Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 12-13

Željka Fink-ArsovskiPOREDBENA FRAZEOLOGIJA. POGLED IZVANA I IZNUTRA.

Filozofski fakultet , Zagreb, 2002, 128 s.

            Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет у За­гре­бу из­дао je 2002. год. сту­ди­ју проф. др Жељ­ке Финк о по­ред­бе­ној хр­ват­ско-ру­ској фра­зе­о­ло­ги­ји. Иако је сту­ди­ја Ж. Финк пр­вен­стве­но на­ме­ње­на струч­ња­ци­ма-сла­ви­сти­ма, она пред­ста­вља пр­ви уџ­бе­ник у Хрватској из по­ред­бе­не фра­зе­о­ло­ги­је за сту­ден­те сла­ви­стич­ких и не­сла­ви­стич­ких гру­па.

            У цен­тру па­жње ове сту­ди­је су по­ред­бе­не фра­зе­ме. У пр­вом по­гла­вљу аутор­ка го­во­ри о основ­ним осо­би­на­ма фра­зе­ма, раш­чла­њу­је по­ред­бе­ну фра­зе­о­ло­ги­ју хр­ват­ског је­зи­ка са раз­ли­чи­тих аспе­ка­та (струк­ту­р­ног, па­ра­диг­мат­ског, син­так­сич­ког, се­ман­тич­ког, кон­цеп­ту­ал­ног). На се­ман­тич­ком и кон­цеп­ту­ал­ном ни­воу, “kao dvje­ma naj­za­ni­mlji­vi­jim ra­zi­na­ma”, кон­тра­сти­ра од­го­ва­ра­ју­ће хр­ват­ске и ру­ске фра­зе­о­ло­шке ти­по­ве. У дру­гом де­лу књи­ге сме­ште­ни су реч­ник хр­ват­ске по­ред­бе­не фра­зе­о­ло­ги­је са око 600 нај­фре­квент­ни­јих фра­зе­ма, за­тим реч­ник ру­ских по­ред­бе­них фра­зе­ма ко­ји се спо­ми­њу у ра­ду, као и спи­сак ре­ле­вант­не фра­зе­о­ло­шке ли­те­ра­ту­ре  

Фра­зе­о­ло­ги­ја је мла­да лин­гви­стич­ка ди­сци­пли­на. Она се из­дво­ји­ла од лек­си­ко­ло­ги­је по­сле чу­ве­ног члан­ка В. В. Ви­но­гра­до­ва о основ­ним ти­по­ви­ма фра­зе­о­ло­шких је­ди­ни­ца (1947). У Хр­ват­ској се фра­зе­о­ло­ги­ја про­у­ча­ва од по­чет­ка се­дам­де­се­тих го­ди­на ХХ ве­ка. Нај­ви­ше за­слу­га за раз­вој хр­ват­ске фра­зе­о­ло­ги­је има­ју ру­си­ста Ан­ти­ца Ме­нац и ње­на За­гре­бач­ка фра­зе­о­ло­шка шко­ла.

            У пр­вом по­гла­вљу књи­ге Ж. Финк го­во­ри о основ­ним осо­би­на­ма фра­зе­ма (или фра­зе­о­ло­ги­за­ма у ра­ни­јој тер­ми­но­ло­ги­ји). Фра­зе­ма је основ­на је­ди­ни­ца фра­зе­о­ло­ги­је. Она се са­сто­ји “od naj­ma­nje dvi­ju sa­stav­ni­ca ko­je ka­rak­te­ri­zi­ra cje­lo­vi­tost i čvrsta struk­tu­ra”. Основ­не осо­би­не фра­зе­ма су уста­ље­ност од­но­сно ре­пр­о­дук­тив­ност, сли­ко­ви­тост (од­ра­жа­ва се у ду­бин­ској струк­ту­ри фра­зе­ма, у тзв. се­ман­тич­ком та­ло­гу), де­се­ман­ти­за­ци­ја, екс­пре­сив­ност, ко­но­та­тив­ност. Фра­зе­ме пр­во под­ле­жу се­ман­тич­кој, син­так­сич­кој и струк­тур­ној ана­ли­зи, а ка­сни­је и ана­ли­зи ка­те­го­ри­јал­ног зна­че­ња.

            У дру­гом по­гла­вљу аутор­ка објшња­ва пој­мо­ве по­ред­ба и по­ред­бе­не фра­зе­ме. По­ред­бе или ком­па­ра­ци­је по­ве­зу­ју или су­прот­ста­вља­ју пој­мо­ве из два­ју под­руч­ја, при че­му се ин­тен­зи­ви­ра свој­ство, де­ло­ва­ње или ста­ње ко­је слу­жи као по­ла­зи­ште за упо­ре­ђи­ва­ње. Чла­но­ви по­ред­бе мо­ра­ју има­ти ба­рем јед­но за­јед­нич­ко свој­ство, тј. се­му, да би по­ред­ба би­ла мо­гу­ћа и ра­зу­мљи­ва. По­ред­бе због сво­је из­ра­же­не сли­ко­ви­то­сти, екс­пре­сив­но­сти и ко­но­та­тив­но­сти про­у­ча­ва по­ред­бе­на фра­зе­о­ло­ги­ја. Ни­су све по­ред­бе пред­мет по­ред­бе­не фра­зе­о­ло­ги­је. Не­ке су још увек у про­це­су фра­зе­о­ло­ги­за­ци­је (нпр. ла­га­ти као Пи­но­че).

            Тре­ће по­гла­вље се ба­ви струк­тур­ним аспек­том по­ред­бе­них фра­зе­ма. Аутор­ка раз­ли­ку­је два основ­на стук­тур­на ти­па по­ред­бе­них фра­зе­ма: тро­дел­ни и дво­дел­ни. Тро­дел­на струк­ту­ра “pret­po­sta­vlja kom­po­nen­tu ko­ja se us­po­re­dju­je (A-dio), po­red­be­ni ve­znik (B-dio) i kom­po­nen­tu s ko­jom se us­po­re­dju­je od­no­sno onu ko­ja­ se sta­vlja u od­nos s A-di­je­lom (C-dio)”. Дво­дел­на по­ред­бе­на фра­зе­ма се са­сто­ји са­мо од “Б” де­ла и “Ц” де­ла, “nji­ma je iz­o­sta­vljen dio ko­ji se us­po­re­dju­je”. Аутор­ка ана­ли­зи­ра у окви­ру тро­дел­не по­ред­бе­не фра­зе­ме, са стук­ту­ром ску­па ре­чи, гла­гол­ске фра­зе­ме (vr­tje­ti se kao čigra, na­pi­ti se kao du­ga, pu­to­va­ti kao ko­fer, pli­va­ti kao sje­ki­ra, živjeti kao ma­li Bog, ra­di­ti kao ble­sav), при­дев­ске фра­зе­ме (do­bar kao anđeo, mi­ran kao bu­bi­ca, kao od maj­ke ro­dje­ne, jak kao Kraljević Mar­ko), при­ло­шке фра­зе­ме (ti­ho kao u cr­kvi, mračno kao u ro­gu), име­нич­ке фра­зе­ме (tišina kao u cr­kvi, vrućina kao u pa­klu), за­ме­нич­ке фра­зе­ме (sam kao ćuk). Аутор­ка да­ље ана­ли­зи­ра тро­дел­не по­ред­бе­не фра­зе­ме са ре­че­нич­ком струк­ту­ром (kao kap vo­de u mo­ru, vra­tit će se ko­mu kao bu­me­rang) и  без­лич­не ре­че­ни­це (ima čega kao ko­ro­va, sta­lo je ko­mu do ko­ga, do čega kao do lanj­skog sni­je­ga). У окви­ру дво­дел­ног струк­тур­ног ти­па фра­зе­ма Ж. Финк раз­ли­ку­је по­ред­бе­не фра­зе­ме се струк­ту­ром фо­нет­ске ре­чи (kao bog, kao grom, kao na igla­ma) и са струк­ту­ром гру­пе ре­чи (kao otvo­re­na knji­ga, kao vra­na među go­lu­bo­vi­ma).

            Че­твр­то по­гла­вље се ба­ви па­ра­диг­ма­тич­но­шћу по­ред­бе­них фра­зе­ма. “Dok se kod va­ri­jant­no­sti mi­je­nja ob­lik sa­mo­ga fra­ze­ma neo­vi­sno o kon­tek­stu, paradigmatičnost je uvje­to­va­na upra­vo pro­mje­nom ob­li­ka po­je­di­ne kom­po­nen­te u za­vi­sno­sti od kon­tek­sta”. Аутор­ка раз­ли­ку­је нул­ту (kao bog, kao na igla­ma), де­ли­мич­ну (Da­nas smo se u školi smi­ja­li kao lu­di; da­nas smo se u školi smi­ja­le kao lu­de itd.) и пот­пу­ну па­ра­диг­ма­тич­ност. Код по­ред­бе­них фра­зе­ма не сре­ће се пот­пу­на па­ра­диг­ма­тич­ност (она под­ра­зу­ме­ва ме­ња­ње свих са­став­них де­ло­ва фра­зе­ма).

            У пе­том по­гла­вљу Ж. Финк ана­ли­зи­ра син­так­сич­ке аспек­те по­ред­бе­них фра­зе­ма. Та­ко, на при­мер, при­дев­ске фра­зе­ме се струк­тур­но и пре­ма ка­те­го­ри­јал­ном зна­че­њу у ре­че­ни­ци увр­шћу­ју као атри­бути и као делови пре­ди­ка­та (npr. Li­ce mu je bi­lo bi­je­lo kao kre­da).

            Се­ман­тич­ким аспек­ти­ма по­ред­бе­них фра­зе­ма по­све­ће­но је ше­сто по­гла­вље. Се­ман­тич­ки аспект по­ред­бе­них фра­зе­ма ба­ви се сте­пе­ном де­се­ман­ти­за­ци­је по­је­ди­них ком­по­не­на­та у њи­хо­вом са­ста­ву. “А” део мо­же би­ти не­де­се­ман­ти­зи­ран. Функ­ци­ја “Ц” де­ла по­ред­бе­них фра­зе­ма је­сте по­тен­ци­ра­ње зна­че­ња “А” де­ла, па та­ко фра­зе­ма “ner­vo­zan kao pas ne znači sa­mo ner­vo­zan, već ja­ko ner­vo­zan“. “А” део мо­же би­ти де­се­ман­ти­зи­ран (gol kao cr­kve­ni miš; “pri­djev gol kao lek­sem ne­ma značenje siromašan“). “А” део мо­же би­ти не­де­се­ман­ти­зи­ран, а фра­зе­о­ло­шко зна­че­ње мо­же се на­ћи у ан­то­ним­ском од­но­су (mlad kao ro­sa u pod­ne). Из­ме­ђу “А” де­ла и “Ц” де­ла мо­же да не бу­де ло­гич­ке ве­зе (glup kao du­duk).

            Сед­мо по­гла­вље књи­ге ба­ви се кон­цеп­ту­ал­ном ана­ли­зом по­ред­бе­них фра­зе­ма. У цен­тру па­жње ког­ни­тив­не се­ман­ти­ке су ме­та­фо­рич­ки про­це­си. Аутор­ка гру­пи­ше фра­зе­ме пре­ма од­ре­ђе­ним кон­цеп­ти­ма. По­ред­бе­не фра­зе­ме де­ли на оне ко­је се од­но­се на чо­ве­ка и оне ко­је се од­но­се на пред­ме­те. Фра­зе­ме мо­гу из­ра­жа­ва­ти кон­цепт чо­ве­ко­ве спо­ља­шњо­сти, осо­би­не, ста­ња, од­но­са пре­ма ра­ду, жи­во­та у из­о­би­љу и си­ро­ма­штву, ме­ђу­људ­ских од­но­са, од­но­са пре­ма је­лу, на­чи­на кре­та­ња, број­но­сти.Фра­зе­ме ко­је се од­но­се на пред­ме­те има­ју зна­че­ње ко­ли­чи­не, бро­ја пред­ме­та, те­жи­не пред­ме­та, твр­до­ће пред­ме­та, ве­ли­чи­не пред­ме­та, оштри­не пред­ме­та, ле­по­те пред­ме­та, чи­сто­ће пред­ме­та, то­плот­ног ста­ња пред­ме­та, ста­ро­сти пред­ме­та.

            Сед­мо по­гла­вље да­је по­пис по­ред­бе­них фра­зе­ма хр­ват­ског и ру­ског је­зи­ка об­у­хва­ће­них кон­цеп­ту­ал­ном ана­ли­зом. Кон­цеп­ти и фра­зе­ме уну­тар њих на­во­де се напоредо.

Нпр.

хр­ват­ска фра­зе­ма                                                      ру­ска фра­зе­ма

mršav kao čačkalica                                                              -

mršav kao prut                                                                          -

ta­nak (suh) kao tr­li­ca                                                                 -

suh kao vre­te­no                                                             -

-                                                                                   ху­дой как ве­шал­ка

-                                                                                   ху­дой как жер­дь

-                                                                                   ху­дой как пал­ка

-                                                                                   ху­дой как спич­ка

-                                                                                   ху­дой как щеп­ка

mršav kao pas                                                                           -

mršav kao gli­sta                                                            ху­дой как гли­ста

suh kao ko­ma­rac                                                                       -          

suh (mršav) kao ba­ka­lar                                                 -          

-                                                                                   ху­дой как ко­щ­ей

-                                                                                   ху­дой как ске­лет

-                                                                                   ху­дая как се­лёд­ка

rav­na (plo­sna­ta) kao da­ska                                                         -

tan­ka kao ja­si­ka                                                             -          

vit­ka (vi­ta) kao je­la                                                                    -

vit­ka kao sr­na                                                                            -          

            Струк­ту­ра реч­нич­ког члан­ка по­ред­бе­них фра­зе­ма из­гле­да ова­ко:

AKRAP

ružan kao akrap

ja­ko ružan /o oso­bi/

ANĐEO

do­bar kao anđeo

ja­ko do­bar /o oso­bi/

DRE­NO­VI­NA

tvrd kao dre­no­vi­na

vr­lo tvrd i ot­po­ran

zdrav kao dre­no­vi­na

pot­pu­no zdrav

БРО­ДЯ­ГА

го­лод­ный как бро­дя­га

gla­dan kao pas

КО­ЛО­ДЕЦ

хо­лод­ный как ко­ло­дец

hla­dan kao led

СТЕ­КЛЫ­ШКО

чи­стый как стё­клы­шко

čist kao kri­stal

У библиографији се се­лек­тив­но на­во­де ра­до­ви, реч­ни­ци и при­руч­ни­ци из фра­зе­о­ло­ги­је хр­ват­ског и ру­ског је­зи­ка.

 Сту­ди­ја о по­ред­бе­ним фра­зе­ма­ма на­пи­са­на је у ду­ху шко­ле А. Ме­нац. Књи­га, као и шко­ла ко­јој при­па­да, др Жељ­ку Финк-Ар­сов­ски пре­по­ру­чу­је као вр­сног лин­гви­сту и лек­си­ко­гра­фа. 

                                                                                    Јо­ван Ај­ду­ко­вић (Бе­о­град)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa