Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 20

Biljana Sikimić (Beograd)

 

SRPSKA LINGVISTIKA. SERBISCHE LINGUISTIK. EINE BESTANDSAUFNAHME (HERAUSGEGEBEN VON CHRISTIAN VOSS UND BILJANA GOLUBOVIĆ), Studies on Language and Culture in Central and Eastern Europe, Band 7,: Verlag Otto Sagner, München – Berlin, 2010, 342 str.

 

 

Am­bi­ci­o­zno na­slo­vljen zbor­nik ra­do­va („Srp­ska lin­gvi­sti­ka“), ugled­nog iz­da­va­ča na­uč­nih pu­bli­ka­ci­ja Oto Za­gner iz Ber­li­na, re­zul­tat je ra­da sku­pa odr­ža­nog na Hum­bol­to­vom uni­ver­zi­te­tu u Ber­li­nu od 11. do 13.12.2008. go­di­ne, u or­ga­ni­za­ci­ji In­sti­tu­ta za sla­vi­sti­ku. Zbor­nik je snab­de­ven kra­ćim in­for­ma­tiv­nim ured­nič­kim pred­go­vo­rom na srp­skom (9–11) i ne­mač­kom je­zi­ku (13–14). Ra­do­vi su or­ga­ni­zo­va­ni u tri ce­li­ne: Te­o­rij­ska lin­gvi­sti­ka – is­tra­ži­va­nja u sr­bi­sti­ci, Pi­me­nje­na lin­gvi­sti­ka i Gra­nič­ne obla­sti i kom­ple­men­tar­na is­tra­ži­va­nja u sr­bi­sti­ci, ali su u okvi­ru ovih ce­li­na po­re­đa­ni pre­ma abe­ced­nom re­do­sle­du auto­ra. Bez ob­zi­ra na ova­kvu, pri­lič­no la­god­nu, ured­nič­ku si­ste­ma­ti­za­ci­ju ra­do­va, ovaj pri­kaz će sle­di­ti ma­lo dru­ga­či­ju lo­gi­ku či­ta­nja zbor­ni­ka. Od­lič­na je ured­nič­ka ide­ja da na jed­nom me­stu oku­pe ra­do­ve ko­ji bi po­ka­za­li tre­nut­ne oku­pa­ci­je lin­gvi­sta u Sr­bi­ji, na­rav­no, sa ak­cen­tom na sr­bi­sti­ku. Pre­o­sta­je sa­mo da se na­po­me­ne da su zna­čaj­ni po­ma­ci i pra­vi do­ga­đa­ji na lin­gvi­stič­koj sce­ni Sr­bi­je če­sto van op­se­ga „sr­bi­sti­ke“ i da do­la­ze od stra­ne an­gli­sta, ro­ma­ni­sta, sla­vi­sta.

Ra­do­vi su štam­pa­ni na na­mač­kom i srp­skom je­zi­ku (na ći­ri­li­ci i la­ti­ni­ci). Ras­ko­rak iz­me­đu sla­vi­sta iz Ne­mač­ke i Austri­je i sr­bi­sta iz Sr­bi­je ni­je ta­ko ve­li­ki ka­ko se na pr­vi po­gled či­ni, upra­vo zbog he­te­ro­ge­no­sti sr­bi­sta iz Sr­bi­je od ko­jih mno­gi ima­ju spo­sob­nost da kri­tič­ki sa­gle­da­ju si­tu­a­ci­ju u sa­vre­me­noj sr­bi­sti­ci. Pri­kaz Dan­ka Šip­ke, ne­po­sred­no po odr­ža­va­nju sku­pa, ob­ja­vljen u „Lin­gvi­stič­kim ak­tu­el­no­sti­ma“ br. 16, is­ta­kao je nje­gov zna­čaj pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći mo­gu­ć­no­sti uvi­da u sta­nje u raz­li­či­tim di­sci­pli­na­ma sr­bi­sti­ke. Kao ve­o­ma zna­ča­jan oce­nje­na je i pri­li­ka za ne­po­sre­dan su­sret lin­gvi­sta raz­li­či­tih ge­ne­ra­ci­ja i ide­o­lo­ških usme­re­nja, kao i ši­rok ras­pon ob­u­hva­će­nih lin­gvi­stič­kih di­sci­pli­na.

            Zbor­nik po­či­nje ozbilj­nom kri­tič­kom stu­di­jom Raj­ne Dra­gi­će­vić „Lek­sič­ka se­man­ti­ka u sr­bi­sti­ci kra­jem 20. i po­čet­kom 21. ve­ka“ (15–32), snab­de­ve­nom ve­li­kom bi­bli­o­gra­fi­jom, uz ko­ju se lo­gič­no na­do­ve­zu­je kra­ći pri­kaz  sta­nja u lek­si­ko­gra­fi­ji Đor­đa Ota­še­vi­ća „Tra­di­ci­o­nal­no i mo­der­no u srp­skoj lek­si­ko­gra­fi­ji“ (193–198). Neo­lo­gi­zmi­ma se ba­vi Sa­bi­ne Kir­fel u pri­lo­gu na­slo­vlje­nom „In­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­ja srp­skog je­zi­ka: no­ve lek­sič­ke ten­den­ci­je u ogle­da­lu špam­pe“ („Die In­ter­na­ti­o­na­li­si­e­rung des Ser­bischen: Ne­ue le­xi­ka­lische Ten­den­zen im Spi­e­gel der Pres­se“) (143–155) na gra­đi iz dnev­nih no­vi­na „Po­li­ti­ka“, „Blic“ i ne­delj­ni­ka „Nin“ u pe­ri­o­du av­gust–no­vem­bar 2008.

U is­crp­noj stu­di­ji „Na­u­ka o pi­smu u srp­skoj lin­gvi­sti­ci – o do­sa­da­šnjim is­tra­ži­va­nji­ma i mo­guć­no­sti­ma raz­vo­ja“ (33–53), Bi­lja­na Go­lu­bo­vić pred­la­že ter­min lin­gvi­sti­ka pi­sma, u skla­du sa odav­no pri­sut­nim te­ne­den­ci­ja­ma u ne­mač­koj lin­gvi­sti­ci. Sle­di pre­gled di­ja­hro­nij­ske i sin­hro­nij­ske lin­gvi­sti­ke pi­sma (gra­fe­ma­ti­ka, pra­vo­pis i opi­sme­nja­va­nje) u srp­skoj fi­lo­lo­gi­ji. Osim što pot­pi­su­je ko-ured­ni­štvo ovog zbor­ni­ka, Bi­lja­na Go­lu­bo­vić je ko-ured­nik (za­jed­no sa Ber­nhar­dom Bre­me­rom) i te­mat­skog zbor­ni­ka ra­do­va o srp­skoj i hr­vat­skoj lin­gvi­sti­ci pi­sma (Ser­bische und kro­a­tische Schri­ftlin­gu­i­stik: Geschic­hte, Per­spek­ti­ven und ak­tu­el­le Pro­ble­me, Ham­burg 2009).

Ga­bri­je­la Šu­bert u ra­du „Ko­mi­si­ja za stan­dar­di­za­ci­ju srp­skog je­zi­ka“ („Die Spra­chsta­nd­ar­disierungskommission zur Ser­bi­stik“)  (97–104), go­vo­ri o pro­ble­mi­ma sla­vi­stič­kih ka­te­da­ra u sve­tu, sa kon­kret­nim pri­me­ri­ma pro­ble­ma ko­je bi tre­ba­lo da re­ša­va Ko­mi­si­ja za stran­dar­di­za­ci­ju srp­skog je­zi­ka (sta­tus ći­ri­li­ce i la­ti­ni­ce).

Ana Kreč­mer u stu­di­ji „O ak­tu­el­nom sta­nju srp­ske gra­ma­ti­ko­gra­fi­je“ (79–96) da­je sa­že­tu ana­li­zu osnov­nih de­fi­ci­ta sa­vre­me­ne srp­ske, od­no­sno srp­sko­hr­vat­ske gra­ma­ti­ko­gra­fi­je, kao pri­mer slu­že dve re­pre­zen­ta­tiv­ne gra­ma­ti­ke: „Ma­la srp­ska gra­ma­ti­ka“ Ra­do­ja Si­mi­ća i Je­le­ne Jo­va­no­vić iz 2007. i ko­a­u­tor­ska (Pi­per et al.) „Sin­tak­sa sa­vre­me­no­ga srp­skog je­zi­ka, Pro­sta re­če­ni­ca“, iz 2005. Deo pro­sto­ra je u ovoj ana­li­zi po­sve­ćen „Tvor­bi re­či u sva­re­me­nom srp­skom je­zi­ku“, Iva­na Klaj­na (iz 2002. i 2003), pre sve­ga zbog nje­nih me­to­do­lo­ških vr­li­na („di­stink­tiv­na i je­din­stve­na še­ma pri­ka­za kao i pri­lič­no stro­ge de­fi­ni­ci­je poj­mo­va, – i to uz do­sta do­sled­no obra­zlo­že­nje sop­stve­nog shva­ta­nja auto­ra“), a ta­ko i „Lek­si­ko­lo­gi­ji“, Raj­ne Dra­gi­će­vić (2007) ko­ja, pre­ma re­či­ma Ane Kreč­mer „mo­že slu­ži­ti kao obra­zac za sa­vre­me­ne sin­te­tič­ke lin­gvi­stič­ke ra­do­ve“. Osnov­ne pri­med­be na sa­vre­me­nu gra­ma­to­graf­sku pro­duk­ci­ju sa­sto­je se u opa­da­nju op­šte­slo­ven­skog lin­gvi­stič­kog dis­kur­sa i uza­jam­ne re­cep­ci­je či­ji je re­zul­tat sve sla­bi­je po­zna­va­nje ra­do­va van „do­ma­će“ ško­le. Isto­vre­me­no, Ana Kreč­mer po­zi­tiv­no oce­nju­je uoče­no in­te­re­so­va­nje za za­pad­nu lin­gvi­stič­ku li­te­ra­tu­ru (pre sve­ga an­glo-ame­rič­ku), ali sma­tra da ono ne mo­že da na­dok­na­di pra­zni­nu na­sta­lu usled pre­ki­da in­tra­sla­vi­stič­ke na­uč­ne re­cep­ci­je. U sr­bi­sti­ci se po­seb­no za­pa­ža te­žnja ka ato­mi­za­ci­ji i eklek­ti­ci­zmu ume­sto neo­p­hod­nih kon­stra­stiv­nih is­tra­ži­va­nja i sin­te­tič­kog pri­stu­pa uz odsu­stvo fun­da­men­tal­nih sa­vre­me­nih sin­te­tič­kih gra­ma­to­graf­skih ra­do­va neo­p­hod­nih stra­nim is­tra­ži­va­či­ma i stu­den­ti­ma.

Stu­di­ja Je­le­ne Jo­va­no­vić „Sin­tak­sič­ki pro­ce­si u je­zi­ku – in­te­gra­ci­ja i dez­in­te­gra­ci­ja“ (67–78), pred­sta­vlja mi­kro­a­na­li­zu ko­ja is­tra­žu­je sin­tak­sič­ku ka­te­go­ri­ju od­no­sa in­ter­punk­cij­ski obe­le­že­nu tač­kom i za­re­zom. Sa­svim su­pro­tan pri­stup te­mi za­da­toj u na­slo­vu kon­fe­ren­ci­je imao je Ra­do­je Si­mić „Sti­li­sti­ka u Sr­ba da­nas“ (199–211), ko­ji je po­nu­dio is­cr­pan kri­tič­ki osvrt na sta­nje sti­li­sti­ke u Sr­bi­ji. Pri­log Bran­ka To­šo­vi­ća „Srp­ska sti­li­sti­ka u od­no­su na hr­vat­sku (tu­ma­če­nje glo­bal­nog ra­slo­ja­va­nja je­zi­ka)“ (235–255) do­ne­kle je kom­ple­men­ta­ran uz pret­hod­ni jer se ba­vi te­o­rij­skim pi­ta­nji­ma funk­ci­o­na­lo-sti­li­stič­kog ra­slo­ja­va­nja. De­talj­no (sa vr­lo eks­ten­ziv­nim ci­ta­ti­ma) pri­ka­za­ni su sa­vre­me­ni so­ci­o­lin­gvi­stič­ki sta­vo­vi Ran­ka Bu­gar­skog i Mi­lo­ra­da Ra­do­va­no­vi­ća sa jed­ne stra­ne i ra­do­vi za­gre­bač­kih lin­gvi­sta (Da­li­bo­ra Bro­zo­vi­ća, Du­brav­ka Ški­lja­na, Jo­si­pa Si­li­ća, Ma­ri­ne Ko­va­če­vić, La­de Ba­du­ri­na, Rat­ka Ma­ta­so­vi­ća i Kre­ši­mi­ra Mi­ća­no­vi­ća) sa dru­ge. U za­vr­šnom de­lu pri­lo­ga, To­šo­vić re­zi­mi­ra svo­je lič­ne te­o­rij­ske po­stav­ke u do­me­nu funk­ci­o­nal­nih sti­lo­va, sa is­crp­nom li­te­ra­tu­rom na kra­ju.

Je­li­ca Jo­ka­no­vić-Mi­haj­lov u ra­du na ne­mač­kom je­zi­ku „Sr­pska pro­zo­di­ja da­nas – ten­den­ci­je raz­vo­ja i sta­vo­vi“ („Ser­bische Pro­so­die he­u­te – Et­wic­klung­sten­den­zen und At­titüden“) (55–65), pred­sta­vlja ten­den­ci­je raz­vo­ja pro­zo­dij­skog si­ste­ma srp­skog je­zi­ka, a ne, ka­ko bi se mo­žda oče­ki­va­lo, kri­tič­ki pre­sek sta­nja lin­gvi­stič­kih is­tra­ži­va­nja u do­me­nu pro­zo­di­je.

Rad Ma­ri­je Vuč­ko­vić „Kon­takt­na lin­gvi­sti­ka u Sr­bi­ji: te­ren­ska is­tra­ži­va­nja“ (323–342) deo je ši­reg autor­ki­nog pre­gle­da kon­tak­to­lo­ških is­tra­ži­va­nja u Sr­bi­ji či­ji se je sa­stav­ni deo i stu­di­ja „Sa­vre­me­na di­ja­lek­to­lo­ška is­tra­ži­va­nja u srp­skoj lin­gvi­sti­ci i pro­ble­ma­ti­ka je­zi­ka u kon­tak­tu“, ob­ja­vlje­na 2009. u be­o­grad­skom „Ju­žno­slo­ven­skom fi­lo­lo­gu“ LXV (405–423). Iz­o­sta­nak uvi­da u sta­nje di­ja­lek­to­lo­ških is­tra­ži­va­nja u zbor­ni­ku de­li­mič­no je ot­klo­njen je upra­vo ovim, sti­ca­jem oko­lo­no­sti, ne­što ra­ni­je ob­ja­vlje­nim pri­lo­gom Ma­ri­je Vuč­ko­vić. Du­ška Kli­ko­vac u pri­lo­gu „O kri­tič­kim pri­stu­pi­ma u srp­skoj lin­gvi­sti­ci – sa­da­šnje sta­nje i per­spek­ti­ve“ (157–172), ilu­stru­je pri­me­nu kri­tič­ke ana­li­ze dis­kur­sa (od­nos dis­kur­sa i mo­ći) me­đu lin­gvi­sti­ma u Sr­bi­ji i nji­ho­ve me­to­de ana­li­ze po­li­tič­kog dis­kur­sa, dis­kur­sa ad­mi­ni­stra­ci­je, in­sti­tu­ci­ja, bi­ro­krat­skog je­zi­ka, dis­kur­sa na­u­ke i po­je­di­nih stru­ka, za­tim dis­kur­sa re­kla­ma, dis­kur­sa o že­ni i slič­no.

Po­seb­nu pa­žnju za­slu­žu­ju ra­do­vi ne­mač­kih sla­vi­sta – so­ci­o­lin­gvi­sta. Kri­sti­jan Fos, je­dan od ured­ni­ka zbor­ni­ka, ob­ja­vio je stu­di­ju „Srp­ski je­zič­ki iden­ti­tet u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni iz­me­đu di­ja­le­kat­ske lo­jal­no­sti i et­no­cen­tri­zma“ („Serbizität in Bo­snien-Her­ze­go­wi­na zwischen Di­a­le­kloyalität und Et­ho­zen­tri­smus“) (311–322). U re­zi­meu  stu­di­je ne­mač­ki ter­min Serbizität prev­den je kao „srp­skost“, za ko­ji se či­ni da je bo­lje pre­ve­sti sa „srp­ski je­zič­ki iden­ti­tet“, ili ga bar osta­vlja­ti pod na­vod­ni­ci­ma. Ovim, kao i svim dru­gim ra­do­vi­ma auto­ra ob­li­ko­va­nih u du­hu ne­mač­ke sla­vi­sti­ke u ovom zbor­ni­ku, otva­ra­ju se vra­ta mo­gu­ćem uti­ca­ju sa­vre­me­ne ne­mač­ke sla­vi­sti­ke, pre sve­ga so­ci­o­lin­gvi­sti­ke, či­ji je pred­stav­nik i sam Kri­sti­jan Fos. Sla­vi­sti­ci se kao te­o­rij­ska pod­lo­ga nu­de po­stu­la­ti ne­mač­kog so­ci­o­lin­gvi­ste To­ma­sa Kre­fel­da (so­ci­o­lin­gvi­sti­ka mi­gra­ci­ja) i Mo­ni­ke Vin­gen­der, kao i Na­ta­še To­li­mir- Helcl. Kri­sti­jan Fos isto­vre­me­no pred­sta­vlja no­vi is­tra­ži­vač­ki pro­je­kat ko­ji se ba­vi od­no­som srp­skih stan­dar­da Ba­nja Lu­ke i Be­o­gra­da. Uz ana­li­zu po­sto­je­ćih is­tra­ži­va­nja go­vo­ra iz­be­gli­ca, po­nu­đen je i pre­sek sta­nja is­tra­ži­va­nja je­zič­ke si­tu­a­ci­je u BiH. U stro­gom oce­nji­va­nju do­sa­da­šnjih re­zul­ta­ta ra­da so­ci­o­lin­gvi­sta ko­ji do­la­ze iz Sr­bi­je, a pri­tom su upu­će­ni na ne­po­sre­dan kon­takt sa lju­di­ma na te­re­nu, tre­ba ima­ti u vi­du etič­ki re­la­tiv­no la­god­nu po­zi­ci­ju aut­saj­de­ra ko­ji se ba­vi ana­li­zom sta­nja bal­kan­skog post­kon­flikt­nog dru­štva (po pi­ta­nju ra­znih vr­sta cen­zu­re). Nji­ho­vi so­ci­o­lin­gvi­stič­ki ra­do­vi osta­ju prak­tič­no ne­do­stup­ni na­knad­nom su­du is­tra­ži­va­nih za­jed­ni­ca, pa ima­ju sve uslo­ve za te­ren­ski rad bez tak­ti­zi­ra­nja i pre­po­zna­va­nja oče­ki­va­nja lo­kal­ne lin­gvi­stič­ke i ši­re jav­no­sti.

Gerd-Di­ter Ne­ring u ra­du „Aspek­ti je­zi­ka stu­de­na­ta u Ba­nja Lu­ci“ („Aspek­te der Sprac­he der Stu­den­ten in Ba­nja Lu­ka“) (173–192), pre­zen­ti­ra re­zul­ta­te so­ci­o­lin­gvi­stič­kog is­tra­ži­va­nja oba­vlje­nog to­kom jed­nog se­ne­tra 2007/2008. go­di­ne na Uni­ver­zi­te­tu u Ba­nja Lu­ci. Is­tra­ži­va­nje je oba­vlje­no na uzor­ku stu­de­na­ta (do­mi­nant­no stu­dent­ki­nja) Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta srp­ske na­ci­o­nal­no­sti. Pri­ka­za­ne se up­šte so­ci­o­lin­gvi­stič­ke ka­rak­te­ri­sti­ke go­vo­ra stu­de­na­ta i nje­go­va „otvo­re­nost“ za pri­jem le­kič­ke gra­đe (mar­ki­ra­na lek­si­ka se po­re­di sa gra­đom u sa­vre­me­nim reč­ni­ci­ma žar­go­na gra­da Sa­ra­je­va i Be­o­gra­da).

An­drea Sta­ni­sa­vlje­vić pred­sta­vlja svo­je te­ren­sko is­tra­ži­va­nje pod na­slo­vom „Bi­lin­gvi­zam i mi­gra­ci­je. Is­tra­ži­va­nje o bo­san­sko/hr­vat­sko/srp­sko-ne­mač­koj pre­klju­či­va­nju ko­do­va u Ber­li­nu“ („Bi­lin­gu­i­smus und Mi­gra­tion. Eine Un­ter­suc­hung zu bo­snisch/kro­a­tisch/ser­bisch-de­utschen Co­de­switching in Ber­lin“) (279–296). Go­vor ga­stra­baj­te­ra dru­ge i tre­će ge­ne­ra­ci­je vi­di se kao hi­brid­ni: u pi­ta­nju su de­voj­ke ko­je ina­če mo­gu „či­sto“ da go­vo­re oba je­zi­ka on­da ka­da to zah­te­va kon­kret­na si­tu­a­ci­ja, ali ima­ju raz­vi­jen i „grup­ni go­vor­ni stil“. Stu­di­ja je ilu­stro­va­na tran­skrip­ti­ma u skla­du sa GAT kon­ven­ci­jom, a u uvod­nom de­lu se uka­zu­je na te­o­rij­ske raz­li­ke iz­me­đu lin­gvi­sta sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je ko­ji su se po­čet­kom osam­de­se­tih go­di­na ba­vi­li go­vo­rom ju­go­slo­ven­skih ga­star­baj­te­ra (Vil­frid Štel­ting i Ma­ri­ja Or­lo­vić-Švar­cvald) i no­vi­jih is­tra­ži­va­nja Fol­ke­ra Hi­ne­kam­pa i Ka­trin Šlund.

I na kraju, posebno se može objediniti niz radova vezanih za savremenu kompjutersku komunikaciju. Zorica Tomić u radu „Lingvistika kao ugaoni kamen komunikologije“ (297–309), predstavlja osnovna teorijska pitanja savremene komunikologije, sa akcentom na kompjuterski posredovanu komunikaciju. Na primeru digitalizovanih brojeva dnevnih novina „Politika“, postavljenih na sajtu Narodne biblioteke Srbije, Cvetana Krstev predstavlja „Digitalne biblioteke kao potencijalni lingvistički resurs – stanje u Srbiji (123–142). Slede kraći rad Danka Šipke „Računarsko potpomaganje primjenjenolingvističkih projekata“ (225–233), i iscrpni pregled Duška Vitasa „Resursi i metode za obradu srpskog – stanje i perspektive“ (257–277), koji sadrži istorijski osvrt na razvoj obrade srpskog jezika i pregled postojećih resursa (sistem elektronskih rečnika, višejezične semantičke mreže, korpus savremenog srpskog jezika i paralelizovane korpuse i tekstove). Značajno je i predstavljanje jednog lingvističkog onlajn projekta Berna Kristijana Kačenjskog „Projekat bkms.org – monitoring varijanata srpskog prostora uz pomoć metode korpuslingvistike“ („Das Projekt bkms.org – Monitoring des serbischen Varietätenraumes mit Hilfe der korspuslinguistischen Methode“) (105–122), u internet adresu projekta (www.bkms.org) se, nažalost, ne može ući. U domen kompjuterske lingvistike uklapa se i primenjena studija Jasmine Dražić i Ljiljane Subotić „Onlajn kurs srpskog jezika kao stranog (usvajanje gramatičkih modela)“ (213–223).

Na prvi pogled, nameće se utisak da zbornik ne pruža kompletan uvid u aktuelno stanje lingvistike u Srbiji jer nedostaju značajne oblasti kao što je kognitivna lingvistika, istorijska lingvistika, kontrastivna lingvistika i dijalektologija. Ipak, treba imati u vidu da je u pitanju zbornik radova izloženih na skupu, bez pretenzija da postane reprezentativni uvid u stanje lingvistike u Srbiji, a na osnovu okupljenih radova teško se može steći uvid u moguće pravce njenog razvoja. Bez obzira na jasnu heterogenost (od kritičke analize sa sveobuhvatnim pregledom stanja određene lingvističke discipline i projekcije njenog budućeg razvoja sve do mikroanalize pojedinih problema i predstavljanja rada na tekućim istraživačkim projektima), zbornik kao celina se može oceniti kao nesporno veoma koristan i pre svega aktuelan. Uvodni rad Rajne Dragićević u velikoj meri nadoknađuje uočeni izostanak pojedinih lingvističkih disciplina jer se kroz odličan pregled leksikoloških pristupa dobila i kratka ali pouzdana informacija o značaju istorijske lingvistike, kognitivne lingvistike i dijalektologije. Savremena sociolingvistika se uzgredno delimično pokriva u studiji Duške Klikovac, a kontrastivna lingvistika – kroz prilog Marije Vučković. U prosuđivanju aktuelnosti zbornika treba imati na umu da je skup održan krajem 2008. godine, zbornik objavljen dve godine kasnije – 2010, a da se ovaj prikaz piše sa još većim zakašnjenjem. Određene manje tehničke nedoslednosti u opremi radova ne umanjuju ukupnu naučnu vrednost zbornika.

 


 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa