Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 17

 

DIE EUROPÄIZITÄT DER SLAWIA ODER DIE SLAWIZITÄT EUROPAS. EIN BEITRAG DER KULTUR- UND SPRACHRELATIVISTISCHEN LINGUISTIK, Christian Voss, Alicja Nagórko (Hrsg.). Berlin – München, Verlag Otto Sagner, 2009, 238 p.

 

 

Monografija predstavlja zbornik radova sa konferencije održane juna 2007. na Humbolt univerzitetu u Berlinu, a njen naslov mogao bi se prevesti kao „Evropejstvo Slavije ili slovenstvo Evrope. Prilog lingvistici kulturne i jezičke relativnosti“. Zbornik je dvojezičan, radovi su na engleskom i nemačkom jeziku. Učinjen je urednički napor da se prilozi ne poređaju arealno, veze kulture i jezika preispituju se grupisane u četiri poglavlja (panela): Kognitivna slika sveta, Evropa kao hibridni kontaktni prostor, Etnolingvistika i – Interlingvalne dimenzije. Imajući u vidu široko postavljenu temu u naslovu, logičan rezultat je metodološki heterogen zbornik. Ipak, ovakvim izborom priloga veliko metodološko šarenilo aktuelnih pravaca i škola u slavistici koje se bave vezom jezika i kulture – tek je naznačeno.

U analizi ideje zbornika trebalo bi imati u vidu i svojevrsni urednički kontinuitet: Kristijan Fos, jedan od kourednika, uz Alicju Nagurko, pre nekoliko godina uredio je još jedan značajan koautorski zbornik radova, posvećen slovenskim graničnim jezičkim identitima (Marginal Linguistic Identities, Studies in Slavic Contact and Border Varieties, Edited by Dieter Stern and Christian Voss, Harrassowitz Verlag, Wiesbaden 2006). Koautorski uvod Kristijana Fosa i Alicje Nagurko (7–10) sugeriše da zbornik ima za cilj da odgovori na pitanje ko danas definiše Evropu i da ponudi drugačiju hijerarhizaciju evropskog istoka: slovenska istočna Evropa vidi se kao svojevrsni politički limes. U pitanju je urednička svest o rekonstrukciji evropskog kulturnog prostora i dekonstrukcija ’zapadnjačke’ percepcije slovenskih naroda oblikovane tokom hladnog rata. Sa druge strane, cilj je da se zapadnoj publici ukaže na obnovu lingvističkih ideja iz oblasti kulturne relativnosti do koje je u slavistici došlo u poslednjih nekoliko decenija. I konačno, cilj ovog zbornika jeste i davanje još jednog impulsa za transregionalna slavistička istraživanja.

U temu zbornika uvodi iscrpan prilog Tanje Petrović: In the Search for Subtle Ties: Approaches to Research at the Intersection of Language, Culture and Cognition (U traganju za suptilnim vezama: pristupi istraživanju preseka jezika, kulture i kognicije, 11–47), opremljen izuzetno informativnom bibliografijom koja spaja slovensku etnolingvističku produkciju (uglavnom na poljskom i ruskom jeziku) sa (pretežno) anglosaksonskom. Ostaje po strani metodološki i tematski bliska lingvistička produkcija na drugim važnim jezicima, pre svega na francuskom i nemačkom. Prilog jasno sumira aktuelno stanje u domenima jezika i kognicije / jezika i kulture, zatim problematizuje hipotezu jezičke relativnosti i metadiskurs o interfejsu jezika, kulture i kognicije. Kompletna bibliografija radova na temu preseka jezika kulture i kognicije (Shared Mental Representations and Language Patterns: Research Strategies and Empirical Studies) koja obuhvata period 1980–2004, koju je izradila Tanja Petrović, dostupna je na sajtu univerziteta u Kalgariju: https://dspace.ucalgary.ca/bitstream/1880/44633/1/Mladenova_Petrovic_Bibliography. pdf.

O mogućnostima uspešnog povezivanja slovenske i angosaksonske lingvistike svedoči prilog Katarine G. Rasulić Conceptualization of Development, Society, Power and Control by Means of Verticality Terms in Serbian and in English (Konceptualizacija razvoja, društva, moći i kontrole preko termina za vertikalnost u srpskom i engleskom, 49–73). Katarina Rasulić, autorka važne monografije „Jezik i prostorno iskustvo: konceptualizacija vertikalne dimenzije u engleskom i srpskohrvatskom jeziku“ (Beograd: Filološki fakultet, 2004), u svojim istraživanjima iz oblasti kognitivne lingvistike uspešno primenjuje metode razvijene u anglistici na slovensku jezičku građu.

Izuzetno je podsticajan prilog iz domena istorijske sociolingvistike Dejvida Frika (David Frick) Turris Babel Vilnensis: Speaking, Writing, Ethnolinguistic Stereotyping (Vavilonska kula u Vilnjusu: govor, pisanje, etnolingvistički stereotipi, 91–123). Autor pretpostavlja da je lingva franka u Vilnjusu 17. veka možda bio poljski jezik, ali su se u glavnom gradu Litvanije mogli čiti razni jezici: rusinski, nemački, litvanski i jidiš. Frika posebno zanima lingvistička pozadina (’linguistic backdrop’): kakve su bile govorne i pisane jezičke okolnosti, kako su govornici različitih jezika videli i karikirali/parodirali jedan drugog u etnolingvističkim okvirima svoga doba. Na građi pamfleta u stihovima protiv luteranskih službi na više jezika (u odnosu na poljsku katoličku normu), Frik analizira jezičku stereotipizaciju ne-Poljaka i ne-katolika. Prilog donosi fascinantnu arhivsku građu o bilingvizmu – pisanom i govornom – građana Vilnjusa (privatna građa i pravni dokumenti), o ‘akustičkoj pozadini’ ovog grada (na primer, sudska dokumenta sa tačno citiranim uvredama, čija analiza pokazuje postojanje poljsko-rusinskog hibridnog govora).

Finski slavista, Jouko Lindsted (Jouko Lindstedt), u prilogu Esperanto – an East European Contact Language? (Esperanto – istočnoevropski kontaktni jezik?, 125–134) sagledava isti geografski okvir ’poljsko-litvanskog komonvelta’ kao kulturno okruženje Ludvika Lejzera Zamenhofa, tvorca esperanta. Lindsted dokazuje da esperanto nije samo lingvistički kuriozitet, esperanto se može uspešno analizirati kao kontaktni jezik koji se pojavio delimično spontano i koji sadrži supstratne tragove svoje jevrejske i slovenske pozadine. Lindsted svoje hipoteze dokumentuje delimično nekodifikovanim stanjem norme, zatim – esperanto se može naučiti samo učešćem u jezičkoj zajednici, tokom svoje stodvadesetogodišnje istorije došlo je do niza spontanih gramatičkih i leksičkih promena koje su samo delimično kofikovane, a u međuvremenu postoji i oko hiljadu govornika kojima je esperanto prvi jezik (svi ovi su višejezični).

Istorijski pregled ’marginalizacije’ Slovena u evropskom kontekstu, dat je u obimnoj studiji Rolanda Martija (Roland Marti), Von Marginalisierten und Minderheiten: Slaven in Europa, Sorben in Deutschland, „Wenden“ und „Sorben“ (O marginalizovanima i manjinama: Sloveni u Evropi, Lužički Srbi u Nemačkoj, „Vendi“ i „Sorabi“, 151–175). Studija prati istorijat i analizira proces re-slaviziranja Lužičkih Srba, sa sociolingvističkog stanovišta preko odnosa lužičkog prema nemačkom sa jedne strane, i dva lužička međusobno, sa druge (uz veoma iscrpnu literaturu).

Miroslav Banjko (Mirosław Bańko) u prilogu Should the computer mouse click differently in Polish? (Da li kompjuterski miš drugačije klikće na poljskom jeziku?, 177–185), analizira zvučne strukture poljskih uzvika kao moguće alternative već usvojenoj pozajmljenici iz engleskog jezika. Istorijatom negativnih konotacija termina koji označavaju ’crnca’ u češkom, ruskom i poljskom jeziku, u odnosu na današnje stanje u odnosu na jezičku praksu u SAD bavi se Marek Mazinjski (Marek Łaziński) u prilogu Murzyn, negr und černoch – Wie weisse Slawen ihre schwarzen Nachbarn nennen? (Murzyn, negr i černoch – kako beli Sloveni zovu svoje crne susede? 187–201). Alicja Nagurko (Alicja Nagórko) u svom prilogu Über ’Tassen’ und ’Gläser’ – Probleme kultureller Isoglossen (O ’šoljama’ i ’čašama’ – problemi kulturnih izoglosa, 203–213), polazi od Labovljeve diskusije definisanja iste posude (engl. ’cup’) i kritike Ane Vježbicke i daje svoju kognitivnolingvističku analizu odgovarajućih termina iz poljskog jezika. Prilog Hane Burkhart (Hanna Burkhardt) Xenismen in der Übersetzung. Kulturelle Fremdheit vs. Vertrautheit (IKEA-Katalog 2007), (Ksenizmi u prevodu. Kulturna stranost vs. poverenje, 215–224) bavi se analizom tekstova u poljskom izdanju kataloga robne marke IKEA i interkulturnim poređenje sa nemačkom varijantom (uz napomenu da su obe varijante prevod sa švedskog jezika). Posebno se analiziraju reklamni naslovi i imena proizvoda, a u tekstualnom delu filozofija firme i kulturno-specifično nijansiranje. Iz ugla pragmatike analizira se obraćanje kupcu (upotreba drugog lica jednine), ciljna grupa kupaca Ikeinih proizvoda su – žene, što se u poljskom jeziku, kao i u drugim slovenskim jezicima, pokazuje na primerima sa glagolom u perfektu (što nije tako u nemačkim ekvivalentima). Još jedan prilog na zapadnoslovenskoj građi, Danute Ritel-Švarc (Danuta Rytel-Schwartz) Ist das Tschechische dem Deutschen näher als das Polnische? Eine Untersuchung am Beispiel von Internationalismen (Da li je Nemcima češki bliži od poljskog? Istraživanje na primeru internacionalizama, 225–234), na osnovu poređenje internacionalizama pokazuje da je češki jezik bliži nemačkom od poljskog.

Dva priloga analiziraju bugarska jezička fakta: Angel G. Angelov u prilogu Ethnosemantics: Folk Etymological Myths and the Spread of Meaning (Etnosemantika: folklorni etimološki mitovi i širenje značenja, 75–90) sagledava etimologiju kao kognitivnu disciplinu, i na primerima iz bugarskog jezika pokazuje značaj narodne etimologije za analizu ‘mitološkog’ načina mišljenja. Prilog Maksima I. Stamenova, The Nature and Place of Ottoman Turkish Pejorative Loan-words in the Bulgarian Language and Culture (Priroda i mesto otomansko-turskih pejorativnih pozajmljenica u bugarskoj književnosti i kulturi, 135–149), poseban akcenat stavlja na pozajmljenice koje se tiču ljudskih osobina i na potrebu za prevrednovanjem otomanskog nasleđa u bugarskoj kulturi.

Ako bi ovaj originalno koncipiran zbornik bio reprezentativan za aktuelno stanje na preseku lingvistike i kulturologije u slovenskom svetu, pokazalo bi se da različite savremene ’slavistike’ međusobno teško komuniciraju. Pokazalo se da se, osim klasične u slovesnkom svetu veoma razvijene ’etnolingvistike’ i lingvokulturologije, odnosom jezika i kulture može baviti i iz ugla sociolingvistike, etimologije, pragmalingvistike, kontrastivne lingvistike, i da se, pre svega, ne sme zanemariti značajan uticaj kognitivne lingvistike u slavistici.

 

Biljana Sikimić (Beograd)

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa