Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 12-13

Dželjal’ Jully, Andrej N. Sobolev: ALBANSKIJ TOSKSKIJ GOVOR SELA LEŠNJA (KRAINA SKRAPAR) SINTAKSIS/ LEKSIKA/ ÉTNOLINGVISTIKA/ TEKSTY. Biblion Verlag, Marburg an der Lahn, 2002.

0.                  O istraživanju i koncepciji knjige

Koautorska studija Andreja N. Soboljeva i Dželjalja Ulija, predstavlja interdisciplinarno istraživanje govora i tradicijske kulture albanskog sela Lešnje. Istraživanje je obavljeno 1999. godine kao nastavak realizacije projekata Deutsche Forschungsgemeinschaft Kleiner Balkansprachatlas (dalje u tekstu: KBSA, Institut slovenske filologije univerziteta u Marburgu) i projekta Malyj dialektologičeskij atlas balkanskih jazykov (dalje u tekstu: MDABJa, Institut za lingvistička istraživanja u Sankt-Peterburgu), u okviru kojih je dosada već izašlo nekoliko monografskih publikacija.[1] Snimljeno je oko 40 sati audio materijala, u čijoj transkripciji, kompjuterizaciji i redakturi je učestvovalo više stručnjaka iz raznih oblasti. Govor albanskog sela Lešnja pripada severnoj grupi južnoalbanskog toskijskog dijalekta i do ove studije nije imalo svoj monografski opis.[2]

Studija se sastoji iz sedam delova: I Uvod, II Sintaksa, III Leksika, IV Etnolingvistika, V  Tekstovi, VI Izabrana literatura, VII Audio CD. U uvodu (I) naznačeni su opšti podaci o mestu i stanovništvu, distinktivne fonetske i morfološke crte govora Lešnje, osnovne informacije o informatorima (ime i prezime, godište, mesto rođenja i stepen obrazovanja) i različiti metodski principi koji su korišćeni pri sakupljanju, analizi i prezentaciji materijala. Jezgro knjige čine sintaskički (II), leksički (III) i etnolingvistički (IV) deo, a u skupljanju, naučnoj obradi i prezentaciji građe primenjena je metodologija formulisana u specijalističkim lingvističkim programima MDABJa.[3] Na kraju studije je priložen uži izbor transkripata (V) i CD sa izborom audio zapisa terenske građe (VII).

1.                  Dijalekatska sintaksa

Kako bi se sakupila što veća količina informacija o sintaksi lokalnog govora za relativno kratko vreme, korišćena je metoda upitnika i metoda „prevođenja” sa albanskog književnog na jezik dijalekta. Iako je sintaksički upitnik MDABJa razrađen na balkanskim slovenskim jezicima i u brojnim primerima nerelevantan za gramatičku strukturu albanskog jezika, istraživači su prošli sa informatorima sva pitanja registrujući i sve negativne nalaze.[4] Iz sintaksičkog programa su za ove potrebe prevedene i kalkirane gotove fraze sa slovenskih jezika (ruski, srpski, bugarski, makedonski) na albanski književni, uključujući i sintaksičke strukture nekarakteristične za albanski, i zatim date informatorima da ih prevedu na dijalekat Lešnje, pri čemu su beleženi i svi negativni nalazi.[5] Autori su bili svesni da ova metoda utiče na visok stepen interferencije literarnog jezika i dijalekta, i sugeriše određena sintaksička rešenja. Zbog toga su primeri  dopunjeni izborom iz transkripata razgovora sa informatorima na razne (uglavnom etnolingvističke) teme.

Shodno metodskim načelima projekata KBSA/MDABJa, istraživanje dijalekatske sintakse Lešnje, ograničilo se na opis sistema pri čemu je registrovano prisustvo ili odsustvo jezičke pojave (na ruskom jeziku), a svaka jezička pojava je ilustrovana uglavnom jednim primerom (iz dijalekta Lešnje). Prema zahtevima upitnika, sintaksička građa je prezentovana i obrađena posebno s obzirom na dva aspekta: proučavanje struktura celovitih sintaksičkih jedinica (strukturne sheme, tipovi gramatičke veze, red reči, itd.) i proučavanje gramatikalizovanih i sintaksičkih sredstava za izražavanje gramatičkih značenja (rod, broj, lice, vreme, itd.).

2.                  Leksika

Leksički deo je podeljen na tematski rečnik i rečnik leksičkih balkanizama.

Za tematski rečnik, građa je dobijena metodom ankete zasnovane na  principu „od značenja ka reči”. Radi utvrđivanja tačnosti semantičkog obima tako dobijenih leksema informatorima su predlagana i pitanja «od reči ka značenju». Tako dobijena građa je ideografski grupisana prema temama[6] i tabelarno prezentirana.[7]

Semantika izabranih leksičkih balkanizama istraživana je uz pomoć  pitanja tipa «od reči ka značenju», dok su suprotna pitanja korišćena kao dopunski princip u određivanju semantičke amplitude traženih leksema. Ova građa je podeljena prema pretpostavljenoj etimologiji leksema na nekoliko grupa (grcizmi, latinizmi, turcizmi, slavizmi, supstratni elementi). Designat odrednice je leksema na alfabetu jezika pretpostavljenog porekla (značenje lekseme u jeziku porekla se izostavlja), sledi albanski ekvivalent i značenje i na kraju nekoliko primera iz govora koji ilustruju upotrebu ispitivanog balkanizma.

3.      Etnolingvistika

Etnolingvistička građa sela Lešnja je sakupljena u razgovorima sa informatorima na teme tradicijske kulture, sa posebnim osvrtom na terminološku leksiku predviđenu upitnikom Ane Plotnjikove. Etnolingvistički materijal je prezentiran kao rečnik sa ujednačenom strukturnom organizacijom odrednica. Strukturu jedne odrednice čini: designat na albanskom i ruski prevod, opis designata sa osnovnim distinktivnim crtama u skladu sa iskazima informatora; zatim je izdvojena leksika predviđena programom u svim zabeleženim varijantnim oblicima i na kraju su navedeni fragmenti etnodijalekatskih tekstova koji su povezani sa temom odrednice.

4. Rezime: metode analize i prezentacije materijala

Studija dosada neproučenog albanskog govora i kulture predstavlja dragocen naučni dokument i jedan mogući metodski princip u sakupljanju, prezentaciji i naučnoj obradi lingvističke i etnolingvističke građe. Imajući u vidu prethodne monografske studije Andreja Soboljeva kao i širi kontekst lingvističkih i etnolingvističkih istraživanja u koje se ovakva studija uklapa, može se primetiti promena metoda u prezentaciji i naučnoj obradi građe iz knjige u knjigu. Sam Soboljev je promenio nekoliko principa fonetske transkripcije i metodskih pristupa, posebno u odnosu na leksička i etnolingvistička fakta. Etnolingvistička građa je prvo prezentovana kao zbir transkripata razgovora sa informatorima koje su manje ili više pratili shemu razgovora, a brojevima sa strane teksta signalizirane su teme.[8] Građa iz Bugarske je grupisana prema informatorima, a iskaz svakog informatora je (re)organizovan prema temama upitnika.[9] Soboljev je takođe promenio nekoliko modela etnolingvističkih odrednica,[10] što ukazuje na realan problem sa kojim se suočavaju etnolingvisti u prezentaciji građe.

U prezentaciji transkripata iz Lešnje, Soboljev nije intervenisao u redosledu iskaza jednog transkripta, ali je skraćivao neke iskaze i izostavio pitanja istraživača, što onemogućuje uvid u uticaj istraživača na diskurs informatora i u međusobnu interferenciju istraživača i informatora.[11]

U studiji iz Lešnje su, u odnosu na prethodne, jasnije razdvojeni leksikografski i etnolingvistički korpus, a u nivou njihove obrade primenjivana je različita metodologija. U ovoj studiji odrednica je koncipirana na nov način i ima univerzalniji karakter. Novina ove publikacije je i u priloženom CD, koji prenosi izbor audio zapisa sa terena. Time Soboljev interdisciplinarnosti svoga istraživanja dodaje i multimedijalnost u prezentaciji materijala.

    

Marija Ilić (Beograd)



[1] Истраживање за монографију говора источне Србије и западне Бугарске започето је у оквиру пројекта «Срспкохрватски језички атлас» (СКСА) 1989, а настављено уз подршку фондације Humboldt (A.N. Sobolev, Sprachatlas Ostserbiens und Westbulgariens I-III, Marburg an der Lahn, 1998); истраживање говора и духовне културе бугарског места Широка Лыка урађено је у оквиру пројекта МДАБЯ (А.Н. Соболев, Болгарский широколыкский говор, Marburg an der Lahn, 2001); након студије која се приказује у овом броју, изашла је и студија албанског гегијског говора и традицијске културе, од истих аутора (А.Н. Соболев, Джеляль Юллы: Албанский гегский говор села Мухурр (краина Дибыр): Синтаксис/ Лексика/ Этнолингвистика/ Тексты; Biblion Verlag, Muenchen, 2003). 

[2] Село Лешња се налази у јужноалбанској покрајини Скрапара (Skrapar), неколико километара ка североистоку од административног центра покрајине – града Чоровода. Село има 150 становника (30 домова) муслиманске вероисповести (бекташи), чије је основно занимање земљорадња и сточарство.

[3] Уп. МДАБЯ, Санкт-Петербург, 1997 – Соболев А.Н., Воронина И.И., Лопашов Ю.А., Русаков А.Ю: Синтаксическая программа; Домосилецкая М.В., Жугра А.В., Клепикова Г.П.: Лексическая программа. Посебне упитнике за етнолингвистику урадила је Плотњикова (Плотникова А.А: Материалы для этнолингвистического изучения балканославянского ареала, Москва 1996; Плотникова А.А.: Дополнение к разделу „Народный календарь” этнолингвистического вопросника МДАБЯ// Малый диалектологический атлас балканских языков. Материалы второго рабочего совещания. Санкт-Петербург, 19 декабря 1997г. Санкт-Петербург 1998).

[4] Негативан налаз изражен је формулацијом: „Нерелевантный вопрос”; на пример читав низ питања који се односи на именице средњег рода спада у „нерелевантна питања” јер та граматичка категорија одсуствује из албанских дијалеката и савременог језика.

[5] Негативан налаз који се односи на тражену синтаксичку конструкцију је изражен формулацијом: „Искомая конструкция не образуется”.

[6] Лексички материјал је тематски груписан у више целина: природа, метерологија, анатомске карактеристике човека, особине човека, породица и породични називи, сточарство, живинарство, пчеларство, пољопривреда, баштованство, храна и справљање хране.

[7] Табела је подељена на четири ступца: први и други носе број и питање из лексичког програма МДАБЯ, у трећем су дате албанске дијалекатске речи, групе речи или предикатске конструкције, у четвртом ступцу налазе се неопходни граматички и лексикографски коментари дијалекатског лексичког материјала.

[8] Оваква метода у презентацији транскрипата примењена је у студији A.N. Sobolev, Sprachatlas Ostserbiens und Westbulgariens Презентовани материјал омогућује лако сналажење у ексцерпцији и могућност да се у већој мери прати логика усменог дискурса. Све теме из разговора су издвојене у уводу и означене бројевима. Поред етнолингвистичких присутне су и друге теме, посебно крарактеристичне за ову говорну ситуацију и за старију узрасну групу (нпр. живот, старење, представљање, сећања на рат, перцептивна дијалектологија).    

[9] Уп. А.Н. Соболев, Болгарский широколыкский говор ….

[10] У А.Н. Соболев, Болгарский широколыкский говор…  примењена су чак три начина у презентацији и анализи етнолингвистичке грађе: народни календар је дат у форми одредница где заглавље одреднице чини десигнат преведен на руски, следи десигнат на бугарском, опис десигната на руском са издвојеним бугарским терминима у тексту; митологија је дата у форми етнодијалекатског речника где  заглавље одреднице чини десигнат на бугарском, следи кратак опис на руском и цитати краћих исказа повезаних са темом одреднице; породична обредност је приказана лексички табеларно; на крају књиге су приложени текстови који се односе на етнолингвистичке теме.   

[11] Питање интервенције у транскрипту је сложено и, пре свега, методолошки и теоријски проблем. Под интервенцијом у транскрипту подразумевамо презентацију етнодијалекатских текстова према темама а не према схеми самог разговора, затим изостављање питања истраживача или делова разговора или текста који се истраживачу чине неважним.  

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa