Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Rečnici, Broj: 16

 

Софија Мићић: МЕДИЦИНСКИ РЕЧНИК. Завод за уџбенике, Београд, 2007, 879+ХVІ.

 

 

Крајем 2007. године објављен је нови двојезични речник медицинске терминологије. Реч је о Медицинском речнику ауторке Софије Мићић, доктора лингвистичких наука – англистике, запослене на Медицинском факултету у Београду као професор енглеског језка. Речник је издао Завода за уџбенике из Београда, има укупно 879 страна плус 16 илустрованих страна пагинираних римским бројевима. Речник је двојезични у оба смера, енглеско-српски, српско-енглески. Поред речничког дела (енглеско-српски речник (9–448 стр.), српско-енглески речник (449–879 стр.), садржи Предговор (5–6 стр.), списак коришћених фонетских знакова и симбола (за енглески језик) и скраћеница (7–8 стр.), и мали илустровани речник уметнут између енглеско-српског и српско-енглеског речника (I–XVI).

Речник садржи око 40.000 одредница. Уз сваку одредницу се наводи кратак граматички податак о врсти речи и (у српско-енглеском делу) уобичајени квалификатори територијалне и временске ограничености употребе, нпр. нар. када реч припада народној лексици (бадље, баздити, балдисати, бангав…), арх. када је реч о архаизму (батализам, батрка…), дијал. за дијалекатску лекиску итд., о експресивној вредности лексеме (вулг.[арно], дем.[инутив], пеј.[оративно], погр.[дно] итд.), домену употребе (кол.[оквијално], сл.[енг], спорт итд.). Поред главних одредница, медицинских термина, у Речник су унесени и бројни изрази и колокације специфични за ову област, који су протумачени и илустровани примерима. На тај начин је основна концепција Речника као двојезичног, која је одредила и методологију рада – да се речи објасне енглеским односно, у супротном смеру, српским еквивалентима, а да се шири опис значења одредница колико год је могуће избегне, – у значајној мери обогаћена, а сам Речник представља одличну основу за уношење и дефинисање постојећих израза у описним речницима. Многе одреднице су, како истиче ауторка у Предговору, обогаћене новим значењима, колокацијама и идиомима, које се тек уводе у употребу, а дати су и реченични примери; многи називи из савремене технологије, апаратуре и лабараторијских процедура сасвим су нови и требало их је прилагодити српском језику. Отуда су у Речнику понуђена нека решења за нове термине, те би се могао користити и као нормативан за област коју описује (иако по замисли ауторке то вероватно није), али и као извор за нове речи чији ће статус у општем лексикону одредити употреба и време.

Ауторка је у Предговору истакла неке од проблема са којима се суочила у току израде Речника (нагли пораст нових речи, назива и израза у медицинској науци, углавном англицизама, који нису језички адаптирани, нити стандардизовани, и чија употреба није нормирана, непостојање српских еквивалената, или постојање више различитих али непрецизних, непостојање изграђене медицинске терминологије, непостојање савременог речника српског језика), а свакако их је било још. Настојање Софијино ишло је у правцу очувања српске лексике и српског језика стандардизовањем српских речи наместо туђица кад год је то било могуће, у области која је у великој мери под утицајем страних језика, грчког и латинског пре свега, а сада све више и нагло под утицајем енглеског језика, што у досадашњој двојезичној лексикографској пракси није било уобичајено. „ За сваку страну реч потражили смо где је могуће српски назив, а где није било могуће, адекватно је обрађена страна реч, што је био мукотрпан посао“ (Предговор). Овакав поступак изискивао је, неспорно је, много напора, а изузетно је значајан за дескриптивну лексикографију јер олакшава и скраћује процес идентификације одређене медицинске реалије, нпр. болести, упућује на лексеме којима се дата болест именује (у том смислу посебно су значајни бројни еквиваленти који се уз сваку одредницу наводе), те омогућава лакше препознавање и међусобно повезивање назива једних са другима (тј. упућивање и испоређивање у речнику).

Лексикографски подухват ауторке Софије Мићић свакако заслужује похвалу. Он представља значајан допринос и српској терминолошкој и српској дескриптивној лексикографији.Употреба и корисност његова у медицинској науци и струци несумњива је, а корист од оваквог речника имају не само лекари, медицинско научно и стручно особље, студенти медицине, стоматологије итд., већ и сви они који су ван медицинске струке, а ова област их занима, или они који су у ситуацији да се са медицином сусрећу, они који уче енглески или српски језик и посебно лексикографи који раде на изради двојезичних енглеско-српских и српско-енглеских речника, медицинских струковних речника, али и дескриптивних речника српскога језика. Премда двојезичних речника, нарочито енглеско-српских / српско-енглеских, али и терминолошких речника у српском језику није мало,1 сваки нови речник је више него добродошао и, ако је добар, треба да буде поздрављен. Очекујемо да ће овај Речник доживети нова издања, проширена и допуњена, у којима ће бити забележене промене и развој у медицинској науци које се итекако очитују и на лексичком плану и да ће, што је најважније заживети у рукама будућих корисника.

 

Ивана Лазић-Коњик (Београд)

 

 

 

1 Како констатује Р. Драгићевић у Лексикологији српског језика (Београд: Завод за уџбенике, 2007.), поглед у садржај Библиографије српско-хрватских речника Д. Шипке (A Bibliography of Serbo-Croatian Dictionaries: Serbian, Sroatian and Bosnian Muslim, Springfield: Dunwoody Press, 2000) показује неочекивану разноврсност и бројност терминолошких речника на српско-хрватском говорном подручју (стр. 22).

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa