Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Osvrti, Knjige, monografije, Broj: 15

Veran Stanojević: Les nom de nombre en francais. Essai de sémantique formelle (kardinalni brojevi u francuskom. Ogled iz formalne semantike). Filološki fakultet u Beogradu, 2007, 250 str.

 

Knjiga dr Verana Stanojevića, docenta na Filološkom fakultetu u Beogradu, „Kardinalni brojevi u francuskom. Ogled iz formalne semantike“, predstavlja rezultat autorovog višegodišnjeg bavljenja ovom problematikom.1 Formalna semantika, u svetu jedan od vodećih pravaca u nauci o jeziku, na našim prostorima je, nažalost, još u velikoj meri nepoznata naučna disciplina. U tom smislu delo V. Stanojevića predstavlja pravi izazov za čitanje i može biti vrlo korisno ne samo onima koji se bave lingvistikom francuskog jezika, već i onima koji žele da se upoznaju sa novim tokovima u semantici i generativnoj sintaksi.

Tema ove knjige je semantička interpretacija kardinalnih brojeva i to u svim relevantnim sintaksičkim konfiguracijama u kojima se oni mogu naći. Polazeći od principa kompozicionalnosti, autor utvrđuje specifičan semantički doprinos kardinalnih brojeva značenju sintagmi i rečenica. Knjiga se sastoji iz šest poglavlja.

U prvoj glavi autor pokazuje po kojim se distributivnim kriterijumima kardinalni brojevi u francuskom razlikuju od ostalih neodređenih determinanata. On ističe da se jedino nominalne sintagme uvedene kardinalnim brojevima mogu modifikovati izrazom en tout i javiti se u komparativnim konstrukcijama (plus de, moins de n N). Posebno su interesantna autorova zapažanja u vezi sa distribucijom kardinalnih brojeva u poziciji atributa, gde on njihovu distribuciju dovodi u vezu sa tipom kopulativnog glagola.

Drugo je poglavlje posvećeno sintaksičkoj analizi nominalnih sintagmi modifikovanih kardinalnim brojevima (trois étudiants). Autor se priklanja hipotezi po kojoj kardinalni brojevi zauzimaju poziciju specifikatora projekcije broja, Num-P. Za razliku od njih, modifikovani brojevi (tipa au moins trois étudiants) bi mogli da zauzmu poziciju QP, dakle poziciju predeterminanta. Na kraju glave se dovodi u pitanje neophodnost postojanja projekcije DP pri tretmanu nominalnih sintagmi u francuskom jeziku.

Treća glava se bavi problemom kvantifikacione i referencijalne interpretacije neodređenih izraza. U njoj se ukazuje na različite mogućnosti tretiranja neodređenih izraza (kao kvantifikatori, kao referencijalni izrazi i kao izrazi koji mogu biti kvantifikatorski i referencijalni).

U četvrtoj glavi autor tretira kardinalne brojeve u okviru Teorije generalizovanih kvantifikatora. Naročita se važnost pridaje problemu semantičke ekvivalencije između izraza tipa n N i tipa au moins n N. Posebno zanimljiv odeljak ove glave čini analiza takozvanih distributivnih i kolektivnih interpretacija pluralnih nominalnih sintagmi.

Peto, centralno poglavlje se bavi semantikom plurala. Valja istaći da autor u ontologiju modela, s obzirom na koje tretira interpretaciju pluralnih SN uvedenih brojem, pored singularnih uvodi i tzv. pluralne individue. Problem dvomislenosti pluralnih SN u pogledu distributivne i kolektivne interpretacije autor rešava uvodeći hipotezu o subdeterminaciji SN uvedenih kardinalnim brojevima. Naime, distributivna i kolektivna interpretacija se tretiraju kao ekstremni oblici takozvanih „cover-skupova“, pri čemu distributivna interpretacija implicira cover-skup sastavljen isključivo od jednoclanih skupova kao svojih elemenata dok kolektivna interpretacija implicira jednočlani „cover-skup“ sastavljen samo od jednog elementa. Razmatranje slučajeva multiple kvantifikacije sa SN uvedenim kardinalnim brojem, kako u subjekatskoj tako i u objekatskoj poziciji, omogućava autoru da dođe do zanimljivih generalizacija u vezi sa sintaksičkim prinudama u pogledu tzv. intermedijarnih interpretacija. Veoma dobar deskriptivni deo ovog poglavlja posvećen je izrazima tipa „SV à kardinalni broj“. Na kraju ovog poglavlja autor predlaže denotaciju kardinalnih brojeva. On uvodi pojam „totalnog determinanta“ koji će mu omogućiti da ukaže na razlike između a) tzv. golih brojeva koji nemaju svojstvo tzv. slabog totaliteta i b) modifikovanih brojeva koji imaju ovo svojstvo. Napomenuli bismo još i autorovu ideju o uvođenju razlike između tzv. totalne i parcijalne informacije, pri čemu se totalna informacija relativizuje bilo na skup-restrikciju (u slučaju sintagmi tipa svi N i nijedan N), bilo na presek skupa restrikcije i skupa na koji upućuje glagolski predikat (u slučaju modifikovanih brojeva). Ova strategija je jedan od najoriginalnijih doprinosa Stanojevićeve studije.

Šesta glava je za čitaoca posebno korisna jer predstavlja sintaksičko-semantički interfejs. Polazeći od radova Verkuyla-a i van der Does-a, autor predlaže da se kardinalni brojevi tretiraju izvan DP hipoteze. On pokazuje da se određenim determinantima može dodeliti pozicija specifikatora jednog XP-a čija je glava bilo morfološki, bilo kardinalni broj (go ili modifikovan), dok se sam XP nalazi u poziciji specifikatora broja (NumP). U ovoj se glavi takođe tretira problem multiple kvanitifikacie. Autor konstatuje da je klasičan tretman konfiguracija sa multiplom kvantifikacijom isuviše slab, budući da dopušta generisanje interpretacija koje ne odgovaraju intuicijama izvornih govornika. Da bi ovaj problem rešio autor u svoj sistem inkorporira teoriju logičke forme Beghelli-a i Stowell-a koja onemogućava generisanje nepostojećih intepretacija kao što su interpretacije sa obrnutim distribucionim domašajem sintagmi uvedenih kardinalnim brojem.

Deo knjige koji, čini se, ostavlja na čitaoca najsnažniji utisak predstavlja onaj u kojem autor na vrlo jednostavan i elegantan način rešava jedan vrlo složen lingvistički problem, a to je problem razlike u interpretaciji golih i modifikovanih brojeva. Autor najpre predlaže da se denotacija predstavlja dvostruko, kao skup i kao pokrivanje skupa (cover set), a zatim uvodi pojam maksimalnog skupa individua koji važi samo za modifikovane brojeve i neodređene determinante (quelques, des, plusieurs).

Mišljenja smo da najznačajniji teorijski doprinos studije V. Stanojevića predstavlja činjenica da je uspeo da u okviru denotacione semantike (koja se zasniva na Teoriji generalizovanih kvantifikatora i savremenim teorijama semantike plurala) razgraniči gole i modifikovane brojeve. Ovaj pristup pokazuje nesumljive prednosti u odnosu na rešenja koja se nude u okviru tzv. dinamičkih semantika.

Dodajmo, najzad, da bi zbog jasnoće stila i obimnosti uvodnih poglavlja ova knjiga mogla poslužiti i kao udžbenik na doktorskim studijama za predmete uvod u formalnu semantiku i uvod u generativnu sintaksu.

 

Tijana Ašić (Beograd – Kragujevac)

1 V. Stanojević je 2004 godine na Univerzitetu Pariz 7 odbranio doktorsku tezu pod nazivom Syntaxe et sémantique des noms de nombre en français (Sintaksa i semantika kardinalnih brojeva u francuskom. U tezi se analiziraju problemi predstavljeni u ovoj knjizi.

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa