Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj: 21

 

ПРВА ­МЕЂ­УН­АР­ОДНА КОНФ­ЕРЕНЦИЈ­А

ПРА­ВО­СЛ­АВНИХ НА­УЧНИКА

 

У но­вем­бру 2012. го­ди­не, на Во­ро­ње­шком др­жав­ном уни­вер­зи­те­ту у глав­ном гра­ду Во­ро­ње­шке обла­сти у Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји ко­ји има пре­ко ми­ли­он ста­нов­ни­ка (Во­ро­ње­жу), одр­жа­на је тро­днев­на кон­фе­рен­ци­ја под на­зи­вом „Пра­во­слав­ни на­уч­ник у са­вре­ме­ном све­ту ― про­бле­ми и пу­те­ви њи­хо­вог ре­ша­ва­ња“. Кон­фе­рен­ци­ја је, да­кле, об­је­ди­ни­ла на­уч­ни­ке ра­зних про­фи­ла ко­је сје­ди­њу­је ин­те­ре­со­ва­ње за пра­во­сла­вље и у том сми­слу је пр­ва сво­је вр­сте у Ру­си­ји, а ве­ро­ват­но и све­ту уоп­ште.

Идеј­ни осми­сли­тељ и ор­га­ни­за­тор кон­фе­рен­ци­је би­ло је „Дру­штво пра­во­слав­них на­уч­ни­ка“ фор­ми­ра­но у пр­вој по­ло­ви­ни 2012. го­ди­не по бла­го­сло­ву ми­тро­по­ли­та во­ро­ње­шког и бо­ри­со­гљеб­ског Сер­ги­ја, а при хра­му По­кро­ва Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у ме­сту Отрад­ное, не­де­ле­ко од Во­ро­ње­жа. Осни­вач и пред­сед­ник дру­штва је на­сто­ја­тељ по­ме­ну­тог хра­ма, про­то­је­реј Ге­на­ди­је За­рид­зе. Он је и отво­рио кон­фе­рен­ци­ју. Чла­но­ви овог дру­штва је­су, из­ме­ђу оста­лог, пред­став­ни­ци во­де­ћих ви­со­ко­школ­ских и на­уч­них уста­но­ва Во­ро­ње­шке обла­сти. О ње­му је мо­гу­ће ин­фор­ми­са­ти се по­дроб­ни­је на сај­ту: http://www.ortsci.ru/.

Реферате су послали научници из разних градова Русије, а од међународних учесника били су представници Бугарске, Пољске, Грчке и Србије. Учествовале су колеге разних специјалности: богослови, физичари, хемичари, биолози, историчари, економисти, филозофи, психолози, правници, филолози, политиколози и лекари специјалисти.

На конференцији је прочитано укупно 180 реферата. Први дан рада Конференције у потпуности је био посвећен пленарном заседању и присуствовало је око 109 учесника и слушалаца, док је други дан, у оквиру рада секција, учествовало око 215 њих. Трећи дан је за учеснике конференције организована екскурзија са водичем у град Задонск, удаљен 30 км од Вороњежа. По повратку из Задонска, посећена су и најзначајнија места града Вороњежа.

Пле­на­р­но за­се­да­ње за­по­че­то је ре­фе­ра­том са­вет­ни­ка гра­до­на­чел­ни­ка гра­да Со­лу­на, ма­ги­стра тех­нич­ких на­у­ка, Ле­о­ни­да­са Цон­га­са: «Ве­ра и на­у­ка. Про­шлост и са­да­шњост». Пре­во­ди­лац, ди­рек­тор хо­до­ча­снич­ког цен­тра „Со­лун“ у Со­лу­ну, Еле­на На­у­ми­ду, украт­ко и ин­те­ре­сант­но опи­са­ла је жи­вот у са­вре­ме­ној Грч­кој и шта је све пра­во­слав­ни­ма мо­гу­ће по­се­ти­ти у овој зе­мљи. На пле­нар­ном за­се­да­њу би­ло је још мно­го ин­те­ре­сант­них ре­фе­ра­та из ра­зних обла­сти ко­ји су иза­зва­ли плод­ну ди­ску­си­ју. На­ро­чи­то су, го­сти­ма из Бу­гар­ске и Ср­би­је, по­ста­вља­на пи­та­ња у ве­зи са жи­во­том и про­бле­ми­ма пра­во­слав­них у тим зе­мља­ма. Про­чи­та­но је и не­ко­ли­ко по­здрав­них те­ле­гра­ма, из­ме­ђу оста­лог и са­вет­ни­ка пред­сед­ни­ка Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, В. В. Пу­ти­на, ака­де­ми­ка Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка Сер­ге­ја Јур­је­ви­ча Гла­зје­ва.

Рад по сек­ци­ја­ма на­ста­вљен је дру­гог да­на, 15. но­вем­бра. Ре­фе­ра­ти пр­ве сек­ци­је би­ли су у ве­зи са пра­во­слав­ним тра­ди­ци­ја­ма у др­жав­ној упра­ви, у при­род­но­на­уч­ним и тех­но­ло­шким ис­тра­жи­ва­њи­ма. У овој сек­ци­ји би­ло је и го­во­ра о уло­зи пра­во­слав­них на­уч­ни­ка и пред­у­зи­ма­ча у об­но­ви Ру­си­је. Дру­га сек­ци­ја би­ла је по­све­ће­на пра­во­слав­ним тра­ди­ци­ја­ма у обра­зо­ва­њу и кул­ту­ри, по­ро­ди­ци и вас­пи­та­ва­њу мла­дих. Обе ове сек­ци­је ра­ди­ле су у про­сто­ри­ја­ма на Во­ро­ње­шком др­жав­ном уни­вер­зи­те­ту, док је тре­ћа сек­ци­ја би­ла ор­га­ни­зо­ва­на у нај­ве­ћој вој­но-ави­а­ци­о­ној ви­со­ко­школ­ској уста­но­ви у Ру­си­ји: ВУНЦ ВВС «ВВА им. проф. Н.Е.Жу­ков­ско­го и Ю.А.Га­га­ри­на». Ре­фе­ра­ти ове сек­ци­је би­ли су у ве­зи са пи­та­њи­ма ду­хов­но­сти и мо­ра­ла у вој­но-па­три­от­ском вас­пи­та­ва­њу мла­дих.

Ево на­зи­ва не­ких ре­фе­ра­та из обла­сти фи­ло­ло­ги­је (пре­ве­де­них на срп­ски је­зик): Се­ман­тич­ка ево­лу­ци­ја цр­кве­но­сло­ве­ни­за­ма у исто­ри­ји ру­ског књи­жев­ног је­зи­ка; Те­о­ри­ја књи­жев­но­сти и из­у­ча­ва­ње древ­них ру­ских тек­сто­ва: о нео­п­ход­но­сти ства­ра­ња „но­ве“ те­о­ри­је сред­њо­ве­ков­не књи­жев­но­сти; Про­бле­ми про­у­ча­ва­ња ру­ске књи­жев­но­сти: уло­га пра­во­слав­них на­уч­ни­ка; Са­вре­ме­ни но­вин­ски ли­сто­ви за мла­де: по­глед пра­во­слав­ног ис­тра­жи­ва­ча; Пра­во­слав­ни на­зи­ви на кар­ти Во­ро­ње­шке обла­сти; Ду­хов­на кул­ту­ра као осно­ва „вас­пи­та­ва­ња реч­ју“; Зна­че­ње пра­во­слав­ног пас­хал­ног ар­хе­ти­па у ру­ској кла­сич­ној књи­жев­но­сти; Ер­ми­нев­ти­ка по­ет­ског на­дах­ну­ћа у ства­ра­ла­штву А. С. Пу­шки­на; „Ис­ку­ша­ва­ње Хри­ста у пу­сти­њи“ пре­ма ин­тер­пре­та­ци­ји Ф. М. До­сто­јев­ског и др.

За окру­глим сто­лом, на за­тва­ра­њу Кон­фе­рен­ци­је, уче­сни­ци су до­не­ли Ре­зо­лу­ци­ју ко­ја је по­ста­вље­на на го­ре по­ме­ну­ти сајт. По­сле за­тва­ра­ња на­сту­пио је ду­хов­ни ан­самбл мла­дих: Лам­па­да. Они су уз ги­та­ру от­пе­ва­ли не­ко­ли­ко пе­са­ма чи­ји је аутор про­то­је­реј Ге­на­ди­је За­рид­зе. На кра­ју су уче­сни­ци­ма по­де­ље­ни сер­ти­фи­ка­ти о уче­шћу и збир­ке пе­са­ма оца Ге­на­ди­ја. Сви су по­зва­ни да се 2013. го­ди­не на истом ме­сту оку­пе на дру­гој ова­квој кон­фе­рен­ци­ји. Она ће би­ти одр­жа­на од 2. до 6. ок­то­бра, те овим пу­тем, у име ор­га­ни­за­то­ра, по­зи­ва­мо и срп­ске на­уч­ни­ке да уче­ству­ју.

 

Ружица Левушкина (Београд)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa