Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 21

Ана Ку­зма­но­вић Јо­ва­но­вић, Ма­ја Ан­дре­је­вић, Је­ле­на Фи­ли­по­вић: ПРИ­РУЧ­НИК ИЗ АКА­ДЕМ­СКОГ ПИ­СА­ЊА (УПУТ­СТВА И СУ­ГЕ­СТИ­ЈЕ ЗА ИЗ­РА­ДУ СЕ­МИ­НАР­СКИХ / НА­УЧ­НИХ / СТРУЧ­НИХ РА­ДО­ВА). Чи­го­ја штам­па, Бе­о­град, 2012, 138 стр. 

 

При­руч­ник из ака­дем­ског пи­са­ња но­ва је књи­га на на­шем тр­жи­шту. Ка­да ка­же­мо но­ва,не ми­сли­мо са­мо на да­тум ка­да је об­ја­вље­на – ова књи­га но­ва је на тр­жи­шту по са­др­жа­ју и по на­ме­ни.[1] На­и­ме, реч је о јед­ном прак­тич­ном при­руч­ни­ку ко­ји има ја­сно де­фи­ни­са­ни круг ко­ри­сни­ка, на­ме­њен је сту­ден­ти­ма као по­моћ и по­др­шка у про­це­су ака­дем­ског пи­са­ња на раз­ли­чи­тим ни­во­и­ма сту­ди­ја. Аутор­ке при­руч­ни­ка, по на­шем ми­шље­њу не­по­треб­но, огра­ни­ча­ва­ју оне ко­ји се мо­гу ко­ри­сти­ти књи­гом (сту­ден­ти Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та), но сма­тра­мо да је тај круг мно­го ши­ри из раз­ло­га ма­лог бро­ја слич­них при­руч­ни­ка ко­ји су при­ла­го­ђе­ни дру­гим сту­диј­ским про­гра­ми­ма и на­уч­ним обла­сти­ма. На по­чет­ку књи­ге аутор­ке да­ју основ­на упут­ства о на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ком ра­ду, пи­са­њу се­ми­нар­ских, на­уч­них и струч­них ра­до­ва. За­тим пред­ста­вља­ју ета­пе у при­пре­ми (де­фи­ни­са­ње те­ме и од­ре­ђи­ва­ње ме­то­до­ло­ги­је) и пи­са­њу ра­до­ва (ко­ри­шће­ње чи­та­лач­ке пу­бли­ке, те­зе и фор­ме као смер­ни­це за пи­са­ње).Тре­ће по­гла­вље за пред­мет има ода­бир и ко­ри­шће­ње из­во­ра, тј. ли­те­ра­тру­ре, че­твр­то се ба­ви ор­га­ни­за­ци­јом при­ку­пље­ног ма­те­ри­ја­ла – ре­зул­та­та ис­тра­жи­ва­ња, док пе­то по­гла­вље до­но­си еле­мен­те ко­ји струк­ту­ри­ра­ју ис­тра­жи­вач­ки рад: на­слов ра­да, ап­стракт, увод­ни и цен­трал­ни део ра­да, за­кљу­чак и ли­ста ре­фе­рен­ци.У ше­стом по­гла­вљу аутор­ке да­ју пре­по­ру­ке за пи­са­ње рад­не вер­зи­је ра­да, пред­ла­жу са­рад­њу са ко­ле­га­ма, тзв. вр­шњач­ку ре­цен­зи­ју. Ефе­кат вр­шњач­ке ре­цен­зи­је је уна­пре­ђе­ње ква­ли­те­та ис­тра­жи­вач­ког ра­да. По­спе­ше­ње ква­ли­те­та ра­да чи­ни се пре­чи­шћа­ва­њем тек­ста, од­ба­ци­ва­њем су­ви­шних де­та­ља ко­ји оп­те­ре­ћу­ју текст и уда­ља­ва­ју чи­та­о­це од су­шти­не и основ­ног пред­ме­та ра­да, а с дру­ге стра­не, те­жњом за ја­сним, пре­ци­зним и ин­фор­ма­тив­ним из­ла­га­њем. Тех­нич­ки аспек­ти ре­а­ли­за­ци­је тек­ста – до­ку­мен­то­ва­ње из­вор­ни­ка у тек­сту (ци­ти­ра­ње) и у ли­сти ре­фе­рен­ци (би­бли­о­гра­фи­ји) обра­зла­жу се у сед­мом по­гла­вљу. Аутор­ке да­ју мо­де­ле ци­ти­ра­ња у на­уч­ном тек­сту (MLA, APA, MSC фор­ма­ти) књи­га, мо­но­гра­фи­ја, чла­на­ка из пе­ри­о­ди­ке, елек­трон­ских из­во­ра, али и дру­гих из­во­ра, по­пут де­ла из ан­тич­ке књи­жев­но­сти, би­бли­је, фо­то­тип­ских из­да­ња, ру­ко­пи­са.По­тре­ба за лек­ту­ром и ко­рек­ту­ром ра­да ис­ти­че се у осмом по­гла­вљу, а ту су на­ве­де­не и скра­ће­ни­це нај­че­шће ко­ри­шће­не у на­уч­ној и струч­ној ли­те­ра­ту­ри.Де­ве­то по­гла­вље ну­ди мо­дел, од­но­сно фор­му и тех­нич­ке стан­дар­де ко­ји се ти­чу по­је­ди­них вр­ста ра­до­ва (кон­крет­но за Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет на ко­јем пре­да­ју аутор­ке): се­ми­нар­ски рад и ма­стер рад.Ве­ли­ки део, го­то­во це­лу дру­гу по­ло­ви­ну књи­ге чи­не при­ло­зи. То су ко­ри­сни до­да­ци за сва­ког ко пи­ше ис­тра­жи­вач­ке ра­до­ве: при­мер на­слов­не стра­не се­ми­нар­ског или ма­стер ра­да, спи­сак ре­ле­вант­них би­бли­о­те­ка, спи­сак ко­ри­сних сер­ви­са и ба­за по­да­та­ка на ин­тер­не­ту, при­мер до­бро на­пи­са­ног ап­страк­та за се­ми­нар­ски рад, при­мер до­бро на­пи­са­ног ма­стер ра­да.Ова књи­га ће не­сум­њи­во до­при­не­ти по­бољ­ша­њу ква­ли­те­та сту­дент­ских ис­тра­жи­вач­ких ра­до­ва за­хва­љу­ју­ћи по­ну­ђе­ним ја­сним и јед­но­о­бра­зним ин­фор­ма­ци­ја­ма о раз­ли­чи­тим аспек­ти­ма пи­са­ња на­уч­них и ис­тра­жи­вач­ких ра­до­ва, ме­то­до­ло­ги­ја­ма и тех­ни­ка­ма ис­тра­жи­ва­ња, као и до­бро ода­бра­ним при­ме­ри­ма из прак­се. 

Ма­ри­на Ни­ко­лић (Бе­о­град) 



[1] На тр­жи­шту се по­след­њих го­ди­на по­ја­вљу­ју при­руч­ни­ци та­квог ти­па, по­пут оног ко­ји је на­пи­са­ла Ма­ри­ја Кле­ут На­уч­но де­ло од ис­тра­жи­ва­ња до штам­пе, Ака­дем­ска књи­га: Бе­о­град, 2008, што умно­го­ме олак­ша­ва пи­са­ње по­чет­ни­ци­ма у (на­уч­но)ис­тра­жи­вач­кој де­лат­но­сти (слич­не пу­бли­ка­ци­је в. на knji­za­ra.com/knji­ge/knji­ga/123425). Ову књи­гу ис­ти­че­мо јер је она, ко­ли­ко нам је по­зна­то, до сад  јед­ни­на из обла­сти ху­ма­ни­стич­ких на­у­ка. До пре не­ко­ли­ко го­ди­на ге­не­ра­ци­је сту­де­на­та ко­ри­сти­ле су дав­но пре­ва­зи­ђе­ни при­руч­ник Мид­ха­да Ша­ми­ћа Ка­ко на­ста­је на­уч­но дје­ло. Про­фе­сор Љу­бо­мир По­по­вић пре­да­вао је на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту пред­мет Тех­ни­ка на­уч­ног ра­да, али, на­жа­лост, сво­ја из­ним­но за­ни­мљи­ва и прак­тич­но ко­ри­сна пре­да­ва­ња из обла­сти ака­дем­ског пи­са­ња ни­је об­ја­вио.

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa