Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 16

 

Biljana Golubović (Tibingen)

 

PHRASEOLOGIE / PHRASEOLOGY: EIN INTERNATIONALES HANDBUCH ZEITGENÖSSISCHER FORSCHUNG / AN INTERNATIONAL HANDBOOK OF CONTEMPORARY RESEARCH. Bd./Vol. 1-2. Urednici: Harald Burger, Dmitrij Dobrovol´skij, Peter Kühn, Neal R. Norrick. Walter de Gruyter, Berlin 2007, 1183 str.

 

 

U Ediciji “Handbücher zur Sprach- und Kommunikationswissenschaft / Handbooks of Linguistics and Communication Science” izdavačka kuća de Gruyter je objavila dvojezičnu (engleski i nemački), dvotomnu knjigu o frazeologiji. Ovo kapitalno delo, čiji su urednici Harald Burger, Dmitrij Dobrovol´skij, Peter Kühn i Neal R. Norrick, nudi pregled razvoja frazeologije kao lingvističke discipline i sistematizaciju rezultata naučnih istraživanja u toj oblasti.

Razvoj frazeologije kao naučne oblasti je višestruko interesantan i neobičan. Prvi teorijski radovi američkog naučnika Belija svojevremeno nisu našli odjeka u evropskoj lingvistici. Tek 40-ih godina prošlog veka počinju ozbiljna, kontinuirana istraživanja ruskih lingvista u toj oblasti koja su udarila temelje frazeologiji kao naučnoj disciplini. Dobar deo tih radova, pre svega zbog jezičke barijere, ostaje skriven od očiju zapadnoevropskih naučnika čije se interesovanje za frazeologiju budi tek 60-ih godina prošlog veka. Ovaj vremenski diskontinuitet i prostorna razudjenost, koja je uslovila stvaranje nacionalnih frazeoloških škola, delom su odgovorni za terminološke probleme koji sve vreme prate razvoj frazeologije. Bez obzira na brz razvoj i nesporne naučne rezultate, kao i interdisciplinarni karakter novijih istraživanja, još uvek se u oblasti frazeologije lome koplja oko osnovnih pitanja, od odredjivanja mesta ove discipline u okviru lingvistike, preko terminološke inkoherencije do osnovnih pitanja klasifikacije.

Urednici knjige “Phraseologie/Phraseology: ein internationales Handbuch zeitgenössischer Forschung/ An international handbook of contemporary research” se u uvodnom poglavlju bave pitanjima vezanim za terminološku neujednačenost i različite tipove klasifikacija, izražavajući želju da knjiga doprinese rešavanju pojedinih problema i ponudi konzistentan terminološki sistem i klasifikaciju. Istovremeno, autori relativiziraju tu želju tj. nameru, razmatrajući slučajeve u kojima insistiranje na uniformnosti nije smisleno.

Na osnovu tema, pitanja kojima se autori bave i pristupa problemima naziru se tri grupe radova: proučavanje različitih aspekata frazeologije (strukturno-lingvistički, stilistički, semiotički, arealni…), predstavljanje specifičnih odlika frazeologije raznih jezika unutar i izvan indoevropske jezičke zajednice kao i bavljenje kontrastivnim, leksikografskim i pitanjima prevodjenja. Treća grupa radova se bavi novinama u frazeološkim istraživanjima koja se oslanjaju na druge discipline, te se razmatraju kognitivne osnove frazeologije, didaktički i psiholingvistički problemi i sl.

Prvi tom ove knjige, objavljen u januaru 2007. godine, ima 613 strana. Sadržaj je podeljen u XIII tematski raznovrsnih poglavlja. U uvodnom delu se urednici knjige bave pitanjima predmeta proučavanja i oblastima frazeologije, kao i terminološkim problemima. Drugo poglavlje, u kome su zastupljeni radovi sedam autora (F. Čermák, I. Barz, A. Levin-Steinmann, B. Wotjak, A. Heine, K. Kuiper, H. Feilke), je posvećeno pitanjima morfološke i sintaksičke strukture frazema kao i ortografskim pitanjima vezanim za frazeologiju koja odnedavno bude interesovanje u naučnim krugovima. Semantičke teme su obradjene u trećem poglavlju koje se, izmedju ostalog, bavi metajezikom, paradigmatskim vezama i leksičkim funkcijama frazema (A. Baranov, H. Burger, K. Proost, I. Mel’čuk). Četvrto poglavlje posvećeno je pitanjima pragmatike, stilistike i retorike (N. Filatkina, B. Sandig, J. Wirrer), a peto semiotičkim aspektima frazema (P. Grzybek, E. Piirainen). Sledeća tri poglavlja se bave frazemama u usmenom i pisanom govoru (S. Stein, A. Sabban), sociolektima (C. Ehrhardt, L. Hofer), posebnim tipovima tekstova i govora (M. Skog-Södersved, L. Köster, S. Elspaß, M. Vesalainen, N. R. Norrick, K. Kunkel-Razum) i autorskim frazemama u literarnim tekstovima (W. Eismann, C. C. Doyle, W. Mieder, E. Breiteneder, M. Martins-Baltar, A. Baranov, D. Dobrovol´skij). Deveto poglavlje je posvećeno poslovicama (N. R. Norrick, W. Mieder, T, Kispál). U desetom poglavlju centralno mesto zauzimaju specijalni tipovi frazema koje odlikuje specifična struktura ili/i funkcija (C. Földes, J. v. Pottelberge, H.-H. Lüger, U. Fix, U. Dausendschön-Gay, E. Gülich, U. Krafft). Stručna frazeologija je tema XI poglavlja u okviru koga je dat opšti pregled (R. Gläser) i radovi o frazemama u pravnim (A. L. Kjœr) i medicinskim (G. Gréciano) tekstovima. Frazeme u arealnom kontekstu su predmet analize radova u XII poglavlju u kome se autori bave lingvističkim aspektima dijalekatske frazeologije (E. Piirainen), germanističkim frazemama na nivou dijalekta i standardnih varijeteta (P. Zürrer, R. Schmidlin) i frazemama u engleskim nacionalnim varijetetima (K. Aijmer). U XII poglavlju su zastupljeni radovi koji se bave kontrastivnom frazeologijom i problemima vezanim za prevodjenje frazema (J. Korhonen, A. Sabban, W. Koller).

Drugi tom, objavljen u martu 2007. godine, ima sedam poglavlja (str. 615 - 1183) koja se mogu podeliti u dva tematska kruga. U okviru prvog je dat pregled tzv. istorijske frazeologije (XX poglavlje) i frazeologije pojedinih jezika (XIV poglavlje). Pored istorijske frazeologije engleskog (C.C. Doyle), nemačkog (J. Friedrich), francuskog (C. Buridant) i italijanskog jezika (O. Lurati), dat je, u okviru jednog članka, prikaz istorijske frazeologije slovenskih jezika (V. Mokienko). Pregledni radovi XIV poglavlja bave se frazeologijama svetskih jezika poput engleskog, nemačkog, fancuskog itd., ali i tzv. malih jezika (n. pr. finskog, slovačkog…). Zastupljeni su i radovi koji predstavljaju frazeologije pojedinih jezika izvan Evrope (kineski, koreanski). Posebno je interesantan prikaz frazeologije planskih jezika (S. Fiedler).

Savremeni pristupi proučavanju frazeologije koji se oslanjaju na različite discipline zauzimaju centralno mesto u ostalim poglavljima drugog toma knjige. U XV poglavlju su predstavljeni, pored kognitivnih (D. Dobrovol´skij), i psiholingvistički aspekti frazeologije (R. W. Gibbs, H. L. Colston, A. Häcki Buhofer). Pitanjima frazeologije i kompjuterske lingvistike bave se A. Rothkegel i U. Heid (XVIII poglavlje), a korpusno-lingvističkim istraživanjima u oblasti frazeologije R. Moon, M. Sailer i J.-P. Colson (XIX poglavlje). Frazeme u procesu usvajanja i učenja jezika predmet su analize radova XVI poglavlja (A. Häcki Buhofer, A. Wray, P. Kühn, S. Ettinger). Pitanjima frazeografije bave se radovi XVII poglavlja, čije su teme dvojezični frazeološki rečnici (S. Lubensky, M. McShane), mesto frazeologije u opštim jednojezičnim rečnicima (R. Moon), kao i frazeografije pojedinih jezika (n. pr. nemačkog, francuskog, italijanskog, ruskog…).

Na kraju drugog toma nalaze se obimni registri, imenski i predmetni, koji u velikoj meri olakšavaju korišćenje knjige.

Ovo je, do sada, najobimnija i tematski najrazudjenija knjiga koja se bavi pregledom naučno-istraživačkog rada i postignutih rezultata u oblasti frazeologije. Pri tom je broj autora koji su učestvovali u stvaranju knjige zaista impozantan. Pristupi frazeolološkim pitanjima i problemima se u radovima kreću od analitičkog, preko preglednog do enciklopedijskog. To dovodi do oscilacija i u kvalitetu radova, te će stručnjaci koji se bave proučavanjem frazeologije u nekim prilozima ostati uskraćeni za očekivane, tj. željene informacije. Pojedinim stavovima, posebno u okviru lingvističkih oblasti koje imaju dugu tradiciju u proučavanju frazeologije, mogao bi se suprotstaviti čitav niz radova u kojima su zastupljena drugačija mišljenja. S druge strane, stručnjaci koji se bave nacionalnim frazeologijama malih jezika u okviru kojih se mnogi aspekti proučavanja frazeologije nisu etablirali ili nisu, do sada, ni primenjeni, moći će, zahvaljujući ovoj knjizi, da steknu uvid u tendencije razvoja frazeologije na svetskoj lingvističkoj sceni. Studentima, kao potencijalnoj korisničkoj grupi, radovi u okviru ove knjige mogu da posluže kao polazna tačka u proučavanju pojedinih frazeoloških tema.

Interesantna je činjenica, koje su svesni i urednici knjige, da je pokušaj rešavanja terminoloških pitanja i problema klasifikacije, samo delimično uspeo, tj. moguć. Time se, na početku novog veka frazeoloških istraživanja, stavlja do znanja da je reč o naučnoj oblasti koja, pored toga što prihvata individualnosti nastale u različitim nacionalnim frazeološkim školama, zahteva interdisciplinarna istraživanja što rezultira raznovrsnošću kako na formalnom, tako i na sadržajnom planu.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa