Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Svi članci, Hronika, Broj: 20

Русский язык и культура в зеркале перевода

(Солун, 25–29. априла 2012. године)

 

 

III Ме­ђу­на­род­на на­уч­но-прак­тич­на кон­фе­рен­ци­ја ко­ју фа­кул­тет „Выс­шая шко­ла пе­ре­во­да“ Мо­сков­ског др­жав­ног уни­вер­зи­те­та Ло­мо­но­сов ор­га­ни­зу­је у са­рад­њи са Ру­ским цен­тром за на­у­ку и кул­ту­ру РФ у Ати­ни, Ру­ским цен­тром у Со­лу­ну, Цен­тром за кул­ту­ру Цен­трал­не Ма­ке­до­ни­је и Ге­не­рал­ним кон­зул­ством РФ у Со­лу­ну одр­жа­на је у апри­лу ове го­ди­не у Со­лу­ну.

Тра­ди­ци­о­нал­но се оку­пи­ло око 140 лин­гви­ста из 18 зе­ма­ља (Ру­си­је, Бе­ло­ру­си­је, Укра­ји­не, Ср­би­је, Гру­зи­је, Грч­ке, Шпа­ни­је, Јер­ме­ни­је, Ка­зах­ста­на, Ја­па­на, Изра­е­ла, Бу­гар­ске, Атер­беј­џа­на, Тур­ске, Фран­цу­ске, Ин­ди­је, Су­да­на, Не­мач­ке) да би раз­ме­ни­ли сво­ја ми­шље­ња о ши­ро­ком кру­гу пи­та­ња ко­ја су те­мат­ски би­ла об­је­ди­ње­на у сле­де­ће сек­ци­је:

I Те­о­ри­ја, исто­ри­ја и ме­то­до­ло­ги­ја пре­во­ђе­ња;

II Кул­тур­но-ан­тро­по­ло­шки аспек­ти ме­ђу­је­зич­ке ко­му­ни­ка­ци­је;

III Ру­ски је­зик као стра­ни (си­стем обу­ке ме­ђу­је­зич­кој ко­му­ни­ка­ци­ји).

Пр­вог рад­ног да­на кон­фе­рен­ци­је на пле­нар­ном за­се­да­њу сво­је ра­до­ве су, из­ме­ђу оста­лих, про­чи­та­ли по­зна­ти и при­зна­ти ру­ски про­фе­со­ри: проф. др Гар­бов­ски (де­кан Фа­кул­те­та) про­чи­тао је рад по­све­ћен ру­ском пре­вод­ном дис­кур­су „Рус­ский пе­ре­вод­ной дис­курс“ и проф. др Вју­нов је про­чи­тао рад „Го­су­дар­ство и мен­та­ли­тет, тра­ди­ции рус­ско­го на­ро­да в исто­ри­че­ском кон­тек­сте“.

На­кон пле­нар­них пре­да­ва­ња от­по­чео је рад по сек­ци­ја­ма ко­ји се одр­жа­вао у на­ред­на два да­на.

У окви­ру ра­да I сек­ци­је раз­мо­тре­не су сле­де­ће те­ме:

-   оп­шта те­о­ри­је пре­во­ђе­ња;

-   исто­ри­ја пре­во­ђе­ња;

-   ме­то­до­ло­ги­ја пре­во­ђе­ња;

-   лин­гво­сти­ли­стич­ки аспек­ти пре­во­ђе­ња;

-   ин­тер­пре­та­ци­ја умет­нич­ког тек­ста и пре­вод;

-   пи­та­ња уза­јам­ног ути­ца­ја кул­ту­ра при­ли­ком пре­во­ђе­ња књи­жев­но-умет­нич­ког тек­ста;

-   ру­ска књи­жев­ност у пре­во­ди­ма на раз­не свет­ске је­зи­ке.

Рад II сек­ци­је обе­ле­жи­ле су сле­де­ће те­ме:

-   кул­тур­но-ан­тро­по­ло­шки аспект у усва­ја­њу ру­ског је­зи­ка;

-   ево­лу­ци­ја ру­ске је­зич­ке сли­ке све­та;

-   је­зик, исто­ри­ја и кул­ту­ра;

-   пи­та­ња ути­ца­ја и про­жи­ма­ња кул­ту­ра у ме­ђу­је­зич­кој ко­му­ни­ка­ци­ји;

-   на­ци­о­нал­ни мен­та­ли­тет ру­ског на­ро­да у све­тлу раз­ли­чи­тих се­ми­о­тич­ких си­сте­ма.

Тре­ћа сек­ци­ја, као нај­број­ни­ја, су­де­ћи по ра­до­ви­ма и из­ла­га­чи­ма, по­кре­ну­ла је ве­ли­ки бро­ја пи­та­ња, али су и мно­ге те­ме би­ле раз­мо­тре­не и ана­ли­зи­ра­не:

-   те­о­риј­ске про­бле­ми из­у­ча­ва­ња РКИ у си­сте­му обу­ке ме­ђу­је­зич­кој ко­му­ни­ка­ци­ји;

-   го­вор­на кул­ту­ра пре­во­ди­ла­ца: од­нос си­сте­ма, узу­са и нор­ме;

-   са­вре­ме­не кон­цеп­ци­је у на­ста­ви РКИ;

-   на­уч­ни и умет­нич­ки текст у на­ста­ви РКИ;

-   на­ци­о­нал­но ори­јен­ти­са­ни уџ­бе­ни­ци, при­руч­ни­ци и реч­ни­ци;

-   но­ви при­сту­пи у на­ста­ви РКИ: ме­то­ди и тех­но­ло­ги­је, уџ­бе­ни­ци и при­руч­ни­ци, пла­но­ви и про­гра­ми, про­ве­ра зна­ња и те­сти­ра­ње;

-   при­ме­на са­вре­ме­них ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја, аудио и ви­зу­ел­ног ме­те­ри­ја­ла у на­ста­ви РКИ;

-   по­ве­ћа­ње мо­ти­ва­ци­је у на­ста­ви РКИ у са­вре­ме­ном све­ту.

Укуп­но је про­чи­та­но 90 ра­до­ва за­сно­ва­них на кон­фро­нта­ци­о­ном про­у­ча­ва­њу сле­де­ћих гру­па је­зи­ка: ру­ски – но­во­грч­ки; ру­ски – не­мач­ки; ру­ски – ен­гле­ски; ру­ски – срп­ски; ру­ски – шпан­ски; ру­ски – арап­ски; ру­ски – ја­пан­ски; ру­ски – гру­зиј­ски; ру­ски – бу­гар­ски; ру­ски – хе­бреј­ски; ру­ски – азер­беј­џан­ски; ру­ски – пор­ту­гал­ски и ру­ски – фран­цу­ски.

У про­це­су из­у­ча­ва­ња стра­ног је­зи­ка, исто као и у пре­во­ди­лач­ком про­це­су сту­па­ју у уза­јам­ни кон­такт су­бјек­ти раз­ли­чи­тих ци­ви­ли­за­циј­ско-кон­такт­них зо­на што од­ре­ђу­је и про­у­ча­ва­ње пи­та­ња по­пут: упо­ред­на се­ман­ти­ка (оно­ма­сти­ка, то­по­ни­ми­ја, алу­зи­је, игре ре­чи­ма, та­буи, ме­та­фо­ре, нео­ло­ги­зми), ин­то­на­ци­о­но-рит­мич­ка ор­га­ни­за­ци­ја тек­ста, ра­зно­вр­сне ме­ђу­је­зич­ке и ме­ђу­кул­тур­не тран­сфор­ма­ци­је. Сва ова пи­та­ња би­ла су за­сту­пље­на у из­ла­га­њи­ма ко­ја су се мо­гла чу­ти на кон­фе­рен­ци­ји.

Пи­та­ња из лек­си­ко­ло­ги­је (на­ци­о­нал­но ори­јен­ти­са­ни лин­гви­стич­ки реч­ни­ци, кор­пу­сна лин­гви­сти­ка), ана­ли­за умет­нич­ких тек­сто­ва ве­ли­ка­на ру­ске књи­жев­но­сти (На­бо­ко­ва, Бр­ју­со­ва, До­сто­јев­ског, Бул­га­ко­ва, Пу­шки­на, Остров­ског, Руб­цо­ва) и оце­не њи­хо­вих пре­во­да на по­је­ди­не је­зи­ке, про­бле­ми би­лин­гви­зма (пи­сци би­лин­гви, де­ца би­лин­гви) раз­мо­тре­на су у за­вид­ном бро­ју ра­до­ва као и те­о­риј­ска пи­та­ња пре­во­ђе­ња, лин­гви­стич­ко за­сни­ва­ње ме­то­до­ло­ги­је пре­во­ђе­ња, ана­ли­за раз­ли­чи­тих ви­до­ва пре­во­ђе­ња, као и кон­фрон­та­ци­ја пој­мо­ва „язы­ко­вая лич­но­сть“, „ре­че­вой пор­трет“, „би­лин­гвизм“.

На­ста­ва РКИ са сво­јим те­о­риј­ским и прак­тич­ним про­бле­ми­ма, кон­кре­тан уџ­бе­нич­ки ма­те­ри­јал ко­ји је на рас­по­ла­га­њу пре­да­ва­чи­ма у ра­зним зе­мља­ма раз­мо­трен је и ана­ли­зи­ран са раз­ли­чи­тих аспе­ка­та. Зна­чај­на па­жња је по­све­ће­на и при­ме­ни но­вих ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја, при­пре­ми аудио и ви­зу­ел­ног ма­те­ри­ја­ла као пра­те­ће ком­по­нен­те основ­ном уџ­бе­нич­ком ком­пле­ту у ци­љу ефи­ка­сни­јег овла­да­ва­ња РКИ.

Ме­ђу­на­род­на кон­фе­рен­ци­ја да­ла је пре­глед са­вре­ме­ног ста­ња у ме­то­до­ло­ги­ји, те­о­ри­ји и прак­си го­ре по­ме­ну­тих лин­гви­стич­ких пра­ва­ца и из тог раз­ло­га штам­па­ни ма­те­ри­јал у окви­ру збор­ни­ка (Рус­ский язык и кул­ту­ра в зер­ка­ле пе­ре­во­да/Ма­те­ри­а­лы III ме­жду­на­род­ной на­уч­но-прак­ти­че­ской кон­фе­рен­ции 25–29 апре­ля 2012 г. - Мо­сква: Изд. Выс­шая шко­ла пе­ре­во­да МГУ име­ни М.В. Ло­мо­но­со­ва, 2012. - 598 с.) не­сум­њи­во ће би­ти ко­ри­стан пре­во­ди­о­ци­ма, пре­да­ва­чи­ма, сту­ден­ти­ма, док­то­ран­ди­ма.

 

Мирјана Адамовић (Београд)

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa