Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj: 17

Proslava povodom šezdeset godina postojanja Instituta za srpski jezik SANU. 17. i 18. decembar 2007. godine. Srpska akademija nauka i umetnosti

 

 

Na primeren način, međunarodnim naučnim skupom i okruglim stolom Stanje i perspektive nauke o srpskom jeziku, Institut za srpski jezik SANU je 17. i 18. decembra obeležio šezdeset godina svoga postojanja. Tom prilikom je naučnoj i široj javnosti predstavljena dosadašnja delatnost Instituta njegovi projekti i njegove publikacije, ali i dalji planovi i zadaci Instituta, kao i situacija u nauci o srpskom jeziku uopšte.

Naučni skup nije imao tradicionalnu formu. Nisu se tom prilikom izlagali referati, već su radovi posvećeni ovoj godišnjici prikupljani pre skupa i objavljeni u dve knjige: Šezdeset godina Instituta za srpski jezik SANU. Zbornik radova I i II. Zbornik I donosi nam članke i radove istaknutih imena naše lingvistike i stranih lingvista koji se bave srpskim jezikom, dok je Zbornik II sabrao radove mladih kolega zaposlenih u Institutu.

Prvi dan ovog jubileja bio je prezentativan, protekao je u znaku predstavljanja institutskih projekata i izdanja, dok je drugi dan, zapravo, bio radni održan je okrugli sto o Perspektivama nauke o srpskom jeziku.

Na otvaranju naučnog skupa u Svečanoj sali SANU pozdravne reči uputili su akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU, a u ime domaćina dr Aleksandar Loma, dopisni član SANU, i dr Sreto Tanasić, naučni savetnik i vršilac dužnosti direktora Instituta. Takođe su se prisutnima, čestitajući slavljenicima jubilej i ističući značaj i važnost Instituta, obratili i gospodin Miro Vuksanović, v. d. predsednika Matice srpske, gospođa Dragica Trivić, pomoćnik ministra nauke i prof. dr Vladimir Gutkov. Hor pri crkvi Svetog Marka u Beogradu „Sveti despot Stefan Lazarević“ na čelu sa dirigentom Predragom Miodragom izveo je prigodan muzički program.

U prvom delu, kojim su predsedavali prof. dr Vladimir Gutkov i prof. dr Jasmina Grković-Mejdžor, predstavljeni su dosadašnji rad i tekući projekti Instituta.

U svom izlaganju Osvrt na istorijat Instituta, što je u neku ruku bio okvir i uvod za sva izlaganja te sesije, dr Sreto Tanasić, naučni savetnik, podsetio je na okolnosti, događaje i ličnosti koje su osnovale Institut 15. jula 1947. godine, dao je osvrt na osnivanje i razvoj projekata Instituta i predstavio publikacije ove kuće. Iskoristio je priliku da podseti da su u okviru Instituta radila i najuglednija imena srpske lingvistike poznata i priznata i u svetu: Aleksandar Belić, Mihailo Stevanović, Milka i Pavle Ivić, Irena Grickat, Mitar Pešikan i dr. Takođe je govorio i o tekućim kadrovskim pitanjima.

Potom je dr Stana Ristić, naučni savetnik, predstavila projekat Lingvistička istraživanja savremenog srpskog književnog jezika i izrada Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU. Ona je kao rukovodilac projekta u prvom delu svog izlaganja dala detaljan istorijat rada na Rečniku, od poslanice Stojana Novakovića Srpskoj kraljevskoj akademiji 1883. godine, preko dve ogledne sveske 1944. i 1953. godine, prvog toma 1959, sedamnaestog toma 2006, do stanja izrade u kojem se sada Rečnik nalazi. U drugome delu S. Ristić je iznela i probleme uslovljene političkom situacijom nakon raspada SFRJ koji su se odrazili i na Rečnik: problem vezan za naziv jezika, pa samim tim i naziv rečnika, kao i problem korpusa i sl. Ona je posebno istakla širok spektar naučnoistraživačkih interesovanja saradnika na ovom projektu, ali i to da na njemu učestvuju istaknuta imena srpske literarne scene (ima književnika, pesnika).

O drugom po starini projektu Instituta projektu Obrada starih srpskih spomenika i izrada Rečnika crkvenoslovenskog jezika srpske redakcije i Srpskog jevanđeljskog rečnika govorio je njegov sadašnji rukovodilac prof. dr Gordana Jovanović. Ona je istakla okolnosti formiranja odseka pri Institutu 1969. godine, probleme vezane za kadrovski potencijal, zatim o radu na jevanđeljskom rečniku srpske redakcije i njegovoj oglednoj svesci, koja se pojavila sredinom 2007. godine, a skrenula je pažnju i na izdavačku delatnost i izdanja odseka (u pripremi je paleografija Stjepana Kuljbakina). Od posebne važnosti za projekat je nedavno organizovan Međunarodni naučni skup „Standardizacija staroslovenskog ćiriličkog pisma i njegova registracija u Unikodu“ (1517. oktobar 2007).

Projekat Etimološka istraživanja srpskog jezika i izrada Etimološkog rečnika srpskog jezika predstavio je dr Aleksandar Loma, dopisni član SANU. Rekavši da je o formiranju i istorijatu ovog odseka na više mesta pisano (uputio je na tekst Marte Bjeletić u Zborniku I), rukovodilac ovog projekta je dodao da se 25 godina postojanja ovog projekta obeležava radno: izdavanjem treće sveske Etimološkog rečnika i zbornika radova sa naučnog skupa „Slovenska etimologija danas“, održanog septembra 2006. godine u Beogradu. Ovaj projekat, koji je 1983. osnovao akademik Pavle Ivić, predstavlja ozbiljno i sistematsko bavljenje etimologijom kod Srba. O tome koliko je ovaj projekat uspeo govori i činjenica da se pre dvadeset godina u Srbiji niko ne bi mogao nazvati etimologom, a sad se govori o beogradskoj etimološkoj školi.

Dr Slobodan Remetić, doprisni član ANURS, govorio je o projektu Dijalektološka istraživanja srpskog jezičkog prostora, koji predstavlja nastavak poslova dijalektološkog odseka koji je osnovan 1947. godine u SANU. U izlaganju, prvo, daje pregled aktivnosti dijalektološkog odseka SANU, od 2004. opet projekta Instituta, i, drugo, govori o dijalektološkim atlasima: o radu, stanju i perspektivama Srpskog dijalektološkog atlasa, kao i o učešću naših stručnjaka na izradi Opšteslovenskog i Opštekarpatskog dijalektološkog atlasa. Govori i o problemima koji su usporavali rad na ovom poslu kako onih vezanih za samu materiju, npr., mreža punktova, adekvatnost pitanja u upitniku i sl., tako i onih kao što su neadekvatno vrednovanje rezultata rada na projektima Instituta, nedostatak radnog prostora, problemi vezani za kadar, njegovo podmlađivanje i onemogućavanje penzionisanima da se uključe u rad.

Na kraju je predstavljen najmlađi projekat Instituta Opis i standardizacija savremenog srpskog jezika, čiji je rukovodilac prof. dr Predrag Piper, dopisni član SANU. O osnivanju, kadru, zadacima i rezultatima rada na ovom projektu dat je tekst u Zborniku I.

U drugom delu, kojim su predsedavali akademik Ivan Klajn i dr Stana Ristić, naučni savetnik, predstavljen je dosadašnji rad Odbora za standardizaciju srpskog jezika i izdanja Instituta za srpski jezik SANU.

U težnji za objedinjavanjem rada jezičkih stručnjaka i institucija koje se naučno bave srpskim jezikom na celokupnom njegovom govornom prostoru, kao i u težnji za jezičkim planiranjem koje bi vodilo računa o adekvatnoj jezičkoj politici i praksi, naročito nužnoj u novim državnim prilikama, srpski lingvisti su 12. decenbra 1997. godine formirali Odbor za standardizaciju srpskog jezika. O delatnosti Odbora za standardizaciju srpskog jezika govorio je akademik Ivan Klajn, čije je izlaganje najviše bilo usmereno ka sumiranju dosadašnjeg rada. Naime, Klajn je ovom prilikom podsetio na osnovne zadatke Odbora, a to je da planira, usklađuje i predlaže jezičku politiku na celokupnom srpskom jezičkom prostoru.

Institutu za srpski jezik SANU je još od osnivanja bila namenjena i obaveza u razvoju nauke o srpskom jeziku, što je podrazumevalo uređivanje i objavljivanje lingvističkih časopisa. O najstarijem, Srpskom dijalektološkom zborniku, govorio je akademik Aleksandar Mladenović, ističući značaj dijalektoloških istraživanja u vremenu brzog nestajanja narodnih govora na velikom delu srpskog jezičkog prostora. U časopisu su objavljene monografije i kraći radovi koje su pisali saradnici Instituta, ali i drugi istraživači.

O časopisu Južnoslovenski filolog, koji je pokrenuo Aleksandar Belić sa Ljubomirom Stojanovićem, govorila je akademik Milka Ivić. Takođe, profesorka Ivić govorila je i o Biblioteci Južnoslovenskog filologa, nabrojavši knjige koje su izašle u okviru ove edicije.

Sa razvojem nauke o srpskom jeziku stvorili su se uslovi da se pokrene časopis za izučavanje savremenog srpskog književnog jezika. Tako je Aleksandar Belić 1932. godine pokrenuo časopis Naš jezik, časopis za izučavanje savremenog srpskog jezika i negovanje jezičke kulture. Nakon Drugog svetskog rata izdavač ovog glasila je Institut za srpski jezik SANU. O ovom časopisu govorio je dr Sreto Tanasić, istakavši njegov značaj u objavljivanju radova u kojima se razmatraju problemi normativne gramatike. U početku su u ovom časopisu objavljivane „rubrike čitalaca“, koje su bile podsticaj za poboljšanje srpske jezičke kulture. Bilo bi veoma korisno ukoliko bi ova nekadašnja praksa ponovo zaživela. Pitanja čitalaca usmerila bi pažnju na aktuelne normativne probleme, uticala bi na njihovo uspešno rešavanje i doprinela bi ukupnom poboljšanju jezičke kulture.

Najnoviji časopis u Institutu za srpski jezik je časopis Lingvističke aktuelnosti, koji izlazi u elektronskoj formi i u kome se donose informacije o najnovijim knjigama, te podaci o naučnim skupovima kod nas i u svetu. O ovom časopisu govorio je njegov urednik – dr Đorđe Otašević.

U novije vreme u Institutu je pokrenuta edicija Monografije, u kojoj se objavljuju rezultati istraživanja na institutskim projektima. Govoreći o monografijama Instituta, Aleksandar Loma je naveo dva razloga koja su uslovila pokretanje ove edicije. Jedan se ogleda u težnji da se projekti Instituta naučno što bolje profilišu, a drugi razlog ogleda se u težnji za prikazivanjem širine naučne obuhvatnosti Instituta za srpski jezik SANU.

O rečnicima koji se izrađuju u okviru projekata Instituta govorili su: mr Vasa Pavković (o velikom Akademijinom rečniku), dr Mato Pižurica (o Etimološkom rečniku srpskog jezika) i dr Marta Bjeletić (o Oglednoj svesci Srpskog jevanđeljskog rečnika). Oni su posebnu pažnju usmerili ka analizi strukture, izbora građe, kao i primene odgovarajućih metodoloških i tehničkih postupaka u njima.

Obeležavanje jubileja Instituta poslužilo je i kao povod za kompletiranje i aktiviranje sajta Instituta. O strukturi i značaju sajta govorili su dr Đorđe Otašević i Nenad Miloradović, prezentujući na video-bimu mogućnosti njegove upotrebe.

Razgovore na okruglom stolu Perspektive nauke o srpskom jeziku, drugog dana jubileja Instituta za srpski jezik SANU, vodio je prof. dr Slobodan Remetić, dopisni član ANURS. Petnaestominutne referate o aktuelnim temama vezanim za srpski jezik imalo je osmoro izlagača, a u diskusiju se kasnije uključilo još desetak njihovih kolega.

Na temu Srpska filologija danas i sutra uvodno izlaganje je imao Milorad Radovanović. Prvo je skrenuo pažnju da je doprinos Instituta srpskoj filologiji učešće u Opolskom projektu (o tom v. u Zborniku I, 401416). On je uputio na svoj rad „Srpski jezik danas: glavne teme“ u Glasu SANU CDV, 22, Beograd, 2006, 5978, gde se govori o jezičkoj situaciji, jezičkoj politici i jezičkom planiranju (ističući značaj delatnosti Odbora za standardizaciju, izdavanja spisa, kao i knjiga koje je Odbor inicirao), stratifikaciji jezika, međujezičkim kontaktima, jezičkoj interakciji, sve to uz upućivanje na relevantnu literaturu, čiji su autori često saradnici Instituta ili su to institutske publikacije (Rečnik SANU, Južnoslovenski filolog, Naš jezik itd.). Zaključak (očekivani) je da se u (standardnom) srpskom jeziku i oko njega relativno stabilno očuvalo stanje karakteristično za njegovu sociolingvističku sliku pre političke, kulturne, etničke i jezičke dezintegracije Jugoslavije.

Na Probleme naučnog podmlatka u srbistici, vitalnom ali osetljivom pitanju struke, opomenuo je Slobodan Remetić. Šta se dešava kada dobri studenti iz unutrašnjosti izgube mesto u studentskom domu? On je ukazao na nekoordiniranost u trouglu: potrebe (koje postoje u institucijama, kakva je, npr., Institut za srpski jezik SANU) proizvodnja (kadra na fakultetima, odnosno odgovarajućim katedrama i odsecima) finansije (resorna ministarstva: nauke, prosvete i sl.). Zapaža se da nema koordinacije među institucijama, pa ni unutar struke (npr. prilkom izrade jednotomnika i sl.). Dodatne probleme u ovim odnosima unela je bolonja i izjednačavanje diploma, kodeksi o radu i ponašanju. Takođe, situaciju otežava činjenica da ovo više nije aktuelna struka, te da se na matičnim katedrama popunjavaju mesta u drugom upisnom roku, kada se nisu ostvarile željene ambicije. S. Remetić misli da se i od takvih studenata može izvući kvalitet. Treba kolegama na katedri predočiti potrebe, formirati kurseve i izborne predmete u skladu sa potrebama institucije, npr. onomastika, leksikografija, pokrenuti glasila u kojima bi se objavljivali radovi mladih istraživača. Po njegovim rečima, Zbornik II je najlepše obeležje ovog jubileja. Treba prevazići generacijski jaz. Dešava se da saradnici odlaze u penziju u zvanju u kom su započeli radni vek. Treba omogućiti da i kadar koji odlazi u penziju može učestvovati u radu sa mladima.

Najnovija reforma nastave na Filološkom fakultetu, barem kada su studije srpskog jezika u pitanju, dovela je do smanjenja broja časova na kursevima iz istorije jezika, što će se, prema mišljenju Gordane Jovanović i Brankice Čigoje, negativno odraziti na budući naučni kadar projekata na kojima su primarna dijahronijska istraživanja. Gordana Jovanović skreće pažnju na mesto Dijahronije u univerzitetskoj nastavi srpskog jezika i reč daje svojim kolegama prof. dr Brankici Čigoji, profesoru Istorije srpskog jezika i Istorije srpskog književnog jezika na Filološkom fakultetu BU, i mr Predragu Dilpariću, asistentu na predmetu Staroslovenski jezik istog fakulteta. Prof. Čigoja je istakla negativan odraz primene bolonjske deklaracije na fond časova istorijske gramatike na Filološkom fakultetu i pokrenula inicijativu za postavljanje spomen ploče sa ćiriličkom grafijom. Predrag Dilparić je pročitao predgovor iz Staroslavenske gramatike Josipa Hama želeći time da potvrdi neophodnost izučavanja dijahronije i njene neodvojisvosti od sinhronije kako bi se moglo shvatiti savremeno stanje.

Iz Arizone se putem Interneta javio dr Danko Šipka i govorio o Digitalizaciji srpskog jezika. Istakao je da je digitalizacija korpusa srpskog jezika primenjenolingvistička perspektiva, i da je bitno ubrzavanje i širenje tržišta za te projekte. Iako ništa ne može zameniti leksikografa, neophodana je digitalizacaija. Za digitalizaciju je bitna prenosivost, pretraživost i ispitivost. Pitanje je šta treba digitalizovati. Tu je bitno stvaranje tržišta, stvaranje rečnika, a sve to podrazumeva dugoročnu i kratkoročnu digitalizaciju. Kao rešenje nudi leksikografsku radnu stanicu. Nakon ispitivanja lingvističkog tržišta i odlučivanja koji će se tekstovi digitalizovati, treba praviti leksikografske stanice. D. Šipka prognozira da se to može uraditi za dve godine.

Prof. dr Milorad Dešić je imao uvodno izlaganje na temu Učenje srpskog kao stranog jezika. Od ustanova na kojima se srpski predaje kao strani izdvaja Filološki fakultet u Beogradu, Filozofski fakultet u Novom Sadu i Institut za strane jezike, kod nas, a u inostranstvu srpski jezik se uči na više od 100 katedara, sve do doktorskih studija. Kod učenja nekog jezika postavlja se pitanje treba li stranac da poznaje sve varijante podjednako ili samo jednu, ili jednu dobro, a da se drugima služi. Pored ovladavanja gramatikom i leksikom, što ide postupno, posebno mesto zauzima i upoznavanje sa civilizacijom i kulturom naroda jezika koji se uči. Provera znanja ide putem ispita stepenovanog u granicma osnovnog, srednjeg i višeg nivoa A1, A2, B1, B2, C1, C2. U Zajedničkom evropskom okviru za žive jezike iznose se novi pristupi vrednovanju učenja stranih jezika, insistira se na komunikativnoj kompetenciji. Što se tiče srpskog kao stranog nije se odmaklo mnogo. Na Filološkom fakultetu je 2006. godine održan skup „Srpski kao strani jezik u teoriji i praksi“ (zbornik 2007). Boljitak statusa srpskog kao stranog vidi se u otvaranju centara i katedara za srpski kao strani, saradnji i unapređivanju, a da te aktivnosti jače podrži nego do sad država, kao i diplomatska predstavništva u stranoj državi.

Dr Sofija Miloradović je u referatu Institut za srpski jezik SANU u krugu srodnih ustanova u susednim zemljama dala pregled ogranizacije instituta po projektima u susednim zemljama (Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji).

Institut za srpski jezik SANU u sistemu projektnog finansiranja jeste jedan aspekt stanja i perspektive koji nije naučni ni lingvistički, a koji će se posebno odraziti na budućnost. O tome je referisala dr Snežana Petrović. Ona iznosi sve probleme koje su instituti imali od 2001. godine, kada se prešlo na projektni sistem finansiranja i kada je zaposlenima nakon ocenjivanja projekata plaćano po deset meseci istraživačkog rada. Zalaganjem S. Remetića, vraćeno je dvanest istraživačkih meseci, ali i dalje problem ostaje, jer se nigde u okruženju instituti ne finansiraju samo po ovom osnovu. Sadašnja strategija ministarstva, koja se odlikuje favorizovanjem kratkoročnih projekata, negativno se odražava na osnovne projekte našeg instituta, koji podrazumevaju kolektivni i dugoročni rad.

U ovom delu učešće je uzeo i mr Milorad Simić predstavljajući mogućnosti upotrebe Srpskog elektronskog rečnika, kao i elektronsku verziju Vukovog Rječnika, i Rječnika iz književnih starina srpskih Đure Daničića.

Ova izlaganja bila su vrlo podsticajna za dalju diskusiju. Diskutanti su bili pored izlagača i: Jasmina Grković-Mejdžor, Aleksandar Loma, Stana Ristić, Darinka Gortan-Premk, Mihaj N. Radan, Vladimir Gutkov, Čedomir Stojmenovski, Egon Fekete, Olga Sabo, Sreto Tanasić. Navešćemo neke od replika, npr., na izlaganje prof. Čigoje o udelu dijahronih predmeta u visokoškolskoj nastavi nadovezala se prof. J. Grković-Mejdžor, S. Remetić i S. Ristić, a u vezi sa temom S. Petrović javili su se za reč rukovodioci institutskih projekata S. Ristić i A. Loma. Prezentacija M. Simića i saopštenje D. Šipke naveli su D. G. Premk da predloži da se veliki rečnici stave na Internet, da se stave na VAP portal i da se pojedini rečnici urede prema uzusima SMS poruka, a u vezi s tim je replike imala i O. Sabo. O učenju srpskog u inostranstvu i saradnji sa našim institucijama oglasili su se Č. Stojmenovski, V. Gutkov, M. Radan.

O produktivnosti i aktuelnosti problema o kojima se ovom prilikom diskutovalo svedoči predlog da se referati i diskusija autorizuju i da se izda knjiga. Diskusiju i ovaj skup zatvorili su Slobodan Remetić i Sreto Tanasić.

Organizacioni odbor ovog skupa činili su: dr Sreto Tanasić, naučni savetnik (predsednik odbora), akademik Milka Ivić, akademik Ivan Klajn, akademik Aleksandar Mladenović, akademik Nikša Stipčević, akademik Milosav Tešić, dr Aleksandar Loma, dopisni član SANU, dr Predrag Piper, dopisni član SANU, dr Milorad Radovanović, dopisni član SANU, dr Slobodan Remetić, dopisni član ANURS, dr Gordana Jovanović, redovni profesor, dr Stana Ristić, naučni savetnik, a sekretari odbora bili su: mr Vladan Jovanović i Marina Spasojević.

 

Vladan Jovanović i Marina Spasojević (Beograd)

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa