Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Bibliografije, Broj: 20

Vesna N. Đorđević  (Beograd)

 

KONCEPTUALIZACIJA IMIGRANATA U POLITIČKOM DISKURSU[1]

 

 

UVOD

 

Po­što nas je za­ni­ma­lo ka­ko me­ha­ni­zam poj­mov­nih me­ta­fo­ra funk­ci­o­ni­še u po­li­tič­kom dis­kur­su i ka­ko se pu­tem me­ta­fo­re ostva­ru­ju glav­ne funk­ci­je ovog dis­kur­sa – ma­ni­pu­la­tiv­na i ube­đi­vač­ka, tra­ga­li smo za em­pi­rij­skim is­tra­ži­va­nji­ma ko­ja uka­zu­ju na pri­su­stvo od­re­đe­nog ide­o­lo­škog sta­va za­tam­nje­nog ili upra­vo osve­tlje­nog me­ta­fo­rič­kim ka­zi­va­njem. Pred­met ovog ra­da je­su is­tra­ži­va­nja ko­ja se ba­ve kon­cep­tu­a­li­za­ci­jom imi­gra­na­ta u po­li­tič­kom dis­kur­su, a naš cilj je da ove ra­do­ve or­ga­ni­zu­je­mo i pred­sta­vi­mo u for­mi ko­men­ta­ri­sa­ne bi­bli­o­gra­fi­je.

Bit­no je na­gla­si­ti da smo pod po­li­tič­kim dis­kur­som pod­ra­zu­me­va­li i tzv. se­kun­dar­ni dis­kurs, či­ji su tvor­ci ne sa­mo po­li­ti­ča­ri, već i no­vi­na­ri, po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri i či­ta­o­ci. Ova­kav ši­ri pri­stup po­li­tič­kom dis­kur­su ko­ri­sti se u kri­tič­koj ana­li­zi dis­kur­sa (Fa­ir­clo­ugh, 1989, Van Dijk, 1993) i kri­tič­koj ana­li­zi me­ta­fo­ra (Char­te­ris-Black, 2004).

Ko­men­ta­ri­sa­na bi­bli­o­gra­fi­ja or­ga­ni­zo­va­na je u dva de­la. U pr­vom de­lu pred­sta­vlje­ni su sin­te­tič­ki ra­do­vi no­vi­jeg da­tu­ma ko­ji se ba­ve poj­mov­nim me­ta­fo­ra­ma u po­li­tič­kom dis­kur­su. Ra­do­vi u dru­gom de­lu, ko­ji su u po­gle­du for­me na­uč­ni član­ci, is­tra­žu­ju kon­cep­tu­a­li­za­ci­ju imi­gra­na­ta u po­li­tič­kom dis­kur­su vi­še ze­ma­lja.

 

 

1. KONCEPTUALNE METAFORE U POLITIČKOM DISKURSU

 

Semino, E. (2008). Metaphor in Discourse, chapt. 3 “Metaphor in politics”. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press.

 

Knji­ga Me­tap­hor in Di­sco­ur­se na­sta­vlja em­pi­rij­sku tra­di­ci­ju pro­u­ča­va­nja me­ta­fo­ra iz če­ti­ri obla­sti: knji­žev­no­sti, po­li­ti­ke, na­u­ke i obra­zo­va­nja. Sva­ko po­gla­vlje ima istu struk­tu­ru: autor­ka na po­čet­ku da­je ne­ko­li­ko pri­me­ra za me­ta­fo­re u od­re­đe­nom dis­kur­su, za­tim sin­te­zu ra­do­va iz ove obla­sti, a za­vr­ša­va sa de­talj­nim stu­di­ja­ma slu­ča­ja. Tre­će po­gla­vlje knji­ge ba­vi se me­ta­fo­ra­ma u po­li­tič­kom dis­kur­su, gde one ima­ju re­to­rič­ku i ube­đi­vač­ku funk­ci­ju. Autor­ka uoča­va da su naj­fre­kvent­ni­ji iz­vor­ni do­me­ni u po­li­tič­kim go­vo­ri­ma rat, sport, pu­to­va­nje i sa­dr­ža­telj. Se­mi­no uka­zu­je na mo­guć­nost po­sto­ja­nja ne­me­ta­fo­rič­kih ve­za iz­me­đu iz­vor­nog do­me­na i ne­kih aspe­ka­ta si­tu­a­ci­o­nog kon­tek­sta u ko­jem je me­ta­fo­ra upo­tre­blje­na. Na pri­mer, ka­da je Ru­dolf Đu­li­ja­ni opi­sao Sa­da­ma Hu­se­i­na kao oruž­je ma­sov­ne de­struk­ci­je, on pret­po­sta­vlja i da Hu­sein po­se­du­je ta­kvo oruž­je; ili ka­da Ber­lu­sko­ni po­li­tič­ku ak­tiv­nost kon­cep­tu­a­li­zu­je kao fud­bal, a on sam po­se­du­je fud­bal­ski klub. Se­mi­no sma­tra da je upo­tre­ba ta­kvih me­ta­fo­ra ube­dlji­va, jer in­te­gri­še me­ta­fo­rič­no i do­slov­no. Ta­ko se u si­tu­a­ci­ji kom­bi­nu­je za­ba­vljač­ka funk­ci­ja, kroz igru re­či, sa jed­nom ide­o­lo­ški mo­ti­vi­sa­nom ube­đi­vač­kom funk­ci­jom. Kon­cept si­tu­a­ci­o­ne” me­ta­fo­re po­ka­zu­je se kao bit­no ot­kri­će ko­jem se autor­ka vra­ća na sa­mom kra­ju knji­ge.

 

Be­er, A. F.; De Landtshe­er, C. (eds). (2004). Me­tap­ho­ri­cal World Po­li­tics. East Lan­sing, MI: Mic­hi­gan Sta­te Uni­ver­sity Press

 

Ve­ziv­na nit ovog zbor­ni­ka ra­do­va je­ste na­čin na ko­ji me­ta­fo­re i po­li­tič­ka mi­sao ko­mu­ni­ci­ra­ju. Auto­ri čla­na­ka ras­pra­vlja­ju o zna­ča­ju me­ta­fo­re u po­li­tič­kom dis­kur­su osla­nja­ju­ći se na zna­nja i me­to­de ana­li­ze dis­kur­sa i kog­ni­tiv­ne lin­gvi­sti­ke (kon­kret­no na La­koff-Johnso­no­vu te­o­ri­ju poj­mov­nih me­ta­fo­ra) is­ti­ču­ći da Me­tap­hors are de­eply and ine­vi­tably em­bed­ded in our po­li­ti­cal re­a­so­ning pro­ces­ses” (str. 30). Zbor­nik je po­de­ljen u tri sek­ci­je: Me­tap­ho­ri­cal De­moc­racy, Me­tap­ho­ri­cal War and Pe­a­ce i Me­tap­ho­ri­cal Glo­ba­li­za­tion. Osvr­nu­će­mo se na ključ­ne ele­men­te ovih sek­ci­ja:

 

Me­tap­ho­ri­cal De­moc­racy

Ric­hard B. Gregg: Em­bo­died Me­a­ning in Ame­ri­can Pu­blic Di­sco­ur­se du­ring the Cold War

Ro­bert L. Ivie: De­moc­racy, War and De­ci­vi­li­zing Me­tap­hors of Ame­ri­can In­se­cu­rity

Ric­hard D. An­der­son: The Ca­u­sal Po­wer of Me­tap­hor

Gregg i Ivie na­vo­de da se u po­li­tič­kom dis­kur­su SAD-a ko­mu­ni­zam kon­cep­tu­a­li­zu­je, pre sve­ga, kao bo­lest, lu­di­lo i otrov, ko­je tre­ba su­zbi­ti. Ivie sma­tra da se ame­rič­ka de­mo­kra­ti­ja me­ta­fo­rič­ki do­ži­vlja­va kao ugro­že­na i sla­ba de­mo­kra­ti­ja ko­joj tre­ba kon­tro­la i ko­joj pre­ti opa­snost iz­nu­tra. Gregg pri­me­ću­je sna­žni po­ten­ci­jal me­ta­fo­re KO­MU­NI­ZAM JE RAK: rak ne do­la­zi spo­lja, već je u te­lu (dr­ža­vi) i po­treb­na je hit­na ope­ra­ci­ja – a ona kao sred­stvo zah­te­va oruž­je.

 

Me­tap­ho­ri­cal War and Pe­a­ce

Da­le A. Her­beck: Sports Me­tap­hors and Pu­blic Po­licy: The Fo­ot­ball The­me in De­sert Storm Di­sco­ur­se

Fran­cis A. Be­er, G. Ro­bert Boynton: Paths thro­ugh the Mi­ne­fi­elds of Fo­re­ign Po­licy Spa­ce

Christ’l De Landtshe­er, Il­se De Vrij: Tal­king abo­ut Sre­bre­ni­ca

 

Her­beck iden­ti­fi­ku­je me­ta­fo­ru RAT JE FUD­BAL­SKA IGRA u jav­nom dis­kur­su to­kom Za­liv­skog ra­ta i tu­ma­či nje­nu ulo­gu u ob­li­ko­va­nju raz­u­me­va­nja ame­rič­ke jav­no­sti i nje­nog re­a­go­va­nja na taj rat. Autor je uve­ren da se u po­li­tič­kom dis­kur­su, kroz sport­ske” me­ta­fo­re, rat po­i­sto­ve­ću­je sa igrom (RAT JE FUD­BAL), u ko­joj su gra­đa­ni pa­siv­ni na­vi­ja­či ko­ji­ma struč­ni tre­ne­ri (po­li­ti­ča­ri) go­vo­re da se usred­sre­de na po­be­du, a ne na raz­lo­ge za po­be­du, či­me je pri­kri­ve­na stvar­na pat­nja u Ira­ku. Be­er i Boynton uka­zu­ju na to da se ame­rič­ka spolj­na po­li­ti­ka u Kam­bo­dži kon­cep­tu­a­li­zu­je kao kon­ti­nu­i­ra­no kre­ta­nje iz pro­šlo­sti u bu­duć­nost. Rad Tal­king abo­ut Sre­bre­ni­ca go­vo­ri o me­ta­fo­ra­ma mo­ći, a auto­ri do­la­ze do za­ni­mlji­vog za­ključ­ka da je to­kom 1995. po­li­tič­ki dis­kurs u Ho­lan­di­ji o kri­zi u Sre­bre­ni­ci po­sta­jao sve vi­še me­ta­fo­ri­čan.  

 

Me­tap­ho­ri­cal Glo­ba­li­za­tion

Ke­ith L. Shim­ko: The Po­wer of Me­tap­hors and the Me­tap­hors of Po­wer: The US in the Cold War and Af­ter

Je­rel A. Ro­sa­ti, Ste­ven J. Camp­bell: Me­tap­hors of US Glo­bal Le­a­der­ship

Ti­mothy W. Lu­ke: Me­ga­me­tap­ho­rics

 

Shim­ko se ba­vi me­ta­fo­ra­ma ko­ji­ma se ame­rič­ka ulo­ga u sve­tu ob­ja­šnja­va i oprav­da­va, što po­ma­že utvr­đi­va­nju mo­ći, a na ovu te­mu na­do­ve­zu­je se Lu­ke ko­ji go­vo­ri o me­ta­fo­ra­ma glo­ba­li­za­ci­je. Ro­sa­ti i Camp­bell ana­li­zi­ra­ju pro­me­nu me­ta­fo­re to­kom man­da­ta pred­sed­ni­ka Kar­te­ra i sma­tra­ju da analizа me­ta­fo­ra mo­že osve­tli­ti na­me­re vo­đa.  


 

2. KON­CEP­TU­A­LI­ZA­CI­JA IMI­GRA­NA­TA

 

Char­te­ris-Black, J. (2006.) Bri­tain as a con­ta­i­ner: im­mi­gra­tion me­tap­hors in the 2005 elec­tion cam­pa­ign. Di­sco­ur­se & So­ci­ety, 17, 563-581.

 

Ovaj rad is­tra­žu­je me­ta­fo­re ko­ji­ma su de­sno ori­jen­ti­sa­ne po­li­tič­ke stran­ke pred­sta­vlja­le imi­gran­te i imi­grant­sku po­li­ti­ku to­kom iz­bor­ne kam­pa­nje u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji 2005. Uoče­ne su raz­li­ke u upo­tre­bi me­ta­fo­ra kod eks­trem­nih i ume­re­nih de­sni­ča­ra. Do­mi­nant­ne me­ta­fo­re je­su IMI­GRAN­TI SU PRI­ROD­NA KA­TA­STRO­FA i VE­LI­KA BRI­TA­NI­JA JE SA­DR­ŽA­TELJ (POD PRI­TI­SKOM). Me­ta­fo­ra NA­CI­JA JE SA­DR­ŽA­TELJ uklju­ču­je vre­men­sku i pro­stor­nu di­men­zi­ju i raz­vi­ja se u me­ta­fo­ru KON­TRO­LA DRU­ŠTVE­NIH PRO­ME­NA (vre­men­ski aspekt) JE KON­TRO­LA KRE­TA­NJA LJU­DI (pro­stor­ni aspekt). Na­ci­ja se do­ži­vlja­va kao ogra­ni­če­ni pro­stor, ko­jim se ono što je unu­tra šti­ti od spo­lja­šnje opa­sno­sti.  Ma­ni­pu­li­še se iz­vo­đe­njem me­to­ni­mij­ske ve­ze iz­me­đu imi­gra­na­ta i kri­mi­na­la­ca: ne­ki imi­gran­ti su ile­gal­ni imi­gran­tine­ki ile­gal­ni imi­gran­ti su kri­mi­nal­cisvi imi­gran­ti su kri­mi­nal­ci. Po­sto­ji ra­si­stič­ka ten­den­ci­ja u dis­kur­su eks­trem­ne de­sni­ce: na­ci­ja je pod pri­ti­skom (imi­gra­na­ta) zbog ko­jeg će do­ći do eks­plo­zi­je (na­ci­je). Me­ta­fo­rič­ko pri­ka­zi­va­nje imi­grant­ske po­li­ti­ke u skla­du je s ide­o­lo­gi­jom po­li­tič­ke de­sni­ce, a po­sto­je i im­pli­ka­ci­je na po­li­tič­ke opo­nen­te ko­ji ne­kom­pe­tent­no spro­vo­de imi­grant­sku po­li­ti­ku.

 

El Re­fa­ie, E. (2001.) Me­tap­hors we de­scri­mi­na­te by: na­tu­ra­li­zed the­mes in Austrian new­spa­per ar­tic­les abo­ut asylum se­e­kers. Jo­ur­nal of So­ci­o­lin­gu­i­stics, 5/3, 352-371.

 

Ovaj rad po­sma­tra dru­štve­nu i po­li­tič­ku di­men­zi­ju poj­mov­nih me­ta­fo­ra, a za pred­met ima me­ta­fo­re iz austrij­skih no­vin­skih iz­ve­šta­ja o do­la­sku Kur­da u Ita­li­ju ja­nu­a­ra 1998. U ovim iz­ve­šta­ji­ma Kur­di su me­ta­fo­rič­ki pri­ka­zi­va­ni kao vr­lo opa­sna bi­ća ko­ja pre­te da ugro­ze Evro­pu (kri­mi­nal­ci, voj­ska, pre­te­če mo­der­nog eg­zo­du­sa); oni se kon­cep­tu­a­li­zu­ju i kao ži­vo­ti­nje, ili se de­hu­ma­ni­zu­ju, pa se po­i­ma­ju kao do­ga­đa­ji, objek­ti i po­ja­ve/opa­sne sup­stan­ce. Autor sma­tra da su ove me­ta­fo­re iz­ra­že­ne kroz kon­ven­ci­o­nal­ne i ra­ši­re­ne lek­sič­ke i gra­ma­tič­ke obraz­ce, što zna­či da su umo­ta­ne u veo obič­nog, i ta­ko, ne­pre­sta­nim po­na­vlja­njem, ne­sve­sno po­či­nju da se po­i­ma­ju kao pri­rod­ne i uobi­ča­je­ne. Gra­ma­tič­ka for­ma uti­če na to ko­li­ko će se la­ko i pri­rod­no pri­hva­ti­ti no­va me­ta­fo­ra, pa bu­du­će stu­di­je tre­ba da se usme­re i na gra­ma­tič­ku struk­tu­ru me­ta­fo­ra. Bit­no je ot­kri­ti ka­ko iz­ve­sne me­ta­fo­re po­sta­ju dru­štve­no pri­hva­će­ni na­čin is­ka­zi­va­nja (i po­i­ma­nja) stvar­no­sti i u ka­kvoj je to ve­zi s dru­štve­nom prak­som.

 

O’Brien, V. G. (2003). In­di­ge­sti­ble Food, Con­qu­e­ring Hor­des, and Wa­ste Ma­te­ri­als: Me­tap­hors of Im­mi­grants and the Early Im­mi­gra­tion Re­stric­tion De­ba­te in the Uni­ted Sta­tes. Me­tap­hor and Symbol, 18 (1), 33-47.

 

Autor se ba­vi me­ta­fo­rič­kim pri­ka­zi­va­njem imi­gra­na­ta u SAD-u to­kom jav­ne ras­pra­ve o po­o­štra­va­nju imi­gra­ci­o­nih za­ko­na po­čet­kom 20. ve­ka. Za raz­u­me­va­nje poj­ma imi­gran­ti bi­li su uobi­ča­je­ni iz­vor­ni do­me­ni: or­ga­ni­zam, pred­met, pri­rod­na ka­ta­stro­fa/rat i ži­vo­ti­nja. Ovim me­ta­fo­ra­ma imi­gran­ti se de­hu­ma­ni­zu­ju ili pred­sta­vlja­ju kao pret­nja dru­štve­nom na­pret­ku: IMI­GRAN­TI SU OR­GA­NI­ZAM – IMI­GRAN­TI SU ZA­RA­ZNI OR­GA­NI­ZAM (oni se br­zo raz­mno­ža­va­ju i ši­re te­lom-na­ci­jom), IMI­GRAN­TI SU PRED­ME­TI – IMI­GRAN­TI SU MA­TE­RI­JAL (upo­tre­blja­va­ju se kao jef­ti­na rad­na sna­ga), IMI­GRAN­TI SU PRI­ROD­NA KA­TA­STRO­FA – IMI­GRAN­TI SU PO­PLA­VA (pre­pla­vi­li su na­ci­ju) itd. Oprav­da­nje za ogra­ni­ča­va­nje pra­va ma­njin­skim gru­pa­ma zah­te­va­lo je raz­voj ne­ga­tiv­ne sli­ke o nji­ma i stva­ra­nje pred­sta­ve o zdra­voj na­ci­ji či­ji je op­sta­nak ugro­žen „za­ra­znim” i „na­sil­nim” pri­do­šli­ca­ma: ako se mar­gi­na­li­zo­va­ne gru­pe po­i­ma­ju kao pred­me­ti, ži­vo­ti­nje i po­ja­ve, a ne kao lju­di, nji­ho­vi čla­no­vi ne zah­te­va­ju pu­na pra­va; ako oni pred­sta­vlja­ju pret­nju za­jed­ni­ci, jav­na ak­ci­ja pro­tiv njih mo­že se oprav­da­ti kao sa­mo­od­bra­na.

 

San­ta Ana, O. (1999). ‘Li­ke an ani­mal I was tre­a­ted’: an­ti-im­mi­grant me­tap­hor in US pu­blic di­sco­ur­se. Di­sco­ur­se & So­ci­ety, 10, 191-224.

 

Ovaj rad is­pi­tu­je me­ta­fo­rič­ku pred­sta­vu imi­gra­na­ta u SAD-u na kor­pu­su no­vin­skih tek­sto­va ko­ji su pra­ti­li po­li­tič­ku ras­pra­vu 1994. i kam­pa­nju za an­ti­i­mi­grant­ski re­fe­ren­dum – Pred­log 187. Do­mi­nant­na me­ta­fo­ra je IMI­GRAN­TI SU ŽI­VO­TI­NJE, a kao ma­nje fre­kvent­ne ja­vi­le su se me­ta­fo­re IMI­GRAN­TI SU KO­ROV i IMI­GRAN­TI SU RO­BA. Ove me­ta­fo­re ko­ri­sti­le su se jed­na­ko u an­ti­i­mi­grant­skim i u pro­i­mi­grant­skim tek­sto­vi­ma. Ka­ko me­ta­fo­re ob­li­ku­ju raz­u­me­va­nje cilj­nog do­me­na (imi­gra­na­ta), is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je u po­sma­tra­nom pe­ri­o­du od­nos ame­rič­ke jav­no­sti pre­ma imi­gran­ti­ma bio ra­si­stič­ki i da je ova­kvo po­i­ma­nje imi­gra­na­ta po­sta­lo deo uobi­ča­je­ne je­zič­ke prak­se. Autor za­klju­ču­je da su po­sma­tra­ne me­ta­fo­re po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­ne i da, kao ta­kve, ni­su stro­go fik­si­ra­ne, za raz­li­ku od npr. ori­jen­ta­ci­o­nih me­ta­fo­ra, te da se mo­gu me­nja­ti.

 

 

ZA­KLJU­ČAK

 

Oda­bra­ni ra­do­vi po­ka­zu­ju da poj­mov­ne me­ta­fo­re mo­gu da se upo­tre­be za ši­re­nje od­re­đe­nih ide­o­lo­ških sta­vo­va. One de­lu­ju kao sna­žno a sup­til­no re­to­rič­ko oru­đe, ko­je u po­li­tič­kom dis­kur­su mo­že da slu­ži za ma­ni­pu­la­ci­ju.

Kao što je po­zna­to, me­ta­fo­re osve­tlja­va­ju je­dan aspekt poj­ma, ali mo­gu da za­tam­ne dru­ge. Ta­ko se po­mo­ću me­ta­fo­re mo­gu po­dr­ža­ti ne­ga­tiv­ne so­ci­jal­ne po­li­ti­ke pre­ma od­re­đe­nim gru­pa­ma, što su po­tvr­di­li ra­do­vi o imi­gran­ti­ma. Iz­ra­zi­to ne­ga­ti­van stav pre­ma nji­ma, stav ko­ji je ra­si­stič­ki, a ko­ji se ogle­da u poj­mov­nim me­ta­fo­ra­ma upo­tre­blja­va­nim čak i u pro­i­mi­grant­skim tek­sto­vi­ma, po­ka­zu­je da je do­ži­vljaj imi­gra­na­ta kao ži­vo­ti­nja, ro­be, uop­šte ne-lju­di, po­stao uobi­ča­jen. Ova­ko me­ta­fo­re slu­že ne sa­mo za ma­ni­pu­la­ci­ju, već i za dis­kri­mi­na­ci­ju. 

Kri­tič­ki pri­stup me­ta­fo­ra­ma u po­li­tič­kom dis­kur­su mo­že po­mo­ći raz­u­me­va­nju stvar­no­sti u ko­joj ži­vi­mo, a aka­dem­ska za­in­te­re­so­va­nost za ovu pro­ble­ma­ti­ku i rad na njoj tre­ba da pro­bu­de jav­nost i uka­žu na po­tre­bu du­bljeg či­ta­nja po­li­tič­kih po­ru­ka.

 

 

 

LI­TE­RA­TU­RA:

 

 

Be­er, A. F. & De Landtshe­er, C. (eds). (2004). Me­tap­ho­ri­cal World Po­li­tics. East Lan­sing, MI: Mic­hi­gan Sta­te Uni­ver­sity Press

 

Char­te­ris-Black, J. (2004). Cor­pus Ap­pro­ac­hes to Cri­ti­cal Me­tap­hor Analysis, Ba­sing­sto­ke and New York: Pal­gra­ve Mac­mil­lan

 

Char­te­ris-Black, J. (2006.) Bri­tain as a con­ta­i­ner: im­mi­gra­tion me­tap­hors in the 2005 elec­tion cam­pa­ign. Di­sco­ur­se & So­ci­ety, 17, 563–581. http://das. sa­ge­pub.com/con­tent/17/5/563.

 

Char­te­ris-Black, J. (2010). Me­tap­hor in Di­sco­ur­se by Ele­na Se­mi­no. Jo­ur­nal of So­ci­o­lin­gu­i­stics, 14, 149–153.

http://on­li­ne­li­brary.wi­ley.com/doi/10.1111/j.1467-9841.2009.00438_3.x/full

 

El Re­fa­ie, E. (2001.) Me­tap­hors we de­scri­mi­na­te by: na­tu­ra­li­zed the­mes in Austrian new­spa­per ar­tic­les abo­ut asylum se­e­kers. Jo­ur­nal of So­ci­o­lin­gu­i­stics, 5/3, 352–371. http://on­li­ne­li­brary.wi­ley.com.proxy.kob­son.nb.rs:2048/ doi/10.1111/1467-9481.00154/pdf

 

Fa­ir­clo­ugh, N. (1989). Lan­gu­a­ge and Po­wer, Lon­don: Long­man.

 

La­koff, G. & Johnson, M. (1980). Me­tap­hors we li­ve by, Chi­ca­go: Uni­ver­sity of Chi­ca­go http://ra­pids­ha­re.com/fi­les/452228633/Me­tap­hors_We_Li­ve_By.zip

 

La­koff, R.T. (1990). Tal­king Po­wer. The Po­li­tics of Lan­gu­a­ge. New York: Har­per Col­lins

 

Mac­gil­christ, F. (2007). Me­tap­ho­ri­cal World Po­li­tics. [Bo­ok Re­vi­ew: Me­tap­ho­ri­cal World Po­li­tics. Be­er, A. F. & De Landtshe­er, C. (eds)]. Di­sco­ur­se & So­ci­ety, 18, 230–232.  http://das.sa­ge­pub.com/con­tent/18/2/230

 

O’Brien, V. G. (2003). In­di­ge­sti­ble Food, Con­qu­e­ring Hor­des, and Wa­ste Ma­te­ri­als: Me­tap­hors of Im­mi­grants and the Early Im­mi­gra­tion Re­stric­tion De­ba­te in the Uni­ted Sta­tes. Me­tap­hor and Symbol, 18(1), 33-47.

http://www.uky.edu/~ad­de­sa01/do­cu­ments/In­di­ge­sti­ble­Food.pdf

 

San­ta Ana, O. (1999). ‘Li­ke an ani­mal I was tre­a­ted’: an­ti-im­mi­grant me­tap­hor in US pu­blic di­sco­ur­se. Di­sco­ur­se & So­ci­ety, 10, 191–224. http://das.sa­ge­pub.com/con­tent/10/2/191

 

Se­mi­no, E. (2008). Me­tap­hor in Di­sco­ur­se, chapt. 3 “Me­tap­hor in po­li­tics”. Cam­brid­ge, U.K.: Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press.

 

Van Dijk, T. (1993). Prin­ci­ples of cri­ti­cal di­sco­ur­se analysis, Di­sco­ur­se and So­ci­ety 4(2): 249–283. http://www.di­sco­ur­ses.org/Ol­dAr­tic­les/Prin­ci­ples% 20of%20cri­ti­cal%20di­sco­ur­se%20analysis.pdf

 

 

 



[1] Rad je nastao u okviru projekta Opis i standardizacija savremenog srpskog jezika (178021), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa