Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj: 18

Међународни научни симпозијумГРАМАТИКА И ЛЕКСИКА У СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА (14. септембар, Нови Сад, Матица српска  15–16. септембар 2010, Београд, Институт за српски језик САНУ) 

 

            Матица српска и Институт за српски језик САНУ организовали су међународни симпозијум Граматика и лексика у словенским језицима,  који је трајао oд 14. IХ до 16. IХ 2010 (Матица српска 14. IХ, САНУ 15. и 16. IХ). Почасни председник Организационог одбора симпозијума била је академик Милка Ивић.Пре почетка симпозијума објављен је зборник сажетака пријављених реферата. На скупу су учествовала 53 референта (са 51 рефератом) из 15 земаља (Белорусија, Бугарска, Велика Британија, Италија, Македонија, Немачка, Пољска, Русија, САД, Словенија, Србија, Финска, Холандија, Чешка и Шведска). Првог дана скупа, на пленарној седници одржаној у Матици српској у Новом Саду, на којој је председавала академик Зузана Тополињска, било је присутно 65 слушалаца и прочитано шест получасовних реферата. Референти су били уважени лингвисти – чланови Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика Међународног славистичког комитета. Први референт Юрий Д. Апресян у реферату Многоактантные существительные типа S0 тумачио је глаголске именице које имају од четири до шест актаната, нпр. ответ, продажа (код којих је прозирна веза с глаголом, насупрот именицама нпр. реплика или отповедь код којих та веза није тако очигледна. Jarmila Panevová (O rezultativnosti v češtině) говорила је о резултативним конструкцијама у чешком језику, а Александр В. Бондарко у реферату Актуализационные елементы семантики грамматических категорий разматра везу између везе граматичке семантике и намере говорника, тј. семантике и прагматике. Maciej Grochowski је у свом реферату Metaoperatory o postaci komparatiwu przysłówka (we współczesnym języku polskim) описао семантичко-синтаксичке разлике између компарације прилога и са њима хомонимним метаоператорима и на тај начин презентује два различита нивоа организације исказа: ниво обрта и метатекстуални ниво. Љубомир Поповић се у реферату Употреба глагола у секундарном значењу за повезивање емоционалних појава и њихових носилаца позабавио речничким аспектом одређених синтаксичко-семантичких конструкција на плану избора глаголских лексема и њихове употребе са одговарајућим секундарним значењима, уз анализу обраде оваквих значења у лексикографским приручницима, док се у последњем реферату Split lexemes in Slavonic Greville G. Corbett бави морфосинтаксом.После сваког прочитаног реферата вођена је жива дискусија у којој су главну реч водили В. Храковски, А. Бондарко, Ј. Апресјан, П. Пипер, Љ. Поповић и др.Наставак рада одвијао се у две секције, на којима је прочитано 45 реферата. Председавали су: Франческа Фичи, Срето Танасић, Милорад Радовановић, Андреја Желе, Јасмина Грковић-Мејџор, Владислава Ружић. Рад секција пратило је од 20 до 30 учесника и сарадника. На крају сваке секције вођена је жива дискусија у којој је узело учешће 30. учесника. У оквиру рада прве секције (А) саопштени су реферати чланова Граматичке комисије Међународног славистичког комитета.  

Zuzanna Topolińska је свој реферат O przeszłosci niedokonanej посветила темпоралној проблематици у реченицама које су грађене од несвршених глагола у функцији предиката. Ауторка формулише мало познату али оригиналну тезу која се експлицитно не појављује у класичним словенским граматикама. Виктор C. Храковский у реферату Категории глагола (вид, время, наклонение): иерархия и взаимодействие дефинише појам хијерархије код глаголских категорија. На основу те дефиниције, аутор даје свој став о хијерархији граматичких категорија руских глагола. Руселина Ницолова у реферату О взаимоотношении между глагольными значениями времени и вида и темпорал`ными лексическими модификаторами в простом предложении болгарского языка (в сопоставлении с русским и чешским языком) разматра неке аспекте односа између граматичких значења времена и вида код глагола и лексичког значења темпоралних модификатора на материјалу бугарског, руског и чешког језика. Аndreja Žele (Izražanje različnih stopenj vršilskosti v slovenščini) с тачке гледишта односа лице – субјекат – агентивност говори о степену агентивности, али и о агентивности у језику уопште. Адриан Барентсен је говорио о егзистенцијалним глаголима у словенским језицима (О конструкциях с экзистенциальными глаголами в разных славянских языках) а Ханну Томмола је завршио тај део секције излагањем под називом Дело против видовой моногамии - и еще раз о так называемых делимитативах. 

Други део прве секције започео је рефератом који су припремили Игорь М. Богуславский и Леонид Л. Иомдин, Синтаксические, семантические и коммуникативные свойства автодериватов. Аутори су се бавили валентношћу, актантима, синтаксичким дериватима и аутодериватима. Борис Ю. Норман, (Полнота парадигмы как признак слова) бавио се непотпуним парадигмама у руском језику. Елена Петроска је у реферату Показателите на евиденцијалноста (граматика ~ лексика) говорила о евиденцијалности у лексикону и граматици. Предмет реферата била је индиректна евиденцијалност у македонском језику, а циљ показати лексичке показатеље евиденцијалности, поред граматичких показатеља. Victor Fridman (Albanian-Macedonian Contact-Induced Language Change today) говорио је о контакту албанског и македонског језика. Хелмут Шаллер у свом реферату Глагольные системы южнославянских языков с точки зрения балканской лингвистики изнео је особине глаголског система јужнословенских језика, који у себи садрже и синтетичке и аналитичке особине. Франческа Фичи у свом излагању О роли наречия в конструкциях с возвратной частицей бавила се једном врстом конструкција са повратном речцом које се јављају на целом словенском ареалу. Предраг Пипер је као предмет реферата О истом и различитом искористио различите облике изражавања и граматикализованости еквивалентности и нееквивалентности као основних видова категорије степена у српском и другим словенским језицима. У основи рада је разликовање идентичности и еквивалентности, а у оквиру еквиваленности разликовање логичке и језичке еквивалентности / нееквивалентности, а у оквиру ње  разликовање еквивалентности / нееквивалентности између непредикативних израза и еквивалентности / нееквивалентности између исказа. 

У оквиру рада друге секције (Б) саопштени су резултати истраживања на научним пројектима Матице српске, Филозофског факултета у Новом Саду и Института за српски језик САНУ у Београду посвећени проучавању српског језика. У коауторском реферату Милорада Радовановића и Наташе Киш, Српски језик и фази логика (у неколико примера) аутори се баве темом која их заокупља већ неколико година – фази логиком. Она је схваћена као сазнајни алат који стоји насупрот аристотеловској логици која је двовредносна и заснована на бинарном, принципу. Фази логика је „мека“, поливалентна логика. Јасмина Грковић-Мејџор (Развој предикативне посесије у српском језику) и Слободан Павловић (Иконичност у синтаксичкој структури старосрпских падежних система) баве се синтаксом српског језика са дијахронијског аспекта. Рајна Драгићевић у реферату  О прилошким одредбама за начин којима се квалификује (и) субјекат говори о начинским прилозима који у реченици обављају службу глаголске одредбе за начин, али, у семантичком смислу, поред глагола, квалификују и именску реч у служби субјекта, тј. квалификују радњу и вршиоца радње. Ауторка закључује да степен квалификовања вршиоца радње зависи од семантичких својстава начинских прилога, од семантике именица у служби субјекта, од граматичких и семантичких особина глагола и од семантичке компатибилности начинског прилога и именичке речи у служби субјекта, с једне стране и прилога и глагола, с друге стране. Ивана Антонић је у реферату Клаузе с нултим везником разматрала један тип комплексне двопредикатске реченичне структуре у којем се клауза као зависна (субординирана / хипотаксичка) сентенцијална форма интегрише у структуру матричне (основне) реченице нултим везником. То су реченице интегрисане без посредства везника, али не због његовог изостављања (имплицирања), као у случајевима асиндетског повезивања, већ због немогућности присуства везника као интегративног синтаксичко-семантичког елемента услед одређених лексичко-семантичких и синтаксичко-семантичких параметара присутних у структури реченице. С обзиром на тип синтаксичко-семантичког повезивања у комплексним двопредикатским реченицама, такве структуре би припадале нултом синдетизму. Владислава Ружић је истраживањем под називом Условљеност граматичко-семантичких обележја фразема српског језика дала допринос проучавању фразема српског језика из семантичког поља „чинити што коме – бити, наћи се у каквој ситуацији због кога“ које могу формирати парове (хомонимске, антонимске, конверзивне и др.) на основу неких дистинктивних обележја. Циљ реферата је био да се издвоји група фразема истоветног или неистоветног лексичког састава, чија другачија структура, рекција, дијатетичност, утичу на промену значења, па и стварање новог фразеолошког израза. То су илустровали следећи примери: ићи низ длакуићи уз длаку коме, вући у блато кога – извући из блата кога, дићи руку на кога – дићи руке од кога, рећи у лице коме – рећи (говорити) иза чијих леђа, дати по носу коме – добити по носу. Дојчил Војводић (О категоријалној семантици каузативно условљених реченичних структура) говорио је о реченицама са условљеном структуром, а Миливој Алановић (Основни принципи синтаксичко-семантичке валентности каузативно-манипулативних глагола) о односу између категорија каузалности, с једне, и каузативности и манипулативности, с друге, које се могу посматрати кроз везу општих и специфичних формализационих језичких јединица.  

Вера Васић, као први излагач другог дела секције Б, у реферату Дискурсна и метатекстуална кондиционална клауза у српском језику бавила се такође синтаксом али и кроз призму прагматике. Предмет њеног реферата биле су дискурсна и метатекстуална клауза. Душанка Мирић (Изражавање модалности сумње у српском и руском језику) за предмет реферата имала је значење сумње, његова семантичка обележја и начине изражавања у руском и српском језику. Нада Арсенијевић (О принципу егоцентризма у српском језику) разматрала је случајеве семантизације просторних односа одређеним језичким средствима којима се нотира ментална или физичка релација говорника (посматрача) према саговорнику предоченог догађања, док је Душанка Вујовић (Основна лексичко-граматичка обележја глагола кретања) анализирала семантичке особине и деривациони потенцијал групе глагола кретања којима се обележава отежано и несинхронизовано, вољно кретање човека: ћопати, шепати, бангати, храмати, шантати, таврљати, батргати се, гегати (се), гавељати, кланцати, гиљати , клипсати, љумати, климати, тетурати (се), ломатати се,  вући се, гацати, глибати. Алина Ј. Маслова се у реферату под називом  Языковая реализация извинения в русском и сербском языках  (в сопоставительном аспекте) бавила говорним чином извињавања у руском и српском језику с циљем утврђивања сличности али и разлика у тим сродним језицима. Жарко Бошњаковић, као последњи излагач другог дела секције Б, говорио је у реферату  Граматичке и лексичке особине метајезика у дијалекатском тексту о различитим појмовима, терминима, функцији метајезика и на крају о различитим графичким решењима (мале заграде, две тачке, цртица, запета) којима су маркирани метатекстуални коментари везани за језик.            Трећи део секције Б започео је рефератом Душка Витаса Електронски лексички ресурси за обраду савременог српског језика. У оквирима рада анализирано је стање појединих једнојезичних и вишејезичних ресурса који су намењени опису српског. Анализа је првенствено била усмерена на анализу писаних докумената, али се даје осврт и на стање говорних ресурса. Стана Ристић, Душко Витас, Ненад Ивановић су у реферату Нацрт модернизације рада на Речнику САНУ представили процес рада на Речнику САНУ из угла могућих доприноса информатичких технологија унапређењу лексикографског рада. Ђорђе Оташевић је у раду Антипословице и њихова лексикографска обрада предложио начин прикупљања, одабира и лексикографске обраде српских антипословица (графита). Снежана Петровић (Поглед на хронолошку и ареалну раслојеност турске лексике из перспективе турцизама у српском језику) у реферату анализира поједине архаичне и дијалекатске особине турског језика одражене у турцизмима у српском књижевном језику и његовим дијалектима, на тај начин што српски лексички материјал упоређује са паралелама из других балканских језика и потврдама из турских народних говора. Гордана Јовановић у реферату Још понешто о језику Хиландарског типика представља досадашња истраживања која се тичу овог споменика и додаје још неке информације до којих је дошла анализом овог важног дела српске средњовековне писмености. Јованка Радић у реферату Категоријално-елементарна организација заменичког система у српском језику заменичким речима приступа као јединицама које имају способност да самостално, као својеврсни глобални (категоријални) изрази, искажу нашу актуелну запитаност везану за чиниоце говорне ситуације, да искажу непознавање, одрицање и различите типове неодређених или уопштених одговора. Ивана Лазић-Коњик, (Параметри за семантичку класификацију глагола са значењем човековог постојања) детаљно семантички анализира глаголе са значењем човековог постојања. Четврта група секције Б започета је рефератом Станиславе Тофоске, Verba dicendi како лексички показатели на евиденцијалноста и нивнот сооднос со граматичките показатели на евиденцијалноста во македонскиот јазик у коме ауторка износи нека запажања о евиденцијалности у македонском језику на материјалу писаних медија и разговорног језика. Јасмина Московљевић-Поповић у реферату Аргументска структура глагола за изражавање психолошких стања,  осећања и расположења примењује на чињенице из савременог српског језика елаборирани модел аргументске структуре развијен у оквиру θ-система и тако преиспитује могућност за успостављање адекватне теоријске основе за кохерентну и исцрпну синтаксичко-семантичку анализу глагола психолошких стања, осећања и расположења. Срето Танасић је у реферату Диференцијација везника и прилога употребљених у спојевима типа тек што, само што направио строгу диференцијацију између везника, с једне, и прилога и партикула, с друге стране, тако да су везници остали хомофункционалне речи. Предмет и циљ рада јесу испитивање услова који омогућавају и диференцирају различите употребе ових конструкција речи. Гордана Штрбац у раду Синтаксичка и лексичко-семантичка спојивост комуникативних глагола испитује способност комуникативних глагола да се на синтаксичком и лексичко-семантичком плану удружују с одговарајућим језичким јединицама. Биљана Марић у раду Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката (у руском у поређењу са српским језиком) испитује и пореди употребе девербативних и деадјективних именица у руском и српском језику уз следеће типове предиката: глаголе говорења и мишљења, аудитивне и визуелне перцепције, оцене, фазне, каузативне и компликативне глаголе, док је Гордана Штасни, (Семантичко-деривациони потенцијал глагола) на основу деривата реализованих у оквиру семантичко-деривационог гнезда са одговарајућим глаголом као мотивном речју проценила њихов семантичко-деривациони потенцијал. И као последњи референт, Марина Николић, је за предмет реферата Нетипична средства за изражавање категорије степена у савременом српском језику искористила реченице које припадају периферији категорије степена. Циљ тако конципираног реферата је показати у којој је мери у систему сложених реченица заступљено степеновање као секундарна семантичка категорија, којим се средствима и на који начин она манифестује. 

Поједини учесници присуствовали су раду и једне и друге секције и узимали реч у дискусији. Раду скупа присуствовало је и више слависта који нису имали реферат. Неки од њих су учествовали у дискусији, а најрасположенији за дискусију били су В. Храковски, А. Бондарко, А. Барентсен, Ј. Паневова, Б. Норман, В. Фридман, П. Пипер, Х. Томола, Р. Ницолова, И. Мејер и др.Првог дана рада у Београду чланови Граматичке комисије Међународног славистичког комитета одржали су своју организациону седницу, на којој су размотрили питања припреме за предстојећи 15. међународни славистички конгрес (Минск, 2013) и изабрали три нова члана. Седницу је водио председник Граматичке комисије МСК Предраг Пипер.Више учесника изразило се врло похвално о организацији симпозијума и квалитету реферата, а неки су то и поновили у писмима које су послали по по завршеном симпозијуму (А. Барентсен, А. Бондарко, М. Гроховски, А. Желе, Ј. Паневова, Љ. Поповић, В. Храковски, Ф. Фичи, Х. Томола и др.).Планира се објављивање зборника саопштених реферата. 

Марина Николић (Београд)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa