Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Pregledni članci, Broj: 20

Ђор­ђе Ота­ше­вић (Бе­о­град)

 

ТЕР­МИН „ПО­ЛИ­ТИЧ­КА КО­РЕКТ­НОСТ“[1]

 

 

У ра­ду се на­во­де пре­те­че тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“, де­фи­ни­ци­је овог тер­ми­на у но­ви­јим реч­ни­ци­ма и ен­ци­кло­пе­ди­ја­ма, као и у лин­гви­стич­кој ли­те­ра­ту­ри, при­ме­ри „по­ли­тич­ки ко­рект­не“ лек­си­ке, те де­ли­мич­ни спи­сак кри­ти­ка ко­је се упу­ћу­ју тзв. „по­ли­тич­кој ко­рект­но­сти“. 

 

Кључ­не ре­чи: по­ли­тич­ка ко­рект­ност, еуфе­ми­зам, лек­си­ка, фе­ми­ни­зам

 

 

Тач­но вре­ме по­ја­вљи­ва­ња тер­ми­на „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ (енгл. po­li­ti­cal cor­rec­tness) до са­да ни­је утвр­ђе­но.

Иако се ње­гов на­ста­нак обич­но ве­зу­је за се­дам­де­се­те и осам­де­се­те го­ди­не про­шлог ве­ка, не­ки лин­гви­сти пре­те­че та­ко­зва­не „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ ви­де знат­но ра­ни­је. Јед­на од њих је „др­ве­ни је­зик“. У до­ре­во­лу­ци­о­нар­ној Ру­си­ји син­таг­мом „хра­стов је­зик“ („ду­бо­вый язык“) на­зи­ван је ад­ми­ни­стра­тив­ни је­зик цар­ског чи­нов­нич­ког апа­ра­та. За вре­ме бољ­ше­ви­зма при­дев хра­стов про­ме­њен је у др­ве­ни („де­ре­вян­ный“) и њи­ме је на­зи­ван по­се­бан на­чин го­во­ра и пи­са­ња – кли­ше­ти­зи­ран, уко­чен и ко­ди­фи­ко­ван – ко­ји се ко­ри­стио на свим ни­во­и­ма ад­ми­ни­стра­тив­ног и по­ли­тич­ког апа­ра­та и у сред­стви­ма јав­ног ин­фор­ми­са­ња (Ша­пи­на 2008, Су­нић 2011). У фран­цу­ски је­зик из­раз „lan­gue de bo­is“ ушао је се­дам­де­се­тих го­ди­на ХХ ве­ка из Ис­точ­не Евро­пе, пр­вен­стве­но из Пољ­ске. У Ла­ру­со­вом реч­ни­ку „lan­gue de bo­is“ се ве­зу­је ис­кљу­чи­во за ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је и сред­ства јав­ног ин­фор­ми­са­ња у зе­мља­ма у ко­ји­ма су ко­му­ни­сти на вла­сти (Pe­tit La­ro­us­se il­lu­stré. Pa­ris, 1981). У ка­сни­јем из­да­њу овог реч­ни­ка да­је се сле­де­ћа де­фи­ни­ци­ја: „Ma­niè­re ri­gi­de de s’ex­pri­mer qui use de stéréotypes et de for­mu­les figées et reflète une po­si­tion dog­ma­ti­que, sur­to­ut en par­lant des di­sco­urs de cer­ta­ins di­ri­ge­ants“ (Pe­tit La­ro­us­se il­lu­stré. Pa­ris, 1984, пре­ма Ша­пи­на 2008). 90-их го­ди­на ХХ ве­ка, по ми­шље­њу Ша­пи­не, „др­ве­ни је­зик“ за­ме­ни­ла је „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“. У Не­мач­кој се још увек по­вре­ме­но кри­тич­ки ко­ри­сти реч Be­ton­sprac­he („бе­тон­ски је­зик“), ко­јом су не­ка­да ан­ти­ко­му­ни­стич­ка гла­си­ла опи­си­ва­ла је­зик ис­точ­но­не­мач­ких апа­рат­чи­ка, зa  ка­рак­те­ри­са­ње тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ (Су­нић 2011).

Пре­те­че „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ Ба­зи­лев (Ба­зы­лев 2007) на­ла­зи и ра­ни­је. Ди­рект­но име­но­ва­ње по­је­ди­них де­но­та­та би­ло је та­бу – сма­тра­но је за опа­сно и по­ве­зи­ва­но је с од­ре­ђе­ним ми­стич­ним си­ла­ма. Ко­ри­шће­ње еуфе­ми­за­ма би­ло је че­сто у двор­ској ети­ке­ци­ји. На кра­љев­ским и кне­жев­ским дво­ро­ви­ма ши­ром Евро­пе та­квим це­ре­мо­ни­јал­ним об­ли­ци­ма го­во­ра по­да­ни­ци су сла­ви­ли власт и моћ сво­јих го­спо­да­ра (Ба­зы­лев 2007).

Ко­ре­не та­ко­зва­не „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ мно­ги ис­тра­жи­ва­чи ви­де у марк­си­зму. Осно­ве су, по њи­хо­вом ми­шље­њу, по­ста­вље­не још у Ин­сти­ту­ту за со­ци­јал­на ис­тра­жи­ва­ња у Франк­фур­ту[2] (ка­сни­је по­зна­том као Франк­фурт­ска шко­ла), осно­ва­ном 1923. го­ди­не (Lind 2000, Lind 2004, Bla­zqu­ez 2002, Ra­ehn 2004).  За на­ста­нак тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“, по ми­шље­њу В. Лин­да, зна­чај­ни су и тек­сто­ви ита­ли­јан­ског ко­му­ни­сте Ан­то­ни­ја Грам­ши­ја (An­to­nio Gram­sci), об­ја­вље­ни 20-их го­ди­на 20. ве­ка (Lind 2004: 5). Тзв. „по­ли­тич­ку ко­рект­ност“ Бла­скез по­ве­зу­је са члан­ци­ма Мао Це Тун­га из 30-их го­ди­на[3] и Фи­де­ла Ка­стра из 1959. го­ди­не (Bla­zqu­ez 2002). На ве­зу с Мао Це Тун­гом ука­зу­је и В. Се­фа­јер[4] (Wil­li­am Sa­fi­re), ко­ји сма­тра да је пре­те­ча син­таг­ме „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ би­ла син­таг­ма „ко­рект­но ми­шље­ње“, ко­ју је пр­ви упо­тре­био пред­сед­ник Ки­не Мао Це Тунг[5] и ко­ја је озна­ча­ва­ла стро­го по­што­ва­ње пар­тиј­ске ли­ни­је. У овом слу­ча­ју, ка­ко при­ме­ћу­је Се­фа­јер, при­дев ко­рек­тан имао је зна­че­ње „ко­ји од­ра­жа­ва груп­не ин­те­ре­се“ (Sa­fi­re 1993: 555). 

Ука­зи­ва­ње на па­ра­ле­ле из­ме­ђу тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“, као ви­да је­зич­ке ма­ни­пу­ла­ци­је, и фа­ши­зма сре­ће се ме­ђу ита­ли­јан­ским ис­тра­жи­ва­чи­ма[6] (Ric­car­di 2006). Сла­вој Жи­жек сма­тра да је су­прот­ста­вља­ње де­сни­чар­ског по­пу­ли­зма и ли­бе­рал­не „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ ла­жно јер су то „две стра­не исте медаље“[7] (Ži­žek 2011).

Сâм тер­мин „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ („po­li­ti­cal cor­rec­tness“), у дру­га­чи­јем зна­че­њу не­го што га да­нас има, ка­ко на­во­де број­ни аме­рич­ки из­во­ри, пр­ви пут је упо­тре­бљен 1793. го­ди­не ка­да је су­ди­ја Џејмс Вил­сон (Ja­mes Wil­son) у пре­су­ди Чис­холм про­тив Џор­џи­је ре­као да ни­је по­ли­тич­ки ко­рект­но го­во­ри­ти Сје­ди­ње­не Др­жа­ве уме­сто на­род Сје­ди­ње­них Др­жа­ва[8] (Sa­fi­re 1993, Ayto 2007, Bar­nard 2012 и др.).   

Пре­ма јед­ном ми­шље­њу, тер­мин „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ пр­ва је пред­ло­жи­ла Ка­рен Де Кроу (Ka­ren DeC­row), пред­сед­ник аме­рич­ке на­ци­о­нал­не ор­га­ни­за­ци­је за за­шти­ту же­на (Na­ti­o­nal Or­ga­ni­za­tion for Wo­men), 1975. го­ди­не[9] (Остро­ух 1998; Му­ра­тов 2000, Ива­но­ва 2002, Па­нин 2004, Ки­пр­ская 2006). Се­фа­јер, ме­ђу­тим, сма­тра да је Ка­рен Де Кроу би­ла дру­га јер је овај тер­мин пре ње упо­тре­би­ла То­ни Кејд (To­ni Ca­de, ка­сни­је To­ni Ca­de Bam­ba­ra) још 1970. го­ди­не у есе­ју об­ја­вље­ном у ње­ној ан­то­ло­ги­ји „The Black Wo­man“ (Se­fi­re 1993: 555). Ша­пи­на (2008) по­ја­ву ово­га тер­ми­на сме­шта у слич­но вре­ме и у исти про­стор, Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве, али је њи­ме, ка­ко сма­тра, па­ро­ди­ра­на тер­ми­но­ло­ги­ја јед­но­пар­тиј­ских др­жа­ва, пр­вен­стве­но ко­му­ни­стич­ких. Су­нић на­во­ди да је „из­раз по­ли­тич­ка ко­рект­ност (po­li­ti­cal cor­rec­tness) на­стао … као не­фор­мал­на по­шта­па­ли­ца на аме­рич­ким уни­вер­зи­те­ти­ма осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог сто­ље­ћа, и то по­нај­при­је у кру­го­ви­ма ко­ји би се увјет­но мо­гли на­зва­ти не­кон­фор­ми­стич­ки­ма и про­тив­ни­ци­ма мул­ти­кул­ту­рал­них дру­шта­ва“ (ц. Су­нић 2011).

Гу­ма­но­ва ми­сли да је на ши­ре­ње тер­ми­на „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ по­чет­ком 90-их го­ди­на про­шлог ве­ка ути­ца­ла кри­тич­ка кам­па­ња во­ђе­на у сред­стви­ма јав­ног ин­фор­ми­са­ња у САД и бест­се­лер Ала­на Блу­ма (Al­lan Blo­om) „The Clo­sing of the Ame­ri­can Mind” (Гу­ма­но­ва 1999: 14), док Тер-Ми­на­со­ва сма­тра да је им­пулс за на­ста­нак тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ био рад Али Ма­зруи (Ali Ma­zrui) „The Po­li­ti­cal So­ci­o­logy of the En­glish Lan­gu­a­ge” (1975), у ко­јем аутор по­зи­ва Афри­кан­це да кри­тич­ки и ак­тив­но пер­це­пи­ра­ју ен­гле­ски је­зик и да из ње­га ис­ти­сну ра­си­зам (Тер-Ми­на­со­ва, 2000: 79).

Од­ре­ђи­ва­ње зна­че­ња тер­ми­на „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ ве­о­ма је ра­зно­ли­ко и у ве­ли­кој ме­ри по­ла­ри­зо­ва­но. Обич­но се сма­тра да ова син­таг­ма има два аспек­та: со­ци­о­ло­шку (од­но­си у дру­штву – ме­ђу при­пад­ни­ци­ма раз­ли­чи­тих ра­са, кул­ту­ра, по­ло­ва, сек­су­ал­них опре­де­ље­ња и др., „по­зи­тив­на дис­кри­ми­на­ци­ја“ при­ли­ком упи­са у шко­лу и на фа­кул­тет, као и при­ли­ком за­по­шља­ва­ња и слич­но) и је­зич­ку (ко­ри­шће­ње по­себ­ног „не­ди­скри­ми­на­тор­ног“ је­зи­ка). По­је­ди­ни на­уч­ни­ци под „по­ли­тич­ком ко­рект­но­шћу“ под­ра­зу­ме­ва­ју (и) со­ци­јал­ни, кул­тур­ни и лин­гви­стич­ки по­крет[10] (Ге­ра­си­мен­ко 2011: 249, Ма­мат­ку­лов 2011: 84, Klem­pe­rer[11] [2012]).

При­ста­ли­це тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“, а ме­ђу њи­ма су фе­ми­нист­ки­ње нај­број­ни­је, твр­де да је то ве­ли­ко ци­ви­ли­за­циј­ско до­стиг­ну­ће ко­је за­бра­њу­је или обес­хра­бру­је ко­ри­шће­ње ре­чи и из­ра­за с не­га­тив­ним и увре­дљи­вим ко­но­та­ци­ја­ма чи­ме се чу­ва до­сто­јан­ство гру­па ко­је су жр­тве не­ко­рект­них сте­ре­о­ти­па. Ко­ри­шће­њем „не­ди­скри­ми­на­тор­не“ лек­си­ке, ка­ко по­бор­ни­ци тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ на­во­де, спре­ча­ва­ју се мо­гу­ћи кон­флик­ти у дру­штву.

 

Fat big-bo­ned, dif­fe­rently si­zed

Bold ha­ir-di­sa­dvan­ta­ged

De­af aurally in­con­ve­ni­en­ced

Crip­ple dif­fe­rently abled, physi­cally dif­fe­rent

Pet com­pa­nion ani­mal

Al­co­ho­lic sub­stan­ce abu­se sur­vi­vor, per­son of dif­fe­ring so­bri­ety

Ani­mal tra­i­nerin­ter­spe­ci­es com­mu­ni­ca­tor

Clumsy uni­qu­ely co­or­di­na­ted

Dead ter­mi­nally in­con­ve­ni­en­ced, me­ta­bo­li­cally dif­fe­rent

 

Л. В. Са­ва­те­је­ва ис­ти­че да је тер­мин „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ за две де­це­ни­је по­стао „су­пер­ак­ту­е­лан“ и да да­нас пре­тен­ду­је на уло­гу „клю­че­во­го сло­ва эпо­хи“[12] (ц. Сав­ва­те­е­ва 2008: 27).

За Ма­мат­ку­ло­ва, пси­хо­ло­шком осно­вом „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ явля­ет­ся обо­стрен­ное чув­ство со­ци­а­ль­ной спра­ве­дли­во­сти, не­да­ром  в ка­че­стве од­но­го из си­но­ни­мов ‘по­ли­ти­че­ской кор­рект­но­сти’ ча­сто ис­по­ль­зу­ет­ся сло­во ‘sen­si­bi­lité’“ (ц. Ма­мат­ку­лов 2011: 84)

Тер­мин „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ (као и син­таг­ме „по­ли­тич­ки ко­рек­тан“ и „по­ли­тич­ки не­ко­рек­тан“) увр­штен је у но­ви­је ен­ци­кло­пе­ди­је и реч­ни­ке ен­гле­ског је­зи­ка.

 

po­li­ti­cal cor­rec­tness  noun  [U]  (so­me­ti­mes dis­sa­pro­ving)  the prin­ci­ple of avo­i­ding lan­gu­a­ge and be­ha­vi­o­ur that may of­fend par­ti­cu­lar gro­ups of pe­o­ple

 

po­li­ti­cally cor­rect  adj.  (ab­br. PC)  used to de­scri­be lan­gu­a­ge and be­ha­vi­o­ur that de­li­be­ra­tely tri­es to avoid of­fen­ding par­ti­cu­lar gro­ups of pe­o­ple

 

po­li­ti­cally in­cor­rect  adj.  fa­i­ling to avoid lan­gu­a­ge and be­ha­vi­o­ur that may of­fend par­ti­cu­lar gro­ups of pe­o­ple

 

(ц. Ox­ford Advan­ced Le­ar­ner’s Dic­ti­o­nary of Cur­rent En­glish, Se­venth edi­tion. Ox­ford Uni­ver­sity Press, 2005, стр. 1166)

 

po­li­ti­cally cor­rect  adjec­ti­ve

            (ab­bre­vi­a­tion PC)

            De­fi­ni­tion

de­scri­bes so­me­o­ne who be­li­e­ves that lan­gu­a­ge and ac­ti­ons which co­uld be of­fen­si­ve to ot­hers, espe­ci­ally tho­se re­la­ting to sex and ra­ce, sho­uld be avo­i­ded

de­scri­bes a word or ex­pres­si­on that is used in­stead of anot­her one to avoid be­ing of­fen­si­ve

So­me pe­o­ple think that ‘fi­re­man’ is a se­xist term, and pre­fer the po­li­ti­cally cor­rect term ‘fi­re­fig­hter’.

 

po­li­ti­cal cor­rec­tness  noun 

 [U]

We can’t even use the word ‘cha­ir­man’! It’s just po­li­ti­cal cor­rec­tness go­ne mad!

 

(ц. Cambridge Advanced Learner’s Dictionary & Thesaurus. Cambridge University Press)

http://dictionary.cambridge.org/dictionary/british/

[посећено 23.6.2012]

 

po­li­ti­cal cor­rec­tness  noun [un­co­un­ta­ble]

lan­gu­a­ge, be­ha­vi­o­ur, and at­ti­tu­des that are ca­re­fully cho­sen so that they do not of­fend or in­sult anyone – used espe­ci­ally when you think so­me­o­ne is too ca­re­ful in what they say or how they be­ha­ve [→ PC, po­li­ti­cally cor­rect]:

Po­li­ti­cal cor­rec­tness has had an im­pact on the lan­gu­a­ge pe­o­ple use to de­scri­be wo­men.

 

po­li­ti­cally cor­rect  adjec­ti­ve

PC lan­gu­a­ge, be­ha­vi­o­ur, and at­ti­tu­des that are po­li­ti­cally cor­rect are ca­re­fully cho­sen so that they do not of­fend or in­sult anyone [≠ po­li­ti­cally in­cor­rect]:

po­li­ti­cally cor­rect tex­tbo­oks

 

po­li­ti­cally icor­rect  adjec­ti­ve

lan­gu­a­ge, be­ha­vi­o­ur, or at­ti­tu­des that are po­li­ti­cally in­cor­rect might of­fend or in­sult so­me­o­ne:

po­li­ti­cally in­cor­rect jo­kes

 

(ц. Long­man Dic­ti­o­nary of Con­tem­po­rary En­glish)

http://ww­w.­ld­oceonline­.com/dictionar­y/politica­l-c­orrectness

по­се­ћено 2­3.­6­.2­01­2]­

 

polit­i­cally corr­ect

adj  Abbr. ­PC­

Conforming ­to­ a par­ticular s­ociopo­lit­ical ideolog­y ­or poin­t ­of ­view, espe­c­ially t­o a­ liberal ­point of v­iew concerned ­with promot­in­g tole­ra­nc­e and avo­id­in­g offen­se ­in matters of race, cla­ss­, gend­er­, ­and se­xu­a­l orientation.­

 

politic­al­ ­correctness  n.

 

 (ц. The American Heritage Dictionary of the English Language)

 [п­ос­ећ­ено 23­.6­.20­12]

 

Де­скрип­тив­ни реч­ни­ци срп­ског је­зи­ка ову син­таг­му још увек не бе­ле­же.

Л. В. Цу­ри­ко­ва де­фи­ни­ше „по­ли­тич­ку ко­рект­ност“ као по­ве­ден­че­ский и язы­ко­вой фе­но­мен, отра­жа­ю­щ­ий стре­мле­ние но­си­те­лей язы­ка пре­о­до­ле­ть су­щ­е­ству­ю­щ­ую в общ­е­стве и осо­зна­ва­е­мую общ­е­ством дис­кри­ми­на­цию в от­но­ше­нии раз­лич­ных чле­нов это­го общ­е­ства” (ц. Цу­ри­ко­ва 2001: 94.

С. Г. Тер-Ми­на­со­ва тзв. „по­ли­тич­ку ко­рект­ност“ од­ре­ђу­је пр­вен­стве­но с је­зич­ке стра­не: По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть язы­ка вы­ра­жа­ет­ся в стре­мле­нии на­й­ти но­вые спо­со­бы язы­ко­во­го вы­ра­же­ния вза­мен тех, ко­то­рые за­де­ва­ют чув­ства и до­сто­ин­ства ин­ди­ви­ду­у­ма при­выч­ной язы­ко­вой бес­такт­но­стью и/или пря­мо­ли­не­й­но­стью в от­но­ше­нии ра­со­вой и по­ло­вой при­на­дле­жно­сти, во­зра­ста, со­сто­я­ния здо­ро­вья, со­ци­а­ль­но­го ста­ту­са, вне­шне­го ви­да и т.п.” (ц. Тер-Ми­на­со­ва 2000: 216).

А. Г. Сти­хин сма­тра да ка­да се ра­ди о је­зич­ким по­ја­ва­ма, тер­мин „ко­му­ни­ка­тив­на ко­рект­ност“ је аде­кват­ни­ји јер „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ об­у­хва­та ком­плекс про­бле­ма не са­мо ли­гви­стич­ког већ и етич­ког и фи­ло­зоф­ског ка­рак­те­ра (Сти­хин 1995: 138).

Кри­ти­ке на ра­чун тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ ве­о­ма су број­не и ра­зно­вр­сне па би чак и њи­хо­во де­таљ­ни­је на­бра­ја­ње пре­ва­зи­шло окви­ре ово­га ра­да. Ов­де ће би­ти спо­ме­ну­те са­мо не­ке од њих. Тзв. „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ у су­прот­но­сти је с Пр­вим амандманом на Уста­в САД (The First Amend­ment to the United States Constitution) и ин­ком­па­ти­бил­на је са сло­бо­дом го­во­ра (Clayton 1991, Brow­ne 2006, Šlec­hta 2008, Ћирић 2009, До­й­чев 2010, Слуц­кий [2012]), њо­ме се на­ме­ће цен­зу­ра и са­мо­цен­зу­ра (Lo­ury 1994, Ко­ро­лё­ва 2009), ко­ри­шће­ње „не­ди­скри­ми­на­тор­не“ лек­си­ке уме­сто по­сто­је­ћих (не­у­трал­них) ре­чи и из­ра­за не до­во­ди до про­ме­на у ствар­но­сти или дру­штве­ној ди­на­ми­ци па но­ви „по­ли­тич­ки ко­рект­ни“ тер­мин уско­ро по­чи­ње да се ко­ри­сти на исти на­чин као и за­ме­ње­ни (Ива­но­ва 2002, О’Ne­ill 2011), ко­му­ни­ка­ци­ја је оте­жа­на по­што су љу­ди упла­ше­ни јер је, пре све­га у САД, јед­на „не­ко­рект­на“ реч до­вољ­на да онај ко ју је из­го­во­рио бу­де озна­чен као ра­си­ста, сек­си­ста, ми­зо­ген, хо­мо­фоб и сл., да из­гу­би по­сао, да му бу­де уни­ште­на ка­ри­је­ра, да пла­ти ка­зну или оде у за­твор (Clayton 1991, Taylor 1993, Ива­но­ва 2002, Си­не­ва 2008, Burk 2010, Hug­hes 2010), у на­у­ци до­ла­зи до тер­ми­но­ло­шке и кон­цеп­ту­ал­не кон­фу­зи­је (Глум­бић 2005), у знатној мери може да угрози неке значајне принципе владавине права (Ћирић 2009). Тзв. „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ упо­ре­ђу­је се или из­јед­на­ча­ва с Ор­ве­ло­вим но­во­го­во­ром (Cong­don 2002, Ric­car­di 2006, Hug­hes 2010, Бу­рас 2009), с ма­кар­ти­змом (Глум­бић 2005, Hug­hes 2010), ста­љи­ни­змом (Глум­бић 2005, Слуц­кий [2012]), фун­да­мен­та­ли­змом (Taylor 1993, Pre­ve 2012), а по­на­ша­ње при­ста­ли­ца тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“, по­себ­но ме­ђу сту­ден­ти­ма, из­јед­на­ча­ва се с по­на­ша­њем при­пад­ни­ка Хи­тлер­ју­ген­да (нем. Hi­tler-Ju­gend) то­ком три­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка (Taylor 1993). Ј. Л. Гу­ма­но­ва у тзв. „по­ли­тич­кој ко­рект­но­сти“ ви­ди опа­сност од „лин­гви­стич­ког ге­но­ци­да“ (Гу­ма­но­ва 2000).

Не­ки сма­тра­ју да са­ма иде­ја тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ ни­је ло­ша и да од ње не тре­ба од­у­ста­ја­ти, али се та иде­ја мо­ра мо­ди­фи­ко­ва­ти, пред­ста­ви­ти ела­стич­ни­је „не за­го­няя лек­си­ку в жест­кие рам­ки ‘за­по­вед­ни­ка’, со­блю­дая чув­ство ме­ры и не ус­ко­ряя вне­дре­ние но­вых форм“ (ц. Тер-Ми­на­со­ва 2000: 223).


­

ЦИТИРА­НА ЛИТЕРАТ­УРА

­

Б­абок 20­10­

Ба­бок Н. В.: По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть в меж­ку­ль­тур­ном общ­е­нии. Мыр язы­ков : ра­курс и пер­спек­ти­ва : ма­те­ри­а­лы I Ме­жду­на­род­ной на­уч. практ. кон­фе­рен­ции, Минск, 22 апре­ля 2010. Минск, БГУ, 2010, стр. 108–110.

Ба­зы­лев 2007

Ба­зы­лев В. Н.: Язы­ко­вые им­пе­ра­ти­вы по­ли­ти­че­ской кор­рект­но­сти. По­ли­ти­че­ская лин­гви­сти­ка, Ека­те­рин­бург, 2007/3, стр. 8–10.

Бу­рас 2009

Бу­рас Ма­рия: По­лит­кор­рект­но­сть : Ре­ли­гия но­вых чут­ких? http://www­.a­po­sta­s.ru/index.­ph­p?­opt­ion=c­om_cont­en­t&v­iew=art­icl­e&­id­=350:2009­-08­-12-08-42­-3­3&catid=4­:­20­09­-05-04-1­5-2­4-2­4&Item­id=­5­ [поста­вљено 12­.8.2009]

Герасименко 2011

Герасиме­нко Дарья Вик­торовн­а: Дискриминация по возрасту и способы её преодоления в современном английском языке. Вестник Челябинского государственного педагогического университета 2011/10, стр. 249–255

Глумбић 2005

Глумбић Ненад: С­уд­бина м­енталне ретардације у­ п­ол­итички кор­ек­тн­ом дискурс­у­. ­Ис­траживањ­а у ­де­фектологији 200­56,­ стр. 11­–21.

Гуман­ова 1999­

Гу­ма­но­ва Ю.Л. По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть как со­ци­о­ку­ль­тур­ный про­цесс (на при­ме­ре США). КД. МГУ им. М.В. Ло­мо­но­со­ва, Мо­сква, 1999, ­15­7 ­c.

Гуман­ов­а 2­00­0­

Гуманова Ю.Л. Политическая корректность: как это делается в России. у: Россия и Запад: диалог культур, вып. 8, т. 1. МГУ им. М.В. Ломоносова, Москва, 2000. стр. 195–202.

Дойчев 2010

Дойчев Момчил: Политическата коректност е един от враговете на демокрацията. http://www.glasove.com/dots-momchil-doychev-politiche skata-korektnost-e-edin-ot-vragovete-na-demokratsiyata-11258 [постављено 20.12.2010]

За­вад­ская 2010

За­вад­ская Еле­на: По­лит­кор­рект­но­сть как но­вая ме­жду­на­род­ная ком­му­ни­ка­тив­ная нор­ма: ана­лиз де­фи­ни­ций на ма­те­ри­а­ле сло­ва­рей со­вре­мен­но­го ан­гли­й­ско­го язы­ка. Науковi за­пи­ски Се­рія: фі­ло­ло­гіч­ні на­у­ки 2010/3, стр. 44–48.

Ива­но­ва 2002

Ива­но­ва Олим­пи­а­да: По­лит­кор­рект­но­сть в Рос­сии. Вест­ник Евра­зии 2002/3. h­tt­p://www.eavest­.r­u­/m­ag­asin/a­rt­ik­el­en/2002-­3_i­va­.htm

­Кип­рск­ая 2­006

Ки­пр­ская Е. В.: На­ци­о­на­ль­но-спе­ци­фи­че­ские осо­бен­но­сти по­лит­кор­рект­ной лек­си­ки (на при­ме­ре ан­гли­й­ско­го и рус­ско­го язы­ков).  Ак­ту­а­ль­ные про­бле­мы лин­гви­сти­ки XXI ве­ка  : сб. ст. по ма­те­ри­а­лам ме­жду­нар. на­уч. конф., г. Ки­ров 6-7 дек. 2006 г., в озна­ме­но­ва­ние 65-лет. фак. лин­гви­сти­ки Вят­ГГУ. Изд-во Вят­ГГУ, Ки­ров, 2006, стр. 101–106. h­tt­p:­//www.lingv­om­a­st­er­.ru/f­il­es/­167.pdf­

­Ко­ролёв­а 2­009­

Ко­ро­лё­ва О.П.: На­ци­о­на­ль­но-ку­ль­тур­ная спе­ци­фи­ка по­лит­кор­рект­но­сти в лин­гво­ку­ль­тур­ном про­стран­стве Рос­сии и США. Вестник Чувашского университета ­В­естник Ч­увашского­ у­ни­ве­рситета 2009/4, стр. 246–248.

­Мам­атк­ул­ов 2011 ­

Ма­мат­ку­лов А. Л.: ‘Le po­li­ti­qu­e­ment cor­rect’ (по­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть) как со­ци­о­лин­гви­сти­че­ская про­бле­ма. Вест­ник Че­ля­бин­ско­го го­су­дар­ствен­но­го уни­вер­си­те­та. Фи­ло­ло­гия. Ис­кус­ство­ве­де­ние. Вып. 52, 2011/10, стр. 82–84­.

­Муратов 2000

Му­ра­тов А.Ю. Po­li­ti­cal cor­rec­tness and na­ti­o­nal men­ta­lity. у: Рос­сия и За­пад: ди­а­лог ку­ль­тур, вып. 8, т. 1. МГУ им. М.В. Ло­мо­но­со­ва, Мо­сква, 2000, стр. 237–242.

­Остроух 1998

Остро­ух А.В. По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть в США: ку­ль­ту­ро­ло­ги­че­ский аспект про­бле­мы. АКД, Мо­сква, 1998.

Па­ни­н ­2004

Па­нин Ви­та­лий Ви­та­ль­е­вич: По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть как ку­ль­тур­но-по­ве­ден­че­ская и язы­ко­вая ка­те­го­рия. АКД, Мо­сква, 2004.

Савв­ат­еева­ 2­008

Сав­ва­те­е­ва Л. В.: Ме­та­я­зык ком­му­ни­ка­ции: Лин­гви­сти­че­ская по­лит­кор­рект­но­сть и со­ци­а­ль­ная то­ле­рант­но­сть. Вест­ник Томского государственного университета 2008/10, стр. 27–32

Синева 2008

Си­не­ва Ев­ге­ния: По­лит­кор­рект­но­сть по-аме­ри­кан­ски. Ино­стран­ные язы­ки PLUS (2008). htt­p://pl­u­s.study.­ru­/rus/jou­rna­l/z­ima_­20­08/meani­ng­/note2­.h­tm­l­

Слуцк­ий­ [2012]

Слуц­кий Ле­о­нид Иоси­фо­вич:  По­лит­кор­рект­но­сть тя­же­лое за­бо­ле­ва­ние За­па­да. ht­tp://­worl­d.lib.ru­/s/­sluckij­_l­_i­/po­litko­rre­kt­nost.sht­ml

Стихин 1995

Сти­хин А. Г.: Лин­гви­сти­че­ские аспек­ты ком­му­ни­ка­тив­ной кор­рект­но­сти. у: Язык и эт­ни­че­ский мен­та­ли­тет. Пе­тро­за­водск, 1995, стр. 138–142.

Сунић 2011

Политичка коректност (језична и законодавна репресија) – први дио. http://www.maka­rs­ka­-danas.com/?p=­93­5­ [постављено 29.10.2­01­1]­

Те­р-Минас­ов­а ­20­00

Тер-Ми­на­со­ва С. Г.: Язык и меж­ку­ль­тур­ная ком­му­ни­ка­ция. Сло­во, Мо­сква, 2000.

Ћирић 2009

Ћи­рић Јо­ван: Политичка коректностРевија за криминологију и кривично право, вол. 47, 2009/3, стр. 221242.

Цу­ри­ко­ва 2001

Цу­ри­ко­ва Л.В.: По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть как со­ци­о­ку­ль­тур­ный и праг­ма­лин­гви­сти­че­ский фе­но­мен. у: Эс­се о со­ци­а­ль­ной вла­сти язы­ка. Во­ро­неж, 2001, стр. 94–102.

Ша­пи­на 2008

Ша­пи­на Л.Н.: Эв­фе­ми­змы в со­ци­а­ль­ных сфе­рах де­я­те­ль­но­сти: по­лит­кор­рект­но­сть и де­ре­вян­ный язык (на при­ме­ре фран­цуз­ско­го язы­ка). http://vestnik.adygnet.ru/files/2008.2/677/Shapina2008_2.pdf

 

 

Ayto 2007

John Ayto: A Cen­tury of New Words. Ox­ford Uni­ver­sity Press, Ox­fordNew York, 2007.

Bar­nard 2012

Barn­ard Lianne­: Political­ C­or­rectnes­s: ­What are the origins and hist­or­y of political cor­re­ctness?­ W­hen and why did it become part of the American culture? http://www­.qu­ora.com/Poli­tic­al-Cor­rectness­/W­ha­t-are-t­he-­origins-and-hi­st­ory-of-polit­ical-correctness-When-and-why-did-it-become-part-of-the-American-culture [постављено 9.2.2012]

Blazquez 2002

Blazquez Agustin: Political Correctness: The Scourge of Our Times. http://archive.newsmax.com/archives/articles/2002/4/4/121115.shtml/ [постављено 6.4.2002]

Brow­ne 2006

Ant­hony Brow­ne: The Re­tre­at of Re­a­son : Po­li­ti­cal Cor­rec­tness and the Cor­rup­tion of Pu­blic De­ba­te in Mo­dern Bri­tain.  Ci­vi­tas: In­sti­tu­te for the Study of Ci­vil So­ci­ety, Lon­don, 2006.

Burk 2010

Burk La­u­rel: Po­li­ti­cally In­cor­rect: Gran To­ri­no and Ra­cial Façades. Wri­ting 20 (Spring 2010), стр. 21–24

Clayton 1991

Clayton Geoffrey: Politically Correct? Status http://www.aas.org/cswa/sta-tus/status_may1991.pdf

Congdon 2002

Congdon Lee: The Age of Newspeak. 2002. www.VirginiaInstitute.org

Hughes 2010

Hug­hes Ge­of­frey: Po­li­ti­cal Cor­rec­tness: A Hi­story of Se­man­tics and Cul­tu­re. Wi­ley-Blac­kwell, 2010.

Klemperer [2012]

Klemperer Victor: Mentally Challenged – Wie sag ich’s politisch korrekt? http://www.google.rs/search?source=ig&hl=sr&rlz=&q=politische+korrektheit+sprache&oq=Politische+Korrektheit&gs_l=igoogle.1.5.0i19l6.331.331.0.5330 [посећено 18.6.2012]

Lind 2000

Lind Bill: The Origins of Political Correctness.  http://www.academia.org/-the-origins-of-political-correctness/ [постављено 5.2.2000]

Lind 2004

Lind William S.: What is Political Correctness”?. у: Lind William S. (ед.): „Political Correctness:” A Short History of an Ideology. A Product of the Free Congress Foundation, 2004. http://www.lifesite.net/ldn/2005_docs/-PC1.pdf

Loury 1994

Loury G.C.: Self-censorship. у: Our Country, Our Culture: The Politics of Political Correctness. A Partisan Review Press, New York, 1994, стр. 133–142.

О’Neill 2011

О’Neill Ben: A Critique of Politically Correct Language. The Independent Review, v. 16, n. 2, 2011, стр. 279–291.

Preve 2012

Preve Costanzo: Politicamente corretto… http://italy.indymedia.org/n/5598-/25-04-12/politicamente-corretto

Raehn 2004

Ra­ehn Raymond V.: The Hi­sto­ri­cal Ro­ots of Po­li­ti­cal Cor­rec­tness”. у: Lind Wil­li­am S. (ед.): „Po­li­ti­cal Cor­rec­tness:” A Short Hi­story of an Ide­o­logy. A Pro­duct of the Free Con­gress Fo­un­da­tion, 2004. ht­tp:­//www.­scribd.com/­do­c/­26­746­55/Pol­iti­cal-Correct­n­ess-A-­Sh­ort-Hi­stor­y­

Riccardi 2006

Ric­car­di Emi­lia: Il po­li­ti­ca­men­te cor­ret­to“ : La nu­o­va cen­su­ra pro­gres­si­sta. http://www­.e­uropaoggi.­it­/content/­vi­ew/504/0/ ­[п­ос­тављено­ 2­2­.9.2006]

­Safire­ ­1993

Safire W.: Safire’s­ New Political Di­cti­on­ary. R­andom ­Ho­us­e, New York, 1993.

Šlechta 2008

Nová inkvizice. Revue Politika 2008/1. http://www.revuepolitika.cz/clanky/ 262/nova-inkvizice [постављено 20.1.2008]

Taylor 1993

Taylor John: Are You Po­li­ti­cally Cor­rect? – у: Mic­hael E. Ba­u­man, Fran­cis J. Bec­kwith (edi­tor): Are You Po­li­ti­cally Cor­rect? De­ba­ting Ame­ri­ca’s Cul­tu­ral Stan­dards. Pro­met­he­us Bo­oks, Buf­fa­lo Nеw York, 1993, стр. 15–21.

Žižek 2011

Žižek Slavoj: Le radici dell’odio e della convivenza. http://www.internazi-onale.it/opinioni/slavoj-zizek/2011/08/19/le-radici-dell%E2%80%99odio-e-della-convivenza/ [постављено 19.8.2011]

 

 

 

 

РЕЗЮМЕ

 

Ђорђе Оташевић

 

ТЕРМИН „ПОЛИТИЧЕСКАЯ КОРРЕКТНОСТЬ“

 

Точ­ное вре­мя по­я­вле­ния тер­ми­на по­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть” до сих пор оста­ет­ся не­вы­я­снен­ным. Пред­те­ча­ми по­ли­ти­че­ской кор­рект­но­сти мно­гие счи­та­ют так на­зы­ва­е­мый де­ре­вян­ный язык“, марк­сизм и ста­тьи Мао Цээ-Ду­на. По од­но­му мне­нию, вы­ра­же­ние по­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть” бы­ло впер­вые пред­ло­же­но в 1975. го­ду  Ка­рен Де Кроу (Ka­ren DeC­row), пре­зи­ден­том аме­ри­кан­ской на­ци­о­на­ль­ной  ор­га­ни­за­ции в за­щ­и­ту же­нщ­ин (Na­ti­o­nal Or­ga­ni­za­tion for Wo­men).

Сто­рон­ни­ки так на­зы­ва­е­мой „по­ли­ти­че­ской кор­рект­но­сти“ счи­та­ют что она стре­мит­ся из­бе­жа­ть от­но­ше­ний, де­й­ствий и форм язы­ко­во­го вы­ра­же­ния, ко­то­рые за­клю­ча­ют в се­бе пре­ду­бе­жде­ние и мо­гут вы­зва­ть чув­ство оби­ды у лю­дей в за­ви­си­мо­сти от их по­ла, во­зра­ста, цве­та ко­жи, ра­со­вой при­на­дле­жно­сти или фи­зи­че­ско­го со­сто­я­ния.

Тер­мин „по­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть“ был вклю­чен в по­след­ние эн­ци­кло­пе­дии и сло­ва­ри ан­гли­й­ско­го язы­ка. В тол­ко­вых сло­ва­рях серб­ско­го язы­ка это­го тер­ми­на ещё нет.

Кри­ти­ки на счёт так на­зы­ва­е­мой „по­ли­ти­че­ской кор­рект­но­сти“ оче­нь мно­го­чи­слен­ные и раз­лич­ные.

 

 



[1] Рад је написан у оквиру пројекта Oпис и стандардизација савременог српског језика (178021), који у целини финансира Министарство просвете и науке Републике Србије.

[2]  The Frank­furt School blen­ded Marx with Freud, and la­ter in­flu­en­ces (so­me Fa­scist as well as Mar­xist) ad­ded lin­gu­i­stics to cre­a­te Cri­ti­cal The­ory and de­con­struc­tion. The­se in turn gre­atly in­flu­en­ced edu­ca­tion the­ory, and thro­ugh in­sti­tu­ti­ons of hig­her edu­ca­tion ga­ve birth to what we now call Po­li­ti­cal Cor­rec­tness. The li­ne­a­ge is cle­ar, and it is tra­ce­a­ble right back to Karl Marx.“ (ц. Lind 2004: 5).

[3] На ве­зу са члан­ци­ма Мао Це Тун­га из 30-их го­ди­на ви­ше пу­та се ука­зу­је и у Hug­hes 2010: 5, 17.

[4]  Се­фа­јер, ме­ђу­тим, го­во­ри о ка­сни­јем пе­ри­о­ду: „The po­pu­la­ri­za­tion of the Com­mu­nist phra­se ca­me with Ma­o­ist ‘cor­rect thin­king’. Cha­ir­man Mao Ze­dong ti­tled a 1963 tho­ught ‘Whe­re Do Cor­rect Ide­as Co­me From?’ He an­swe­red his own qu­e­sti­on: ‘They co­me from so­cial prac­ti­ce, and from it alo­ne.’ (ц. Se­fi­re 1993: 555).

[5] Мно­ги да­на­шњу си­ту­а­ци­ју у САД упо­ре­ђу­ју с Кул­тур­ном ре­во­лу­ци­јом у Ки­ни: „And it re­minds still ot­hers of Chi­na du­ring the Cul­tu­ral Re­vo­lu­tion of the six­ti­es, when tho­ught cri­mi­nals we­re pa­ra­ded thro­ugh towns in dun­ce caps. ‘In cer­tain re­spects, the Uni­ver­sity of Pennsylva­nia has be­co­me li­ke the Uni­ver­sity of Pe­king, ‘ says Alan Kors, a pro­fes­sor of hi­story“ (ц. Taylor 1993: 19).

[6]  „Usa­re la ma­ni­po­la­zi­o­ne del lin­gu­ag­gio per im­bri­gli­a­re o in­di­riz­za­re il pen­si­e­ro – con con­se­gu­en­ze, so­ven­te, ri­di­co­le e grot­tesche – non è una novità. Ci pro­va­no i re­gi­mi na­zi­o­na­li­sti­ci, per espel­le­re i ter­mi­ni stra­ni­e­ri. Il fa­sci­smo eb­be suc­ces­so per auti­sta al po­sto di chaf­fe­ur, o per tra­mez­zi­no al po­sto di sand­wich; un po’ me­no per pal­la­cor­da al po­sto di ten­nis, op­pu­re ar­lec­chi­no o co­da di gal­lo al po­sto di coc­ktail“ (ц. Ric­car­di 2006). На са­да­шњим нео­фа­ши­стич­ким сај­то­ви­ма, ме­ђу­тим, тзв. „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ сре­ће се ис­кљу­чи­во у не­га­тив­ном кон­тек­сту. 

[7] In­car­na­va qu­in­di l’in­ter­se­zi­o­ne tra il po­pu­li­smo di de­stra e la cor­ret­tez­za po­li­ti­ca li­be­ra­le. For­se do­ve­va mo­ri­re pro­prio perché era la pro­va vi­ven­te del fat­to che la con­trap­po­si­zi­o­ne tra po­pu­li­smo di de­stra e tol­le­ran­za li­be­ra­le è fal­sa, che so­no due fac­ce del­la stes­sa me­da­glia“ (ц. Ži­žek 2011).

[8]  This, I be­li­e­ve, has pro­du­ced much of the con­fu­sion and per­ple­xity, which ha­ve ap­pe­a­red in se­ve­ral pro­ce­e­dings and se­ve­ral pu­bli­ca­ti­ons on sta­te-po­li­tics, and on the po­li­tics, too, of the Uni­ted Sta­tes. Sen­ti­ments and ex­pres­si­ons of this inac­cu­ra­te kind pre­vail in our com­mon, even in our con­vi­vial, lan­gu­a­ge. Is a to­ast asked? The Uni­ted Sta­tes, in­stead of the Pe­o­ple of the Uni­ted Sta­tes, is the to­ast gi­ven. This is not po­li­ti­cally cor­rect. The to­ast is me­ant to pre­sent to vi­ew the first gre­at ob­ject in the Union: It pre­sents only the se­cond: It pre­sents only the ar­ti­fi­cial per­son, in­stead of the na­tu­ral per­sons, who spo­ke it in­to exi­sten­ce. A Sta­te I che­er­fully fully ad­mit, is the no­blest work of Man: But, Man him­self, free and ho­nest, is, I spe­ak as to this world, the no­blest work of God.“ (ц. Ja­mes Wil­son’s Opi­nion in Chis­holm v. Sta­te of Ga., 2 U.S. 419 (1793), 453–466. – Ja­mes Wil­son, Col­lec­ted Works of Ja­mes Wil­son, vol. 1 [2007]

http://oll.libertyfund.org/?option=com_staticxt&staticfile=show.php%3Ftitle=2072&chapter=156437&layout=html&Itemid=27)

[9] Н. В. Бабок, за разлику од других извора, наводи да је „термин ‘политическая корректност’ был впервые предложен Карен Кроу, президентом Американской Национальной организации в защиту женщин в 1983. году“ (ц. Бабок 2010: 108). Иста година наводи се и у Иванова 2002.

[10] По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть’ вклю­ча­ет в се­бя сло­жив­ше­е­ся общ­е­ствен­ное дви­же­ние, ха­рак­те­ри­зу­ю­щ­е­е­ся опре­де­лен­ны­ми со­ци­а­ль­но-де­мо­гра­фи­че­ски­ми па­ра­ме­тра­ми, опре­де­лен­ной ди­на­ми­кой раз­ви­тия и на­ли­чи­ем эле­мен­тов ин­сти­ту­а­ли­за­ции“ (ц. Ма­мат­ку­лов 2011: 84).

[11] В. Клемперер истиче политички аспект покрета: „PC als eine heterogene politische Bewegung hat ihren Ursprung in den US-Hochschulen“ (ц. Klemperer [2012]).

[12] Исту синтагму користи и Е. Завадскаја (Завадская 2010: 44).

Ђор­ђе Ота­ше­вић (Бе­о­град)

 

ТЕР­МИН „ПО­ЛИ­ТИЧ­КА КО­РЕКТ­НОСТ“[1]

 

 

У ра­ду се на­во­де пре­те­че тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“, де­фи­ни­ци­је овог тер­ми­на у но­ви­јим реч­ни­ци­ма и ен­ци­кло­пе­ди­ја­ма, као и у лин­гви­стич­кој ли­те­ра­ту­ри, при­ме­ри „по­ли­тич­ки ко­рект­не“ лек­си­ке, те де­ли­мич­ни спи­сак кри­ти­ка ко­је се упу­ћу­ју тзв. „по­ли­тич­кој ко­рект­но­сти“. 

 

Кључ­не ре­чи: по­ли­тич­ка ко­рект­ност, еуфе­ми­зам, лек­си­ка, фе­ми­ни­зам

 

 

Тач­но вре­ме по­ја­вљи­ва­ња тер­ми­на „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ (енгл. po­li­ti­cal cor­rec­tness) до са­да ни­је утвр­ђе­но.

Иако се ње­гов на­ста­нак обич­но ве­зу­је за се­дам­де­се­те и осам­де­се­те го­ди­не про­шлог ве­ка, не­ки лин­гви­сти пре­те­че та­ко­зва­не „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ ви­де знат­но ра­ни­је. Јед­на од њих је „др­ве­ни је­зик“. У до­ре­во­лу­ци­о­нар­ној Ру­си­ји син­таг­мом „хра­стов је­зик“ („ду­бо­вый язык“) на­зи­ван је ад­ми­ни­стра­тив­ни је­зик цар­ског чи­нов­нич­ког апа­ра­та. За вре­ме бољ­ше­ви­зма при­дев хра­стов про­ме­њен је у др­ве­ни („де­ре­вян­ный“) и њи­ме је на­зи­ван по­се­бан на­чин го­во­ра и пи­са­ња – кли­ше­ти­зи­ран, уко­чен и ко­ди­фи­ко­ван – ко­ји се ко­ри­стио на свим ни­во­и­ма ад­ми­ни­стра­тив­ног и по­ли­тич­ког апа­ра­та и у сред­стви­ма јав­ног ин­фор­ми­са­ња (Ша­пи­на 2008, Су­нић 2011). У фран­цу­ски је­зик из­раз „lan­gue de bo­is“ ушао је се­дам­де­се­тих го­ди­на ХХ ве­ка из Ис­точ­не Евро­пе, пр­вен­стве­но из Пољ­ске. У Ла­ру­со­вом реч­ни­ку „lan­gue de bo­is“ се ве­зу­је ис­кљу­чи­во за ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је и сред­ства јав­ног ин­фор­ми­са­ња у зе­мља­ма у ко­ји­ма су ко­му­ни­сти на вла­сти (Pe­tit La­ro­us­se il­lu­stré. Pa­ris, 1981). У ка­сни­јем из­да­њу овог реч­ни­ка да­је се сле­де­ћа де­фи­ни­ци­ја: „Ma­niè­re ri­gi­de de s’ex­pri­mer qui use de stéréotypes et de for­mu­les figées et reflète une po­si­tion dog­ma­ti­que, sur­to­ut en par­lant des di­sco­urs de cer­ta­ins di­ri­ge­ants“ (Pe­tit La­ro­us­se il­lu­stré. Pa­ris, 1984, пре­ма Ша­пи­на 2008). 90-их го­ди­на ХХ ве­ка, по ми­шље­њу Ша­пи­не, „др­ве­ни је­зик“ за­ме­ни­ла је „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“. У Не­мач­кој се још увек по­вре­ме­но кри­тич­ки ко­ри­сти реч Be­ton­sprac­he („бе­тон­ски је­зик“), ко­јом су не­ка­да ан­ти­ко­му­ни­стич­ка гла­си­ла опи­си­ва­ла је­зик ис­точ­но­не­мач­ких апа­рат­чи­ка, зa  ка­рак­те­ри­са­ње тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ (Су­нић 2011).

Пре­те­че „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ Ба­зи­лев (Ба­зы­лев 2007) на­ла­зи и ра­ни­је. Ди­рект­но име­но­ва­ње по­је­ди­них де­но­та­та би­ло је та­бу – сма­тра­но је за опа­сно и по­ве­зи­ва­но је с од­ре­ђе­ним ми­стич­ним си­ла­ма. Ко­ри­шће­ње еуфе­ми­за­ма би­ло је че­сто у двор­ској ети­ке­ци­ји. На кра­љев­ским и кне­жев­ским дво­ро­ви­ма ши­ром Евро­пе та­квим це­ре­мо­ни­јал­ним об­ли­ци­ма го­во­ра по­да­ни­ци су сла­ви­ли власт и моћ сво­јих го­спо­да­ра (Ба­зы­лев 2007).

Ко­ре­не та­ко­зва­не „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ мно­ги ис­тра­жи­ва­чи ви­де у марк­си­зму. Осно­ве су, по њи­хо­вом ми­шље­њу, по­ста­вље­не још у Ин­сти­ту­ту за со­ци­јал­на ис­тра­жи­ва­ња у Франк­фур­ту[2] (ка­сни­је по­зна­том као Франк­фурт­ска шко­ла), осно­ва­ном 1923. го­ди­не (Lind 2000, Lind 2004, Bla­zqu­ez 2002, Ra­ehn 2004).  За на­ста­нак тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“, по ми­шље­њу В. Лин­да, зна­чај­ни су и тек­сто­ви ита­ли­јан­ског ко­му­ни­сте Ан­то­ни­ја Грам­ши­ја (An­to­nio Gram­sci), об­ја­вље­ни 20-их го­ди­на 20. ве­ка (Lind 2004: 5). Тзв. „по­ли­тич­ку ко­рект­ност“ Бла­скез по­ве­зу­је са члан­ци­ма Мао Це Тун­га из 30-их го­ди­на[3] и Фи­де­ла Ка­стра из 1959. го­ди­не (Bla­zqu­ez 2002). На ве­зу с Мао Це Тун­гом ука­зу­је и В. Се­фа­јер[4] (Wil­li­am Sa­fi­re), ко­ји сма­тра да је пре­те­ча син­таг­ме „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ би­ла син­таг­ма „ко­рект­но ми­шље­ње“, ко­ју је пр­ви упо­тре­био пред­сед­ник Ки­не Мао Це Тунг[5] и ко­ја је озна­ча­ва­ла стро­го по­што­ва­ње пар­тиј­ске ли­ни­је. У овом слу­ча­ју, ка­ко при­ме­ћу­је Се­фа­јер, при­дев ко­рек­тан имао је зна­че­ње „ко­ји од­ра­жа­ва груп­не ин­те­ре­се“ (Sa­fi­re 1993: 555). 

Ука­зи­ва­ње на па­ра­ле­ле из­ме­ђу тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“, као ви­да је­зич­ке ма­ни­пу­ла­ци­је, и фа­ши­зма сре­ће се ме­ђу ита­ли­јан­ским ис­тра­жи­ва­чи­ма[6] (Ric­car­di 2006). Сла­вој Жи­жек сма­тра да је су­прот­ста­вља­ње де­сни­чар­ског по­пу­ли­зма и ли­бе­рал­не „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ ла­жно јер су то „две стра­не исте медаље“[7] (Ži­žek 2011).

Сâм тер­мин „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ („po­li­ti­cal cor­rec­tness“), у дру­га­чи­јем зна­че­њу не­го што га да­нас има, ка­ко на­во­де број­ни аме­рич­ки из­во­ри, пр­ви пут је упо­тре­бљен 1793. го­ди­не ка­да је су­ди­ја Џејмс Вил­сон (Ja­mes Wil­son) у пре­су­ди Чис­холм про­тив Џор­џи­је ре­као да ни­је по­ли­тич­ки ко­рект­но го­во­ри­ти Сје­ди­ње­не Др­жа­ве уме­сто на­род Сје­ди­ње­них Др­жа­ва[8] (Sa­fi­re 1993, Ayto 2007, Bar­nard 2012 и др.).   

Пре­ма јед­ном ми­шље­њу, тер­мин „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ пр­ва је пред­ло­жи­ла Ка­рен Де Кроу (Ka­ren DeC­row), пред­сед­ник аме­рич­ке на­ци­о­нал­не ор­га­ни­за­ци­је за за­шти­ту же­на (Na­ti­o­nal Or­ga­ni­za­tion for Wo­men), 1975. го­ди­не[9] (Остро­ух 1998; Му­ра­тов 2000, Ива­но­ва 2002, Па­нин 2004, Ки­пр­ская 2006). Се­фа­јер, ме­ђу­тим, сма­тра да је Ка­рен Де Кроу би­ла дру­га јер је овај тер­мин пре ње упо­тре­би­ла То­ни Кејд (To­ni Ca­de, ка­сни­је To­ni Ca­de Bam­ba­ra) још 1970. го­ди­не у есе­ју об­ја­вље­ном у ње­ној ан­то­ло­ги­ји „The Black Wo­man“ (Se­fi­re 1993: 555). Ша­пи­на (2008) по­ја­ву ово­га тер­ми­на сме­шта у слич­но вре­ме и у исти про­стор, Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве, али је њи­ме, ка­ко сма­тра, па­ро­ди­ра­на тер­ми­но­ло­ги­ја јед­но­пар­тиј­ских др­жа­ва, пр­вен­стве­но ко­му­ни­стич­ких. Су­нић на­во­ди да је „из­раз по­ли­тич­ка ко­рект­ност (po­li­ti­cal cor­rec­tness) на­стао … као не­фор­мал­на по­шта­па­ли­ца на аме­рич­ким уни­вер­зи­те­ти­ма осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог сто­ље­ћа, и то по­нај­при­је у кру­го­ви­ма ко­ји би се увјет­но мо­гли на­зва­ти не­кон­фор­ми­стич­ки­ма и про­тив­ни­ци­ма мул­ти­кул­ту­рал­них дру­шта­ва“ (ц. Су­нић 2011).

Гу­ма­но­ва ми­сли да је на ши­ре­ње тер­ми­на „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ по­чет­ком 90-их го­ди­на про­шлог ве­ка ути­ца­ла кри­тич­ка кам­па­ња во­ђе­на у сред­стви­ма јав­ног ин­фор­ми­са­ња у САД и бест­се­лер Ала­на Блу­ма (Al­lan Blo­om) „The Clo­sing of the Ame­ri­can Mind” (Гу­ма­но­ва 1999: 14), док Тер-Ми­на­со­ва сма­тра да је им­пулс за на­ста­нак тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ био рад Али Ма­зруи (Ali Ma­zrui) „The Po­li­ti­cal So­ci­o­logy of the En­glish Lan­gu­a­ge” (1975), у ко­јем аутор по­зи­ва Афри­кан­це да кри­тич­ки и ак­тив­но пер­це­пи­ра­ју ен­гле­ски је­зик и да из ње­га ис­ти­сну ра­си­зам (Тер-Ми­на­со­ва, 2000: 79).

Од­ре­ђи­ва­ње зна­че­ња тер­ми­на „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ ве­о­ма је ра­зно­ли­ко и у ве­ли­кој ме­ри по­ла­ри­зо­ва­но. Обич­но се сма­тра да ова син­таг­ма има два аспек­та: со­ци­о­ло­шку (од­но­си у дру­штву – ме­ђу при­пад­ни­ци­ма раз­ли­чи­тих ра­са, кул­ту­ра, по­ло­ва, сек­су­ал­них опре­де­ље­ња и др., „по­зи­тив­на дис­кри­ми­на­ци­ја“ при­ли­ком упи­са у шко­лу и на фа­кул­тет, као и при­ли­ком за­по­шља­ва­ња и слич­но) и је­зич­ку (ко­ри­шће­ње по­себ­ног „не­ди­скри­ми­на­тор­ног“ је­зи­ка). По­је­ди­ни на­уч­ни­ци под „по­ли­тич­ком ко­рект­но­шћу“ под­ра­зу­ме­ва­ју (и) со­ци­јал­ни, кул­тур­ни и лин­гви­стич­ки по­крет[10] (Ге­ра­си­мен­ко 2011: 249, Ма­мат­ку­лов 2011: 84, Klem­pe­rer[11] [2012]).

При­ста­ли­це тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“, а ме­ђу њи­ма су фе­ми­нист­ки­ње нај­број­ни­је, твр­де да је то ве­ли­ко ци­ви­ли­за­циј­ско до­стиг­ну­ће ко­је за­бра­њу­је или обес­хра­бру­је ко­ри­шће­ње ре­чи и из­ра­за с не­га­тив­ним и увре­дљи­вим ко­но­та­ци­ја­ма чи­ме се чу­ва до­сто­јан­ство гру­па ко­је су жр­тве не­ко­рект­них сте­ре­о­ти­па. Ко­ри­шће­њем „не­ди­скри­ми­на­тор­не“ лек­си­ке, ка­ко по­бор­ни­ци тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ на­во­де, спре­ча­ва­ју се мо­гу­ћи кон­флик­ти у дру­штву.

 

Fat big-bo­ned, dif­fe­rently si­zed

Bold ha­ir-di­sa­dvan­ta­ged

De­af aurally in­con­ve­ni­en­ced

Crip­ple dif­fe­rently abled, physi­cally dif­fe­rent

Pet com­pa­nion ani­mal

Al­co­ho­lic sub­stan­ce abu­se sur­vi­vor, per­son of dif­fe­ring so­bri­ety

Ani­mal tra­i­nerin­ter­spe­ci­es com­mu­ni­ca­tor

Clumsy uni­qu­ely co­or­di­na­ted

Dead ter­mi­nally in­con­ve­ni­en­ced, me­ta­bo­li­cally dif­fe­rent

 

Л. В. Са­ва­те­је­ва ис­ти­че да је тер­мин „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ за две де­це­ни­је по­стао „су­пер­ак­ту­е­лан“ и да да­нас пре­тен­ду­је на уло­гу „клю­че­во­го сло­ва эпо­хи“[12] (ц. Сав­ва­те­е­ва 2008: 27).

За Ма­мат­ку­ло­ва, пси­хо­ло­шком осно­вом „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ явля­ет­ся обо­стрен­ное чув­ство со­ци­а­ль­ной спра­ве­дли­во­сти, не­да­ром  в ка­че­стве од­но­го из си­но­ни­мов ‘по­ли­ти­че­ской кор­рект­но­сти’ ча­сто ис­по­ль­зу­ет­ся сло­во ‘sen­si­bi­lité’“ (ц. Ма­мат­ку­лов 2011: 84)

Тер­мин „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ (као и син­таг­ме „по­ли­тич­ки ко­рек­тан“ и „по­ли­тич­ки не­ко­рек­тан“) увр­штен је у но­ви­је ен­ци­кло­пе­ди­је и реч­ни­ке ен­гле­ског је­зи­ка.

 

po­li­ti­cal cor­rec­tness  noun  [U]  (so­me­ti­mes dis­sa­pro­ving)  the prin­ci­ple of avo­i­ding lan­gu­a­ge and be­ha­vi­o­ur that may of­fend par­ti­cu­lar gro­ups of pe­o­ple

 

po­li­ti­cally cor­rect  adj.  (ab­br. PC)  used to de­scri­be lan­gu­a­ge and be­ha­vi­o­ur that de­li­be­ra­tely tri­es to avoid of­fen­ding par­ti­cu­lar gro­ups of pe­o­ple

 

po­li­ti­cally in­cor­rect  adj.  fa­i­ling to avoid lan­gu­a­ge and be­ha­vi­o­ur that may of­fend par­ti­cu­lar gro­ups of pe­o­ple

 

(ц. Ox­ford Advan­ced Le­ar­ner’s Dic­ti­o­nary of Cur­rent En­glish, Se­venth edi­tion. Ox­ford Uni­ver­sity Press, 2005, стр. 1166)

 

po­li­ti­cally cor­rect  adjec­ti­ve

            (ab­bre­vi­a­tion PC)

            De­fi­ni­tion

de­scri­bes so­me­o­ne who be­li­e­ves that lan­gu­a­ge and ac­ti­ons which co­uld be of­fen­si­ve to ot­hers, espe­ci­ally tho­se re­la­ting to sex and ra­ce, sho­uld be avo­i­ded

de­scri­bes a word or ex­pres­si­on that is used in­stead of anot­her one to avoid be­ing of­fen­si­ve

So­me pe­o­ple think that ‘fi­re­man’ is a se­xist term, and pre­fer the po­li­ti­cally cor­rect term ‘fi­re­fig­hter’.

 

po­li­ti­cal cor­rec­tness  noun 

 [U]

We can’t even use the word ‘cha­ir­man’! It’s just po­li­ti­cal cor­rec­tness go­ne mad!

 

(ц. Cambridge Advanced Learner’s Dictionary & Thesaurus. Cambridge University Press)

http://dictionary.cambridge.org/dictionary/british/

[посећено 23.6.2012]

 

po­li­ti­cal cor­rec­tness  noun [un­co­un­ta­ble]

lan­gu­a­ge, be­ha­vi­o­ur, and at­ti­tu­des that are ca­re­fully cho­sen so that they do not of­fend or in­sult anyone – used espe­ci­ally when you think so­me­o­ne is too ca­re­ful in what they say or how they be­ha­ve [→ PC, po­li­ti­cally cor­rect]:

Po­li­ti­cal cor­rec­tness has had an im­pact on the lan­gu­a­ge pe­o­ple use to de­scri­be wo­men.

 

po­li­ti­cally cor­rect  adjec­ti­ve

PC lan­gu­a­ge, be­ha­vi­o­ur, and at­ti­tu­des that are po­li­ti­cally cor­rect are ca­re­fully cho­sen so that they do not of­fend or in­sult anyone [≠ po­li­ti­cally in­cor­rect]:

po­li­ti­cally cor­rect tex­tbo­oks

 

po­li­ti­cally icor­rect  adjec­ti­ve

lan­gu­a­ge, be­ha­vi­o­ur, or at­ti­tu­des that are po­li­ti­cally in­cor­rect might of­fend or in­sult so­me­o­ne:

po­li­ti­cally in­cor­rect jo­kes

 

(ц. Long­man Dic­ti­o­nary of Con­tem­po­rary En­glish)

http://ww­w.­ld­oceonline­.com/dictionar­y/politica­l-c­orrectness

по­се­ћено 2­3.­6­.2­01­2]­

 

polit­i­cally corr­ect

adj  Abbr. ­PC­

Conforming ­to­ a par­ticular s­ociopo­lit­ical ideolog­y ­or poin­t ­of ­view, espe­c­ially t­o a­ liberal ­point of v­iew concerned ­with promot­in­g tole­ra­nc­e and avo­id­in­g offen­se ­in matters of race, cla­ss­, gend­er­, ­and se­xu­a­l orientation.­

 

politic­al­ ­correctness  n.

 

 (ц. The American Heritage Dictionary of the English Language)

 [п­ос­ећ­ено 23­.6­.20­12]

 

Де­скрип­тив­ни реч­ни­ци срп­ског је­зи­ка ову син­таг­му још увек не бе­ле­же.

Л. В. Цу­ри­ко­ва де­фи­ни­ше „по­ли­тич­ку ко­рект­ност“ као по­ве­ден­че­ский и язы­ко­вой фе­но­мен, отра­жа­ю­щ­ий стре­мле­ние но­си­те­лей язы­ка пре­о­до­ле­ть су­щ­е­ству­ю­щ­ую в общ­е­стве и осо­зна­ва­е­мую общ­е­ством дис­кри­ми­на­цию в от­но­ше­нии раз­лич­ных чле­нов это­го общ­е­ства” (ц. Цу­ри­ко­ва 2001: 94.

С. Г. Тер-Ми­на­со­ва тзв. „по­ли­тич­ку ко­рект­ност“ од­ре­ђу­је пр­вен­стве­но с је­зич­ке стра­не: По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть язы­ка вы­ра­жа­ет­ся в стре­мле­нии на­й­ти но­вые спо­со­бы язы­ко­во­го вы­ра­же­ния вза­мен тех, ко­то­рые за­де­ва­ют чув­ства и до­сто­ин­ства ин­ди­ви­ду­у­ма при­выч­ной язы­ко­вой бес­такт­но­стью и/или пря­мо­ли­не­й­но­стью в от­но­ше­нии ра­со­вой и по­ло­вой при­на­дле­жно­сти, во­зра­ста, со­сто­я­ния здо­ро­вья, со­ци­а­ль­но­го ста­ту­са, вне­шне­го ви­да и т.п.” (ц. Тер-Ми­на­со­ва 2000: 216).

А. Г. Сти­хин сма­тра да ка­да се ра­ди о је­зич­ким по­ја­ва­ма, тер­мин „ко­му­ни­ка­тив­на ко­рект­ност“ је аде­кват­ни­ји јер „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ об­у­хва­та ком­плекс про­бле­ма не са­мо ли­гви­стич­ког већ и етич­ког и фи­ло­зоф­ског ка­рак­те­ра (Сти­хин 1995: 138).

Кри­ти­ке на ра­чун тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ ве­о­ма су број­не и ра­зно­вр­сне па би чак и њи­хо­во де­таљ­ни­је на­бра­ја­ње пре­ва­зи­шло окви­ре ово­га ра­да. Ов­де ће би­ти спо­ме­ну­те са­мо не­ке од њих. Тзв. „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ у су­прот­но­сти је с Пр­вим амандманом на Уста­в САД (The First Amend­ment to the United States Constitution) и ин­ком­па­ти­бил­на је са сло­бо­дом го­во­ра (Clayton 1991, Brow­ne 2006, Šlec­hta 2008, Ћирић 2009, До­й­чев 2010, Слуц­кий [2012]), њо­ме се на­ме­ће цен­зу­ра и са­мо­цен­зу­ра (Lo­ury 1994, Ко­ро­лё­ва 2009), ко­ри­шће­ње „не­ди­скри­ми­на­тор­не“ лек­си­ке уме­сто по­сто­је­ћих (не­у­трал­них) ре­чи и из­ра­за не до­во­ди до про­ме­на у ствар­но­сти или дру­штве­ној ди­на­ми­ци па но­ви „по­ли­тич­ки ко­рект­ни“ тер­мин уско­ро по­чи­ње да се ко­ри­сти на исти на­чин као и за­ме­ње­ни (Ива­но­ва 2002, О’Ne­ill 2011), ко­му­ни­ка­ци­ја је оте­жа­на по­што су љу­ди упла­ше­ни јер је, пре све­га у САД, јед­на „не­ко­рект­на“ реч до­вољ­на да онај ко ју је из­го­во­рио бу­де озна­чен као ра­си­ста, сек­си­ста, ми­зо­ген, хо­мо­фоб и сл., да из­гу­би по­сао, да му бу­де уни­ште­на ка­ри­је­ра, да пла­ти ка­зну или оде у за­твор (Clayton 1991, Taylor 1993, Ива­но­ва 2002, Си­не­ва 2008, Burk 2010, Hug­hes 2010), у на­у­ци до­ла­зи до тер­ми­но­ло­шке и кон­цеп­ту­ал­не кон­фу­зи­је (Глум­бић 2005), у знатној мери може да угрози неке значајне принципе владавине права (Ћирић 2009). Тзв. „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ упо­ре­ђу­је се или из­јед­на­ча­ва с Ор­ве­ло­вим но­во­го­во­ром (Cong­don 2002, Ric­car­di 2006, Hug­hes 2010, Бу­рас 2009), с ма­кар­ти­змом (Глум­бић 2005, Hug­hes 2010), ста­љи­ни­змом (Глум­бић 2005, Слуц­кий [2012]), фун­да­мен­та­ли­змом (Taylor 1993, Pre­ve 2012), а по­на­ша­ње при­ста­ли­ца тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“, по­себ­но ме­ђу сту­ден­ти­ма, из­јед­на­ча­ва се с по­на­ша­њем при­пад­ни­ка Хи­тлер­ју­ген­да (нем. Hi­tler-Ju­gend) то­ком три­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка (Taylor 1993). Ј. Л. Гу­ма­но­ва у тзв. „по­ли­тич­кој ко­рект­но­сти“ ви­ди опа­сност од „лин­гви­стич­ког ге­но­ци­да“ (Гу­ма­но­ва 2000).

Не­ки сма­тра­ју да са­ма иде­ја тзв. „по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти“ ни­је ло­ша и да од ње не тре­ба од­у­ста­ја­ти, али се та иде­ја мо­ра мо­ди­фи­ко­ва­ти, пред­ста­ви­ти ела­стич­ни­је „не за­го­няя лек­си­ку в жест­кие рам­ки ‘за­по­вед­ни­ка’, со­блю­дая чув­ство ме­ры и не ус­ко­ряя вне­дре­ние но­вых форм“ (ц. Тер-Ми­на­со­ва 2000: 223).


­

ЦИТИРА­НА ЛИТЕРАТ­УРА

­

Б­абок 20­10­

Ба­бок Н. В.: По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть в меж­ку­ль­тур­ном общ­е­нии. Мыр язы­ков : ра­курс и пер­спек­ти­ва : ма­те­ри­а­лы I Ме­жду­на­род­ной на­уч. практ. кон­фе­рен­ции, Минск, 22 апре­ля 2010. Минск, БГУ, 2010, стр. 108–110.

Ба­зы­лев 2007

Ба­зы­лев В. Н.: Язы­ко­вые им­пе­ра­ти­вы по­ли­ти­че­ской кор­рект­но­сти. По­ли­ти­че­ская лин­гви­сти­ка, Ека­те­рин­бург, 2007/3, стр. 8–10.

Бу­рас 2009

Бу­рас Ма­рия: По­лит­кор­рект­но­сть : Ре­ли­гия но­вых чут­ких? http://www­.a­po­sta­s.ru/index.­ph­p?­opt­ion=c­om_cont­en­t&v­iew=art­icl­e&­id­=350:2009­-08­-12-08-42­-3­3&catid=4­:­20­09­-05-04-1­5-2­4-2­4&Item­id=­5­ [поста­вљено 12­.8.2009]

Герасименко 2011

Герасиме­нко Дарья Вик­торовн­а: Дискриминация по возрасту и способы её преодоления в современном английском языке. Вестник Челябинского государственного педагогического университета 2011/10, стр. 249–255

Глумбић 2005

Глумбић Ненад: С­уд­бина м­енталне ретардације у­ п­ол­итички кор­ек­тн­ом дискурс­у­. ­Ис­траживањ­а у ­де­фектологији 200­56,­ стр. 11­–21.

Гуман­ова 1999­

Гу­ма­но­ва Ю.Л. По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть как со­ци­о­ку­ль­тур­ный про­цесс (на при­ме­ре США). КД. МГУ им. М.В. Ло­мо­но­со­ва, Мо­сква, 1999, ­15­7 ­c.

Гуман­ов­а 2­00­0­

Гуманова Ю.Л. Политическая корректность: как это делается в России. у: Россия и Запад: диалог культур, вып. 8, т. 1. МГУ им. М.В. Ломоносова, Москва, 2000. стр. 195–202.

Дойчев 2010

Дойчев Момчил: Политическата коректност е един от враговете на демокрацията. http://www.glasove.com/dots-momchil-doychev-politiche skata-korektnost-e-edin-ot-vragovete-na-demokratsiyata-11258 [постављено 20.12.2010]

За­вад­ская 2010

За­вад­ская Еле­на: По­лит­кор­рект­но­сть как но­вая ме­жду­на­род­ная ком­му­ни­ка­тив­ная нор­ма: ана­лиз де­фи­ни­ций на ма­те­ри­а­ле сло­ва­рей со­вре­мен­но­го ан­гли­й­ско­го язы­ка. Науковi за­пи­ски Се­рія: фі­ло­ло­гіч­ні на­у­ки 2010/3, стр. 44–48.

Ива­но­ва 2002

Ива­но­ва Олим­пи­а­да: По­лит­кор­рект­но­сть в Рос­сии. Вест­ник Евра­зии 2002/3. h­tt­p://www.eavest­.r­u­/m­ag­asin/a­rt­ik­el­en/2002-­3_i­va­.htm

­Кип­рск­ая 2­006

Ки­пр­ская Е. В.: На­ци­о­на­ль­но-спе­ци­фи­че­ские осо­бен­но­сти по­лит­кор­рект­ной лек­си­ки (на при­ме­ре ан­гли­й­ско­го и рус­ско­го язы­ков).  Ак­ту­а­ль­ные про­бле­мы лин­гви­сти­ки XXI ве­ка  : сб. ст. по ма­те­ри­а­лам ме­жду­нар. на­уч. конф., г. Ки­ров 6-7 дек. 2006 г., в озна­ме­но­ва­ние 65-лет. фак. лин­гви­сти­ки Вят­ГГУ. Изд-во Вят­ГГУ, Ки­ров, 2006, стр. 101–106. h­tt­p:­//www.lingv­om­a­st­er­.ru/f­il­es/­167.pdf­

­Ко­ролёв­а 2­009­

Ко­ро­лё­ва О.П.: На­ци­о­на­ль­но-ку­ль­тур­ная спе­ци­фи­ка по­лит­кор­рект­но­сти в лин­гво­ку­ль­тур­ном про­стран­стве Рос­сии и США. Вестник Чувашского университета ­В­естник Ч­увашского­ у­ни­ве­рситета 2009/4, стр. 246–248.

­Мам­атк­ул­ов 2011 ­

Ма­мат­ку­лов А. Л.: ‘Le po­li­ti­qu­e­ment cor­rect’ (по­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть) как со­ци­о­лин­гви­сти­че­ская про­бле­ма. Вест­ник Че­ля­бин­ско­го го­су­дар­ствен­но­го уни­вер­си­те­та. Фи­ло­ло­гия. Ис­кус­ство­ве­де­ние. Вып. 52, 2011/10, стр. 82–84­.

­Муратов 2000

Му­ра­тов А.Ю. Po­li­ti­cal cor­rec­tness and na­ti­o­nal men­ta­lity. у: Рос­сия и За­пад: ди­а­лог ку­ль­тур, вып. 8, т. 1. МГУ им. М.В. Ло­мо­но­со­ва, Мо­сква, 2000, стр. 237–242.

­Остроух 1998

Остро­ух А.В. По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть в США: ку­ль­ту­ро­ло­ги­че­ский аспект про­бле­мы. АКД, Мо­сква, 1998.

Па­ни­н ­2004

Па­нин Ви­та­лий Ви­та­ль­е­вич: По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть как ку­ль­тур­но-по­ве­ден­че­ская и язы­ко­вая ка­те­го­рия. АКД, Мо­сква, 2004.

Савв­ат­еева­ 2­008

Сав­ва­те­е­ва Л. В.: Ме­та­я­зык ком­му­ни­ка­ции: Лин­гви­сти­че­ская по­лит­кор­рект­но­сть и со­ци­а­ль­ная то­ле­рант­но­сть. Вест­ник Томского государственного университета 2008/10, стр. 27–32

Синева 2008

Си­не­ва Ев­ге­ния: По­лит­кор­рект­но­сть по-аме­ри­кан­ски. Ино­стран­ные язы­ки PLUS (2008). htt­p://pl­u­s.study.­ru­/rus/jou­rna­l/z­ima_­20­08/meani­ng­/note2­.h­tm­l­

Слуцк­ий­ [2012]

Слуц­кий Ле­о­нид Иоси­фо­вич:  По­лит­кор­рект­но­сть тя­же­лое за­бо­ле­ва­ние За­па­да. ht­tp://­worl­d.lib.ru­/s/­sluckij­_l­_i­/po­litko­rre­kt­nost.sht­ml

Стихин 1995

Сти­хин А. Г.: Лин­гви­сти­че­ские аспек­ты ком­му­ни­ка­тив­ной кор­рект­но­сти. у: Язык и эт­ни­че­ский мен­та­ли­тет. Пе­тро­за­водск, 1995, стр. 138–142.

Сунић 2011

Политичка коректност (језична и законодавна репресија) – први дио. http://www.maka­rs­ka­-danas.com/?p=­93­5­ [постављено 29.10.2­01­1]­

Те­р-Минас­ов­а ­20­00

Тер-Ми­на­со­ва С. Г.: Язык и меж­ку­ль­тур­ная ком­му­ни­ка­ция. Сло­во, Мо­сква, 2000.

Ћирић 2009

Ћи­рић Јо­ван: Политичка коректностРевија за криминологију и кривично право, вол. 47, 2009/3, стр. 221242.

Цу­ри­ко­ва 2001

Цу­ри­ко­ва Л.В.: По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть как со­ци­о­ку­ль­тур­ный и праг­ма­лин­гви­сти­че­ский фе­но­мен. у: Эс­се о со­ци­а­ль­ной вла­сти язы­ка. Во­ро­неж, 2001, стр. 94–102.

Ша­пи­на 2008

Ша­пи­на Л.Н.: Эв­фе­ми­змы в со­ци­а­ль­ных сфе­рах де­я­те­ль­но­сти: по­лит­кор­рект­но­сть и де­ре­вян­ный язык (на при­ме­ре фран­цуз­ско­го язы­ка). http://vestnik.adygnet.ru/files/2008.2/677/Shapina2008_2.pdf

 

 

Ayto 2007

John Ayto: A Cen­tury of New Words. Ox­ford Uni­ver­sity Press, Ox­fordNew York, 2007.

Bar­nard 2012

Barn­ard Lianne­: Political­ C­or­rectnes­s: ­What are the origins and hist­or­y of political cor­re­ctness?­ W­hen and why did it become part of the American culture? http://www­.qu­ora.com/Poli­tic­al-Cor­rectness­/W­ha­t-are-t­he-­origins-and-hi­st­ory-of-polit­ical-correctness-When-and-why-did-it-become-part-of-the-American-culture [постављено 9.2.2012]

Blazquez 2002

Blazquez Agustin: Political Correctness: The Scourge of Our Times. http://archive.newsmax.com/archives/articles/2002/4/4/121115.shtml/ [постављено 6.4.2002]

Brow­ne 2006

Ant­hony Brow­ne: The Re­tre­at of Re­a­son : Po­li­ti­cal Cor­rec­tness and the Cor­rup­tion of Pu­blic De­ba­te in Mo­dern Bri­tain.  Ci­vi­tas: In­sti­tu­te for the Study of Ci­vil So­ci­ety, Lon­don, 2006.

Burk 2010

Burk La­u­rel: Po­li­ti­cally In­cor­rect: Gran To­ri­no and Ra­cial Façades. Wri­ting 20 (Spring 2010), стр. 21–24

Clayton 1991

Clayton Geoffrey: Politically Correct? Status http://www.aas.org/cswa/sta-tus/status_may1991.pdf

Congdon 2002

Congdon Lee: The Age of Newspeak. 2002. www.VirginiaInstitute.org

Hughes 2010

Hug­hes Ge­of­frey: Po­li­ti­cal Cor­rec­tness: A Hi­story of Se­man­tics and Cul­tu­re. Wi­ley-Blac­kwell, 2010.

Klemperer [2012]

Klemperer Victor: Mentally Challenged – Wie sag ich’s politisch korrekt? http://www.google.rs/search?source=ig&hl=sr&rlz=&q=politische+korrektheit+sprache&oq=Politische+Korrektheit&gs_l=igoogle.1.5.0i19l6.331.331.0.5330 [посећено 18.6.2012]

Lind 2000

Lind Bill: The Origins of Political Correctness.  http://www.academia.org/-the-origins-of-political-correctness/ [постављено 5.2.2000]

Lind 2004

Lind William S.: What is Political Correctness”?. у: Lind William S. (ед.): „Political Correctness:” A Short History of an Ideology. A Product of the Free Congress Foundation, 2004. http://www.lifesite.net/ldn/2005_docs/-PC1.pdf

Loury 1994

Loury G.C.: Self-censorship. у: Our Country, Our Culture: The Politics of Political Correctness. A Partisan Review Press, New York, 1994, стр. 133–142.

О’Neill 2011

О’Neill Ben: A Critique of Politically Correct Language. The Independent Review, v. 16, n. 2, 2011, стр. 279–291.

Preve 2012

Preve Costanzo: Politicamente corretto… http://italy.indymedia.org/n/5598-/25-04-12/politicamente-corretto

Raehn 2004

Ra­ehn Raymond V.: The Hi­sto­ri­cal Ro­ots of Po­li­ti­cal Cor­rec­tness”. у: Lind Wil­li­am S. (ед.): „Po­li­ti­cal Cor­rec­tness:” A Short Hi­story of an Ide­o­logy. A Pro­duct of the Free Con­gress Fo­un­da­tion, 2004. ht­tp:­//www.­scribd.com/­do­c/­26­746­55/Pol­iti­cal-Correct­n­ess-A-­Sh­ort-Hi­stor­y­

Riccardi 2006

Ric­car­di Emi­lia: Il po­li­ti­ca­men­te cor­ret­to“ : La nu­o­va cen­su­ra pro­gres­si­sta. http://www­.e­uropaoggi.­it­/content/­vi­ew/504/0/ ­[п­ос­тављено­ 2­2­.9.2006]

­Safire­ ­1993

Safire W.: Safire’s­ New Political Di­cti­on­ary. R­andom ­Ho­us­e, New York, 1993.

Šlechta 2008

Nová inkvizice. Revue Politika 2008/1. http://www.revuepolitika.cz/clanky/ 262/nova-inkvizice [постављено 20.1.2008]

Taylor 1993

Taylor John: Are You Po­li­ti­cally Cor­rect? – у: Mic­hael E. Ba­u­man, Fran­cis J. Bec­kwith (edi­tor): Are You Po­li­ti­cally Cor­rect? De­ba­ting Ame­ri­ca’s Cul­tu­ral Stan­dards. Pro­met­he­us Bo­oks, Buf­fa­lo Nеw York, 1993, стр. 15–21.

Žižek 2011

Žižek Slavoj: Le radici dell’odio e della convivenza. http://www.internazi-onale.it/opinioni/slavoj-zizek/2011/08/19/le-radici-dell%E2%80%99odio-e-della-convivenza/ [постављено 19.8.2011]

 

 

 

 

РЕЗЮМЕ

 

Ђорђе Оташевић

 

ТЕРМИН „ПОЛИТИЧЕСКАЯ КОРРЕКТНОСТЬ“

 

Точ­ное вре­мя по­я­вле­ния тер­ми­на по­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть” до сих пор оста­ет­ся не­вы­я­снен­ным. Пред­те­ча­ми по­ли­ти­че­ской кор­рект­но­сти мно­гие счи­та­ют так на­зы­ва­е­мый де­ре­вян­ный язык“, марк­сизм и ста­тьи Мао Цээ-Ду­на. По од­но­му мне­нию, вы­ра­же­ние по­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть” бы­ло впер­вые пред­ло­же­но в 1975. го­ду  Ка­рен Де Кроу (Ka­ren DeC­row), пре­зи­ден­том аме­ри­кан­ской на­ци­о­на­ль­ной  ор­га­ни­за­ции в за­щ­и­ту же­нщ­ин (Na­ti­o­nal Or­ga­ni­za­tion for Wo­men).

Сто­рон­ни­ки так на­зы­ва­е­мой „по­ли­ти­че­ской кор­рект­но­сти“ счи­та­ют что она стре­мит­ся из­бе­жа­ть от­но­ше­ний, де­й­ствий и форм язы­ко­во­го вы­ра­же­ния, ко­то­рые за­клю­ча­ют в се­бе пре­ду­бе­жде­ние и мо­гут вы­зва­ть чув­ство оби­ды у лю­дей в за­ви­си­мо­сти от их по­ла, во­зра­ста, цве­та ко­жи, ра­со­вой при­на­дле­жно­сти или фи­зи­че­ско­го со­сто­я­ния.

Тер­мин „по­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть“ был вклю­чен в по­след­ние эн­ци­кло­пе­дии и сло­ва­ри ан­гли­й­ско­го язы­ка. В тол­ко­вых сло­ва­рях серб­ско­го язы­ка это­го тер­ми­на ещё нет.

Кри­ти­ки на счёт так на­зы­ва­е­мой „по­ли­ти­че­ской кор­рект­но­сти“ оче­нь мно­го­чи­слен­ные и раз­лич­ные.

 

 



[1] Рад је написан у оквиру пројекта Oпис и стандардизација савременог српског језика (178021), који у целини финансира Министарство просвете и науке Републике Србије.

[2]  The Frank­furt School blen­ded Marx with Freud, and la­ter in­flu­en­ces (so­me Fa­scist as well as Mar­xist) ad­ded lin­gu­i­stics to cre­a­te Cri­ti­cal The­ory and de­con­struc­tion. The­se in turn gre­atly in­flu­en­ced edu­ca­tion the­ory, and thro­ugh in­sti­tu­ti­ons of hig­her edu­ca­tion ga­ve birth to what we now call Po­li­ti­cal Cor­rec­tness. The li­ne­a­ge is cle­ar, and it is tra­ce­a­ble right back to Karl Marx.“ (ц. Lind 2004: 5).

[3] На ве­зу са члан­ци­ма Мао Це Тун­га из 30-их го­ди­на ви­ше пу­та се ука­зу­је и у Hug­hes 2010: 5, 17.

[4]  Се­фа­јер, ме­ђу­тим, го­во­ри о ка­сни­јем пе­ри­о­ду: „The po­pu­la­ri­za­tion of the Com­mu­nist phra­se ca­me with Ma­o­ist ‘cor­rect thin­king’. Cha­ir­man Mao Ze­dong ti­tled a 1963 tho­ught ‘Whe­re Do Cor­rect Ide­as Co­me From?’ He an­swe­red his own qu­e­sti­on: ‘They co­me from so­cial prac­ti­ce, and from it alo­ne.’ (ц. Se­fi­re 1993: 555).

[5] Мно­ги да­на­шњу си­ту­а­ци­ју у САД упо­ре­ђу­ју с Кул­тур­ном ре­во­лу­ци­јом у Ки­ни: „And it re­minds still ot­hers of Chi­na du­ring the Cul­tu­ral Re­vo­lu­tion of the six­ti­es, when tho­ught cri­mi­nals we­re pa­ra­ded thro­ugh towns in dun­ce caps. ‘In cer­tain re­spects, the Uni­ver­sity of Pennsylva­nia has be­co­me li­ke the Uni­ver­sity of Pe­king, ‘ says Alan Kors, a pro­fes­sor of hi­story“ (ц. Taylor 1993: 19).

[6]  „Usa­re la ma­ni­po­la­zi­o­ne del lin­gu­ag­gio per im­bri­gli­a­re o in­di­riz­za­re il pen­si­e­ro – con con­se­gu­en­ze, so­ven­te, ri­di­co­le e grot­tesche – non è una novità. Ci pro­va­no i re­gi­mi na­zi­o­na­li­sti­ci, per espel­le­re i ter­mi­ni stra­ni­e­ri. Il fa­sci­smo eb­be suc­ces­so per auti­sta al po­sto di chaf­fe­ur, o per tra­mez­zi­no al po­sto di sand­wich; un po’ me­no per pal­la­cor­da al po­sto di ten­nis, op­pu­re ar­lec­chi­no o co­da di gal­lo al po­sto di coc­ktail“ (ц. Ric­car­di 2006). На са­да­шњим нео­фа­ши­стич­ким сај­то­ви­ма, ме­ђу­тим, тзв. „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“ сре­ће се ис­кљу­чи­во у не­га­тив­ном кон­тек­сту. 

[7] In­car­na­va qu­in­di l’in­ter­se­zi­o­ne tra il po­pu­li­smo di de­stra e la cor­ret­tez­za po­li­ti­ca li­be­ra­le. For­se do­ve­va mo­ri­re pro­prio perché era la pro­va vi­ven­te del fat­to che la con­trap­po­si­zi­o­ne tra po­pu­li­smo di de­stra e tol­le­ran­za li­be­ra­le è fal­sa, che so­no due fac­ce del­la stes­sa me­da­glia“ (ц. Ži­žek 2011).

[8]  This, I be­li­e­ve, has pro­du­ced much of the con­fu­sion and per­ple­xity, which ha­ve ap­pe­a­red in se­ve­ral pro­ce­e­dings and se­ve­ral pu­bli­ca­ti­ons on sta­te-po­li­tics, and on the po­li­tics, too, of the Uni­ted Sta­tes. Sen­ti­ments and ex­pres­si­ons of this inac­cu­ra­te kind pre­vail in our com­mon, even in our con­vi­vial, lan­gu­a­ge. Is a to­ast asked? The Uni­ted Sta­tes, in­stead of the Pe­o­ple of the Uni­ted Sta­tes, is the to­ast gi­ven. This is not po­li­ti­cally cor­rect. The to­ast is me­ant to pre­sent to vi­ew the first gre­at ob­ject in the Union: It pre­sents only the se­cond: It pre­sents only the ar­ti­fi­cial per­son, in­stead of the na­tu­ral per­sons, who spo­ke it in­to exi­sten­ce. A Sta­te I che­er­fully fully ad­mit, is the no­blest work of Man: But, Man him­self, free and ho­nest, is, I spe­ak as to this world, the no­blest work of God.“ (ц. Ja­mes Wil­son’s Opi­nion in Chis­holm v. Sta­te of Ga., 2 U.S. 419 (1793), 453–466. – Ja­mes Wil­son, Col­lec­ted Works of Ja­mes Wil­son, vol. 1 [2007]

http://oll.libertyfund.org/?option=com_staticxt&staticfile=show.php%3Ftitle=2072&chapter=156437&layout=html&Itemid=27)

[9] Н. В. Бабок, за разлику од других извора, наводи да је „термин ‘политическая корректност’ был впервые предложен Карен Кроу, президентом Американской Национальной организации в защиту женщин в 1983. году“ (ц. Бабок 2010: 108). Иста година наводи се и у Иванова 2002.

[10] По­ли­ти­че­ская кор­рект­но­сть’ вклю­ча­ет в се­бя сло­жив­ше­е­ся общ­е­ствен­ное дви­же­ние, ха­рак­те­ри­зу­ю­щ­е­е­ся опре­де­лен­ны­ми со­ци­а­ль­но-де­мо­гра­фи­че­ски­ми па­ра­ме­тра­ми, опре­де­лен­ной ди­на­ми­кой раз­ви­тия и на­ли­чи­ем эле­мен­тов ин­сти­ту­а­ли­за­ции“ (ц. Ма­мат­ку­лов 2011: 84).

[11] В. Клемперер истиче политички аспект покрета: „PC als eine heterogene politische Bewegung hat ihren Ursprung in den US-Hochschulen“ (ц. Klemperer [2012]).

[12] Исту синтагму користи и Е. Завадскаја (Завадская 2010: 44).

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa