena u potpunosti

8

0

0

8

2.

Radnja koja nije izvršena u potpunosti

3

1

0

4

3.

Obaviti neke dopunske radnje

3

0

0

3

4.

Prilagođavanje

1

1

0

2

5.

Radnja usmerena prema površini objekta

2

0

0

2

6.

Radnja usmerena prema sredinji objekta

5

0

0

5

7.

Distributivna funkcija

4

0

0

4

8.

Intenzivna radnja

7

0

0

7

9.

Radnja ostvarena u manjoj meri nego što je uobičajeno

3

0

0

3

10.

Čista perfektivizacija

7

1

1

9

11.

Radnja preko normalne mere

4

1

0

5

12.

Radnja usmerena odozgo

1

0

2

3

13.

Obuhvatanje objekta sa svih strana

5

0

1

6

14.

Radnja usmerena samo sa jedne strane

0

0

1

1

15.

Pretvaranje u ono što označava pridev ili imenica u osnovi

5

0

1

6

16.

Nanošenje na površinu onoga što je u osnovi

1

1

0

2

17.

Porođaj kod životinja

1

0

0

1

18.

Udaljenost, odvojenje

4

0

0

4

19.

Ispustiti glas, učiniti pokret rukom i t. sl. tokom sporazumevanja se

1

0

0

1

20.

Povratak u prvobitno stanje

0

1

0

1

21.

Revanširati se ili učiniti nešto u ime svoje koristi

1

0

0

1

22.

Kretanje u neodređenom pravcu

2

0

0

2

23.

Početak radnje

4

0

0

4

24.

Oštećenje, uništenje

4

0

0

4

25.

Radnja usmerena pod objekat

1

0

0

1

26.

Kretanje gore

3

0

0

3

27.

Uraditi nešto krišom, nagovoriti na nešto

1

0

0

1

28.

Ponoviti radnju

1

0

0

1

Red. br.

Značenje

U obama jezicima

Samo
u poljskom jeziku

Samo
u srpskohrvatskom jeziku

Ukupno

39.

Imati optičku ili akustičku varku

1

0

0

1

30.

Kretanje iz unutrašnjosti prema površini

2

0

0

2

31.

Pokriti nešto nečim

0

1

0

1

32.

Obećavati nekome nešto, izraziti saglasnost s nečim

0

1

0

1

33.

Uhvatiti nekoga na delu

0

1

0

1

34.

Izvlačiti korist kao rezultat radnje onoga šta je u osnovi

1

0

0

1

35.

Kretanje s jednoga mesta u pravcu raznih strana

1

0

0

1

36.

Deljenje celine na više delova.

2

0

0

2

37.

Povući se iz učešća u nečemu

2

0

0

2

38.

Agresivno ponašanje prema nekome ili nečemu

1

0

0

1

39.

Kretanje nazad

1

0

0

1

40.

Kretanje s više strana prema jednom mestu

1

0

0

1

41.

Skidanje nečega sa površine objekta

1

0

0

1

42.

Upostaviti vezu, sporazumeti se, dogovoriti se u vezi s nečim

1

0

0

1

43.

Povezati dva objekate

1

0

0

1

44.

Ispustiti glas, zvuk

1

0

0

1

45.

Udariti nekoliko puta

1

0

0

1

 

4.5 Novi prefiksalni glagoli u poljskom i srpskohrvatskom jeziku mogu se graditi zamenom predataka. Rezultat ovog procesa je građenje glagola suprotnog značenja u odnosu na semantiku glagola koji ima istu osnovu ali drugi prefiks.

U poljskom jeziku izgleda to ovako (opisano na fondu istraživanja Śmiecha 1986; 114):

a)      glagoli s prefiksom od-, npr. odbarwićzabarwić, odłączyćzłączyć;

b)      glagoli s prefiksom roz-, npr. rozkućzakuć, rozminować ≠ zaminować;

c)      glagoli s prefiksom wy-, npr. wyłączyćwłączyć, wyplątaćzaplątać.

U srpskohrvatskom jeziku to su:

a)      glagoli s prefiksom raz-, npr. razleteti sesleteti se, razteratisterati;

b)      glagoli s prefiksom od-, npr. odmrznutizamrznuti, odučitinaučiti.

Literatura:

Mędak S. 1997: Słownik form koniugacyjnych czasowników polskich. Kraków.

Anić V. 1998: Rječnik hrvatskoga jezika. Zagreb.

Imami P. 2000: Beogradski frajerski rečnik. Beograd.

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa