Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 16

 

Ивана Бојовић (Београд)

 

Милан Шипка: СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 1. Прометеј, Нови Сад, 2008, 288 стр.

 

 

Више од педесет година наш познати језички стручњак Милан Шипка бави се преиспитивањем стандарднојезичких норми, сугерише измене или допуне одређених формулација у правописним и граматичким приручницима и предлаже решења за њихову надоградњу. Недавно је у издању новосадске куће Прометеј објављена књига поменутог лингвисте Стандарднојезичка преиспитивања 1, која садржи низ занимљивих чланака и расправа, по избору самог аутора.

Радови у овој књизи разврстани су према садржају у четири скупине. У првој, под насловом Терминолошка питања, аутор говори појмовно-терминолошком разграничењу назива књижевни и стандардни језик, који се, чак, изједначавају или замењују у многим лингвистичким радовима. Друга расправа посвећена је српској правописној терминологији коју би, према речима аутора, требало што пре утврдити и верификовати, како би се превладала постојећа неуједначеност у многим стручним и научним публикацијама.

У другој скупини налазе се шест одабраних радова посвећених проблемима графије и ортографије, а у трећој, са седам радова, разматрају се облици и значења појединих речи. У четвртом поглављу, под насловом Имена и стандарднојезичка норма, налазе се два рада у којима се указује на неусаглашеност стандарднојезичке норме и праксе. На самом крају књиге налази се чланак у коме се говори о језичким невољама у вези с именом доскорашње државе Србије и Црне Горе, и како се на језичком плану огледају нефункционално уређени друштвени односи.

У првом поглављу књиге под називом Терминолошка питања аутор указује на потребу диференцирања појмова књижевни и стандардни језик, јер покривају две различите ноције. У прилог разграничењу појмова аутор истиче да се ни различити језички идиоми који су функционисали као инструменти шире писмене комункације (од старословенског до славеносербског) не могу назвати стандардним језиком.

Занимљиво би било прочитати поглавље О српској правописној терминологији с обзиром да смо у последњој деценији двадесетог века на српскохрватском говорном подручју добили три национална новоштокавска стандарда: српски, хрватски и бошњачки и три нормативна правописна приручника. Анализирајући детаљно Правопис српског језика Матице српске (1993), Шипка говори о колебањима у српској терминологији, стилизацији или изостајању појединих термина. У вези са тим, аутор даје предлоге за утврђивање српског правописног терминолошког стандарда имајући у виду два критеријума: прикладност и функционалност термина и њихову распрострањеност у српској правописној традицији.

У другом поглављу књиге Писмо и правопис, у чланку Потребе и могућности графијског усавршавања српске латинице разматра се замена двоструких знакова (диграфа) одговарајућим јединственим знаковима (монографима). Разлози за такву интервенцију су вишеструки: лингвистички, графички, естетски, економски и друштвено-политички. Аутор нуди врло конкретна графијска решења.

Чини се да би се и најмрзовољнији човек на овим просторима позабавио хомографом пица који у српском језику има различите акценте и различита значења. Аутор износи примере могућих неспоразума у говорној пракси и начине како се они решавају. У латиничном тексту, нпр. може стајати изворни облик (pizza) и неспоразуми су избегнути. У ћириличном тексту једино је решење стављање акценатског знака и то краткоузлазног ако мислимо на кулинарски специјалитет. Док чекамо своје омиљено јело, шта пијемо: џус, ђус или дјус?

У краткој расправи о транскрипцији речи у српском језику аутор говори о прилично немарном односу наших лексикографа према двама у говору прилично раширених англицизама: juice и deuce, и то и у погледу заступљености у речницима, и у погледу начина њиховог представљања и обраде. Аутор наводи четири могућности преношења у наш језик енглеске речи juice и даје коначна решења: đus и djus.

У наредном чланку Нон-стоп и нонстоп разматрају се семантички и ортографски аспекти лексема нон-стоп и нонстоп и предлажу решења за њихово нормирање у српском језичком стандарду. Одредница мора обавезно да садржи две информације (одредбе) – придевско или прилошко значење. Указује се и на погрешну употребу прилошке сложенице замало уместо двочланог израза за мало.

На крају овог поглавља детаљно се анализира именица млазњак која представља пример одступања од једначења сугласничких група по месту творбе, објашњавају се језички фактори који га узрокују и на крају дат је предлог за проширивање правописних и граматичких правила којима би се нормирао такав начин изговора и писања не само именице млазњак него и многих других именица

У трећем поглављу Облици и значења речи чини се да је најинтригантнији чланак Може ли се мењати име листа Данас? Потпуно сагласни у недопустивој и нерегуларној промени назива листа Данас по падежима су линнвисти: Милош Окука и Егон Фекете. Они оспоравају могућност супстантивизације адверба иако и сами знају да таква појава постоји у пракси. У овом чланку Шипка доказује да нема разлога да се са лингвистичког, посебно не с нормативистичког, становишта оспорава падежна промена поименичених прилога у називима какав је Данас, Напред и сл. Лингвисти треба да проучавају појаве у живој језичкој пракси, а не да намећу круте законе споља (читати Данас није исто што и читати данас). Поводом овог чланка ваља навести још једну занимљиву расправу (Новине или новина?) у којој аутор тврди да именица новине, у значењу дневни лист и сл., не може се сврстати у категорију именица pluralia tantum, јер се у пракси све чешће јавља облик новина: најчитанија и најобјективнија новина. Аутор износи практичне разлоге семантичке и синтаксичке природе због којих би ваљало некада употребити и облик једнине – новина.

У чланку Летилица или лет(ј)елица? детаљно се анализирају облици летилица и летелица (ијек. .летјелица) с нормативног становишта. Аутор закључује да није било озбиљних разлога да се у Правопису српског језика Матице српске (1993) облик летилица прогласи стандардним. У стандардном језику је системски једино правилна творба летети летел + ица > летелица (у екавском) и летјети - летјел+ица > летјелица (у икавском). Oблик летилица није резултат системске правилне творбе (летити).

Даљи текст доноси чланак који се односи на придеве са наставком -иони. Примедба је аутора да у савременој науци није посвећено довољно пажње творби, употреби и значењу придева с наставком -иони, а реч је о скупини речи јединственог и кохерентног модела творбе. Аутор одговара на питања: 1) колико има таквих придева у српском језику и који су; 2) од којих су основа изведени; 3) којег је порекла наставак -иони; 4) какав је статус наставка -иони у односу на хрватски -ски: артикулациони / артикулацијски; 5) у каквој су семантичкој вези придеви на -иони и придеви с наставком -ски изведени од истих именица, тј. у којој мери постоје семантичке разлике у српском језичком стандарду, а у којој мери је реч о семантички неутралним морфолошким дублетима.

У врло актуелној расправи О ктетицима српски и србијански у свјетлу лексичко-семантичке природе анализирају се детаљно та два примера и њима сродне именице Срби и Србијанци. На основу те анализе указује се на узроке неспоразума, изазваних вишезначношћу самих тих лексема, али и на могућности њиховог превладавња и усклађивања с лексичко-семантичком нормом савременог стандардног језика. Са становишта творбе оба та ктетика (српски и србијански) потпуно су правилна, стандардна, а у говорној се пракси семантички нису јасно издиференцирала. Овакви случајеви се не могу решавати само на основу творбе или етимологије, већ их је потребно сагледати и проценити и са становишта лексичко-семантичке и стилске норме савременог стандардног језика. Сама норма би морала бити прецизнија и јаснија, а морала би се и верификовати.

На крају овог поглавља налазе се два чланка. Први је Козарачко коло и норма (још једном о придевима козарски и козарачки). С обзиром да се у говорној пракси сусреће и козарско и козарачко коло, у овом се раду разматра оправданост овог дублета и трага за одговарајућим творбено-семантичким нормативним критеријумима.

У другом тексту, Двоструки стандарди и вишеструка значења речи, аутор анализира израз двоструки (или дупли) стандарди, његово значење и правилност, тј. његов статус у савременом српском стандардном језику.

Последње поглавље књиге Имена и стандарднојезичка норма доноси два занимљива чланка како мењати име места Котор Варош или како би гласио модел падежне промене назива Србија и Црна Гора. Пишући о деклинацији ојконима Котор Варош аутор разматра и неке начелне ставове у вези са стандардизацијом географских (и других имена). Основни проблем који се у вези с именом Котор-Варош јавља у пракси јесте његов граматички род и деклинација. Шипка сматра да треба уважити принцип аутентичности властитих имена, тј. нормирање облика који одговара говору становника места на које се та имена односе.

Исти закључак аутор износи и код писања имена места Бања Лука/Бањалука. С обзиром да у језичкој пракси има доста колебања у вези с изговором, начином писања и променом имена Бања Лука или Бањалука, Милан Шипка предлаже најприкладније нормативно решење – писање једночланог израза Бањалука, с једним акцентом и променом само другог дела сложенице.

Како се друштвено-политички односи огледају у језику, најбоље говори пример о називу некадашње државне заједнице Србије и Црне Горе. У овом чланку се врло детаљно разматрају различита мишљења о оправданости избора и проблемима у вези са самим називом бивше државне заједнице. Аутор износи опширна образложења Одбора за стандардизацију српског језика на пет постављених питања: 1) како скратити нови назив државе код нас и у свету; 2) да ли би се из постојећег назива државе могао извести етник; 3) како би могао гласити прихватљив ктетик (придев, атрибут) који би се извео из назива државе; 4) како би требало да гласи нова ознака државне заједнице Србија и Црна Гора на аутомобилима регистрованим у нашој земљи; 5) има ли проблема с конгруенцијом, тј. хоће ли глагол уз назив државне заједнице бити у једнини или у множини?

С обзиром да се на ауторовом списку тема које би требало обрадити налази више од стотину проблематичних и дискутабилних нормативних решења у језику, наш врстан лингвиста Милан Шипка најављује у блиској будућности књиге: Стандарднојезичка преиспитивања 2, а можда и 3, 4 итд.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa