Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 20

Ђорђе Оташевић (Београд)

 

Пер Јакобсен: ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ТЕМЕ. (Приредили Дејан Ајдачић, Персида Лазаревић Ди Ђакомо). „СловоСлавиа“, Београд, 2010, 348 стр.

 

 

Књи­га са­др­жи Увод­ну реч (7–8), пет по­гла­вља с укуп­но три­де­сет че­ти­ри при­ло­га (9–328), бе­ле­шку о ауто­ру – Ју­го­сла­ви­ста Пер Ја­коб­сен (329–332) – ко­ју је на­пи­са­ла Пер­си­да Ла­за­ре­вић Ди Ђа­ко­мо, Би­бли­о­граф­ску бе­ле­шку (333–335) и Ин­декс име­на (337–346).

Од пет по­гла­вља пр­ва два су по­све­ће­на је­зич­ким пи­та­њи­ма, и она ће ов­де би­ти украт­ко пред­ста­вље­на, док се тре­ће, че­твр­то и пе­то по­гла­вље ба­ве књи­жев­но­шћу, кул­ту­ром и по­ли­ти­ком.

Пр­во по­гла­вље по­чи­ње ра­дом „Ути­цај ре­че­нич­ке ин­то­на­ци­је на срп­ско­хр­ват­ске ак­цен­те“ (11–14). У ње­му Ја­коб­сен по­ка­зу­је да је ути­цај ре­че­нич­не ин­то­на­ци­је на ак­це­нат ве­ћи не­го што се из тра­ди­ци­о­нал­них опи­са мо­гло оче­ки­ва­ти. Због то­га, ка­ко сма­тра аутор, по­треб­на су те­мељ­ни­ја ис­пи­ти­ва­ња на­ро­чи­то си­ла­зних ак­це­на­та. Уз по­моћ тех­нич­ких по­ма­га­ла ко­ја су на­уч­ни­ци­ма та­да би­ла до­ступ­на мо­гло би се до­ћи до за­до­во­ља­ва­ју­ћих ин­тер­пре­та­ци­ја срп­ско­хр­ват­ских ак­це­на­та.

У ра­ду „Ак­цен­ти у срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку : ин­стру­мен­тал­но ис­пи­ти­ва­ње“ (15–33) Пер Ја­коб­сен из­но­си сум­њу у тра­ди­ци­о­нал­ну кон­цеп­ци­ју срп­ско­хр­ват­ског ак­це­нат­ског си­сте­ма јер пре­ма ње­го­вим ин­стру­мен­тал­ним ис­пи­ти­ва­њи­ма оба­вље­ним у Ин­сти­ту­ту за фо­не­ти­ку Уни­вер­зи­те­та у Ко­пен­ха­ге­ну 1967. го­ди­не у крат­ким са­мо­гла­сни­ци­ма ни­је мо­гу­ће ло­ци­ра­ти ди­стинк­тив­на обе­леж­ја ак­цен­та у сло­гу ко­ји се тра­ди­ци­о­нал­но сма­тра за но­си­о­ца на­гла­ска.

Сло­гом у срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку ба­ве се два ра­да: „Слог у срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку“ (35–38) и „Струк­ту­ра сло­га“ (79–85).

При­лог „Ак­це­нат и ин­то­на­ци­ја у срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку“ (39–44) до­но­си Ја­коб­се­но­ве оп­сер­ва­ци­је о срп­ско­хр­ват­ском ак­цен­ту и ин­то­на­ци­ји, на осно­ву екс­пе­ри­мен­тал­них ис­пи­ти­ва­ња. По­што је за ис­цр­пан опис ин­то­на­ци­је од­ре­ђе­ног је­зи­ка по­тре­бан ве­ли­ки број љу­ди и мно­го вре­ме­на, Ја­коб­сен се огра­ни­чио на ис­пи­ти­ва­ње ин­то­на­ци­је у крат­ким, де­кла­ра­тив­ним ре­че­ни­ца­ма, с ци­љем да ви­ди да ли се у све­тло­сти но­вих по­да­та­ка мо­гу пре­фор­му­ли­са­ти не­ки про­бле­ми, или да се још по­не­што до­да са­зна­њи­ма до ко­јих се до­шло екс­пе­ри­мен­тал­ним ис­пи­ти­ва­њи­ма то­ком прет­ход­них 10-15 го­ди­на, пре све­га ис­пи­ти­ва­њи­ма Ил­се Ле­хи­сте и Па­вла Иви­ћа.

Про­бле­ми­ма ко­ји се ја­вља­ју при­ли­ком пре­во­ђе­ња гра­ма­тич­ке ка­те­го­ри­је ко­ја не по­сто­ји у је­зи­ку на ко­ји се пре­во­ди, као што је слу­чај с пре­во­ђе­њем срп­ско­хр­ват­ских гла­гол­ских при­ло­га на дан­ски, ба­ви се рад „Срп­ско­хр­ват­ски гла­гол­ски при­ло­зи“ (45–52).

Лин­гви­стич­ком ана­ли­зом књи­жев­ног де­ла ба­ви се рад „Те­мат­ске и кључ­не ри­је­чи у Ба­ла­да­ма Пе­три­це Ке­рем­пу­ха“ (53–59).

У ра­ду „Кон­цеп­ци­ја је­зи­ка у ро­ма­ну То Ми­ло­ва­на Да­ној­ли­ћа“ (61–63) Ја­коб­сен се ба­ви фор­мом Да­ној­ли­ће­вог тек­ста. Ње­го­во ста­но­ви­ште је „син­так­тич­но, тек­сто­лин­гви­стич­ко“ (61) и циљ му је да ис­пи­та да ли је мо­гу­ће ока­рак­те­ри­са­ти умет­нич­ки текст на осно­ву ње­го­ве ре­че­нич­не струк­ту­ре и ње­го­вих ме­ђу­ре­че­нич­них од­но­са.

Чу­ве­ним син­таг­ма­ма бес­кра­јан пла­ви круг и бес­крај­ни пла­ви круг ба­ви се рад „Да ли су син­таг­ме бес­кра­јан пла­ви круг и бес­крај­ни пла­ви круг си­но­ним­не?“ (65–69). У пр­вом из­да­њу ро­ма­на Се­о­бе Ми­ло­ша Цр­њан­ског као мо­то пр­вог по­гла­вља ста­вље­не су чу­ве­не ре­чи: Бес­кра­јан пла­ви круг. У ње­му зве­зда. У ка­сни­јим из­да­њи­ма син­таг­ма бес­кра­јан пла­ви круг про­ме­ње­на је у бес­крај­ни пла­ви круг. У ра­ду је по­ка­за­но да ове две син­таг­ме ни­су си­но­ним­не јер озна­ча­ва­ју у јед­ном слу­ча­ју пла­ви круг ко­ји је бес­кра­јан, а у дру­гом – круг ко­ји је бес­кра­јан и плав.

У ра­ду „Раск и Вук. Ти­по­ло­ги­ја две­ју ор­то­граф­ских ре­фор­ми“ (71–78) ука­зу­је се на „упа­дљи­во по­ду­да­ра­ње из­ме­ђу Ву­ко­вих и Рас­ко­вих по­гле­да на пра­во­пис и пра­во­пи­сне прин­ци­пе и про­бле­ме, упр­кос њи­хо­вим ве­о­ма раз­ли­чи­тим по­ла­зним тач­ка­ма“ (72). У прак­си, Раск ни­је ус­пео да спро­ве­де сво­је те­о­риј­ске за­ми­сли, за раз­ли­ку од Ву­ја, та­ко да је да­на­шњи дан­ски пра­во­пис ме­ша­ви­на вр­ло раз­ли­чи­тих прин­ци­па.

Дру­го по­гла­вље чи­не че­ти­ри при­ло­га, ко­ја се ба­ве да­на­шњим ста­њем на под­руч­ју не­ка­да за­јед­нич­ког срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка.

У пр­во­ме од њих, „[Ак­туелно је­зич­ко ста­ње на под­руч­ју но­во­што­кав­ског стан­дар­да (бив­ши срп­ско-хр­ват­ски)]“ (89–94), на­ве­де­ни су од­го­во­ри Пе­ра Ја­коб­се­на на пи­та­ња ко­ја је јед­ном бро­ју лин­гви­ста по­ста­ви­ла ре­дак­ци­ја ча­со­пи­са Stu­di Sla­vi­sti­ci 2006. го­ди­не, у окви­ру фо­ру­ма La si­tu­a­zi­o­ne lin­gu­i­sti­ca at­tu­a­le nell’area a stan­dard neo­što­ka­vi (ex-ser­bo-cro­a­to). Пи­та­ња су би­ла сле­де­ћа:

„1. Ка­ко би­сте об­ја­сни­ли не­струч­ним чи­та­о­ци­ма раз­ло­ге и про­це­се ко­ји су, на­кон го­то­во два сто­ље­ћа на­сто­ја­ња око је­зич­ног ује­ди­ње­ња, до­ве­ли до пре­вла­сти цен­три­фу­гал­них си­ла у ју­жно­сла­вен­ских на­ро­да с но­во­што­кав­ским стан­дар­ди­ма?

2. Ка­ко би­сте опи­са­ли са­да­шњу лин­гви­стич­ку и со­ци­о­лин­гви­стич­ку си­ту­а­ци­ју у ре­ги­ји од ин­те­ре­са?

3. Ка­ко ту­ма­чи­те ши­ром рас­про­стра­ње­не нор­ма­тив­не на­по­ре усмје­ре­не на ди­фе­рен­ци­ја­ци­ју је­зич­них ствар­но­сти на­ро­да ко­ји су већ сто­ље­ћи­ма свје­сни да се ме­ђу­соб­но ра­зу­ми­ју?

4. Ка­ко об­ја­шња­ва­те при­да­ва­ње ве­ли­ког зна­ча­ја на­зи­ву је­зи­ка …?

5. Ка­ко сма­тра­те да би се ме­ђу­на­род­на знан­стве­на за­јед­ни­ца тре­ба­ла по­ста­ви­ти пре­ма про­ми­је­ње­ној кул­тур­но-по­ли­тич­кој и со­ци­о­лин­гви­стич­кој ствар­но­сти у др­жа­ва­ма на­сљед­ни­ца­ма бив­ше Ју­го­сла­ви­је … ?

У од­го­во­ру на пр­во пи­та­ње Пер Ја­коб­сен ис­ти­че да би пр­во тре­ба­ло бли­же од­ре­ди­ти где и на ко­ји на­чин је до­шло до на­сто­ја­ња за осамостaљивањм по­је­ди­них је­зич­ких стан­дар­да. Очи­глед­но је, ка­ко на­во­ди Ја­коб­сен, да се ра­ди о Хр­ват­ској, деј­тон­ској Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и, ка­сни­је, Цр­ној Го­ри. Нор­ми­ра­ње хр­ват­ског и бо­шњач­ког књи­жев­ног је­зи­ка по­че­ло је упо­ре­до са про­гла­ше­њем но­вих др­жа­ва.

Ја­коб­сен ука­зу­је на при­ти­ске ко­ји­ма су про­фе­со­ри дан­ских уни­вер­зи­те­та на ко­ји­ма се пре­да­је „срп­ско­хр­ват­ски је­зик“ би­ли из­ло­же­ни од стра­не хр­ват­ских ам­ба­са­до­ра у Дан­ској, као и хр­ват­ских по­ли­ти­ча­ра. Ми­шље­ње да сва­ка зе­мља има пра­во на свој је­зик, ка­ко ис­ти­че Пер Ја­коб­сен, „пред­ста­вља ису­ви­ше упро­шће­но схва­та­ње од­но­са из­ме­ђу на­ро­да и је­зи­ка. На­ро­да ко­ји не­ма­ју ‛свој’ је­зик има то­ли­ко да их не тре­ба ни на­бра­ја­ти“ (93–94).

У ра­ду „О струк­ту­рал­но-лин­гви­стич­ким кон­стан­та­ма срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка (Ин­вен­тар фо­не­ма и фо­но­так­тич­ка струк­ту­ра)“ (95–103), на осно­ву те­о­риј­ских про­ми­шља­ња о струк­ту­ри сло­га, те њи­хо­вој при­ме­ни на гра­ђи о та­ко­зва­ном „цр­но­гор­ском је­зи­ку“, аутор за­кљу­чу­је да „на ни­воу си­сте­ма из­ра­за не­ма бит­них струк­ту­рал­них раз­ли­ка из­ме­ђу ‛цр­но­гор­ског је­зи­ка’ и срп­ско­хр­ват­ског стан­дард­ног је­зи­ка. По­сто­је не­знат­не раз­ли­ке у суп­стан­ци­ји, тј. у ма­ни­фе­ста­ци­ји по­је­ди­них фо­не­ма, али са­став фо­не­ма остај исти, и пра­ви­ла за њи­хо­ву фо­но­так­тич­ку струк­ту­ру су иден­тич­на“ (103). На осно­ву то­га, ка­ко на­во­ди Ја­коб­сен, „ова исто­вет­ност је те­мељ за иден­ти­тет и ука­зу­је на то да се лин­гви­стич­ки по­сма­тра­но та­ко­зва­ни ‛цр­но­гор­ски је­зик’ не раз­ли­ку­је од срп­ско­хр­ват­ског је­зич­ког стан­дар­да“ (103).

Циљ ра­да „Лин­гви­стич­ки иден­ти­тет у све­тлу про­ме­на“ (105–110), ка­ко на­во­ди  аутор, је­сте „да при­ка­же не­ке прин­ци­пе од­ре­ђи­ва­ња је­зич­ког иден­ти­те­та, ко­је је по­ста­вио дан­ски лин­гви­ста Лу­ис Хјелм­слев“ (109). Рас­пад СФРЈ озна­чио је и крај је­зич­ког је­дин­ства и до­вео до од­ба­ци­ва­ња срп­ско­хр­ват­ског као за­јед­нич­ког је­зи­ка. Је­зик је по­стао по­ље не­при­ја­тељ­ста­ва и су­ко­ба. Ова си­ту­а­ци­ја, по ре­чи­ма Пе­ра Ја­коб­се­на, „под­се­ћа на по­ку­ша­је ства­ра­ња но­вог је­зи­ка, тзв. Но­во­го­во­ра у Ор­ве­ло­вој 1984“ (108). На кра­ју ра­да аутор за­кљу­чу­је: „Сло­гов­на струк­ту­ра  стан­дард­ног срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка је иста, био он стан­дар­ди­зо­ван у Бе­о­гра­ду, За­гре­бу, Са­ра­је­ву, Ба­ња­лу­ци или Под­го­ри­ци. Иден­тич­на је ли­ста фо­не­ма, као и пра­ви­ла ком­би­но­ва­ња су­гла­сни­ка у истом сло­гу. Је­ди­ни за­кљу­чак до ко­га до­ла­зи­мо на­кон про­у­ча­ва­ња сло­гов­не струк­ту­ре, је­сте тај да је струк­ту­ра иста, осим не­ких ма­њих раз­ли­ка у лин­гви­стич­кој упо­тре­би“ (110).

По­след­њи при­лог у дру­гом по­гла­вљу, „У по­тра­зи за иде­ал­ном фор­мом : О је­зич­ком пу­ри­зму у Евро­пи“ (111–126), по­чи­ње ци­та­том о но­во­го­во­ру из Ор­ве­ло­вог ро­ма­на 1984. Рад се, као што се и из на­сло­ва ви­ди, ба­ви је­зич­ким пу­ри­змом. Пу­ри­зам је по­де­љен на не­ко­ли­ко вр­ста: ар­ха­ич­ни пу­ри­зам, ет­но­граф­ски пу­ри­зам, ре­фор­ми­стич­ки пу­ри­зам, те ксе­но­фо­бич­ки или па­три­от­ски пу­ри­зам. Као илу­стра­ци­ја раз­ли­чи­тих вр­ста и аспе­ка­та пу­ри­зма, на­ве­ден је од­нос пре­ма пу­ри­зму у три нор­диј­ска је­зи­ка – исланд­ском, нор­ве­шком и дан­ском, те у ита­ли­јан­ском, не­мач­ком и хр­ват­ском је­зи­ку. У исланд­ском је­зи­ку пу­ри­зам је ду­го­тра­јан и до­сле­дан. Нор­ве­шки пу­ри­зам Ја­коб­сен ка­рак­те­ри­ше као па­три­от­ски, док пу­ри­зам у дан­ском је­зи­ку сма­тра за уме­рен. Ита­ли­јан­ски, не­мач­ки и хр­ват­ски пу­ри­зам су „узе­ти у об­зир за­то што су се у то­ку вре­ме­на ис­по­љи­ли раз­ли­чи­тим ин­тен­зи­те­том, а нај­ви­ше за­то што су у тим зе­мља­ма не­ко вре­ме вла­да­ли ул­тра­на­ци­о­на­ли­стич­ки фа­ши­стич­ки и на­ци­стич­ки по­кре­ти ко­ји су је­зич­ком по­ли­ти­ком или дру­гим ви­до­ви­ма опре­си­је чи­сти­ли је­зик и чак за­бра­ни­ли упо­тре­бу из­ве­сних не­по­жељ­них ре­чи“ (113). Да­ле­ко нај­ви­ше про­сто­ра у овом ра­ду за­у­зи­ма ана­ли­за хр­ват­ског пу­ри­зма, ка­ко оног из вре­ме­на тзв. Не­за­ви­сне др­жа­ве Хр­ват­ске, та­ко и да­на­шњег, ко­ји је на­кон 1990. го­ди­не, ка­ко на­во­ди дан­ски лин­гви­ста, „опет ожи­вео и оја­чао, и по­стао ва­жан део пре­о­ку­па­ци­ја не са­мо је­зи­ко­сло­ва­ца не­го и по­ли­ти­ча­ра и ши­ро­ких кру­го­ва љу­ди“ (123). Да­на­шња је­зич­ка си­ту­а­ци­ја у Хр­ват­ској Пе­ра Ја­коб­се­на под­се­ћа на „ра­ни­је епо­хе у Хр­ват­ској и дру­гим зе­мља­ма ка­да је је­зик слу­жио ул­тра­на­ци­о­на­ли­стич­ким иде­о­ло­ги­ја­ма“ (124). У ра­ду се ука­зу­је на санк­ци­је про­тив оних ко­ји не сле­де про­пи­се. „Ка­да ис­так­ну­ти хр­ват­ски је­зи­ко­слов­ци, Јо­сип Си­лић и Иво Прањ­ко­вић ни­су хте­ли да при­хва­те но­ву пра­во­пи­сну од­ред­бу по ко­јој би ‘не­ћу’, ‘гре­шка’ и ‘за­да­ци’ тре­ба­ло да се пи­шу ‘не ћу’, ‘гр­је­шка’ и ‘за­дат­ци’, од­би­је­на им је до­та­ци­ја за два лин­гви­стич­ка про­јек­та“ (125). Број­ни кри­ти­ча­ри са­да­шње хр­ват­ске је­зич­ке по­ли­ти­ке ука­зу­ју на то да се у Хр­ват­ској пу­ри­зам пре­тво­рио у цен­зу­ру. За­вр­шне ре­че­ни­це ово­га при­ло­га по­ка­зу­ју због че­га је на ње­го­вом по­чет­ку ци­ти­ран Ор­ве­лов ро­ман 1984: „Ако ће хр­ват­ским пу­ри­сти­ма њи­хов про­је­кат по­ћи за ру­ком, бу­ду­ћа си­ту­а­ци­ја ће под­се­ћа­ти на Ор­ве­ло­ву ви­зи­ју. Већ са­да је хр­ват­ски new­spe­ak не­ра­зу­мљив ве­ли­ком де­лу Хр­ва­та. А ка­ко ће тек из­гле­да­ти 2050? Хо­ће ли та­да хр­ват­ски пи­сци као што су Кр­ле­жа, Ује­вић, Ма­тош са сво­јим не­про­чи­шће­ним је­зи­ком би­ти ра­зу­мљи­ви, или ће би­ти пре­ве­де­ни на но­во­хр­ват­ски?“ (126).

Иако су при­ло­зи ко­ји чи­не ову књи­гу већ би­ли об­ја­вље­ни у ра­зним ча­со­пи­си­ма, при­ре­ђи­ва­чи­ма и из­да­ва­чу ду­гу­је­мо за­хвал­ност што су их при­ку­пи­ли и пу­бли­ко­ва­ли ме­ђу истим ко­ри­ца­ма.

 

 

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa