Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Osvrti, Zbornici, Broj: 19

ГРАМАТИКА И ЛЕКСИКА У СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА : ЗБОРНИК РАДОВА С МЕЂУНАРОДНОГ СИМПОЗИЈУМА / главни уредник Срето Танасић. – Нови Сад: Матица српска, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2011, 594 стр.

 

У овом приказу дате су основне информације о значају и областима рада међународног симпозијума Граматика и лексика у словенским језицима који је у организације Матице српске и Института за српски језика САНУ одржан у Новом Саду и Београду у септембру 2010. године (Матица српска 14. септембра, Инсититут за српски језик САНУ 15. и 16. септембар 2010. године). Радови референата из 15 земаља (Белорусија, Бугарска, Велика Британија, Италија, Македонија, Немачка, Пољска, Русија, САД, Словенија, Србија, Финска, Холандија, Чешка и Шведска) штампани су у зборнику Граматика и лексика у словенским језицима. Зборник сачињава 46 радова реномираних лингвиста, који си те радове писали по позиву, а позиви су, као што је и уобичајено, били упућени лингвистима од научноистраживачког искуства и угледа, што је било и гаранција квалитета њихових радова.

У зборнику након Уводне речи, следе радови подељени у две секције: секција А и секција Б. У секцију А је укључено 18 радова, а секцију Б 28 радова. Радови су писани на српском, руском, пољском, чешком, енглеском и немачком језику.

Секција А представља, у ствари, заседање Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика Међународног славистичког комитета. Ове комисије, у чијем су раду учествовали врло угледни слависти из више значајнијих славистичких центара, је у Србији одржавала седнице и раније (1972. и 2005. године) после којих је објављиван зборник поднетих реферата, што је и овог пута учињено.

У оквиру секције Б штампани су радови који представљају резултате истраживања већег броја сарадника на научним пројектима Матице српске, Института за српски језик САНУ у Београду и Филозофског факултета у Новом Саду.

Проблемску разноврсност радова у Зборнику показују већ наслови радова, а имена аутора и наслови њихових радова јесу: секција А – Юрий Д. Апресян, Многоактантные предикаты; Адриан Барентсен, О сходствах и различиях в употреблении ограничительных временных союзов в современных славянских языках; Игорь М. Богуславский, Леонид Л. Иомдин, Актантные свойства автодериватов; Александр В. Бондарко, Актуализационные элементы семантики грамматических категорий; Maciej Grachowski, Metaoperatory o postaci komparatiwu przysłówka; Андрея Желе, Выражение различных степеней агентивности в словенском языке; Greville G. Gorbett, Split lexems in Slavonic; Иван Куцаров, Еще раз о таксисе; Руселина Л. Ницолова, Лексические темпоральные модификаторы и их взаимоотношения с грамматическими значениями вида и времени в простом предложении; Борис Норман, Полнота/неполнота парадигмы как признак слова; Jarmila Panevová , O rezultativnosti (především) v češtině; Предраг Пипер, О изражавању истог и различитог у српском језику; Zuzana Topolinska, O przeszłości niedokonanej; Франческа Фичи, О роли наречия в конструкциях с возвратной частицей, Victor A. Friedman, Macedonian-Albanian contact-induced language change today; Виктор С. Храковский, Иерархия грамматических категорий русского глагола; Karolina Skwarska, Семантические диатезы в чешском языке в сопоставлении с русским и польским языками, Helmut Wilhelm Schaller, Die verbalsysteme der sϋdeslawischen sprachen aus der sicht der baklanlinguistik; секција Б – Миловиј Б. Алановић, Основни принципи синатаксичко-семантичке валентности каузативно-манипулативних глагола; Ивана Н. Антонић, Клаузе с нултим везником; Нада Л. Арсенијевић, О принципу егоцентризма у српском језику; Марта Ж. Бјелетић, Резултати и перспективе српске етимолошке лексикографије; Жарко С. Бошњаковић, Граматичке и лексичко-семантичке особине мета-језика у дијалекатском тексту; Vera V. Vasić, Diskursna i metatekstualna kondicionalna klauza u srpskom jeziku; Јасна Влајић Поповић, Српска етимологија између дијахроније и дијалектологије; Дојчил П. Војводић, О категоријалној семантици каузално условљених реченичних структура; Душанка С. Вујовић, Семантичка и деривациона обележја глагола отежаног кретања; Јасмина Грковић Мејџор, Развој предикативне посесије у српском језику; Рајна Драгићевић, О начинским прилозима субјекатске квалификације; Јасмина Н. Дражић, Семантичка и граматичка обележја речи у лексичким колокацијама у српском језику; Радмила Жугић, Лексикографски поступци тумачења семантике изведеница на основу односа творбене основе и творбеног форманта; Гордана М. Јовановић, Још понешто о језику Хиландарског типика; Ивана В. Лазић Коњик, Параметри за семантичку класификацију глагола са значењем човековог постојања; Биљана Марић, Употреба девербативних и деадјективних именица као допуна одређених типова предиката; Алина Ј. Маслова, Језичка реализација извињења у руском и српском језику (у поређењу); Душанка Н. Мирић, Изражавање модалности сумње у српском и руском језику; Марина М. Николић, Нетипична средства за изражавање категорије степена у савременом српском језику; Ђорђе Оташевић, Антипословице и њихова лексикографска обрада; Слободан Ј. Павловић, Иконичност у синатксичкој структури старосрпских падежних система; Јованка Ј. Радић, Нацрт категоријално-елементарне организације заменичког система у српском језику (систем категорија и елемената); Милорад Радовановић, Наташа Киш, Српски језик и фази логика (у неколико примера); Стана Ристић, Ненад Ивановић, Предлог за модернизацију рада на речнику САНУ; Владислава Ружић, Условљеност граматичко-семантичких обележја фразема српског језика; Срето Танасић, Везничка и прилошка употреба спојева тек што, само што, таман што; Гордана Р. Штасни, Семантичко-деривациони потенцијал глагола основних физиолошких стања; Гордана Р. Штрбац, Синтаксичка и лексичко-семантичка спојивост комуникативних глагола.

Пошто би појединачно приказивање свих радова штампаних у Зборнику заузело много простора, издвојићемо само неке од њих.

Гордана Р. Штрбац у свом раду Синтаксичка и лексичко-семантичка спојивост комуникативних глагола испитује синтаксичку и семантичку спојивост комуникативних глагола којима се денотира активност схваћена као произвођење, саопштавање и преношење информација природним људским језиком. Будући да комуникативна активност подразумева говорника, саговорника и поруку која се преноси, реченице са комуникативним глаголом као управним предикатом имају заједничку аргументску структуру којом су обухваћене поменуте компоненте. Ауторка најпре разврстава комуникативне глаголе према семантичким обележјима на мање скупине: глаголе говорења, у оквиру којих издваја две групе – типични глаголи говорења (говорити, рећи, казати, причати итд. и глаголе са обележеном семантиком (нпр. брбљати, лупати, гунђати, галамити); комуникативне глаголе у ужем смислу (разговарати, договорити се, преговарати, расправљати се). Затим, ауторка описује морфо-синтаксичка и лексичко-семантичка обележја допуна комуникативних глагола, утврђујући да на окружење оваквих глагола у знатној мери утиче њихово лексичко значење, односно доминантне семе њиховог семантичког садржаја, које на известан начин делују рестриктивно.

Стана Ристић и Ненад Ивановић у свом раду Предлог за модернизацију рада на речнику САНУ разматрају питања у вези са дигитализацијом постојећих лексикографских ресурса Речника САНУ ради унапређивања рада на овом речнику. На примеру одреднице - глагола видети представљен је начин могуће дигитализације у њеним најзначајнијим фазама почев од уношења грађе у базу података, преко обраде исте у бази података, па све до ревизије обрађене лексикографске јединице.

Ђорђе Оташевић у свом раду Антипословице и њихова лексикографска обрада представља начине за сакупљање, одабир и лексикографску обраду српских антипословица. Рад уједно представља и значајан допринос анализи српских антипословица и различитих трансформција полазних пословица, крилатица, афоризама, изрека, еуфемизама, фраза, познатих политичких парола којима настају антипословице у нашем језику. Сакупљање и изучавање традиционалних пословица пружило је и пружа сазнање о традиционалној народној култури, а сакупљање и изучавање њихових разноликих трансформација пружа увид, како пише аутор, у промене до којих је у „духу народа” дошло.

Предраг Пипер у свом раду О изражавању истог и различитог у српском језику разматра категорију степена на морфолошком, синтаксичком и метатекстуалном плану где се ова категорија са различитим степенима граматикализованости среће у два вида као еквивалентност и као нееквивалентност. Различити појавни облици ова два вида изражавања степенованости приказани су на богатом материјалу примера за сва три размотрена језичка нивоа.

Посматрано у целини, у радовима које доноси зборник Граматика и лексика у словенским језицима поред проблемске присутна је и теоријско-методолошка разноврсност, као и разноврсност у погледу језичке грађе која је коришћена у анализи. Примењени су различити методи, старији и новији, али увек такви да се обезбеди успешност анализе и поузданост закључака.

Граматика и лексика у словенским језицима по проблемској и теоријско-методолошкој разноврсности, актуелности и научном доприносу српској и словенској лингвистици представља изузетно значајну књигу.

 

 

Mирјана Адамовић (Београд)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa