Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 21

Ве­сна Лом­пар: ГРА­МА­ТИ­КА. СРП­СКИ ЈЕ­ЗИК И КЊИ­ЖЕВ­НОСТ ЗА ПР­ВИ РАЗ­РЕД ГИМ­НА­ЗИ­ЈЕ И СРЕД­ЊИХ СТРУЧ­НИХ ШКО­ЛА. Бе­о­град, Klett, 2012, 172 стр. 

 

Ка­да се има у ви­ду не­за­ви­дан ни­во пи­сме­но­сти у Ср­би­ји, као и не­ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње мла­дих за на­ста­ву је­зи­ка, та­да сва­ки но­ви уџ­бе­ник је­зи­ка и је­зич­ки при­руч­ник тре­ба до­че­ка­ти с буд­ном па­жњом и бри­жљи­во про­це­ни­ти ње­го­ву ва­ља­ност да по­у­чи, за­ин­те­ре­су­је и по­диг­не свест о ва­жно­сти пи­сме­но­сти и вла­да­ња књи­жев­ним је­зи­ком.Гра­ма­ти­ка за пр­ви раз­ред гим­на­зи­је и сред­њих струч­них шко­ла Ве­сне Лом­пар, об­ја­вље­на у ле­то 2012. го­ди­не и одо­бре­на од Ми­ни­стар­ства про­све­те и на­у­ке Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, у пот­пу­но­сти за­до­во­ља­ва све усло­ве по­треб­не да се по­стиг­ну ти ци­ље­ви.У Гра­ма­ти­ци се у де­вет по­гла­вља из­но­си гра­ди­во пред­ви­ђе­но на­став­ним пла­ном и про­гра­мом – оп­шти пој­мо­ви о је­зи­ку, по­јам књи­жев­ног је­зи­ка и ње­го­ве функ­ци­о­нал­не ра­сло­је­но­сти, не­стан­дард­ни ви­до­ви из­ра­жа­ва­ња, кра­так пре­глед исто­ри­је срп­ског књи­жев­ног је­зи­ка од пр­ве пи­сме­но­сти до фор­ми­ра­ња са­вре­ме­ног књи­жев­ног је­зи­ка ву­ков­ског ти­па, за­тим фо­не­ти­ка и фо­но­ло­ги­ја, мор­фо­фо­но­ло­ги­ја, ак­це­нат­ски си­стем и пра­во­пи­сна пра­ви­ла. Сва­ка од ових це­ли­на пи­са­на је струч­но, у скла­ду са нај­но­ви­јим са­зна­њи­ма на­у­ке о је­зи­ку и нај­но­ви­јом ли­те­ра­ту­ром – пра­во­пи­сном и дру­гом, а исто­вре­ме­но ла­ким и ра­зу­мљи­вим је­зи­ком, при­ме­ре­ним уз­ра­сту уче­ни­ка ко­ји­ма је на­ме­ње­на. У њој ће уче­ни­ци, нпр., на­ћи по­да­так да је на па­ди­на­ма Ко­па­о­ни­ка, у обла­сти ко­сов­ско-ре­сав­ског ди­ја­лек­та са­чу­ван пра­сло­вен­ски нео­а­кут, за чи­је по­сто­ја­ње се у на­у­ци до­не­дав­но ни­је зна­ло. Аутор­ка с ла­ко­ћом про­во­ди уче­ни­ке и кроз сло­же­ну ма­те­ри­ју исто­ри­је срп­ског књи­жев­ног је­зи­ка од нај­ста­ри­јих вре­ме­на и ста­ро­сло­вен­ског је­зи­ка, пре­ко срп­ско­сло­вен­ског, ру­ско­сло­вен­ског, сла­ве­но­срп­ског до пред­ву­ков­ског, да­ју­ћи при­том за­слу­же­но ме­сто мно­гим пре­га­о­ци­ма на­ше кул­тур­не исто­ри­је, ко­ји су до­ско­ра би­ли на ње­ним мар­ги­на­ма, по­себ­но Ву­ко­вим са­вре­ме­ни­ци­ма и не­по­сред­ним прет­ход­ни­ци­ма – Са­ви Мр­ка­љу, Јо­ва­ну Ра­ји­ћу, За­ха­ри­ју Ор­фе­ли­ну, Јо­ва­ну Ха­џи­ћу, Авра­му Мра­зо­ви­ћу, Јо­ва­ну Му­шка­ти­ро­ви­ћу и дру­ги­ма. На овај на­чин уче­ни­ци се упу­ћу­ју и на чи­ње­ни­цу да Вук ни­је уса­мље­на фи­гу­ра у раз­во­ју са­вре­ме­ног срп­ског књи­жев­ног је­зи­ка већ део кон­ти­ну­и­те­та.Из­не­се­но гра­ди­во Ве­сна Лом­пар илу­стру­је за­ни­мљи­вим и упе­ча­тљи­вим од­лом­ци­ма из од­го­ва­ра­ју­ће умет­нич­ке, на­уч­не и по­пу­лар­не је­зич­ке и дру­ге ли­те­ра­ту­ре. Као илу­стра­ци­ја за ко­сов­ско-ре­сав­ски ди­ја­ле­кат, нпр., на­во­ди се кра­так, али илу­стра­ти­ван и за тај ди­ја­ле­кат ти­пи­чан од­ло­мак из Пе­три­ји­ног вен­ца, за при­зрен­ско-ти­моч­ки ди­ја­ле­кат од­ло­мак из Зо­не Зам­фи­ро­ве и пе­сма Вла­сте Це­ни­ћа, као илу­стра­ци­ја пре­во­ја во­ка­ла до­но­си се текст Ми­ла­на Шип­ке Шта се кри­је ис­под кро­ва итд. По­да­ци о је­зи­ку илу­стру­ју се и ци­та­ти­ма Алек­сан­дра Бе­ли­ћа, Па­вла Иви­ћа, Ива­на Клај­на, Деј­ви­да Кри­ста­ла и дру­гих, очи­то не са­мо за­то да бу­ду по­твр­да од­ре­ђе­них је­зич­ких пра­ви­ла већ и за­то да се уче­ни­ци упо­зна­ју са име­ни­ма и де­ли­ма ис­так­ну­тих лин­гви­ста. У ру­бри­ци За­ни­мљи­во­сти до­но­се се ин­те­ре­сант­ни по­да­ци из све­та је­зи­ка ка­ко би се уче­ни­ци­ма на за­ба­ван и ду­хо­вит на­чин при­бли­жи­ла је­зич­ка ма­те­ри­ја и ка­ко би је они на тај на­чин лак­ше са­вла­да­ли и за­ин­те­ре­со­ва­ли се за њу. У одељ­ку о фо­не­ти­ци го­во­ре­ћи о тзв. кли­ко­ви­ма аутор­ка их уче­ни­ци­ма при­бли­жа­ва до­сет­ком: Фо­не­ти­ча­ри би по­љу­бац опи­са­ли као би­ла­би­јал­ни клик. Са­вре­ме­ним срп­ским књи­жев­ним је­зи­ком аутор­ка се ба­ви по­чев од дру­гог по­гла­вља уво­де­ћи уче­ни­ке у основ­не пој­мо­ве књи­жев­ног је­зи­ка и ње­го­вих функ­ци­о­нал­них сти­ло­ва, за­тим фо­не­ти­ке, фо­но­ло­ги­је, мор­фо­фо­но­ло­ги­је, ак­цен­ту­а­ци­је и пра­во­пи­сних пра­ви­ла. Све то чи­ни пре­глед­но, ја­сно и за­ни­мљи­во, уз упу­ћи­ва­ње на са­вре­ме­не гра­ма­ти­ке ко­је се да­нас ко­ри­сте у си­сте­му обра­зо­ва­ња у Ср­би­ји, на по­сто­је­ће реч­ни­ке са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка, оп­ште и спе­ци­ја­ли­зо­ва­не, као и на нај­но­ви­је из­да­ње Пра­во­пи­са Ма­ти­це срп­ске.Оно што је, ре­кла бих, но­ви­на, и то вр­ло зна­чај­на, је­сте стал­но ука­зи­ва­ње на са­вре­ме­не је­зич­ке про­бле­ме и ак­ту­ел­на огре­ше­ња о књи­жев­но­је­зич­ку и пра­во­пи­сну нор­му. Уоче­ни про­бле­ми су из­дво­је­ни и уз об­ја­шње­ња да­ти на мар­ги­на­ма стра­на, што их чи­ни ла­ко уоч­љи­вим. Та­ко се, нпр., уче­ни­ци­ма скре­ће па­жња да се пред­лог с не пи­ше с апо­стро­фом, да са мном је­су две ре­чи, да се ка­же у ве­зи с тим а не у ве­зи то­га, с об­зи­ром на то да а не об­зи­ром да, да је пра­вил­но ре­ћи де­ље­ње и за­па­ље­ње, али за­по­сле­ње, да тре­ба ре­ћи од­но­шен и од­во­жен али са­мо од­ве­зен и од­не­сен и та­ко да­ље. Но­ви­ну и вр­ли­ну уџ­бе­ни­ка пред­ста­вља и то што се кроз из­но­ше­ње це­ло­куп­ног гра­ди­ва, по­себ­но пре­ко при­ме­ра, да­је јед­на ши­ро­ка је­зич­ка кул­ту­ра, од­но­сно кул­ту­ра ко­ја се кроз је­зик ис­по­ља­ва. Уче­ни­ци ће ту са­зна­ти, нпр., ка­ко тре­ба осло­вља­ва­ти цр­кве­не и др­жав­не пред­став­ни­ке (па­три­јар­ха, вла­ди­ке, ам­ба­са­до­ре, кра­ља, прин­ца), за­тим ка­ко тре­ба по­че­ти пи­смо итд.   По­сле сва­ког по­гла­вља сле­де ве­жбе, та­ко­ђе ра­зно­вр­сне и за­ни­мљи­ве, у ко­ји­ма се по­на­вља пре­ђе­но гра­ди­во, у ви­ду од­го­во­ра на пи­та­ња, за­о­кру­жи­ва­ња тач­них од­го­во­ра, по­ве­зи­ва­ња уна­кр­сно по­ста­вље­них од­го­во­ра и пи­та­ња, до­пу­на не­до­вр­ше­них ре­че­ни­ца и сл. На кра­ју су да­та и ре­ше­ња на сва пи­та­ња, ка­ко би се по­мо­гло на­став­ни­ци­ма у ра­ду с уче­ни­ци­ма.Са­же­то ре­че­но – Гра­ма­ти­ка Ве­сне Лом­пар до­но­си гра­ди­во пред­ви­ђе­но пла­ном и про­гра­мом вр­ло струч­но, у скла­ду са нај­но­ви­јим на­уч­ним до­стиг­ну­ћи­ма и са­вре­ме­ном гра­ма­тич­ком и пра­во­пи­сном ли­те­ра­ту­ром. Пи­са­на је ја­сно, ле­пим сти­лом, ра­зу­мљи­вим и уз­ра­сту уче­ни­ка при­ла­го­ђе­ним је­зи­ком. Пре­глед­на је, са за­ни­мљи­вим при­ме­ри­ма, ко­ји при­вла­че па­жњу уче­ни­ка и до­бро илу­стру­ју про­бле­ма­ти­ку ко­ја се опи­су­је, чи­не­ћи да се гра­ма­тич­ко пра­ви­ло лак­ше усво­ји. Ци­та­ти­ма из на­уч­не и струч­не ли­те­ра­ту­ре по­твр­ђу­ју се на­ве­де­на пра­ви­ла, али се уче­ни­ци и упо­зна­ју са име­ни­ма из све­та на­у­ке о је­зи­ку. Уче­ни­ци се упу­ћу­ју на са­вре­ме­ну на­уч­ну, лек­си­ко­граф­ску, а и по­пу­лар­ну је­зич­ку ли­те­ра­ту­ру, ка­ко би зна­ли њо­ме да се слу­же и у њој на­ла­зе ви­ше по­да­та­ка о пи­та­њи­ма ко­ја их ин­те­ре­су­ју. Осим ово­га, уџ­бе­ник за­до­во­ља­ва и естет­ске кри­те­ри­ју­ме – на ква­ли­тет­ној хар­ти­ји, с ле­пим илу­стра­ци­ја­ма, ис­так­ну­тим нај­ва­жни­јим по­да­ци­ма, пре­глед­ним та­бе­ла­ма – има све усло­ве да при­ву­че, и за­др­жи, па­жњу уче­ни­ка. 

Ра­да Сти­јо­вић (Бе­о­град)
 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa