Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj: 16

 

ЦЕРКОВЬ И ПРОБЛЕМЫ СОВРЕМЕННОЙ КОММУНИКАЦИИ“

 

 

У Нижњем Новгороду је 5–7. фебруара 2007. године одржана Међународна научна конференција под називом „Церковь и проблемы современной коммуникации“. Овај скуп организовала је Нижегородская Духовная семинария РПЦ (припадајућа Московском патријархату) с благословом ректора Високопреосвештеног Георгија, архиепископа Нижегородске и Арзамске области. Конференцију је молитвом свечано отворио протојереј Александр Мякинин као проректор за наставу ове високошколске установе.

Предложени тродневни програм обухватио је 20 радова који истражују различите теме: значај реторике у функцији црквене службе, еволуцију хагиографског жанра, карактеристике савремене химнографије, жанрове у сфери данашње религиозне комуникације, језичке и стилске особености богословских текстова. Међу присутнима су, поред руских филолога и богослова из Москве (Православный Свято-Тихоновский гуманитарный университет, Московская Духовная Академия, Перервинская Православная Духовная семинария, Московский педагогический государственный университет), Нижњег Новгорода (Нижегородская Духовная семинария, ННГУ им. Н. И. Лобачевского, НГЛУ им. Н. А. Добролюбова), Казања (Казанский государственный университет, Казанская Духовная семинария, Татарский государственный педагогический университет), Волгограда (Волгоградский государственный университет) били и представници Словачке (Братиславский университет им. св. Кирилла и Мефодия, Прешовский университет), Немачке (Берлинская епархия РПЦ) и Србије (Институт за српски језик САНУ и Богословски факултет). Највећи број учесника скупа фокусирао се на особености одређеног жанра и разне приступе у изучавању религиозне комуникације.

На пленарном заседању првог дана подељени су поклони (три зборника радова из области богословља, социолингвистике, лексикологије и стилистике) и изложени реферати о методолошким основама у проучавању религиозне комуникације (И. В. Бугаева), о црквеној проповеди као основном жанру религиозне комуникације (О. А. Прохватилова), а говорило се и о комуникативним функцијама литургијског дискурса (К. Кончаревић и Р. Бајић), о туђицама у проповедима и интертекстуалности као стилској црти проповедног жанра (Е. В. Плисов), о употреби одређених лексичких средстава у савременој православној проповеди (А. Петрикова), о особеностима житија и животописа (Т. А. Иванова), о питањима језика и стила у богословским текстовима (Н. Г. Николаева) и о интертексту и интертекстуалности кроз однос ’текст’ и ’мотив’ у преведеним текстовима (О. В. Чевела). Два рада, која су прочитана на немачком језику, посвећена су химнографији западних православних светитеља (М. Возница) и језику православне литургије у дијаспори (Ј. Р. Нотхас).

Другог дана учесници конференције првобитно су били подељени у две секције (Жанрови у сфери савремене религиозне комуникације и Језичке особености религиозних текстова), али одлучено је да, због интересантности пријављених тема и сугестија присутних, и ово заседање има пленарни карактер. Реферати су се односили на: црквену посланицу као жанр савремене религиозне комуникације (И. Ю. Ярмульская), поетику старе руске хагиографије и однос према естетици црквене уметности (И. Ю. Абрамова), еволуцију жанра житија (М. Н. Казенова), комуникативну антропологију Карла Ринера (В. Спирин), могућности семантичког варирања и деривациони потенцијал лексеме бог (М. Гочанин), особености житија казањских светитеља Гурия и Варсонофия (Т. А. Литвинина), проучавање византијске химнографије (С. Демакин), стилистичке и лексичке црте проповеди Е. Славинецког (А. И. Бовсуновская).

Сви радови су објављени у посебном зборнику.

Наступ сарадника Института на овој конференцији био је веома запажен. Потврду за то могу представљати и бројни позиви за учешће на научним скуповима, који ће бити организовани у Русији, Словачкој и Немачкој током ове године.

Приликом посете Просветитељском центру „Глагол“, новинари су направили интервју са учесницима конференције за РТВ Русија. У получасовном разговору представљени су сви пројекти нашег Института. С обзиром на велико интересовање, значајно место у нашој причи заузео је Речник САНУ (начин израде и његов тезаурусни карактер).

Љубазни домаћини у Нижњем Новгороду указали су изузетну част гостима екскурзијом до Благовештенског манастира и посебно села Дивеево, које је познато као великој светињи Свято-Троицкий Серафимо-Дивеевский монастырь.

Студенти Богословског факултета припремили су концерт хорског певања у коме су сви уживали. На инсистирање многих предавача и професора, дат је текст и композиција наше познате песме „Тамо далеко“, која ће се убудуће налазити на њиховом репертоару. Многе колеге су показале заинтересованост за посету Србији и сарадњу са нашим стручњацима.

Ова конференција пружила је могућност да се успоставе лични контакти и размене идеје са филолозима из Русије и других земаља, чији су представници учествовали на конференцији.

 

Мирјана Гочанин (Београд)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa