Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Projekti, Broj: 16

 

Стана Ристић (Београд)

 

ЈЕЗИК И ИДЕНТИТЕТ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

 

 

Институција за реализацију Пројекта: Институт за српски језик САНУ, Београд

Руководилац Пројекта: др Стана Ристић, научни саветник

 

 

Рад на пројекту одвијао се у периоду од 1. 3. до 30. 9. 2008. год. Пројекат је финансиран средствима партиципације УНЕСКА која су одобрена у новембру 2007. год. На пројекту је учествовало 20 сарадника у стручном делу и 2 административна сарадника.

Планиране обавезе рада на Пројекту су да се сними и на прописан начин архивира 200 сати урбаних говора савременог српског језика

За најрепрезентативије урбане говоре савременог српског језика, због ограничености пријављених сати снимања, одређен је Београд са неким приградским насељима, за које се зна да су у време појачаних миграција највише насељавани лицима расељеним из угрожених области са подручја бивше Југославије: из БиХ, Хрватске и са Косова и Метохије.

То су следећа насеља: Вождовац (без Ресника), Кумодраж (без Пиносаве), Мали Мокри Луг, Калуђерица, Земун (без Батајнице), Борча и Крњача.

У већини других приградских насеља живе носиоци стариначких говора, који нису репрезентативни за истраживања у областима урбане дијалектологије, социолингвистике и антрополошке лингвистике, областима на којима је конципирана тема Пројекта.

 

План и циљеви Пројекта:

1. Формирање звучног архива урбаних говора изабраних насеља у Београду са квантитативним показатељима узорковане популације и класификацијама по свим параметрима релевантним за испољавање језичког идентитета испитаника, као и за интердисциплинарно и компаративно изучавање

2. Архивирање корпуса на начин погодан за формирање базе података

3. Установљење миграционих промена савремених српских говора на најрепрезентативнијем узорку урбане популације у Београду и његовим приградским насељима, као и начине испољавања језичког идентитета

4. Развијање интердисциплинарних метода рада на терену из области урбане

дијалектологије, квалитативне социолингвистике, антрополошке лингвистике, прагмалингвистике, дискурс анализе и др.

5. Овладавање савременим техничким средствима за снимање и архивирање грађе

6. Стварање дугорочне интердисиплинарне стратегије теренског и методолошко-аналитичког истраживања говора савременог српског језика у урбаним и другим срединама

 

Рад на пројекту одвијао се у две фазе.

У првој припремној фази урађен су следећи послови: финансијски план расподеле средстава; утврђена организација и методологија рада на терену; одређени су циљеви истраживања; обављена је едукација сарадника за рад на терену; одређени су пунктови за рад на терену; формирана је библиографија и збирка радова из урбане дијалектологије, социолингвистике, антрополошке лингвистике и језичког идентитета; сачињена су општа Упутства за рад и Правила рада на Пројекту; урађен је тематски протокол и протокол за испитанике; набављена су средства за рад, дигитални диктафони и пратећа опрема; одређени су администратори за финсијске и техничке послове; одређени су послови техничког сардника: уређивање и форматирање теренских записа, административна припрема терена и координација теренског истраживања

У другој фази одвијао се рад на терену: аудио снимање језичког корпуса и израда протокола са детаљним подацима о испитаницима и о темама разговора; подношење двомесечних извештаја о раду са следећим подацима: број снимљених сати материјала, заступљеност задатих тема и узорака популације. Истовремено се обављало архивирање снимљеног материјала на строго прописан начин. Техника снимања је дигитална, а у архиву су предавани аудиофајлови са протоколима. На тај начин успешно је снимљено и архивирано планираних 200 сати звучног материјала са протоколима.

Снимање се обављало на узоркованој популацији у оквиру различитих социјалних, конфесионалних, националних, узрасних и родних група и у унапред договореним условима.

 

Узорковање испитаника:

 

Узрасна подела:

омладина од 10-20 година;

радно активни од 20-60 (могућа још једна сегментација ове групације);

старији од 60

 

Родна подела испитаника

женски пол

мушки пол

 

Подела по пореклу:

досељеници (избеглице, расељена лица са Косова, досељени странци

староседеоци, рођени у истраживаном граду (представници свих етничких и верских група)

Са њима се разговор водио на српском језику

За носиоце супстандардних говора имао се у виду жаргон: омладински, социјални и професионални (језик реп певача), градски фолклор и други видови популарне културе.

У току рада редовно је праћена динамика и вршило се усмеравање теренских истраживања ради постизања репрезентативности корпуса према узоркованим групама. У идеалним условима из сваке групе одабирана су по 2 испитаника са којима је снимљено просечно 3-4 сата материјала, а само по изузетку 5 сати материјала.

 

Теме разговора:

Свакодневни живот (радни дан, субота и недеља), празници (лични, породични, верски, празници у фирми, државни), забава, хоби, спорт, путовања.

За досељенике: још и сећање на место порекла и мишљење о граду.

За староседеоце: још и град некад и данас.

За билингвалне испитанике: још и питања употребе језика (код куће, у школи, на улици, на послу).

Протокол за испитанике садржи све релевантне податке о испитанику; обавезно се тражила сагласност испитаника за коришћење снимљеног материјала у научне сврхе, а по захтеву испитаника загарантована му је анонимност.

У раду на терену примењивана су примерени приступи испитанику и остваривана интеракција навођења разговора на задате теме; успостављање стратегије вођења разговора уз поштовање истраживачке етике и принципа реституције.

 

Резултати рада према узоркованим групама:

У току рада снимљена су 163 испитаника, у просеку 1,5 до 2 сата по испитанику. Највише испитаника је рођено у Београду, а има и значајан број досељеника из свих крајева штокавског говорног подручја (Банатски Брестовац, Бела Црква, Ваљево, Винковци, Врање, Гњилане, Госпић, Зрењанин, Карловац, Књажевац, Крушевац, Пећ, Пирот, Подгорица, Приштина, Смедерево, Ужице итд.). Распон старости испитаника је од 89 година (најстарији) до 11 година (најмлађи). У аудио корпусу су заступљене православна, католичка и муслиманска конфесионална припадност. Има и припадника Јеховиних сведока. Према националној припадности у корпусу су поред Срба заступљени и Мађари, Немци, Македонци, Роми, Хрвати, Црногорци и Чеси. Међу испитаницима нашли су се билингвали (мађарско-српски, немачко-српски, арапско-српски, ромско-српски, руско-српски, чешко-српски, македонско-српски); носиоци омладинског жаргона, стариначких говора, струковног жаргона, супстандардних говора („језик улице“) и други.

 

Архивирање теренске грађе: повезано организовање аудио материјала са протоколима, навођење података о испитаницима и ситуацији, издвајање мотива (тема) и кључних речи како би се добили тематски, узрасни, родни, социјални и др. подаци.

Услове коришћења снимљеног корпуса у научне сврхе одредиће Научно веће Института за српски језик САНУ.

 

 

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa