Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Osvrti, Časopisi, Broj: 17

 

NAŠ JEZIK XXXVII/14, Institut za srpski jezik SANU, Beograd, 1107 str.

 

 

Časopis Naš jezik, koji izdaje Institut za srpski jezik SANU, u broju za 2006. godinu sadrži petnaest radova, izdvojenih u dve celine: Članci i Prikazi.

Prvi rad prve celine je rad Milke Ivić „Povodom jednog pitanja postavljenog 1936. godine u Našem jeziku“. Autor postavlja dva cilja - da objasni da se u srpskom jeziku Karađorđevog i Vukovog vremena u izrazima sa elementom volj- iskazivalo ne samo htenje da se nešto ostvari, već i obaveštenje da je posredi i dobro, vedro raspoloženje, a drugi cilj je da objasni razloge zbog kojih takva situacija nije dostupna savremenom jeziku.

Milan Šipka se u radu „Neobrazloženi izuzetak ’mlaznjak’“ bavi normativnom tematikom i analizira leksemu mlaznjak i još dvadesetak sličnih leksema kod kojih ne dolazi do jednačenja suglasnika po mestu tvorbe. On objašnjava uzroke zbog kojih dolazi do odstupanja i daje predloge za normiranje njihovog izgovora i pisanja.

Rad Stane Ristić „Glagoli govorenja u funkciji metajezičkih modifikatora“ predstavlja glagole govorenja u novom svetlu, prikazuje ih u funkciji modifikatora, gde oni s jedne strane čuvaju svoja obeležja glagolskih reči, ali istovremeno dobijaju i osobine modalnih jedinica, i na osnovu brojnih primera pokazuje da su pri tom oni mnogo bogatiji leksičkim sadržajem od drugih modifikatora.

O sudbini „predelnih reči“ Razmišljanja o jednom Sterijinom leksikografskom prilogu“ je rad Vase Pavkovića u kome on podseća na vrlo značajan Sterijin tekst „O srpskim rečima predelnim“, u kome Sterija iznosi svoje shvatanje „pokrajinizama“ ili kako ih on naziva predelnih reči. Autor poredi Sterijino shvatanje i primere „predelnih reči“ sa Vukovim Rječnikom i savremenim stanjem, i ukazuje na aktuelnost Sterijinih stavova po kojima se on čak može smatrati pretečom Stojana Novakovića.

Ivana Konjik analizira upotrebu perifrastičnog predikata u naslovima u dnevnoj štampi i svoja zapažanja iznosi u radu „Perifrastični predikat u novinskim naslovima“. U zavisnosti od tipa diskursa bavi se njihovim strukturnim, semantičkim i funkcionalnim obeležjima.

Motoki Nomaći u radu „Nekoliko napomena o tzv. posesivnom perfektu u srpskom jeziku“ bavi se temom koja nije često obrađivana u savremenom srpskom jeziku, ali ne iznosi iscrpne detalje, pa ostavlja mogućnost za dalja istraživanja. Posesivni perfekat, tj. konstrukcija imati + trpni pridev, poznat je i u drugim slovenskim jezicima, gde se češće sreće u upotrebi i detaljnije je opisan.

Jedini rad iz oblasti derivatologije je rad Marijana Jelića „Sufiksi za građenje ktetika (od ojkonima u Vojvodini)“. Pored centralnih sufiksa, kako autor naziva one sufikse koji se najčešće javljaju za građenje ktetika -ski, -ački, -(j)anski, navodi i desetak perifernih, tj. onih čija je upotreba ređa i bavi se razlozima koji utiču na njihovu distribuciju.

Rubrika Prikazi donosi prikaze sledećih knjiga: Srpski jezik u normativnom ogledalu (50 odluka Odbora za standardizaciju srpskog jezika) (Priredili Branislav Brborić, Jovan Vuksanović, Radojko Gačević) – Marina Nikolić; Hercegovačka prezimena (Risto Milićević) – Asim Peco; Jezik i politika (Milan Šipka) – Predrag Piper; Raslojenost leksike srpskog jezika i leksička norma (Stana Ristić) – Nenad Ivanović; Iskovrnuti glagoli. Tipovi ekspresivnih preverbalnih formanata (na srpskom i hrvatskom jezičkom materijalu) (Marta Bjeletić) – Marina Spasojević; Uz jedan važan slavistički jubilej u Srbiji, prikaz jubilarnog broja časopisa Slavistika – Sofija Miloradović; Semantičko-derivacioni rečnik – Ivana Konjik; Srpski jezik između istine i obmane (Jelica Stojanović, Draga Bojović) – Stana Ristić.

 

 

Milica Marjanović (Beograd)

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa