Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Osvrti, Knjige, monografije, Broj: 17

 

Jean Léo Léonard, Ksenija Djordjević: CONSTRUCTION NATIONALE ET INTÉGRATION MULTILINGUE EN EUROPE. DEUX ÉTUDES DE CAS PÉRIPHÉRIQUES : FINLANDE ET SERBIE. Paris, L’Harmattan, 2008, 241 str.

 

 

Koautorska monografija Žana Lea Leonara i Ksenije Đorđević „Nacionalna konstrukcija i višejezična integracija u Evropi. Dve studije slučaja sa periferije: Finska i Srbija“ objavljena je na francuskom jeziku u uglednoj sociolingvističkoj seriji koju uređuje Anri Boje (Henri Boyer) u okviru izdvačke kuće L’Harmattan. Dvoje koautora u istoj izdavačkoj kući objavili su 2006. godine monografiju Parlons mordve, une langue finno-ougrienne de Russie (Govorimo mordvinski, jedan ugro-finski jezik iz Rusije), a Ksenija Đorđević 2004. godine i monografiju Configuration sociolinguistique, nationalisme et politique linguistique : le cas de la Voïvodine, hier et aujourd’hui (Sociolingvistička konfiguracija, nacionalizam i jezička politika: slučaj Vojvodine, juče i danas).

Osnovne teorijske postavke detaljno su razrađene u uvodu: studija razvija principe i metode integrativne sociolingvistike, primenjene na kontakte jezika i dijalekatske varijetete iz dvostruke perspektive primenjene dijalektologije i glotopolitike. Podaci i koncepti se artikulišu na dva paralelna plana: emprijskom i teorijskom. Nit koja se proteže kroz celu (dvodelnu) monografiju jeste pitanje integracije i analitički mehanizmi interkulturnih situacija, modaliteta i okvira integracije, zatim ’glotopolitički inženjering’ (fr. ingénierie glottopolitique, termin se odnosi na učešće stručnjaka u elaboraciji korpusa jezika i u promovisanju njihovog statusa institucionalnim putem).

Ova istovremeno sinhrono i dijahrono orijentisana sociolingvistička monografija tretira niz različitih pitanja počevši od primene dijalektologije na individualizaciju i standardizaciju jezika, bavi se interpretacijom kvantitativnih podataka relevantnih za domene upotrebe i kovarijaciju, razvija pojam sociolingvističkog konflikta (nastavljajući njegove katalonske teorijske izvore), glotopolitiku vidi kao sastavni deo geostrategije u pogledu granica i transgranične dinamike, a mitove i identitetsku mitologiju analizira u lingvsitičkoj funkciji.

Prvo poglavlje se bavi integracijom i analitičkim mehanizmima: predstavlja dva osnovna modela na kojima je izgrađena celokupna studija, DADI (teorija integracije) i DADD (teorija dezintegracije). Ovi modeli rezultat su razrade teorijskih postavki belgijskog lingviste i semiotičara Žan-Mari Klinkenberga (Jean-Marie Klinkenberg).

Sledeće poglavlje bavi se ’režimima’ i okvirima integracije na prvoj studiji slučaja koja služi kao model za deskripciju istorijske periodizacije i deskripciju jezičkih fakata. U pitanju je sociolingvistički uvid u emancipaciju finskog jezika i supstituciju režima integracije pluralističkom separacijom prethodnih režima segregacije i asimilacije finskog od strane jezika hegemona (švedskog i ruskog). Ovo poglavlje ima dijahronu perspektivu, a insistira na dinamičkom, promenljivom karakteru (autori podvlače da svesno ne koriste termin: ’evolutivni’ karakter) sociolingvističkog statusa jezika.

Treće poglavlje predstavlja nastavak ovog dijahronog pristupa finskim sociolingvističkim konfiguracijama kroz prizmu izrade standardne norme i rekonfiguracije statusa i funkcija dijalekatskih varijeteta finskog jezika. Kao analitičke metode za ovo poglavlje uzete su primenjena dijalektologija i sociolingvistika – kovarijacionizam razvijen u delima Vilijama Labova.

U četvrtom poglavlju predstavljena druga studija slučaja: višejezična Vojvodina. Vojvodina se opisuje kao kompleksna sociolingvistička konfiguracija, heterogena u pogledu strukture prisutnih jezika sa transgraničnim vezama sa susednim zemljama, koju karakteriše distribucija višejezične upotrebe u domenima obrazovanja, svakodnevnog života i medija.

Poslednje poglavlje bavi se dekonstrukcijom identiteskih mitova, mitologija porekla i samoopravdavanja: ovi ideološki atributi karakterišu i zapadnoevropske države nacije sa dugom tradicijom, kao što su Francuska i Španija, i recentne države nacije. Na primerima sa Balkana autori pokazuju funkcionisanje ovih konstrukata (oni su delom nasleđeni iz akademske tradicije, a delom potiču iz široko raspostranjenih verovanja). Kao primeri nacionalne konstrukcije i identitetskih diskursa zasnovanih na istorijskim i lingvističkim mitovima poslužili su poznati pseudonaučni mitovi „Srbi narod najstariji“, zatim mitovi o poreklu Albanaca ili polapskom poreklu crnogorskog jezika.

U monografiji pimenjeni interperetativan sociolingvistički pristup predstavlja kontinuitet recentnih sociolingvističkih paradigmi, kao što su labovljevski kovarijacionizam i katalonska sociolingvistika (primarnost konflikta u situacijama neravnopravnog, asimetričnog bilingvizma). Autorski teorisjki doprinos je svakako značajan jer je u pitanju nova paradigma: ’integrativna sociolingvistika’ koja se, na primru Finske, može predstaviti u formi kvadrata (asimilacija vs. segregacija vs. separacija vs. pluralizam), kao tematsko kretanje koje vodi od situacija asimilacije do situacija pojave višejezičnog pluralizma, zatim u nekim slučajevima sledi duži period dominacije segregacionističkog modela koji prolazi kroz situacije pojave nekog oblika odvojene integracije između dva glavna nacionalna jezika (sve promene u trajanju od jednog milenijuma). Dve studije slučaja: nacionalna konstrukcija u Finskoj na osnovu jednog većinskog jezika koji se oblikovao procesima dugog trajanja i federativna konstrukcija na osnovu regionalne autonomije u Vojvodini, pokazale su se pogodnim da na jednostavan i koherentan način ilustruju poimanje ’integrativne sociolingvistike’ dva koautora.

Izuzetna koautorska sinteza Žana Lea Leonara i Ksenije Đorđević napisana je složenim metajezikom koji mnogo duguje frankofonim semiotičarima, ali sa uvek jasno objašnjenim teorijskim postavkama koje razvejavaju moguću početnu sumnju u opravdanost povezivanja evropske periferije, juga i severa, u jedinstvenu monografiju. U pitanju je delo koje bi, u svakom slučaju, bilo neopohodno prevesti.

 

Biljana Sikimić (Beograd)

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa