Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 21

Бо­жо Ћо­рић: ПО­ВЕ­ЉА БА­НА КУ­ЛИ­НА : ГРА­ФЕ­МИ­КА, ФО­НЕ­МИ­КА, МОР­ФЕ­МИ­КА. Чи­го­ја шам­па, 2011, 189 стр. 

 

Ср­би­сти­ка, али и сла­ви­сти­ка уоп­ште, про­шле го­ди­не до­би­ла је још јед­ну ко­ри­сну је­зич­ко­и­сто­риј­ску сту­ди­ју – мо­но­гра­фи­ју о По­ве­љи Ку­ли­на ба­на, чи­ји је аутор про­фе­сор Бо­жо Ћо­рић. Ова књи­га ни­је са­мо уоби­ча­је­но ква­ли­тет­на мо­но­граф­ска сту­ди­ја ка­кве об­ја­вљу­ју уни­вер­зи­тет­ски про­фе­со­ри, она је по јед­но­ме по­себ­на: ње­на те­ма је нај­ста­ри­ји ју­жно­сло­вен­ски прав­ни до­ку­мент пи­сан на­род­ним је­зи­ком. Аутор је ову књи­гу на не­ки на­чин на­ја­вио у сво­јој прет­ход­ној књи­зи Лин­гво­мар­ги­на­ли­је.По­ве­ља Ку­ли­на ба­на, или јед­но­став­ни­је Ку­ли­но­ва по­ве­ља, пред­ста­вља до­ку­мент да­ти­ран 29. ав­гу­ста 1189. го­ди­не, на­пи­сан дво­је­зич­но – на ла­тин­ском је­зи­ку, по­сле че­га сле­ди пре­вод на срп­ски је­зик и ћи­ри­лич­но пи­смо.Лин­гво­ни­ми­ма се у но­во­на­ста­лим (пост­ју­го­сло­вен­ским) фи­ло­ло­ги­ја­ма ма­ни­пу­ли­ше, па се, на при­мер, у бо­сан­ској ли­те­ра­ту­ри мо­же про­чи­та­ти да је По­ве­ља пи­са­на бо­сан­ским је­зи­ком и бо­сан­чи­цом. Исти­на је, ме­ђу­тим, пре ко­смо­по­ли­тич­на не­го днев­но по­ли­тич­на. Да би­смо оста­ли у окви­ри­ма на­у­ке и ван до­ма­ша­ја је­зич­ке ма­хи­на­ци­је, Ћо­рић у фу­сно­ти раз­ја­шња­ва: Тер­мин срп­ски је­зик у про­шло­сти је био ра­ши­рен на­зив за иди­ом ко­јим се, на ћи­ри­ли­ци, во­ди­ла по­слов­но-прав­на и дру­га пре­пи­ска на на­род­ном је­зи­ку (а не књи­жев­ном цр­кве­но­сло­вен­ском). Ко­ре­спон­ден­ци­ја на том је­зи­ку пре­ва­зи­ла­зи­ла је под­руч­је срп­ских зе­ма­ља. По­том до­да­је и би­тан по­да­так да су и не­ки ду­бро­вач­ки пи­са­ри ка­рак­те­ри­са­ни атри­бу­том не са­мо сло­вен­ски не­го и срп­ски, где на­во­ди, пре­ма Ји­ри­че­ко­вим ис­тра­жи­ва­њи­ма, кон­крет­на име­на но­та­ра ћи­ри­лич­ке кан­це­ла­ри­је у Ду­бров­ни­ку ко­ји­ма је тај атри­бут при­до­дат.Сту­ди­ја је ис­пи­са­на на око сто пе­де­сет стра­ни­ца тек­ста, по­де­ље­на у три де­ла, а по­себ­но је вре­дан до­да­так на кра­ју књи­ге, где аутор при­ла­же два­де­сет ћи­ри­лич­ких до­ку­ме­на­та из 12, 13. и 14. ве­ка (у штам­па­ном и фо­то­граф­ском об­ли­ку), чи­ме омо­гу­ћу­је чи­та­о­цу ду­бљи увид и по­ре­ђе­ње Ку­ли­но­ве по­ве­ље са дру­гим ста­рим до­ку­мен­ти­ма. Ћо­рић у пр­вом де­лу књи­ге уво­ди чи­та­о­ца, на­во­де­ћи основ­не по­дат­ке о По­ве­љи, о из­да­ва­њу, па­ле­о­граф­ске од­ли­ке, сним­ке ори­ги­на­ла, ста­ри­јег и мла­ђег пре­пи­са, по­ми­ње је­зич­ку струк­ту­ру до­ку­мен­та и из­но­си текст на ла­тин­ском и срп­ском је­зи­ку.У дру­гом де­лу да­је пре­глед из­да­ња овог из­у­зет­но зна­чај­ног до­ку­мен­та, уз ко­мен­та­ре о раш­чи­та­ва­њу тек­ста и уз ана­ли­зу гре­ша­ка. Нај­ста­ри­је штам­па­но из­да­ње би­ло је 1839. го­ди­не, у Бе­о­гра­ду, ка­да га је Ди­ми­три­је Ти­рол об­ја­вио у за­бав­ном ли­сту Го­лу­би­ца. Од нај­ста­ри­јих из­да­ња По­ве­ље ја­вља се и оно из 1840. го­ди­не, у књи­зи Срп­ски спо­ме­ни­ци, ко­је је са­ку­пио Па­вле Ка­ра­но-Тврт­ко­вић, а из­да­то је уз по­моћ Је­вре­ма Обре­но­ви­ћа, та­ко­ђе у Бе­о­гра­ду. Би­тан по­да­так до­но­си Франц Ми­кло­шич, ко­ји По­ве­љу об­ја­вљу­је у Mo­nu­men­ta ser­bi­ca 1858. го­ди­не, и на­по­ми­ње да се ори­ги­нал на­ла­зи у Пе­терс­бур­гу а два пре­пи­са у Бе­чу. Ве­ћи­на ис­тра­жи­ва­ча сла­же се да је нај­ста­ри­ја верзијa По­ве­ље упра­во та пе­терс­бур­шка. Од из­да­ва­ча у 19. ве­ку ве­ку ту су и Ша­фа­рик (1851), Сра­зњев­ски (1852) и Ја­гић (1866). Са 20. ве­ком до­ла­зи још де­сет из­да­ва­ча По­ве­ље. У тре­ћем де­лу књи­ге, Ћо­рић да­је гра­фе­ми­ку, фо­не­ми­ку и мор­фе­ми­ку По­ве­ље. Сва­ки об­лик ре­чи је де­таљ­но гра­ма­тич­ки опи­сан, и об­ја­шњен са аспек­та исто­ри­је је­зи­ка – ка­да је за тим би­ло по­тре­бе. Та­ко­ђе је опи­сан и фо­нем­ско-гра­фем­ски си­стем до­ку­мен­та.На кра­ју књи­ге, осим сни­ма­ка до­ку­ме­на­та 12, 13. и 14. ве­ка, сва­ка­ко је спи­сак ли­те­ра­ту­ре и оби­ман ре­зи­ме на ен­гле­ском је­зи­ку. Ова­ква сту­ди­ја би­ла је нео­п­ход­на не са­мо због фи­ло­ло­га и сту­де­на­та ср­би­сти­ке већ и због свих ра­до­зна­лих чи­та­ла­ца, љу­би­те­ља исто­ри­је и лин­гви­сти­ке. Уоста­лом, је­дан од нај­ста­ри­јих ју­жно­сло­вен­ских до­ку­ме­на­та на на­род­ном је­зи­ку сам по се­би то за­слу­жу­је. 

Со­фи­ја Жив­ко­вић (Бе­о­град) 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa