Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 21

Jack Fe­u­il­let: LIN­GU­I­STI­QUE COM­PARÉE DES LAN­GU­ES BAL­KA­NI­QU­ES. In­sti­tut d’étu­des sla­ves, 2012, 288 str. 

 

Bu­du­ći da se je­zič­ka fak­ta ni­su pro­me­ni­la od sa­mih za­če­ta­ka bal­kan­ske lin­gvi­sti­ke, i ima­ju­ći u vi­du da se je­zi­ci ko­ji či­ne bal­kan­ski je­zič­ki sa­vez mo­gu iz­u­ča­va­ti odvo­je­no u okvi­ri­ma he­le­ni­sti­ke, sla­vi­sti­ke ili ro­ma­ni­sti­ke, knji­ga Lin­gu­i­sti­que com­parée des lan­gu­es bal­ka­ni­qu­es pred­sta­vlja po­ku­šaj od­go­vo­ra na pi­ta­nje o ute­me­lje­no­sti ove di­si­pli­ne u okvi­ru lin­gvi­sti­ke, kao i za­sno­va­no­sti sa­vre­me­nog iz­u­ča­va­nja bal­kan­skog je­zič­kog sa­ve­za. Sma­tra­ju­ći da dru­ga­či­ja me­to­do­lo­gi­ja mo­že do­ne­ti plod­ni­je is­tra­ži­vač­ke uvi­de, Fe­je se uda­lja­va od neo­gra­ma­ti­čar­ske me­to­do­lo­gi­je usme­re­ne na pro­u­ča­va­nje izo­lo­va­nih je­zič­kih či­nje­ni­ca, te se, tre­ti­ra­ju­ći je­zik kao si­stem, u na­slo­vu opre­de­lju­je za ter­min „upo­red­na lin­gvi­sti­ka”, na­su­prot ter­mi­nu „upo­red­na gra­ma­ti­ka”. Ima­ju­ći u vi­du za­jed­nič­ku isto­ri­ju bal­kan­skih na­ro­da ko­ja se re­flek­tu­je ne sa­mo u slič­no­sti­ma u nji­ho­vom na­či­nu ži­vo­ta već i u nji­ho­vim je­zi­ci­ma, u knji­zi se po­la­zi od sta­no­vi­šta da bal­kan­ski je­zi­ci obra­zu­ju sa­vez po­seb­nog ti­pa. U pr­vom po­gla­vlju, Généra­lités, dat je pre­gled isto­ri­je bal­kan­ske lin­gvi­sti­ke, od po­če­ta­ka sa Jer­ne­jem Ko­pi­ta­rom, pre­ko kla­sič­nog pe­ri­o­da u ko­me, sa Kri­sti­ja­nom Sand­fel­dom, bal­kan­ska lin­gvi­sti­ka po­sta­je auto­nom­na di­sci­pli­na, do mo­der­nog pe­ri­o­da u ko­me su glav­ne pre­o­ku­pa­ci­je pro­ši­ri­va­nje Sand­fel­do­ve li­ste bal­kan­za­ma u skla­du sa no­vim do­me­ti­ma op­šte lin­gvi­sti­ke, pro­du­blji­va­nje poj­ma je­zič­kog sa­ve­za i od­re­đi­va­nje po­re­kla bal­ka­ni­za­ma. Autor za­tim da­je di­fi­ni­ci­ju je­zič­kog sa­ve­za i na op­šti­jem pla­nu de­fi­ni­še za­dat­ke bal­kan­ske lin­gvi­sti­ke. U tre­ćem de­lu pr­vog po­gla­vlja, da­te su op­šte od­li­ke je­zi­ka ko­ji či­ne sre­di­šnji deo bal­kan­skog je­zič­kog sa­ve­za (al­ban­ski, „bu­ga­ro-ma­ke­don­ski“, ru­mun­ski i grč­ki), za­tim od­li­ke je­zi­ka ko­ji su na pe­ri­fe­ri­ji sa­ve­za (srp­sko-hr­vat­ski i tur­ski), i, na kra­ju, uka­za­no je na po­ten­ci­jal­ni zna­čaj pa­le­o­bal­kan­skih je­zi­ka (trač­ki, dač­ki i ilir­ski) za iz­u­ča­va­nje bal­ka­ni­za­ma.Dru­go po­gla­vlje, Phonéti­que et pho­no­lo­gie, po­sve­će­no je fo­ne­ti­ci i fo­no­lo­gi­ji bal­kan­skih je­zi­ka: osve­tlje­ne su slič­no­sti i raz­li­ke me­đu vo­kal­skim, kon­so­nant­skim i ak­ce­nat­skim si­ste­mi­ma bal­kan­skih je­zi­ka.Tre­će po­gla­vlje, Struc­tu­re de l’unité ver­ba­le, ba­vi se gla­gol­skim sin­tag­ma­ma, ona­ko ka­ko ih tu­ma­či te­o­ri­ja va­lent­no­sti, fo­ku­si­ra­ju­ći se na kon­struk­ci­je sa bez­lič­nim gla­go­li­ma, kon­struk­ci­je sa gla­go­lom „bi­ti”, te pa­siv­ne i re­flek­siv­ne kon­struk­ci­je. Dru­gi deo po­gla­vlja usred­sre­đen je na mar­ki­ra­ni i ne­mar­ki­ra­ni red re­či u bal­kan­skim je­zi­ci­ma, sa po­seb­nim osvr­tom na re­du­pli­ka­ci­ju objek­ta.Če­tvr­to po­gla­vlje, Catégo­ri­es ver­ba­les, ob­ra­đu­je gla­gol­ski si­stem u bal­kan­skim je­zi­ci­ma, a naj­pre aspek­tu­al­ne, tem­po­ral­ne i mo­dal­ne opo­zi­ci­je ko­je ti si­ste­mi po­se­du­ju.Pe­to po­gla­vlje, Gro­u­pes ver­ba­ux, ba­vi se „gla­gol­skim gru­pa­ma” – ko­je pod­ra­zu­me­va­ju sve gla­gol­ske sin­tag­me, bi­lo da je reč o gla­go­lu lič­nom ili u ne­lič­nom gla­gol­skom ob­li­ku – ko­je se na­la­ze u „funk­ci­o­nal­noj za­vi­sno­sti”. Ob­ra­đe­ne su pr­vo za­vi­sne re­če­ni­ce, a za­tim ne­lič­ni gla­gol­ski ob­li­ci, sa po­seb­nim osvr­tom na in­fi­ni­tiv (i nje­gov ne­sta­nak u je­zi­ci­ma bal­kan­skog je­zič­kog sa­ve­za), par­ti­cip i ge­run­div.Še­sto po­gla­vlje, Struc­tu­re de l’unité no­mi­na­le, ba­vi se za­vi­snim čla­no­vi­ma ime­nič­ke sin­tag­me: de­ter­mi­nan­ti­ma (ko­je autor kla­si­fi­ku­je na sle­de­ći na­čin: od­re­đe­ni član, sa po­seb­nim osvr­tom na po­zi­ci­ju čla­na, de­mon­stra­ti­vi, in­ter­o­ga­ti­vi, neo­d­re­đe­ni de­ter­mi­nan­ti, kvan­ti­fi­ka­to­ri, po­se­si­vi), pri­de­vi­ma i osta­lim „pro­ši­re­nji­ma” ime­nič­ke sin­tag­me (po srp­skoj lin­gvi­stič­koj ter­mi­no­lo­gi­ji – pa­de­žni atri­bu­ti­ma, apo­zi­ti­vi­ma i sl.).U sed­mom po­gla­vlju, Catégo­ri­es no­mi­na­les, pa­žnja je po­sve­će­na ime­nič­kim ka­te­go­ri­ja­ma u bal­kan­skim je­zi­ci­ma, kao što su rod, broj i pa­dež, sa po­seb­nim osvr­tom na me­ša­nje da­ti­va i ge­ni­ti­va.Osmo po­gla­vlje, Gro­u­pes no­mi­na­ux, ba­vi se funk­ci­ja­ma ko­je „ime­nič­ke gru­pe” mo­gu za­u­ze­ti u gla­gol­skoj gru­pi ili ime­nič­koj sin­tag­mi.De­ve­to po­gla­vlje, Gro­u­pes acatégo­ri­els, po­sve­će­no je za­me­nič­kim, pri­dev­skim i pri­lo­škim gru­pa­ma, dru­gim re­či­ma svim gru­pa­ma ko­je se ne mo­gu pod­ve­sti pod ime­nič­ke ili gla­gol­ske.De­se­to po­gla­vlje, Autres con­sti­tu­ants, ob­ra­đu­je „ne­pro­men­lji­ve re­či […] ko­je ne obra­zu­ju sin­tak­sič­ke gru­pe u stro­gom smi­slu re­či“ – reč­ce i ve­zni­ke ne­za­vi­snih re­če­ni­ca. Autor ih svr­sta­va u tri gru­pe: mar­qu­ants d’énoncé, ex­pres­sifs, co­or­do­nants.Kroz je­da­na­e­sto po­gla­vlje, For­ma­tion des mots et phraséolo­gie, autor ra­sve­tlja­va  de­ri­va­ci­ju i kom­po­zi­ci­ju re­či. Su­fik­si za­jed­nič­ki za bal­kan­ske je­zi­ke raz­vr­sta­ni su po je­zi­ku po­re­kla, a da­ti su i su­fik­si ogra­ni­če­ni na po­je­di­nač­ne je­zi­ke bal­kan­skog je­zič­kog sa­ve­za. Pre­fik­si su ob­ra­đe­ni iz ugla po­je­di­nač­nih je­zi­ka, to jest za sva­ki je­zik bal­kan­skog je­zič­kog sa­ve­za na­ve­de­ni su su­fik­si po­zajm­lje­ni iz dru­gih bal­kan­skih je­zi­ka. Kraj po­gla­vlja po­sve­ćen je fra­ze­o­lo­gi­ji – obra­zo­va­nju lek­sič­kih je­di­ni­ca, izo­se­mi­ji i iz­ra­zi­ma.Dva­na­e­sto po­gla­vlje, Ori­gi­ne du le­xi­que, ba­vi se lek­si­kom za­jed­nič­kom svim bal­kan­skim je­zi­ci­ma. Iako ne­ki auto­ri sma­tra­ju da lek­sič­ko po­kla­pa­nje u bal­kan­skim je­zi­ci­ma je­ste bal­ka­ni­zam od se­kun­dar­nog zna­ča­ja, Fe­je ve­ru­je da se ta­kvo po­kla­pa­nje ne mo­že za­ne­ma­ri­ti po­što se u nje­mu re­flek­tu­je ci­vi­li­za­cij­ko je­din­stvo ko­je na­di­la­zi okvi­re lin­gvi­sti­ke. Po­seb­no je ob­ra­đe­na lek­si­ka sup­strat­skog po­re­kla, uti­caj grč­kog, la­tin­skog i ro­man­skih je­zi­ka, slo­ven­skih je­zi­ka, al­ban­skog i tur­skog, a po­tom i lek­si­ka al­taj­skog, ger­man­skog i ma­đar­skog po­re­kla, kao i uti­caj za­pad­nih je­zi­ka. Upr­kos ne­u­o­bi­ča­je­noj or­ga­ni­za­ci­ji gra­đe, po­vre­me­nim ter­mi­no­lo­škim ne­u­jed­na­če­no­sti­ma, kao i broj­nim teh­nič­kim ne­do­sta­ci­ma, ova knji­ga mo­že bi­ti ve­o­ma ko­ri­sno šti­vo kao pre­gled sve­ga što je do sa­da ob­ra­đe­no u bal­kan­skoj lin­gvi­sti­ci, te za po­čet­ni­ka mo­že po­slu­ži­ti kao do­bar uvod u ovu oblast. 

Lju­bi­ca Đu­rić (Be­o­grad) 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa